19. Apr, 2021.

Evropska SmartGrids - tehnološka platforma pokrenuta je u decembru 2004. godine sa namerom da se utvrdi perspektiva snadbevanja električnom energijom u Evropi u XXI veku. Njen cilj je stvaranje efikasnog i pouzdanog sistema snadbevanja električnom energijom, uključujući i dobijanje energije iz obnovljivih i decentralizovanih izvora. Kontrola i „Pametna raspodela“ energije bi se vršila bežičnim Internetom, što bi sprečavalo njenu krađu, ali i mogućnost kontrole i upravljanja čovekom u svakom pogledu.

Sadašnja električna mreža ne reaguje dovoljno brzo, niti će moći da prati povećanu proizvodnju vetrogeneratora kojih je sve više. Ove promene se dešavaju ponekad i u intervalu manjem od jedne minute, što mreža ne može da efikasno isprati. Jedini način da se tom problemu doskoči jeste uvođenje mreže koja bi povremeno reagovala i kojom bi se napravili inteligentni informacioni sistem – takozvani SmartGrids, odnosno “Pametne mreže”. Inicijativa „Pametne mreže“ prevashodno ima trostruku misiju: prilagođavanje evropskih električnih mreža izazovima XXI veka, ispunjavanje očekivanja zajednice i stimulaciju slobodnog tržišta.

Pored navedenog, SmartGrids nudi život upleten u mrežu elektromagnetnih talasa i različitih frekvencija za odašiljanje raznih informacija. Kako bi nam bilo jasnije predstaviti uticaj frekvencije, prisetimo se primera operskog pevača koji jačinom svog glasa može da slomi staklenu čašu. To se događa kada se frekvencija glasa izjednači sa frekvencijom oscilacija stakla  i čaša jednostavno pukne. Ova pojava se naziva zvučnom rezonancijom. I ne samo to, neke frekvencije, kojih nismo ni svesni, mogu da utiču na naše raspoloženje. Stalnim prolaskom elektromagnetnih talasa kroz mozak, čak i kada ne razgovaramo mobilnim telefonom, na svim živim bićima se stvara poremećaj oscilacija ćelija. Tvrdi se da će “štedljive sijalice” služiti kao dobre antene za dvostranu razmenu informacija. Smart mreže kontrolisaće računare, televizore, grejače, rerne, frižidere i mašine putem ugrađenih mikročipova, kojih će biti ponajviše na tzv. „štedljivim sijalicama“. O njihovim prednostima i manama postoje podeljena mišljenja, ali i sve prisutnije tvrdnje da će pomoću njih moći da se prikupljaju brojne informacije o nama. Drugim rečima, „Pametna mreža“ će nadzirati sve aparate u kući, pa čak i ljude. Biće u stanju da kontroliše koliko i kako koristimo pojedine uređaje, koliko je ljudi ušlo, ili izašlo iz prostorije, kao i sve druge aktivnosti koje duboko zadiru u našu privatnost. Ova tehnologija će imati ulogu potpune kontrole, nadziranja i pohranjivanja informacija u jedan energetski merač koji će biti ugrađen u svakoj kući, koji će potom informacije slati u glavni centralni računar.

Do 2020. godine EU planira da uvede do 80 % kontrole putem „Pametne mreže“ preko bežičnog Interneta posredstvom energetskih merača. Ova globalna operacija nadziranja, zapravo sekundarno upravljanje tehnologijom, ima primarnu nameru kontrole nas samih. Kako bismo sve ovo shvatili veoma ozbiljno, valja se podsetiti na to da je i naš organizam ustrojen tako da bude podložan frekvencijama, a time i samoj kontroli, odašiljanju subliminalnih poruka na mentalnoj, emocionalnoj, pa i fizičkoj bazi. Brojni su naučni dokazi da se to može izvesti sa modernim tehnologijama koje sve više otuđuju čoveka, ali i izlažu njegovu privatnost korisnicima koji nemaju uvek najbolje namere. Odbacujući nama tradicionalno svojstvene „Teorije zavere“, pored određenih prednosti “Pametne mreže”, ipak se moramo zapitati koliko nam moderne tehnologije koriste, a koliko štete i dobro razmisliti šta, kako i kada uzeti od uređaja koji će imati ugrađene mikro-čipove. Njihova proizvodnja je već počela i neće biti daleko od praktične primene. Pre toga, upotreba ove mreže biće regulisana odgovarajućim zakonima koji se moraju doneti pre ulaska u EU.

Izvor informacija: vestinet.rs i dw.de

Pred novogodišnje i druge značajnije praznike veoma često se vraćamo u prošlost, poredeći kako smo nekada, a kako danas živimo. Ja se, tako, sećam nekih novih godina koje su dočekivane uz petrolejku, zagrejanu kuhinju i sa mirisima jela koja ostaju u trajnom sećanju. Jedna od tih novogodišnjih noći mi je ostala u posebnoj uspomeni, jer je u moje selo ( BiH ) pred Novu 1962. godinu konačno dovedena električna struja. Ljudi su gledali u sijalice sa velikim čuđenjem, a tu se našao i neki radio aparat (na baterije i mrežni kabal), koji je doneo naš vojnik pri UN sa Sinaja. Svi smo ga gledali sa nedoumicom, slušajući prijatne zvuke muzike, govor spikera i ono zanimljivo krčanje na srednjim talasima (zbog „Fedinga“), koje je prisutno u noćnim satima. Ovo nostalgično sećanje me stalno navodi na razmišljanje, kako bismo danas bez struje i tehnike.
Đaci, sa kojima o tome razgovaram u uvodnoj lekciji o električnoj struji, kažu da ne mogu zamisliti život bez struje. Nekada je i bez tog luksuza moglo da se živi. Živelo se sasvim normalno, malo smirenije, opuštenije, ali smo vodu za kupanje grejali na šporetu na drva koji se, zbog kuvanja, morao paliti i tokom leta, što nije baš prijatno na letnjim vrućinama.
Električna struja predstavlja nasušnu potrebu života savremenog čoveka, prisutna je u svim porama našeg postojanja. Doživeli smo da se više ne proizvode sijalice sa grejnim vlaknom, već sasvim druge, koje nazivamo štedljivim. Više nema grejnih tela gde se vidi cekas-žica, već koristimo moderne štednjake sa kompaktnom pločom koja brzo zagreva, na česmama imamo brze trenutne grejače, a konstrukcija bojlera je takođe napredovala, da su sve bolji i štedljiviji. Moderni TV prijemnici imaju toliko funkcija po pitanju kvaliteta prijema, reprodukcije i ulaznih uređaja da prosto sve ne možemo da pratimo. Računari različitih vrsta i namena već su normalna pojava, ne samo u gradu, već i na selu, a Internet je sasvim odomaćen način komunikacije i upotrebe u svakom domaćinstvu. Mobilni telefoni postaju mini-kompjuteri sa brojnim funkcijama veza, usluga, navigacije, kontrole, beleški i praćenja. Ono što ljudima zaista danas treba je svetska baza podataka – Internet na kome možemo potražiti sve što nam zatreba. Nekada se uz retke knjige, koje nisu mogle da se iznose iz čitaonice, moralo ostajati van kuće do kasnih noćnih sati. Zaista, bila su to potpuno drugačija vremena. Kada o tome pričamo mlađima, oni se prosto začude. Imao sam jednu interesantnu situaciju, kada se moj unuk začudio videvši gramofon sa pločama, a posebno kada je čuo zvuk sa jedne dugo upotrebljavane long-plejke. Brzo je shvatio kako se stvara zvuk preko kristalne igle na gramofonskoj glavi. Posle gramofona dolaze kasetofoni, video-rikoderi, a onda CD, DVD i MP3 plejeri. Dobro se sećam kada se za disketu davalo po 10 maraka, a danas disketu (1,4 MB) malo ko koristi. Imao sam priliku da nedavno vidim dobri stari gramofon koji se priključuje preko USB kabla na računar. Ovaj izum možemo slobodno nazvati vremenskom mašinom za pretvaranje prošlosti u budućnost. Hteli, ili ne, i u našoj svesti prisutna je težnja da se na neki način spoji nekadašnja i današnja tehnika. Danas roboti zamenjuju čoveka, kako na lakšim, tako i na težim poslovima. Za kontrolu procesa proizvodnje smanjuje se broj radnika. Često se zapitamo da li će doći vreme kada će sve više raditi roboti i jednostavno prestati potreba za radnom snagom.
Rad u bankama, službama evidencije i kontrole, aerodromima, na satelitima, poštama, prodavnicama, robnim kućama i u drugim ustanovama ne bi se mogao zamisliti bez računara. Pre mnogo godina, kao prosvetni radnik sam u šali, ali sa punom sigurnošću, mojim kolegama u prosveti rekao da će doći vreme da u školama nećemo moći bez kompjutera. Neki umalo da se naljute, posebno oni koji ni danas ne vole da vide kompjuter. Eto, došlo je i to vreme. Međutim, trebaće još vremena da onim najmlađim prenesemo naviku pravilne upotrebe, da kompjuteri nisu samo igrice, ćaskanje i Fejsbuk, već izvor novih znanja koja treba pametno koristiti. I to shvatanje polako zaživljava u glavama korisnika novih tehnologija.
Vraćam se priči na početku, kada su se ljudi čudili običnoj sijalici i nekoj čarobnoj kutiji koja svira, a danas se mladi začude kada vide gramofon, ili stare radio-aparate sa lampama. Zbog toga ih je teže iznenaditi nekim poklonom, što potvrđuje brzinu promena u načinu života i razmišljanja. Neka i te misli budu vremenska mašina, kako bismo lakše shvatili prošlost i razumeli budućnost!

Budućnost bez automobila

Iako veliki evropski gradovi teže ka budućnosti bez automobila, mesta za poboljšanje ima još dosta. Skoro dve trećine putovanja je kraće od 8km (38% kraće od 3km), dok je 6% vožnji automobilom ispod 1,6km. U ovim slučajevima je efikasnost automobila najmanja, a mogućnost zamene za druge vidove transporta najveća.

Cilj je da se pronađu načini podsticanja hodanja i vožnje bicikle, a panel eksperata se okupio da dođe do novih ideja i vizija kakva će budućnost evropskih ulica izgledati. Došlo se do tri različite vizije za 2030.godinu:

1.EVROPSKA PRAKSA

Prva slika budućnosti je ona u kojoj se 45% putovanja obavlja pešice i biciklom, veliko povećanje u odnosu na sadašnjih 30% Velike Britanije. Ovakva vizija podrazumeva primenu svih najboljih evropskih praksi vezanih za hodanje i biciklizam u gradovima. Način transporta se deli na: 32% hodanje, 13% bicikla, 25% javni prevoz i 30% automobili.

2.TRANSPORT BEZ AUTOMOBILA

Ova vizija cilja na menjanje društvenih vrednosti koje bi podstaklo stanovnike urbanih područja na što veći udeo, osim hodanja i bicikle, javnog prevoza. Ovakva budućnost predstavlja veliku promenu u stavovima i otklon od društva zavisnog od automobila. Vlada je drugačija, više decentralizovana i sa politikama koje se koordiniraju pretežno na lokalnom nivou. Podela je sledeća: 37% hodanje, 23% bicikl, 35% javni transport i 5% automobili.

3.LOKALNA ENERGETSKI EFIKASNA BUDUĆNOST

Ovo je odgovor na ozbiljnu dugoročnu nestašicu goriva ili njegove visoke cene, gde nametnuto korišćenje nogu i pedala uzima 80% od svih putovanja. Jaka državna vlast nalaže pravac promena, ali i daje više moći decentralizovanim lokalnim vlastima. Podela u ovoj viziji: 40% peške, 40% bicikl, 15% javni prevoz i 5% automobili.

Ova studija je, osim stručnih pogleda na budućnost, pružila uvid u probleme sa kojima se danas susreću pešaci i biciklisti. Duge distance, složeni rezidencijalni kompleksi koji odmažu u nameri da se hodanjem ili biciklom stigne do cilja, loša bezbednost na putevima, strah od kriminala na ulicama… sve su to problemi koji utiču na povećanje procenta vožnji automobilom.

 

Izvor: Ekologija e-magazin

Koliko god mi pričali o potrebi zamjene fosilnih goriva alternativnim, ne možemo se oteti dojmu da taj ekološki iskorak ide presporo. Ima li nade za ekološkije sutra, pitate se?!

Dizajner Neville Mars osmislio je projekt budućnosti koji će vozačima omogućiti da napune svoje limene ljubimce i to u hladu. Nazvani Solarna šuma, ovi paneli prate kretanje sunca tokom dana povećavajući time svoju učinkovitost, a istovremeno poput divovskih suncobrana štite od pregrijavanja. Čak i ''najekološkiji orijentiranim'' članovima Gricni tima sviđa se ova ideja jer umanjuje potrebu za "prljavim" načinima dobivanja električne energije - (ne)popularnim nuklearkama. Svima kojima ni to nije dovoljno "eko" rješenje, predlažemo popularni Quadricikl!

Izvor: gricni.com

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Prednosti i nedostaci

Cilj ovog rada je da objasni osnovne činjenice u vezi raličitih obnovljivih i neobnovljivih izvora kao i uočavanje prednosti i nedostataka obnovljivih izvora energije. Sagorevanje fosilnih goriva, koja spadaju u neobnovljive izvore energije, zagađuje našu okolinu, pa tako dolazi do pojave kiselih kiša i globalnog zagrevanja. Zagađenje životne sredine je jedan od ogromnih problema. Svi znamo da je energija nužna za održavanje i razvoj naše civilizacije. U ovom radu ću pokušati da obajsnim prednosti obnovljivih izvora energije. Tačno je da su fosilna goriva relativno jeftina, ali njih imamo samo za još nekih stotinak godina.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka visoka cena nafte je podstakla državne i privatne inicijative za razvoj i korišćenje obnovljivih izvora ennergije. U obnovljive izvore energije spadaju:

  • Energija Sunca
  • Energija vetra
  • Energija plime i oseke
  • Energija temperaturne razlike u okenaima
  • Geotermalna energija
  • Energija biomase

Ali već krajem osamdesetih godina prošlog veka, interesovanje za obnovljive izvore energije se smanjilo jer je cena nafte opala. Trenutna energetska situacija u svetu če biti presudan faktor da se interesovanje za energiju obnovljivih izvora poveća.

Problemi: Broj stanovnika u svetu raste, a samim tim i potreba za energijom, dve milijardi ljudi još uvek nema pristup električnoj energiji, i kao najvažnije, stvara se efekat "staklene bašte".

Atmosfera Zemlje odbija oko 37-39% energije koju Sunce direktno emituje, dok ostatak pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. U poslednjih 100 godina temperatura atmosfere Zemlje se povećala za 0,3 OC .

Efekat staklene bašte na Zemlji je posledica prisustva i nekih gasova: vodene pare (H2O), ugljen-dioksida (CO2), metana (CH4), sumpor heksa fluorida (SF6) i drugih, što povećava temperaturu Zemljine atmosfere.

Izvor: astronomija.co.rs

Priredila: Jovana Andrijević, II-5

Iako se termin „električni“ može ponekad koristiti za opisivanje performansi koje oduzimaju dah, taj termin se nerado koristi u opisivanju maratonaca. Ipak, to je upravo reč koju bismo koristili da opišemo ovogodišnji Pariski maraton, koji je održan u nedelju, 7. aprila. Vidite, kako su stopala skoro 40.000 trkača stale na 25 metara instalacije posebnih pločica na početku maratona, kinetička energija je sakupljena i pretvorena u korisnu električnu energiju. Zamisao kompanije Pavagen Systems (o čemu smo već pisali i taj tekst možete ovde pogledati), svaka pločica koja sakuplja energiju se savija za 5mm kada se na nju zgazi, što dovodi do 8 vati kinetičke energije dobijene tokom kratkog perioda koračanja. Postavkom niza pločica u pešačkoj oblasti i proizvedena energija se može skladištiti u baterijama, ili koristiti za napajanje uličnog osvetljenja, informacionih panela, komunikacionih tehnologija i sl. 176 Pavagen pločica postavljenih preko tačke polaska 37. Pariskog maratona u Šanzelizeu predstavlja najveću instalaciju do danas ove britanske kompanije. Pločice su takođe postavljane oko tribina i oko drugih ključnih tačaka duž rute, dok je ugrađena bežična tehnologija bila u stanju da prenosi informacije o proizvodnji energije na ogromne ekrane postavljene na ruti.U zanimljivom obrtu, sponzor Pariskog maratona 2013, kompanija Schneider Electric je obećala da će povećati već ionako značajnu donaciju od 50.000 evra francuskoj NVO Habitat et Humanisme za 10.000 evra, ako trkači i gomile gledalaca uspeju da generišu više od 7.000 vat-sati. Iako je konačna cifra bila oko 4,7kWh, kompanija Schenider je ipak odlučila da da obećani bonus, i humanitarna organizacija će dobiti pun iznos.Što se tiče samog maratona, dvadesetdvogodišnji Piter Some iz Kenije je pobedio u muškoj kategoriji sa vremenom od 2:05:38, dok je Tadesu Boru iz Etiopije postavila novi rekord u kategoriji žena sa vremenom od 2:21:06.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Samosklapajuća sferična kuća možda zvuči kao jednostavna ideja, ali osnivači Ekinoid projekta su izuzetno ambiciozni. Smatra se da će svetska populacija dostiči 9 milijardi do 2050. godine, a za smeštaj nekih 2 milijarde dodatnih ljudi, Ekinoid projekat predlaže upotrebu pop-up gradova od sferičnih mahuna koje mogu da prime do 10.000 ljudi u isto vreme u nekim od najsurovijih mesta na planeti Zemlji.Sferne kuće mogu zvučati kao trik, i kao neefikasno korišćenje prostora, ali projektanti smatraju da sfera pruža veliku strukturalnu snagu, dok značajno smanjuje količinu sirovina neophodnih za svaku sferu.Veruje se da će Ekinoid kuće biti napravljene bilo od čelika ili od lepljenog laminiranog drveta, koji će biti izolovan ili odeven u odnosu na lokaciju. Pustinje Australije, Sibira, Mongolije i Afrike su zrele za Ekinoid gradove, kako piše na sajtu projekta. Ravnice podložne poplavama, takođe, bi postale održive sa dodatkom Ekinoid gradova, tvrdi se na sajtu. Kao što je često slučaj, vanmrežno snabdevanje energije će biti potrebno da bi projekat funkcionisao. Na sajtu projekta se navodi da će eolska i solarna energija biti korišćena za energetske potrebe, sakupljanje kišnice i prečišćavanje otpadnih voda za dobijanje vode, izgrađeni sistem tretmana kanalizavije i kompostiranja za odlaganje neizrecivog, i hidroponske bašte za gajenje hrane. Avaj, nijedna količina opreme za sakupljanje kišnice će zaista učiniti da kiša pada: što je možda nešto što treba uzeti u obzir pre nego kupite kuću u Ulici kaktusa u Sahari.Tvrdi se da jedan Ekinoid može biti izgrađen za nedelju dana od strane ekipe od četvoro, uključujući i veštog organizatora. Tvrdi se da nakon izgradnje jedne sfere, ovi radnici postaju stručni, i da su u stanju da nadgledaju izgradnju drugih sfera. Na ovaj način, stanovnici Ekinoid grada bi gradili svoje domove (sa jednom ili dve dizalice kako bi istovarili i pomerili montažne setove kada se dostave). Ekinoid projekat trenutno traži saradnike u akademskim krugovima: studenti dobijaju predmet istraživanja, Ekinoid projekat dobija neku vrstu studija izvodljivosti zauzvrat. Namera je da Ekinoid kuće budu što je moguće više pristupačne, i postoji nada da bi svi neophodni materijali mogli biti prefabrikovani po ceni od 50.000 funti.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Evropski školski izazovi

Budite instpirirani, i učinite svoju školu energetski učinkovitom! U4energy web stranica nudi resurse za pomoć učiteljima, učenicima i školama u uvođenju energetski učinkovitih mjera u učionicama, te provođenju već iskušanih mjera!

Pronađite u tekstu dalje mnoštvo ideja i inspiracije te učinite svoju školu energetskim šampionom.

Gotovo 200 predstavnika raznih škola širom Europe sudjelovalo je na važnoj svečanosti dodjele ovih europskih nagrada. Svečanost je održana u Belgijskom muzeju stripa, znamenitoj zgradi u središtu Bruxellesa, pred publikom visokih europskih, nacionalnih i regionalnih predstavnika vlada i neprofitnih organizacija i predstavnika medija...

Detaljnije:  www.u4energy.eu

Priredila: Željana Jokić, III-2

Mladi talenti Vuk Đorđević, Darko Darmar Marković, Milos Vlastić, Milos Jovanović su izradili PROJEKAT MOSES i za njega dobili nagradu na evolo 2013 skyscraper competition. SVE ČESTITKE!

Izvor: www.archlab.rs

Ovo revolucionarno električno koncept vozilo na tri točka pokazuje kako bi u budućnosti mala urbana vozila za jednu osobu mogla izgledati.

Elektromotor koga pokreće baterija se postavlja nisko u šasiju sa tri točka, održavajući centar gravitacije nisko i na taj način poboljšava stabilnost.

Pripremila: Dragana Žarkov II-4

Strana 1 od 2
PokloniIOtpadSkloni