Skupina ljudi koji žele da se na malom gradskom prostoru bave baštovanstvom okupila se oko ideje gradske bašte - Baštenska. Takvi projekti postoje već godinama u Evropi i tri godine u Beogradu, dok je u Novom Sadu projekat i dalje na nivou ideje.

Jedan od inicijatora ideje Mihajlo Vujasin kaže da desetak okupljenih trenutno traži pogodnu parcelu i dobrog domaćina koji bi podržao ideju i imao razumevanja.

"Dali smo sebi rok da, zbog kalendarske godine i uspešnosti projekta, kraja marta nađemo parcelu i počnemo da sejemo, sadimo i radimo na bašti. Nadam se da neće otići daleko u april, jer ako se to desi, onda bi zaključak bio da možda sada nije vreme da se tako nešto dogodi u gradu", rekao je Mihajlo Vujasin.

Do sada su organizovana tri sastanka, na kojima su se ljubitelji baštovanstva upoznali i razgovarali o ideji. Na jednom od njih je pušten dokumentarni film "How Cuba Survived Peak Oil", priča o Kubancima prinuđenim na baštovanstvo zbog embarga, štp im je poboljšalo kvalitet života.

"Ideja mi je veoma privlačna, zato što bih mogla da svoje dete uključim u tu priču, da mu pokažem kako to izgleda kada si daleko od betona i kada možeš da uložiš nešto u zemlju, da ti ona nešto pruži nazad i da sarađujete", rekla je Nataša koja planira da se uključi u projekat urbanih bašti.

U Beogradu ideja o urbanim baštama postoji još od 2011, ali se projekat realizovao tek 2013. Za projekat urbane bašte potrebna je zdrava zemlja daleko od izvora zagađenja. Parcela treba da ima dobar prilaz za ljude iz grada, da im je zgodno i blizu u kraju. Potrebna je voda da za biljke, ali i ljudi koji će stalno raditi i razvijati baštensku zajednicu, kažu iz Beogradskog festivala cveća, pokretača projekta Baštalište.

"Inicijatori ideje treba da budu uporni, isprobaju sve mogućnosti, razgovaraju sa svim postojećim faktorima, pa da se uhvate za konkretnu lokaciju i nađu nekoga u gradskoj upravi ko vidi u tome i interes samog grada. Najbitinije je da se građani samoorganizuju i budu uporni u svojoj ideji", rekla je Sabina Kerić iz Beogradskog festivala cveća.

Novi Sad je dobio ime po "novom zasadu", odnosno baštama koje su se nekad videle sa Petrovaradinske tvrđave, a kojih sada nema. Ideja Baštenske je da se ta tradicija nastavi i ne zaboravi.

Jasna Žugić

Preuzeto sa: oradio.rs

Zeleni super pirinač, koji bi mogao da poveća prinose u Aziji i tako nahrani dodatnih 100 miliona ljudi, će početi da se seje narednih godina. Stvaranje novih, boljih hibrida će biti ključ povećanja prinosa i ostalih vrsta.Malo ljudi je čulo za Zikang Lija, ali će istorija možda pokazati da je u pitanju jedan od najvažnijih ljudi ovog veka. 2011.godine, posle 12 godina rada sa Kineskom Akademijom poljoprivrednih nauka i Međunarodnim institutom za istraživanje pirinča sa Filipina, on i njegov tim su razvili “zeleni super pirinač” – sortu koja donosi više prinosa ali je i otpornija na sušu, poplave, slanu vodu, insekte i bolesti.

Zikang Li nije ovo postigao uz pomoć GM tehnologije, već radeći sa stotinama istraživača i farmera iz 16 zemalja i koristeći samo konvencionalne tehnike za stvaranje sorti i hibrida.

Zeleni super pirinač, koji bi mogao da poveća prinose u Aziji i tako nahrani dodatnih 100 miliona ljudi, će početi da se seje narednih godina. Stvaranje novih, boljih hibrida će biti ključ povećanja prinosa i ostalih vrsta.Ipak, najveći novac u poslednjih 20 godina je otišao na istraživanje genetskih modifikacija. globalne agrohemijske kompanije su obećavale nove sorte sa dodatim vitaminima, enzimima ili zdravim masnim kiselinama, kao i kukuruz otporan na sušu i biljke koje će značajnije prikupljati emisije ugljenika. Međutim, osim banana koje proizvode vakcine, ribe koje sazreva brže i krava otpornih na bolesti, njihova obećanja da će nahraniti svet nisu baš bila potkrepljena rezultatima.

Prošle godine je više od 140 miliona hektara – otprilike desetina svetskog poljoprivrednog zemljišta, ili veličine Nemačke, Francuske i Velike Britanije zajedno – zasejano sa GM semenom, ali su u pitanju bile samo tri vrste – kukuruz, uljana repica i soja – od čega je najveći deo otišao na ishranu stoke.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Milioni godina evolucije dovele su do toga da biljke budu najefikasniji sakupljači solarne energije na planeti. Mnoga istraživanja se bave veštačkim imitiranjem fotosinteze u uređajima kao što je veštačko lišće, ali istraživači sa Univerziteta u Džordžiji (UGA - University od Georgia) sada rade na drugačijem pristupu koji daje novo značenje terminu “zelena energija“. Njihovom tehnologijom se sakuplja energija generisana kroz proces fotosinteze pre nego što je biljke iskoriste, što omogućava da se ta energija iskoristi za pokretanje malih električnih uređaja.Fotosinteza pretvara svetlosnu energiju u hemijsku deljenjem atoma vode na vodonik i kiseonik. Pri ovom procesu proizvode se elektroni koji pomažu stvaranje šećera koje biljke koriste kao gorivo za rast i reprodukciju. Tim predvođen Ramarajom Ramasamijem, docentom na Inženjerskom fakultetu u Džordžiji, razvija tehnologiju koja će prekinuti proces fotosinteze i hvatati elektrone pre nego što ih biljka iskoristi za pravljenje šećera.Tehnologija funkcioniše na taj način što prekida puteve kojim elektroni teku tako što manipulišu proteinima koji se nalaze u tilakoidima. Tilakoidi su membranske pregrade na mestu svetlosne reakcije fotosinteze, koji su odgovorni za hvatanje i skladištenje energije iz sunčeve svetlosti. Modifikovani tilakodi se imobilišu na posebno dizajniranoj podlozi od ugljeničnih nanocevi koji deluju kao električni provodnici koji hvataju elektrone i šalju ih duž žice. Istraživači kažu da su mali eksperimenti ovog sistema dali maksimalnu gustinu struje koja je za dva reda veličine veća od ranijih sličnih sistema.

Ramasami kaže da tehnologija ima potencijal da se koristi za napajanje uređaja koji ne zahtevaju mnogo energije, dodajući da će se to desiti veoma brzo.

“U bliskoj budućnosti, ova tehnologija može biti najbolje iskorišćena za daljinske senzore ili drugu prenosivu elektronsku opremu, koja zahteva manje energije za funkcionisanje“, rekao je on. “Ako budemo u stanju da iskoristimo tehnologije kao što je genetski inženjering kako bismo unapredili stabilnost procesa fotosinteze biljaka, veoma sam optimističan da će ova tehnologija biti konkurentna sa tradicionalnim solarnim panelima u budućnosti.“Ramasami i njegov tim već rade na poboljšanju stabilnosti i učinka tehnologije kako bi je doveli u fazu pogodnu za komercijalizaciju. “Mi smo otkrili nešto veoma obećavajuće, i svakako je vredno dodatnog istraživanja“, rekao je on. “Količina električne energije koju vidimo sada je skromna, ali pre samo 30 godina, vodonične gorivne ćelije su bile skoro nemoguće, a sada one mogu napajati automobile, autobuse, pa čak i zgrade.“

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Zarkov II - 4

Američki naučnici su genetski modifikovali biljke kako bi svetlele u mraku i koje bi uskoro mogle da zamene ulično osvetljenje, prenosi “Dejli mejl”.

Genetičari su u biljke preneli gene iz svitaca koji su zaslužni za svetljenje ovih insekata. Naučni tim iz Kalifornije se nada da će uskoro moći da modifikuje i veće biljke i drveće kako bi u budućnosti predstavljali prirodnu alternativu električnim svetiljkama.

Za dobijanje svetlećih biljaka naučnici su iskoristili enzim luciferaza ( od latinskog lucem ferre – nosilac svetla) koji se nalazi u genima bioluminescentnih bića kao što su svici, neke vrste meduza, gljiva, bakterija...

Oni su zatim pomoću posebnog softvera u laboratoriji dizajnirali nove sekvence DNK sa ovim enzimom, koje su ubacili u agrobakterije – bakterije koje mogu da prenesu svoje gene na biljke.

Na taj način su naučnici uspešno napravili male biljke koje svetle, ali su im potrebna dodatna novčana sredstva kako bi genetski modifikovali velike biljke.

Pogledajte video.

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Anna Garforth voli da se zove ABE, diplomirala je grafilki dizajn i voli ekologiju i uličnu umetnost. Ilustracije su joj specijalnost, a nedavno je napravila saradnju sa Elly Stevens. Spojilo ih je to što obe vole ekologiju, ali i grafite. Zovu se El&Abe i postale su širom sveta poznate po ekološkim grafitima.

Ne bi bilo ništa čudno da njih dve crtaju grafite, menjaju svet provokativnim ekološkim porukama, a policija ih hapsi dok im se klinci dive. Ali čudno je što su njihove poruke po zidovima zgrada napravljene od biljaka. "Tako spajamo našu naprednu urbanu civilizaciju i prirodu. Ovako i biljke, koji su važan deo našeg okruženja, mogu da vam prenesu poruku. A još će napraviti i malo kiseonika u zagađenim gradovima", kažu El&Abe i poručuju da će ceo svet da ode tamo gde ne treba ako se ne presaberemo i krenemo da živimo u skladu sa prirodom.

Izvor: Domino magazin

Ove biljke skoro pa su bolje od pravih

Prave biljke su tako dosadne, morate da ih zalivate, imaju sklonost umiranju i uz to je jedina korist što prave kiseonik. Totalno precenjeno! Za sve vas digitalnu dečicu, stiže i ovo digitalno cveće koje možda ne miriše lepo, nije baš mnogo bitno za prirodu, ali zato izgleda super i svetli noću. Nama je to dovoljno! E sad vidite kako to radi i koji su benefiti. Petal cvećance je opremljeno solarnim panelima i led diodama. Preko dana će skupljati sunčevu energiju a noću će sijati, što znači da štedi struju. Nećete čak ni morati da ustanete da biste ga uključili pošto digitalne biljke sve rade same.

Izvor: Domino magazin

Dobro, sada moramo da podelimo to sa vama. Stvarno nam je muka od idiota koji šoraju gde stignu po gradu. Pre neki dan smo videli kretena koji je u sred bela dana u centru Beograda stao uza zid i olakšao se. Pa sa koje si ti planinčine sišao čoveče?

E pa pronašli smo izum koji bi nam dobro došao. To je ova gradska saksija koja kao đubrivo koristi vaš pipi. Potpuno je ekološki održiva i sve što joj treba je malo telesnih tečnosti. Onda sistem filtera vaš urin pretvara u hranu za biljke, koja uz to ništa ne smrdi. Ceo koncept je potpuno je prilagođen urbanom životu. Fuck yeah!

Izvor: Domino magazin

Da li ste od onih jadnih ljudi koji radno vreme provode u groznim kancelarijama? Onda imamo ideju kako da makar malo sreće unesete u vaše mizerne živote.

Pogledajte ovaj sto koji su dizajnirali Liam Healy i Jamie Elliott.

On krije mogućnost da zasadite biljke. Zelenilo će vam podići raspoloženje i uz to čistiti vazduh oko vas.

Naravno, ako imate keša i nemate kancelarijske probleme, možete da ga smestite u kuhinju i zasadite nanu, a onda zovete celu ekipu na koktele.

Izvor: Domino magazin

Gde god nađeš zgodno mesto ti drvo posadi, govorio je Jovan Jovanović Zmaj. Izgleda da je ovu pesmu kao mali baš voleo i dizajner Yun Hwan Sung pošto je napravio ovu flašu za vodu koja se koristi i kao saksija. Pored toga što ima flaširanu vodu, kao i svaka druga PET ambalaža, ova ima i pregradu u kojoj se nalaze semenke neke biljke. Takođe, predviđeno je i skidanje dna flaše, pa se tako od nje dobija prava mala saksija. Dovoljno je da dodate malo zemlje, vode i semenke i napravite ličnu baštu u sobi ili na poslu. Posle toga možete da biljku presadite u baštu ili šumu, pod uslovom da ste dobili semenke Baobaba recimo. Čika Jova bi bio baš srećan da vidi ovaj izum.

Izvor: Domino magazin