22. Oct, 2020.

Pored olovnih akumulatora različitog napona i kapaciteta (Ah, mAh), danas koristimo punjive baterije manjeg pakovanja koje, zbog različite tehnologije izrade, nose tipične skraćenice u svojim nazivima, kao što su: Ni-Cd, Ni-MH i Li-ion. Nikl kadmijumska baterija (Ni-Cd) ima elektrode od nikla i kadmijuma, a kalijum hidroksid kao elektrolit. Nju sve više zamenjuje nikl-metalhidrid (Ni-MH) baterija koja ne podleže “memorijskom efektu”. Litijum jonska (Li-ion) baterija je najviše u upotrebi u laptop računarima i „pametnim“ mobilnim telefonima zbog povoljnog odnosa kapaciteta i mase. Ona ne dolazi u standardnim oblicima, već u specijalnim baterijskim paketima. Postoji još nekoliko tehnologija punjivih baterija, kao što su litijum-polimer (duplo većeg kapaciteta od Li-ion), cink-vazdušna (veoma lagana), cink-živin oksid (za slušne aparate), srebro-cink (avio industrija) i metal-hlorid (u električnim vozilima), mada se svake godine pojavljuju neka nova i kvalitetnija rešenja trajnosti i manjih dimenzija punjivih baterija. Njihovo punjenje ima posebne zahteve od kojih zavisi vek trajanja ovih baterija.

Kada se isprazne punjive baterije prenosnih uređaja moguće ih je napuniti ispravljačima, ili pomoću punjača. Kod nekih uređaja, kao što su laptopovi i „pametni“ telefoni, ne možemo efikasno koristiti bilo koji punjač zbog pojave “memorijskog efekta” i ugrađenog čipa baterije, tako da moramo voditi računa o oznaci (identifikaciji baterije: Id code, proizvod Vendor code). To znači da takve baterije moraju imati odgovarajući punjač koji nije običan i složene je konstrukcije. Standardni punjači za ostale tipove baterija veoma su jednostavni i uglavnom nisu transformatorskog, već „čoperskog“ tipa, ali daju struju stalne jačine, a na korisniku je da punjač isključi kada je baterija puna. U praksi proverena formula za izračunavanje vremena punjenja ovih baterija glasi:

Vreme punjenja baterije (u minutama) = [(kapacitet baterije/jačina struje punjenja)/0,8] * 60.  ( izvedeno iz formule: t = q/I , oznaka jedinica: s = C / A )

Formula je značajna, jer svako prepunjavanje oštećuje bateriju. Punjenje standardnim punjačima može potrajati desetinu sati, u zavisnosti od kapaciteta baterije. Noviji punjači su „inteligentni“ i opremljeni sa mikroprocesorom koji prati tok punjenja. Tehnikom kontrole delta-napona ovi punjači prekidaju punjenje u pravom trenutku. Takođe, oni su značajno brži jer bateriju pune jačom strujom koju stalno kontrolišu. Ako danas kupite punjač, najverovatnije je u pitanju „inteligentni“ punjač koji se može uz malo više truda i napraviti (pogledati slike). Napravljeni punjač je transformatorskog tipa i ima nekoliko varijanti izbora različitog napona punjenja. Osnovno je kod ovih punjača kontrola napona i jačine struje punjenja koja neće dovesti do stanja „prepunjavanja“, već će se automatski isključiti kada dostigne zadati napon punjenja. Punjenje Li-ion baterija može se vršiti preko najobičnijeg ispravljača nešto višeg napona od napona baterije jer sama baterija ima ugrađenu elektroniku koja ne dozvoljava prepunjavanje. Ovakve baterije veoma često susrećemo kod američkih bušilica čiji punjači rade na 110 V, 60 Hz. Pošto takvi punjači ne rade na 230 V, najbolje rešenje je da kupimo, ili pravimo odgovarajući punjač napona do 22 V, pošto baterija ima napon 18 V. Kod ovakvih bušilica baterija ima poseban mikroprocesor koji kontroliše napon i struju punjenja, ali i broj punjenja koji je ograničen obično do 1000, što ponekad predstavlja neprijatno iznenađenje. Zbog toga je prerada punjača za američke baterije uvek komplikovana, uglavnom rizična, jer elektronika sa mikročipom često pravi nerešive probleme (pogledati sliku otvorene baterije sa elektronikom).

Koji god punjač koristimo, grejanje baterije u toku punjenja je sasvim normalna pojava koja ne treba da brine. Ako se javljaju visoke temperature baterije, onda nije usklađen napon, ili jačina struje punjenja, što se u startu rešava merenjem i podešavanjem navedenih veličina (napona i jačine struje punjenja) sa propisanim vrednostima koje su naznačene na samoj bateriji. Jačina struje punjenja može se precizno računski odrediti dodavanjem otpornika (Rx) u serijsku vezu izvora čija se vrednost dobije pomoću formule: Rx = ( Ui – Ubat )/Ip. Dozvoljena jačina struje punjenja (Ip) obično je naznačena  na bateriji, što se odnosi i na napon (Ub), dok se napon izvora (Ui) i struja punjenja mere nekim preciznim analognim, ili digitalnim multimetrom. Posle podešavanja navedenih parametara i ugradnje Rx za određenu bateriju nije potrebno stalno merenje.

Drugi značajan pojam kod punjivih baterija je tzv. “memorijski efekat”. To je pojava da baterija gubi svoj kapacitet posle više ciklusa nepotpunog punjenja i pražnjenja. Tome su naročito podložne Ni-Cd baterije. Ako ovu bateriju više puta punite, pre nego što je ispraznite do kraja, doći će do pojave kristalizacije elektrolita. To predstavlja pojavu taloga koji smanjuje prostor u ćelijama baterije. Memorijski efekat je “izlečiv” tako što svaku ćeliju baterije treba isprazniti minimalnim opterećenjem (potrošačem) na 1,0 V po ćeliji, a zatim je potpuno napuniti. Ovaj proces se ponovi nekoliko puta dok se baterija ne vrati na njen originalni kapacitet. Zbog osetljivosti i rizika navedene radnje sa običnim punjačima najbolje je koristiti savremene punjače koji imaju opciju “osvežavanja” baterije. Ova priča odnosi se samo na baterije koje imaju više ćelija, recimo na baterije većine mobilnih telefona koje dolaze u sve kvalitetnijem izdanju.

Na kraju, osvrnimo se na životni vek punjivih baterija različitih tipova. Njihov životni vek meri se u ciklusima punjenja i pražnjenja. Kod Ni-Cd baterija on iznosi oko 1000 ciklusa, kod Ni-MH baterija 600 ciklusa, a kod Li-ion oko 800 ciklusa. Ako vam se čini da je to malo i vremenski kratko, zamislite da bateriju punite i praznite svaki dan (što obično nije slučaj), videćete da će baterija realno trajati dve do tri godine. Kada izračunate koliko nepunjivih baterija morate da kupite za isti vremenski period, biće vam odmah jasno koliko su punjive baterije ekonomski isplative. Neki od uređaja, kao što su telefoni, zbog oblika kućišta u koje se smešta baterija i vrste spojeva na njoj ne mogu koristiti obične baterije. Važno je istaći da od pravilnog punjenja baterije zavisi vek njenog trajanja, da bateriju nikada ne treba puniti do maksimuma, da je posle punjenja treba prazniti, ali nikako do nultog napona, niti se baterija treba stalno držati na punjaču zbog moguće kristalizacije elektrolita koja smanjuje njen kapacitet i radni vek. Ovo se posebno odnosi na baterije laptopova i baterije mobilnih telefona.

Izvor saznanja: www.2bike.rs

 

 

Tesla i "Gigafabrika"

Tesla još nije završila sa izgradnjom "Gigafabrike" u kojoj će se proizvodti baterije za Tesla automobile ali ih ta činjenica nije sprečila da kupe još zemljišta u okolini. Zapravo utrostručili su površinu u svom posedu i sada imaju oko 1200 hektara zemljišta. Ideja iza ovih kupovina je zapravo da se buduća fabrika u potpunosi snabdeva električnom energijom iz obnovljivih izvora energije - pre svega sunca i vetra.

Zaista impresivno!

Samo kilogram baterija koje svakodnevno koristimo u domaćinstvu zagadi osam hiljada litara vode. Uprkos tome, u Srbiji ne postoji pogon za njihovu reciklažu, već se one, uglavnom, odlažu sa ostalim komunalnim otpadom. Međutim, slika ne bi bila toliko strašna da u opasan otpad ne spadaju i mnoge stvari koje svakodnevno okoristimo u domaćinstvu, a nakon upotrebe bacimo u kantu za đubre. Ko je ustvari kriv što svakodnevno zagađujemo životnu okolinu? ...
Potrošene baterije i sijalice, stari frižider, farba ili najobičnije jestivo ulje koje ostane nakon kuvanja. Šta s tim kada nam više ne treba? Na pojedinim ambalažama postoje znaci upozorenja, poput lako zapaljivo, štetno po zdravlje ili odlagati na posebnim mestima. Međutim, tih posebnih mesta nigde u Srbiji nema.

Iako u Srbiji ne postoje posebna mesta za odlaganje opasnog otpada, postoji način da ga se rešite na donekle bezbedan način. Pojedine kompanije bave se njegovim sakupljanjem i transportuju ga na reciklažu. U borbi protiv vetrenjača trude se da ukažu na opasnost prilikom odlaganja električnog, elektronskog i drugogo opasnog otpada.

"Kilogram portabilnih baterija zagadi 8000 litara podzemnih ili nadzemnih voda ili jedna dugmasta baterija, koja je punjena živom zagadi 1 kubni metar zemljista. uništi je bude neupotrebljiva za poljoprivredu", kaže za RTV Svetozar Jovičić iz udruženja građana "Komšija".

Jovičić kaže da bi ova situacija mogla da se promeni od septembra, kada se, prema njegovim rečima, očekuje ponovno oformljenje Fonda za zaštitu životne sredine.

"Šta do tada nama preostaje da radimo? Da se molimo bogu", veli Jovičić

Umesto molitve, možda ipak možemo nešto i da uradimo. Na primer, baterije su male, ne zauzimaju mnogo mesta i sigurno postoji kutak u vašem domu gde mogu da sačekaju neko bolje vreme kada ćemo i mi poput dobrog dela Evrope moći da ih recikliramo.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine

Pogrešno je očekivanje nekih korisnika da uređaj pod nazivom UPS (Uninteruptible Power Suply) može služiti za neprekidno napajanje aparata koji su na njega priključeni. S druge strane, kada je vreme restrikcija i planskih isključenja struje po grupama stvar prošlosti, neki pogrešno zaključuju da nam UPS uopšte nije potreban. Opravdano se pitamo, čemu, onda služi UPS i da li je vredno da imamo ovakav uređaj koji namenski služi za napajanje računara i drugih uređaja. Pre kupovine UPS imao sam neprijatno iskustvo da mi je dosta brzo stradala matična ploča računara zbog čestih promena napona koje su fatalne za brojne elektrolite ploče čiji je radni napon bio kritičan u odnosu na merene vrednosti. To je samo jedan od opravdanih razloga da, ipak, u opremi imamo kvalitetan UPS koji će nas sačuvati od neprijatnih iznenađenja.

Njegova osnovna uloga je da korisniku obezbedi dovoljno vremena da nakon nestanka struje u mreži sačuva svoj rad i dovoljno brzo i bezbedno isključi računar. Upustio sam se i u eksperimentisanje prisilnog isključenja struje, pri čemu se čuje isprekidano pištanje UPS-a, kada automatski dolazi do prebacivanja na rezervno napajanje iz akumulatora, odnosno do pretvaranja jednosmernog u naizmenični napon bez velikih skokova i naglih promena. Radi eksperimenta, probao sam sa vrlo kratkim  ( blic ) prekidom mrežnog napona, što UPS registruje i munjevito  prebacuje na rezervno napajanje koje se na osetljivim uređajima ne primeti. Mereći napone na ulazu i na izlazu UPS, utvrdio sam postojanu stabilnost izlaza, nešto slično kao kod nekadašnjih stabilizatora napona za crno-bele televizore. Posle ovih eksperimenata zaključujem, da UPS itekako štiti od neželjenih promena napona u odnosu na nominalnu vrednost (podnaponi i prenaponi). Najopasniji za uređaje su tzv. pikovi, odnosno kratkotrajni, ali visoki skokovi, koji, zbog neizbežne struje samoindukcije pri prekidu i uspostavljanju napajanja, napon povećavaju do veoma štetnih vrednosti. Ovakve skokovite promene napona se ne dešavaju na izlazu UPS što je dobro za stabilan rad bilo kog osetljivog uređaja, posebno računara, štampača, skenera, ili adaptera ( čopersko napajanje ) za laptop.

Postoje razni uzroci skokovitih promena napona: različito rastojanje potrošača od trafo-stanice, snažne mašine koje rade u blizini i koje se često uključuju i isključuju, aparati za električno varenje, veš-mašine koje rade na istoj fazi, pa čak i udar groma. Utičnice UPS-a su, po pravilu, zaštićene od ovih pojava, pri čemu efikasnost zaštite varira od uređaja do uređaja, u zavisnosti od kvaliteta i, naravno, cene. Manji kućni, ili kancelarijski (SOHO) modeli, koji nisu povezani na baterijsko napajanje, ipak, pružaju naponsku zaštitu. Uređaji uključeni u ovakve utičnice gube napajanje pri nestanku struje, ali su zaštićeni od neželjenih pojava u mreži. Kako opasan napon može da stigne i drugim putem, UPS ima ulaz i izlaz kojim se štiti telefonska linija, ili mrežni kabal. Umesto da se direktno uključi u računar, kabal se prvo priključuje na ulazni konektor UPS, a iz izlaznog konektora se vodi do računara. Uobičajeni signali koji postoje na telefonskim i mrežnim instalacijama nesmetano prolaze kroz UPS, ali će ovaj uređaj zaustaviti previsok napon pre nego što stigne do osetljive elektronike u računaru. Neki modeli UPS imaju više od jednog priključka za telefonski ili UTP kabal, što je praktično da se, pored modema, zaštiti i običan telefon. Kako je standardni RJ-11 konektor za telefonsku liniju sličan RJ-45 konektoru za Ethernet mreže, mnogi UPS-evi koriste činjenicu da se na mrežni priključak može prikačiti i telefon, pa je korisniku ostavljeno da bira da li će zaštititi modem, ili mrežu.

Na kraju, ne treba zaboraviti osnovnu ulogu UPS, zaštitu u slučaju nestanka struje, kao i činjenicu da posle dve do tri godine njegov akumulator izgubi potreban kapacitet  ( Ah ), što ne znači da se UPS pokvario. Da je akumulator pri kraju, UPS nas upozorava zvučnim signalom i kada ima struje u mreži. U tom slučaju, pre jednostavne zamene odgovarajućeg akumulatora (pogledati napon i kapacitet), treba pažljivo pregledati štampanu ploču i lemilicom popraviti oštećene spojeve na UPS-u koji nastaju prilikom proticanja jake struje. UPS nije za upotrebu ako je izgorela, ili je potpuno oštećena njegova štampana ploča, ili neki od vitalnih delova na njoj. Veoma retko strada mrežni transformator, koji se može upotrebiti za konstrukciju snažnog ispravljača, tako što se samo zamene primarni i sekundarni namotaji, doda jak Grecov spoj i elektrolit za filtraciju. Prerađeni uređaj više ne služi za namenu koju je imao UPS, već samo kao dobar punjač akumulatora. Pre toga, treba pažljivo izmeriti dobijeni jednosmerni napon, jer je za punjenje akumulatora ( 12 V ) potrebno 14,8 V. Pored punjenja akumulatora, ovakav ispravljač se može upotrebiti u laboratoriji za različite eksperimente, ili za napajanje nekih drugih uređaja.

Prednosti električnih automobila su brojne. Ipak, ono što predstavlja problem je ograničen kapacitet baterija, kao i vreme potrebno za njihovo punjenje. Najnovije potencijalno rešenje ovih problema nam dolazi iz Švedske, a zasniva se na korišćenju traka na drumovima koji bi služili kao "punjači", odnosno preko kojih bi se automobil snabdevao potrebnom energijom.

Grupa "Volvo" i energetska kompanija "Alstom" razvile su sistem dvaju paralelnih traka, koje bi energijom obezbeđivale automobile kada bi oni prelazili preko njih.

"Volvo" je još prošle godine na jednom svom oglednom poligonu testirao ovaj sistem, kada je struja napona 750 V putem ovih traka dolazila do kolektora u vozilu. Kako bi bezbednost bila zagarantovana, sistem funkcioniše jedino kada se vozilo kreće preko linija.

Ukoliko bi ovakav sistem u skorijoj budućnosti zaživeo, to bi predstavljalo pravu revoluciju u automobilskoj industriji. Sistem elektificiranih puteva doveo bi do gašenja potrebe za korišćenjem teških baterija i zaboravljanja problema sa radijusom kretanja sa jednim punjenjem.

U "Volvou" kažu da bi ovaj sistem bio dosta jeftiniji u odnosu na onaj koji se sada koristi, a koji se zasniva na punjenju putem kablova. Naravno, do eventualne primene ovog sistema proći će još dosta vremena, kako bi se on usavršio.

Izvor: Blic

Baterije su dobar izvor prenosive energije, ali koliko su korisne toliko i stetne po zivotnu sredinu.

Danasnja tehnologija omogucava da redje menjate baterije, ustedite novac i manje stete zivotnoj sredini.

Ta tehnologija podrazumeva punjive baterije.

- Punjive baterije su mnogo efikasnije, isplatljivije. Zbog danasnje svetske ekonomske krize, ljudi gledaju da ustede sto vise novca na manje potrebne stvari.

Zbog toga, kupujte punjive baterije da bi sacuvali vreme i novac i pomogli u zastiti zivotne sredine.

Pripremili: Aleksandar Kalaji, Anja Grujic i Uros Stojanovic.

Baterije su vrlo male, ali često korišćene, pa treba sprečiti njihov ulazak u komunalni otpad jer mogu prouzrokovati probleme u okolini. Njihov je maseni udeo u komunalnomu otpadumali. Na primer u Velikoj Britaniji 0,1 do 0,2 %, ali svake se godine oko 20 000 do 40 000 tona baterija nađe u otpadu. Da baterije ne postanu izvor zagađenja, treba  sprečiti njihov kontakt sa okolinom, što znači da ih treba reciklirati. To zahteva njihovo sakupljanje, razvrstavanje, transport i reciklažu. Da bi reciklaža baterija bila održiva, proces mora biti delotvoran u dobijanju materijala koji se može ponovo upotrebiti, ali mora biti i ekološki i ekonomski prihvatljiv. Baterije se prikupljaju na razne načine, kao putem tzv. banaka baterija, vraćanjem starih baterija pri kupovini novih, prikupljanjem s ostalim opasnim kućnim otpadom i sl.

Glavna prednost reciklaže baterija jeste smanjenje primarne proizvodnje materijala i energije, kao i manje emisije žive, olova i kadmijuma iz prostora za uništavanje otpada.

Istraživanja pokazuju da se baterije opšte namene bez dodatka žive, mogu uspešno reciklirati u metalnoj industriji i to oko 55 % težine baterija. Niz specijalizovanih postrojenja reciklira baterije koristeći pirolizu. Stare se baterije zagrevaju na 300°C do 750°C bez prisustva vazduha, živa isparava, kondenzuje se. Ostali metalni sastojci se dobijaju u daljem procesu. Na taj način može se iskoristiti više od polovine starih baterija, pa se iz 1000 kg starih baterija dobije 390 kg smeše gvožđa (55 %), mangana (40 %) i nikla/bakra (5 %)  u čeličani, 200 kg 99 procentnog cinka u postrojenju za galvanizaciju, 1,5 kg 99,995 procentne žive u industriji.

Baterije mogu sadržati otrovne teške metale kadmijum, živu i olovo. Budući da potrošačima nije lako da razlikuju otrovne baterije od neotrovnih, Švedska je rešila da se sve baterije moraju sakupljati, čime se sprečava zagađivanje okoline ovim metalima. Kako bi se baterije odstranjivale na ekološki način, sve baterije i proizvodi sa ugrađenim baterijama moraju da se sakupe i sortiraju. Cilj je da se izbegne bacanje baterija ili proizvoda sa ugrađenim baterijama zajedno sa smećem iz domaćinstva.

Prema Propisu o baterijama, prodavci treba da obaveste potrošače gde mogu da odnesu potrošene baterije. Osim toga, prodavci proizvoda sa ugrađenim opasnim baterijama moraju da prime nazad te proizvode na kraju radnog veka i da se pobrinu da se oni odnesu u stanicu za sakupljanje koju je odredila opština. Projekat za sakupljanje baterija je počeo kao informativna kampanja u 1999. kako bi se povećala svest javnosti o smanjenju zagađenja životne sredine opasnim otpadom.

Izvor: nastavatiofizika.wordpress.com

Priredio: Nikolić Stefan

Budi Eko fin

Baterije svih oblika i veličina su prenosiv i praktičan izvor energije. Tokom nestanka struje, telefonske linije i dalje rade jer su opremljene baterijama. Pomažu i kod oscilacija napona i obezbeđuju napajanje kako za kućne računare tako i za potrebe bolnica.

Sa stanovišta zaštite životne sredine, baterije su proizvodi koji sadrže opasne supstance. Bez obzira na to koliko se baterije međusobno razlikovale jedno im je zajedničko: sve sadrže elektrolit i teški metal. Problem koji se javlja nakon što prestanu da budu upotrebljive je što se najčešće odlažu na komunalne deponije zajedno sa otpadom iz domaćinstava. U sredini koja vlada na deponijama baterije korodiraju, teški metali se rastvaraju i dospevaju u zemljište, a odatle se ispiraju u podzemne ili površinske vode. Ako se baterije spale, teški metali dospevaju u vazduh u obliku finih čestica ili ostaju u pepelu. Pre ili kasnije, zbog neodgovornog postupanja sa baterijama dolazimo u kontakt sa teškim metalima putem vazduha, vode ili hrane.

Zbog mnogih štetnih uticaja koje teški metali imaju na zdravlje ljudi (a ja dodajem: i životinja) do danas je usvojen niz direktiva čiji je cilj regulisanje označavanja i postupanja sa baterijama što uključuje njihov transport, sakupljanje, razvrstavanje i tretman. Republika Srbija ima od 2010. godine odgovarajući pravilnik kojim se propisuje postupanje sa baterijama. Ali šta se dešava u praksi? Koliko često primetite obaveštenje na vidnom mestu da u određenoj radnji možete ostaviti svoje istrošene baterije? Znamo li šta se dešava sa sakupljenim baterijama u našim firmama, školama i prodavnicama?

U zemljama gde se zakonska regulativa primenjuje uz odgovarajuću kaznenu politiku, postoje mnoge firme koje preuzimaju baterije i vrše njihovu reciklažu. Korisnici svoje baterije ostavljaju u centrima za sakupljanje baterija koji takođe podležu pravilima za privremeno skladištenje kako opasnog, tako i neopasnog otpada.

Baterije se razdvajaju po svom hemijskom sastavu, a zatim recikliraju. Metali se u tom procesu izdvajaju i prodaju industriji. Teški metali su ograničene sirovine što utiče na rast njihove cene. Kad je tako, zašto nema više onih koji se bave izdvajanjem i prodajom istih?

Odgovor verovatno leži u činjenici da se još prilikom dizajniranja većine baterija nije razmišljalo o njihovom iskorišćenju nakon što dotraju. Količina vrednih metala u njima je niska, a tehnologije za njihovo ponovno dobijanje komplikovane i skupe, naročito kad se uzme u obzir broj različitih vrsta baterija. One koje su najisplativije za reciklažu su olovne i za to je zaslužna automobilska industrija koja je to i omogućila još početkom dvadesetog veka. Treba imati u vidu i da postrojenja koja se bave reciklažom baterija moraju ispunjavati rigorozne standarde koji se tiču emisija štetnih supstanci u životnu sredinu što se, između ostalog, postiže ugradnjom skupih filtera i detektora za teške metale u krugu postrojenja. Sakupljanje, transport i tretman postaju isplativi tek ukoliko postoji stalan dotok sirovine i ukoliko cene na tržištu metala ne variraju značajno. Firme koje se bave proizvodnjom baterija i akumulatora u Srbiji na osnovu pomenutog pravilnika imaju obavezu da preuzimaju (i tretiraju) baterije ali to čine samo za one koje su sami proizveli i samo ako baterije nisu oštećene. Ako pretpostavimo da jesu oštećene, ko je dužan da ih preuzme i pobrine se za njihovo odlaganje?

Problem postupanja sa baterijama u Srbiji nije nerešiv ali zahteva plan. Da li se više isplati izgradnja postrojenja za reciklažu ili izvoz baterija u inostranstvo? U svakom slučaju apsolutno je neophodno napraviti mrežu centara za sakupljanje baterija i odrediti mesta za njihovo (privremeno) skladištenje. Zakonska regulativa, i kad je imamo, ne pomaže mnogo ako ne postoje uslovi za njeno sprovođenje. Građani Srbije su sa pravom zabrinuti za svoje zdravlje i svest o pravilnom postupanju sa baterijama će lako naći svoj put do potrošača. Potrebno je da nadležne institucije prvo naprave konkretne korake, a onda svim žiteljima daju jasna i jednoznačna obaveštenja i uputstva. Dok se ti koraci ne naprave, šta je ono što možemo da učinimo?

Pomak se pravi nizom akcija za najmlađe kojima se deci (ali i roditeljima) ukazuje na važnost odgovornog postupanja sa baterijama, a društveno odgovorne firme mogu organizovati zajednička predavanja za svoje zaposlene. Više puta do sada su organizovana prikupljanja baterija u okviru raznih ekoloških manifestacija. Umesto jednom, mogu se organizovati više puta godišnje i biti bolje medijski propraćena. Poželjno je koristiti punjive baterije; jesu skuplje od običnih ali se ulaganje u njih isplati na više nivoa. Pravilnom upotrebom baterija po specifikaciji proizvođača produžava se njihov radni vek i odlaže trenutak odlaganja. Kad god kupite uređaj koji koristi baterije, bez obzira da li je to baterijska lampa, ručni sat, mobilni telefon ili automobil raspitajte se kod prodavca da li prihvata istrošene baterije. Možemo biti i prijatno iznenađeni.

Autor teksta: Dragana Grujičić

Korisni linkovi:

http://batteryuniversity.com/learn/

Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima „Sl. glasnik RS“, br. 86/2010: http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeTranIRazvojTehnologija/pravilnik%20baterije%20i%20akumulatori.pdf

EU: http://ec.europa.eu/environment/waste/batteries/index.htm

SAD: http://www.epa.gov/osw/conserve/materials/battery.htm

O autoru:

Dragana Grujičić je rođena 1982. godine u Beogradu. Nakon završenih osnovnih akademskih studija stekla je zvanje analitičar za zaštitu životne sredine. Bila je autor/koautor radova na domaćim i međunarodnim konferencijama i učestvovala na brojnim seminarima i ekološkim kampovima. Stručnu praksu je završila u Agenciji za zaštitu životne sredine, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Trenutno završava master studije i aktivan je član strukovnog udruženja Ambasadori održivog razvoja i životne sredine gde je asistent na programu Eko-škole.

 

Izvor: senergy.rs

Priredila u okviru projekta "ZNANJE PODELI, NAGRADU OSVOJI" Željana Jokić, III-2

Baterije mobilnih telefona, laptopova i mp3 plejera koje se nikada ne prazne nijesu naučna fantastika . Australijski naučnici otkrili su kako sačuvati energiju koju proizvodimo kada tipkamo na laptopu i kako je iskoristiti za napajanje samog uređaja . Tajna je u piezoelektricitetu , tj sposobnosti određenih kristala da stvaraju elektricitet dok su izloženi mehaničkom pritisku. Za napajanje laptopa potrebno je razviti tanju prevlaku materijala koji ima karakteristike piezoelektriciteta što je pak moguće uz pomoć nanotehnologije . Prevlaka bi bila tako tanka da bi se njome bez problema mogli premazati pojedini elektronski djelovi koji bi se potom ugrađivali u uređaje ili druge predmete .

"Piezoelektricitet možemo koristiti u cipelama kako bi se hodanjem punili mobilni telefoni ili u tastaturama za napajanje laptopova ili čak iskoristiti krvni pritisak za napajanje pejsmejkera . Možemo stvoriti bateriju koja traje večno " , objašnjava Dr Madhu Bhaskaran u stručnom časopisu Advanced Functional Materials.

Naučnici takođe razmišljaju o načinima premazivanja ekrana osetljivih na dodir piezoelektricitetnom prevlakom kako bi se iskoristio rad prstiju po ekranu .

Pogledajte šta Dr.Madhu Bhaskaran kaže o razvoju večnih baterija.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Mesaros Albert, II-7

Spremate se za prolećnu avanturu u prirodi? Šator, najbolje društvo, vatrica i vedro noćno nebo? Ima li šta lepše? Da, možda ako su tu i laptop, mobilni telefon, GPS, mp3 plejer i grejač za ćebence.

Ako ste zavisni od tehnologije kao većina mladih danas, onda će vam za duži boravak u prirodi stvarno dobro doći ovaj carski komplet za napajanje Goal Zero Sherpa Adventure Kit. On podrazumeva solarne panele i baterije koje se pune preko dana da bi preko noći mogle da vam pruže struje koliko god da vam zatreba.

Eto, sada možete da ponesete sve one serije i provedete tih par dana kampovanja u šatoru ispred računara. Idila zar ne? A evo i opravdanja zašto da ga ponesete. Ako vas napadne medved moćićete da na Internetu pročitate šta bi trebalo da uradite.

Košta od 200 dolara.

Izvor: Domino magazin

Strana 1 od 2
PokloniIOtpadSkloni