Nedavno je počela grejna sezona, a početkom novembra najavljeno je poskupljenje plina i električne struje koje će zasigurno najviše pogoditi sve one koji jedva „sastavljaju kraj s krajem“. U tu kategoriju spada dobar deo penzionera, ali i većina koji žive na „minimalcu“. Kako se najbolje snaći u zatečenoj situaciji stvar je izbora najracionalnijeg načina grejanja i obezbeđenje sigurnog plaćanja energenata za nekoliko predstojećih meseci. Nisam siguran koliko je isplativo odloženo plaćanje koje neki praktikuju.

Neka istraživanja potvrđuju da je još uvek najjeftinije grejanje na struju, mada se tu mora naći izbor grejnih tela koja imaju visok koeficijent korisnog dejstva, što se na kraju isplati ukoliko smo uložili određena sredstva za njihovu kupovinu. U razgovoru sa pojedinim pametnim domaćinima na selu, koji svoje domaćinstvo uglavnom greju na drva, saznao sam da oni ogrev nabave kada je najjeftiniji, odnosno u letnjim mesecima, ili na kraju grejne sezone. Preostalo vreme koriste za njegovu pripremu, rezanje i cepanje, a onda skladištenje u prostor koji ne kisne i koji se nalazi na promaji. Pravi domaćin obezbeđuje ogrev pre početka grejne sezone.

Grejanje u gradu diktirano je sa više faktora, neki se opredeljuju za plin koristeći peći, ili centralno grejanje koje je nešto skuplje, a sve zavisi od zapremine grejne površine. Grejanje na drvo u gradu je izbor ukoliko nemamo plin u kući, ili stanu, niti uvedeno centralno grejanje.

Dobar deo gradskih domaćinstava ima kao jedini izbor cenralno grejanje na gradsku toplanu. Cene su za sada podnošljive, ali ako dođe do najavljenog drastičnog povećanja, biće to veliki udarac na džep svih onih sa niskim kućnim budžetom. Zavrtanje ventila na radijatorima isplati se kod etažnog grejanja, kada možemo zagrevanje držati na minimumu kada nismo u stanu. Napravićemo veliku uštedu ako odaberemo optimalne temperature za prostor u kome boravimo, kupamo se, ili spavamo, jer temperatura niža samo za jedan stepen donosi veliku uštedu energije.

Ostale mere štednje su: dobra izolacija kuće, ili stana, izbor stolarije koji ne dozvoljava gubitak toplote, kvalitetna izolacija tavanskog prostora i što racionalnija upotreba odabranog energenta. Štednja treba da bude normalan oblik ponašanja, bez obzira kolika su nam primanja i na koji komfor smo navikli. Treba imati u vidu da su energenti sve skuplji, a ujedno razmišljati o alternativnim izvorima energija, kao što su energija vetra i Sunca, korištenje bio mase i svih drugih materijala koji imaju veliku kaloričnu vrednost.

Najštedljivija sijalica je ugašena sijalica, hteli, ili ne, mudra je misao svakog praktičara koji sebi i drugima želi obezbediti optimalne dnevne i noćne uslove rada i života. Često se zapitamo koje su sijalice bolje, da li klasične sa grejnim vlaknom, ili neka štedljiva, kojih na tržištu ima po nekoliko vrsta i namena.

Interesantno je da postoji plan povlačenja inkandescentnih ( klasičnih ) sijalica sa tržišta EU prema sledećoj dinamici:

• 01.09.209. – sve matirane klasične i bistre sijalice snage iznad 80 W,
• 01.09.2010. – matirane klasične sijalice snage iznad 65 W,
• 01.09.2011. – bistre klasične sijalice snage iznad 45 W,
• 01.09.2012. – bistre klasične sijalice snage iznad 45 W,
• 01.09.2016. – sijalice energetske klase „C“ ( halogene „energy saver“ sijalice ).

Kao bazične činjenice za ovakve mere navode se: klimatske promene su evidentne, sma- njenje globalne emisije CO2, fluorescentni izvori svetlosti su efikasniji od inkandescentnih, političari trgovci i proizvođači stvaraju dogmu o kompakt fluorescentnim sijalicama (u daljem tekstu KFS) kao odličnoj alternativi klasičnim sijalicama, javnost nije dovoljno upoznata sa svim aspektima upotrebe KFS, odnosno ukupnim aspektom energetskih, ekoloških i zdravstvenih bilansa njihovog korišćenja.

Za proizvodnju KFS potrebno je od 6 do 40 puta više energije u odnosu na klasične sijalice. Od materijala je potrebno: staklo, lim, bakar, kalaj, živa, olovo, antimon, barijum, arsen, itrijum, jedinjenja fosfora, cink-berilijum silikat, kadmijum-bromid, jedinjenja vanadijuma, torijum i plastika. Kod proizvodnje klasičnih sijalica potrebni su samo: staklo, lim kalaj, bakar i volfram. Svi sastojci su potpuno netoksični i jednostavno se recekliraju.

Kompaktna fluo sijalica snage 11 W ekvivalentna je klasičnoj sijalici snage 60 W. Razlika u svetlosnom fluksu „ekvivalentnih“ sijalica je 15-20 %. Takve sijalice nisu pogodne za korišćenje u svetiljkama sa lošom ventilacijom (zatvorenim plafonjerama i zidnim svetiljkama, ugradnim i poluotvorenim svetiljkama) zbog osetljivosti integrisane eleketronike na visoke temperature. Može se računati da 50 % svetiljki u domaćinstvima nije prikladno na KFS, te zabrana klasičnih sijalica iziskuje dodatne troškove kupovine novih svetiljki.

KFS dostižu maksimalni svetlosni fluks od 30 do 60 s nakon paljenja, što može biti iritirajuće pri kratkim boravcima u prostoriji. Za razliku od KFS, klasične sijalice su standardnih oblika i veličina. Standardne KFS ne mogu se koristiti sa postojećim dimerima za inkandescentne sijalice, kao ni sa elektronskim prekidačima. Dimabilne KFS su izuzetno skupe. Temperatura boje svetlosti KFS se ne snižava pri dimovanju ( slabost u poređenju sa klasičnim sijalicama ). Kvalitet svetlosti klasičnih sijalica superioran je u odnosu na sve ostale izvore svetlosti. Razlog tome leži u kontinualnom spektru, koji svetlost inkandescentnih izvora čini najpribližnijoj Sunčevoj svetlosti na koje je ljudsko oko adaptirano tokom miliona godina evolucije.

Postoje velike razlike u deklarisanom veku trajanja klasičnih sijalica i KFS, gde je prednost kod ovih drugih, mada se i tu uzimaju idealni uslovi korišćenja. Interesantno je da kod jednih i drugih vek trajanja skraćuje često paljenje i gašenje. Prosečan vek trajanja KFS je od 2-3 hiljade časova, a kod klasičnih sijalica znatno kraći. Troškovi reciklaže jedne KFS kreću se od 0,3 do 1,00 eura, što nije ekonomski isplativo i vrši se samo u svrhu bezbednog odlaganja žive. U Srbiji, kao i u većini zemalja sveta, ne vrši se reciklaža KFS, te živa iz sijalica završava na deponijama smeća, a na kraju u podzemnim vodama, rečnim tokovima i u lancu ishrane. Ovo može imati nesagledive posledice u slučaju masovnijeg korišćenja KFS. Pretpostavke za uspešnu reciklažu su disciplionovani konzumenti.

Među štedljive izvore energije spadaju i LED sijalice ( o kojima ovde nije bilo reči), koje će najverovatnije postepeno zameniti KFS i klasične sijalice sa grejnim vlaknom. One su još uvek skupe, ali daju kvalitetno svetlo i manje su opasne po okolinu po pitanju proizvodnje, upotrebe i reciklaže.

Na kraju recimo šta treba preduzeti kada se KFS razbije u stanu: otvoriti prozor i napustiti prostoriju, provetravati oko 15 minuta. Sakupiti pažljivo staklene ostatke sijalice bez direktnog dodira sa kožom, lepljivom trakom sakupiti sitne ostatke stakla, a pod obrisati mokrom krpom. Sve predmete, kojima smo čistili prostoriju, treba odložiti u plastičnu kesu i dobro je zatvoriti. Odeću, ili posteljinu na koju su pali delovi sijalice ne treba više upotrebljavati, već ih treba baciti. Za razliku od KFS, kod razbijanja klasične sijalice treba pažljivo pokupiti komadiće stakla, spakovati u plastičnu kesu i odložiti u kontejner. Kod razbijene klasične sijalice nema nikakvih štetnih isparenja.

Zaključimo: upotreba kompakt-flurescentnih sijalica (KFS) za radne i spavaće sobe nije preporučljiva, ali je preporučljiva za stepeništa, hodnike, pomoćne prostorije i dežurna svetla. Njihova masovnija upotreba zahteva sve propisane mere reciklaže u cilju zaštite života i zdravlja čoveka.

IZVORI INFORMACIJA: Nebojša Radivojević, Savetovanje „Osvetljenje 2009.“ i Web strana. www.savethebulb.org

Razvijenost potrošačkog društva često se meri kvantitetom utroška raspoloživih energenata, među kojima  je najviše u upotrebi električna energija. Bez električne struje gotovo da ne možemo normalno funkcionisati, ali u opštoj krizi, besparici, a kod pojedinih domaćinstava i u beznađu kada pristignu računi za plaćanje, nije na odmet da planski i trezveno razmislimo kako da smanjimo troškove, a da to i ne osetimo po pitanju kvaliteta.

Krenimo prvo od osvetljenja, na kome se može poprilično uštedeti. Nekada je na plafonu bila samo jedna sijalica, a danas koristimo lustere sa nekoliko sijaličnih mesta. Sve to lepo izgleda, ali, da li baš uvek moraju da svetle sve sijalice, problem je koji se može razrešiti sa dva prekidača, tako da na lusteru razdvojimo minimalno i maksimalno osvetljenje. Kada se tome doda mogućnost upotrebe štedljivih neonskih sijalica, ili LED sijalica, brzo ćemo shvatiti da ne gubimo ništa na kvalitetu svetla, a puno ćemo osetiti prilikom plaćanja računa. Dodajmo ovoj meri i naviku da gasimo svetlo tamo gde ne treba, kao što su hodnici, spoljašnje osvetljenje, reflektori, računari koji su po ceo dan uključeni, klima-uređaji koji rade i kada ne treba.

Druga značajna mera uštede je upotreba jačih potrošača električne struje u režimu jeftine struje, što je izvodljivo tamo gde ima dvotarifno brojilo. Tu spadaju bojleri, veš-mašine, mašine za pranje suđa, grejalice i termo-peći. Mnogi smatraju da je racionalnije da se bojler drži stalno uključen, što nije tačno. To se posebno odnosi na male protočne bojlere u kuhinjama koji su dosta veliki potrošači. Velika razlika temperature vode u bojleru i okolini dovodi do većeg odvođenja toplote, što je čist gubitak utroška energije. Najracionalnije je korišćenje trenutnih grejača, koji predaju svu raspoloživu toplotu, tako da nema naknadne toplotne razmene. Kod velikih bojlera, pored režima jeftine struje, treba proceniti optimalno vreme potrošnje tople vode do kraja i vreme za koje se može do maksimuma zagrejati voda u bojleru. S tim u vezi izveo sam jedan zanimljiv eksperiment, da pomoću vremenskog prekidača držim uključen bojler na proračunatom broju sati. Zaprepastio sam se činjenicom kolike se uštede mogu napraviti, a da se ništa ne gubi u kvalitetu usluge. Prosta računica kaže da se bojler postepeno, preko termo-prekidača, automatski uključuje, jer gubi deo energije koju predaje okolini. Primenom ove oprobane mere dolazimo do fantastičnih 20% uštede u potrošnji električne energije.

Od ostalih racionalnih mera pomenimo mogućnost isključivanja svih uređaja koji ponekad nepotrebno rade. Iako računari nisu veliki potrošači, nije potrebno da rade kada smo zabavljeni drugim poslovima. Ili, recimo, nije potrebno uključivati klimu ako se može napraviti prirodna ventilacija, ili ako smo pri gradnji objekta razmišljali o kvalitetnoj termo-izolaciji.

Danas se razmišlja i o alternativnim izvorima energije kao merama štednje. Svaka mera štednje, koja ima finansijskog efekta, nije za odbaciti, a svako od nas može naći sebe i svoje domaćinstvo u primeni različitih mera. Štedim da bih imao i da bih kvalitetnije živeo, geslo je koga se mogu pridržavati i oni koji stvarno imaju. Za one koji nemaju, ovo može da postane pravilo u ponašanju koje neće narušiti kvalitet života, čijom primenom ćemo nadomestiti neke druge potrebe domaćinstva i racionalnog ponašanja u potrošnji energije koja je sve skuplja.

U EPS-u kažu da će popust od 11,9 odsto za racionalnu potrošnju do 350 kilovatsati mesečno, koji je važio do danas, obračunavati i dalje, a kako bi pomogli polovini građana koja redovno plaća račune, najavljuju i nove olakšice.

BEOGRAD - Popust od 11,9 odsto za racionalnu potrošnju struje važiće do kraja godine, najavio je danas direktor Direkcije za distribuciju Elektroprivrede Srbije (EPS) Životije Jovanović, i dodao da će Upravni odbor tog preduzeća početkom jula doneti novu Odluku kojom će produžiti važenje ovog popusta.

U EPS-u kažu da će popust od 11,9 odsto za racionalnu potrošnju do 350 kilovatsati mesečno, koji je važio do danas, obračunavati i dalje, a kako bi pomogli polovini građana koja redovno plaća račune, najavljuju i nove olakšice.

"Taj popust će važiti do eventualno nove cene električne energije tokom ove godine, a najkasnije do 31. decembra. Naši kupci koji su do sada koristili taj popust, a ima ih oko 600 hiljada i dalje će ga koristiti", rekao je Jovanović.

Jovanović je za Radioteleviziju Srbije rekao da postoji predlog da se do određenog broja kilovata čak i ne naplaćuje struja najsiromašnijim slojevima stanovništva, a EPS formira timove koji će naplaćivati dugove velikih dužnika.

Potrošači duguju za struju 91 milijardu dinara, a od toga je dug domaćinstava 47 milijardi dinara, dok ostalo duguje privreda.

Na pitanje da li Ministarstvo rada i socijalne politike priprema i nove olakšice za socijalno najugroženije građane, Jovanović je odgovorio da taj posao još nije gotov, zato što se čeka na formiranje nove vlade.

"Mislim da će posle formiranja nove vlade doći do intenziviranja tog posla. I nama je veoma značajno da to imamo, jer smo zapravo sada mi oni koji određuju ko je socijalni slučaj, a ko nije kada je u pitanju naplata električne energije", reako je predstavnik EPS-a.

Jovanović je kazao da postoji predlog da se do određenog broja kilovata i ne naplaćuje struja nasiromašnijim slojevima stanovništva i da bi to bila potrošnja koja bi zadovoljila jedno domaćinstvo.

"To bi bilo bolje, a da cena električne energije ima neku ekonomsku vrednost, da onaj ko može da plati, plati njenu stvarnu vrednost. Mi očekujemo da će i Ministarstvo dati i svoje predloge i ideje, kako EPS može da pomogne najsiromašnije", objasnio je Jovanović.

Komentarišući analize prema kojima najveći broj velikih dužnika nije siromašan i može da plati struju, Jovanović kaže da je EPS formirao timove koji će naplaćivati dugove velikih dužnika.

"Mi imamo obavezu da zaštitimo uredne kupce, one koji manje duguju. Dakle, to nam je prioritet u narednom periodu. Učinićemo sve, izmestićemo merno mesto, utužiti, isključiti, skinuti mrežu ako treba, jer su to uglavnom ljudi koji nisu siromašni. Ali jednostavno ne žele da izmire svoje obaveze", navodi Jovanović.

On je istakao da mali broj ljudi duguje veliki iznos - kod domaćinstava 80 hiljada kupaca duguje oko 60 odsto ukupnog duga i dodaje da su oni dobrog imovinskog stanja.

Izvor: Tanjug

Sada ćete ugasiti svetlo svaki put kada izađete iz kuće.

Hu2 Design je napravio najbolje podsetnike na ekološku savest. Dovoljno je da ih nalepite oko prekidača za svetlo i svaki put kada ga upalite osetićete se smoreno zbog posečenih šuma i efekta staklene bašte. Kapiramo da više nećete zaboravljati da ugasite svetlo za sobom. Nalepnice su urađene od biorazgradivog materijala, bez hlora i drugih štetnih materija. Pogledajte koje su sve fore smislili.

Izvor: Domino magazin