Energija nas pokreće, sa njom radimo izuzetne stvari i postižemo vrhunske rezultate. Danas je imamo u svakom obliku, u skladu sa željama i potrebama. Postali smo moderno društvo sa velikim prohtevima koje ne prihvata „ne“ kao odgovor i želi pun ugođaj u svakom trenutku. Međutim, šta ako se jednog jutra probudimo i više ništa ne bude onako kako je bilo ranije. Onda ćemo tražiti nove izvore energije, tražiti kompromise, tražiti novo i novo moderno društvo...

Električna energija pokreće današnji svet, i tu nema puno filozofije. Koristimo je za sve svoje potrebe, ali i da svim svetlima pokažemo svoj uspeh. I sada, stara dobra trka nacija; Ko najviše proizvodi, kako je proizvodi, ko ima čistiju energiju, ko je veliki zagađivač i tako dalje. U svakom slučaju imamo onu staru dobru podelu na razvijene zemlje, zemlje u razvoju i one koje nikoga ne interesuju. Sve ove zemlje imaju svoje argumente zašto i kako proizvode električnu energiju. Razvijene zemlje imaju dovoljno da ulažu u čiste i nove tipove proizvodnje, u razvoju su po pravilu veliki zagađivači jer proizvode energiju na konvencionalan način i ne obraćaju pažnju na zagađenje, jer „mi se razvijamo i kada se razvijemo, ulagaćemo u čistu energiju“. Nerazvijene zemlje su opet na margini, jer iako proizvode, to je neznatno... dok se ne ustanovi da imaju ogromne količine goriva.

Međutim, svoj boravak u Nacionalnom institutu za solarnu energiju Gwal Pahari, Indija iskoristio sam da napravim poređenje između evropskog modela i jedne ogromne zemlje u razvoju. Instalirani kapacitet Indije je 229.251 GW , a 87.55% predstavljaju neobnovljivi izvori energije. Indija sada ulaže velike napore da proizvede električnu energiju iz obnovljivih izvora energije, jer je vlada svesna da je Indija jedan od većih zagađivača životne sredine ali da i dalje nema dovoljno energije za svoje potrebe. Za rešavanje ovih problema, vlada Indije je ušla u ambiciozan projekat izgradnje velikih solarnih elektrana u oblasti Radžastan, na zapadu zemlje. Ohrabruje ovakva vest, jer se ulaganje u obnovljive izvore energije dešava upravo i zemlji koja je u razvoju i čiji energetski sistem zavisi upravo od fosilnih goriva.

Ono što je na ovom putovanju meni posebno bilo zanimljivo jeste koliko ljudi u Indiji cene energiju uopšte. Sunce koriste za sve što se može koristiti; Za električnu energiju, za grejanje, za hlađenje, za proizvodnju pijaće vode, ali i za spremanje hrane. Iako je spremanje hrane na paru dobijenu sunčevim zračenjem u Indiji tradicionalno, danas se u hotelima ali i kućama koriste veliki sistemi za spremanje hrane, sistemi koji pretvaraju vodu u paru kojom se kuva hrana (steam cooking system).

Da li mi cenimo energiju? Mislim da ne. Smatramo da je imamo u izobilju i zato je neracionalno i koristimo. Međutim, ono što ne vidimo jeste trud koji se ulaže da se energija dobije, ali i da ta energija bude jeftina. Danas je situacija takva kakva jeste, ali se stvari mogu drastično promeniti već sutra. Zato je potrebno podići svest potrošača, da ceni energiju na svaki mogući način i da razmisli još jednom kada uključi TV, koji put energija putuje od izvora do TV-a.