Inženjerska komora Srbije organizovaće polaganje stručnog ispita za
oblast energetske efikasnosti zgrada kao i obaveznu obuku inženjera za
oblast energetske efikasnosti zgrada, prema programu koji je utvrdio
Upravni odbor Inženjerske komore Srbije.

Svi zainteresovani za polaganje stručnog ispita za oblast energetske
efikasnosti zgrada, od 17.03.2012. godine mogu se prijaviti
elektronskim putem popunjavanjem prijave na sajtu Komore(prijava).

Rok za predaju prijave za polaganje stručnog ispita za oblast
energetske efikasnosti zgrada za junski ispitni rok 2012. godine je
26. mart 2012.godine.
Prijavu sa potrebnom dokumentacijom dostaviti poštom ili lično na
adresu Komore, Bulevar vojvode Mišića 37. II sprat, Beograd

http://www.ingkomora.org.rs/

Vlada Srbije utvrdila je u petak (16. marta 2012.) Program finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u tekućoj godini kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata, saopštila je kancelarija za saradnju sa medijima.

Programom je jedna milijarda dinara opredeljena za adaptaciju objekata od javnog značaja - škola, domova zdravlja, kulturnih objekata, sportskih i drugih, a 300 miliona za subvencionisane kredite koje će građani podizati kod poslovnih banaka, rekao je ranije u petak ministar prostornog planiranja Oliver Dulić.

Ministarstvo će već početkom sledeće sedmice moći da rapiše i javni poziv za bespovratna sredstva namenjena lokalnim samoupravama.

Bespovratna sredstva će se koristiti za razne radove – postavljanje termoizolacije i spoljašnje stolarije, zamenu kotlovskih postrojenja, nabavku peći i kotlova na biomasu, ugradnja toplotnih pumpi...

Taj novac će moći da koriste jedinice lokalne samouprave i pravna lica čiji je osnivač republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (državna preduzeća).

Što se tiče unapređenja energetske efikasnosti stambenih objekata građani će moći da podignu subvencionisani kredit kod kojeg će deo od ukupne kamate plaćati država, za adaptaciju kuća u kojima žive u cilju uštede energije i smanjenja troškova.

- Tek ćemo videti sa bankama pod kojim uslovima će se odobravati krediti - naveo je Dulić dodajući da je cilj da uslovi budu takvi da ostvarena ušteda energije, po završetku radova, može da pokrije mesečnu ratu kredita.

U ministarstvu kažu da je milijarda dinara obezbeđena iz Programa za podršku građevinskom sektoru Srbije u 2012, a 300 miliona iz Fonda za zaštitu životne sredine.

Dulić je istakao da će zahvaljujući tom programu biti ostvarene uštede energije u narednim godinama, a zbog radova će u većoj meri biti angažovan domaći građevinski sektor.

Izvor Vlada Republike Srbije

NOVU AUSTRALIJSKU TURBINU PREDSTAVLJENU krajem oktobra krase zaista impresivne odlike – ima deset puta više lopatica od tradicionalnih, radi i pri malim brzinama vetra, ne stvara mnogo buke i vibracija, proizvodi 30% više električne energije od nekih konkurentskih turbina na vetar i ima odličnu vidljivost za ptice u odnosu na turbine s tri lopatice.

Da bi dodatno istakla tihi rad svoje turbine australijska kompanija specijalizovana za rešenja u oblasti obnovljive energije (Renewable Energy Solutions Australia, RESA) čije je sedište u Brizbejnu, dala joj je i odgovarajuće ime – Ekološki šapat ( Eco Whisper) i tvrdi da je najtiša na svetu.

Turbina prečnika 6,5 metara ima 30 aluminijumskih lopatica i visoka je 21,1 metar, što je upola manje od tradicionalnih. Lopatice su joj takođe duplo kraće od uobičajenih, a krajevi su im pričvršćeni za poseban metalni prsten tako da imaju oblik kapuljače. Da bi bolje zahvatao vetar ovaj gigantski „ventilator“ se automatski okreće u pravcu odakle vetar duva i ne treba mu nikakva repna struktura.

Snaga turbine je 20 kilovata, a godišnje može da proizvede između 18.000 i 32.000 kilovatsati električne energije, pri prosečnoj brzini vetra od 9 kilometara na sat. Pri optimalnim uslovima može da proizvede do 45.000 kilovatsati.

Iako je projektovana da izdrži vetrove brzine do 220 kilometra na sat, u ekstremnim uslovima može se presaviti (zahvaljujući šarkama na nosećem stubu), što se i inače radi prilikom održavanja. Troškovi prevoza i postavljanja su mali, jer može da stane u standardni kontejner, a za podizanje nije potrebna posebno obučena radna snaga ni specijalizovana oprema.

Kao i obično vetrogeneratori su bučni, što možete čuti na primer ovde. Međutim, RESA je svoju video demonstraciju snimila bez zvuka, tako da im moramo verovati na reč .

Prva ovakva turbina je instalirana u australijskoj državi Viktorija, a kompanija tvrdi da će se uskoro pojaviti i na aredodromima, pored tržnih centara, u poslovnim parkovima i na univerzitetima.