• Međunarodna financijska korporacija proučava eolsku elektranu i preporučuje mere za ublažavanje uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje delotvorne za konkretnu lokaciju, vodeći računa da investitor novac troši na nešto što će zaista funkcionisati
• Mere ublažavanja uticaja preskupe, ali odgovarajuća procena može otkloniti rizik po ptice još na početku

"Najveća korist od procene kumulativnog uticaja (CIA) je što investitori ustupaju podatke, jer se većina njih inače ustručava. To je važna pobeda za zaštitnike životne sredine", kazala je Lori Ana Konzo, specijalistkinja za životnu sredinu iz Međunarodne finansijske korporacije (IFC), za mesečni bilten Balkan Green Energy News.

Ona je u sredu u Privrednoj komori Srbije učestvovala na regionalnoj radionici "Vetroelektrane i životna sredina – uticaj na ptice i slepe miševe" u organizaciji IFC-a i u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije. Jedna od tema je bio uticaj na biodiverzitet koji zajedno može imati nekoliko vetroelektrana u južnom Banatu čije su planirane lokacije u blizini specijalnog rezervata prirode Deliblatska peščara.

Procena kumulativnog, ukupnog uticaja je sveobuhvatno predviđanje kojim se definišu područja s najvećim rizikom za ptice, pridodato proceni uticaja na životnu sredinu i društveno okruženje (ESIA), dodala je. "Pokušavamo da uspostavimo saradnju s investitorima kao grupom, umesto sa svakim posebno. Moj prvi cilj je da radim s njima i pridobijem njihovo poverenje da ustupe podatke. Zatim sagledavamo kumulativni uticaj i određujemo zaštitne mere", kazala je Konzo.

IFC-ov sektor za životnu sredinu, društveno okruženje i upravljanje proučava vetropark i preporučuje mere za ublažavanje uticaja koje su delotvorne za konkretnu lokaciju, vodeći računa da investitor novac potroši na nešto što će zaista funkcionisati, objasnila je. "Ipak, i pored mera za ublažavanje, najvažnije što zastupamo je izbegavanje uticaja. Većina investitora se odmah zanima za ublažavanje, ali s odgovarajućom procenom se visok rizik može izbeći, jer je uvođenje mera ublažavanja skupo", rekla je ova specijalistkinja za životnu sredinu. Što se tiče slepih miševa, odvraćanje zvukom je jedna od varijanti, ali skupa, pošto po jedan uređaj mora da se postavi na svaku turbinu. "Delotvornije bi bilo da pokušamo da obuhvatimo aktivnost slepih miševa u datoj oblasti i ograničimo korišćenje turbina u potrebnim terminima da bismo potpuno izbegli uticaj", objasnila je Lori Ana Konzo. Ublažavanje uticaja, po njenim rečima, takođe može da se postigne promenom početne, katin (cut-in) brzine okretanja turbine na bezbedan nivo u vreme dok su slepi miševi aktivni.

Događaj u Privrednoj komori Srbije organizovan je, u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, s ciljem da se već u početku procesa usklade interesi i očekivanja na različitim nivoima: to su lokalno zakonodavstvo, finansijske institucije i investitori u projekte, izjavio je Nebojša Arsenijević, menadžer IFC-ovog programa za energiju iz obnovljivih izvora za Evropu, Bliski istok i Afriku. „Najjednostavniji i najjeftiniji način je da se već na početku definišu svi zahtevi, kako kasnije ne bismo morali da iste stvari radimo više puta“, kaže Arsenijević. IFC je u jedinstvenoj prilici da promoviše najbolje međunarodne standarde iz ove oblasti i podstakne saradnju svih relevantnih faktora u zemlji i regionu, kako bismo pospešili bržu i, sa aspekta očuvanja životne sredine, prihvatljiviju realizaciju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, dodao je. Arsenijević je takođe istakao da je važno pripremiti nevladin sektor za konstruktivnu ulogu u procesu izgradnje vetroparkova, da kasnije ne bi bilo organizacija koje će delovati zlonamerno i blokirati ga.

IFC-ov portfelj proizvodnje struje iz vetra na tržištima u razvoju premašuje 2,6 gigavata, izjavila je Milica Sredanović, službenica za investicije u sektoru te institucije za infrastrukturu i prirodne resurse. Međunarodna finansijska korporacija, ogranak Grupacije Svetske banke za ulaganje u razvoj, učestvuje u trećini kapaciteta projekata eolskih elektrana u Hrvatskoj (Šibenik, Rudine, Jelinak), aktivna je u onima koji su u razvoju u Srbiji i verovatno će se proširiti na Bosnu i Hercegovinu i druga tržišta u regionu, rekla je na radionici.

 Izvor: balkangreenenergynews.com

Finansiranje pomoću raspodele postojećih troškova

Aleksandar Durković
Konsultant

Trenutno najviši javni interes u Srbiji je konsolidovanje javnih finansija kako bi državna uprava, pokrajinske i lokalne samouprave obezbedile stabilne početne budžetske pozicije i bilanse neophodne za uspostavljanje održivog ekonomskog razvoja u okviru svojih nadležnosti. Važan element održive ekonomije i zelenog rasta svakako je efikasna proizvodnja dovoljnih količina energije na ekološki prihvatljiv način i njena racionalna upotreba u modernim tehničkim sistemima.

Jedna od značajnijih budžetskih stavki svakog nivoa državne uprave je bilansna nabavka energenata i energije potrebnih za kvalitetno grejanje javnih objekata i javno osvetljenje javnih površina. Zajedno sa troškovima održavanja i upravljanja tehničkim sistemima koji koriste ove energente kako bi pružali tražene (komunalne) usluge, budžeti različitih nivoa državne uprave mogu biti zauzeti i sa više od 10 odsto ukupnih aproprijacija.

Smanjenje troškova za nabavku energenata i energije i održavanje tehničkih sistema i upravljanje njima kao potrošačima energije, predstavlja stoga nedvosmislen javni interes koji se može postići isključivo investicijama u poboljšanje kvaliteta pružanja odgovarajuće javne usluge (ako ne računamo i podizanje svesti i promociju domaćinskog i profesionalnog odnosa prema poverenim obavezama, što ne zahteva skoro nikakva ulaganja).

Bez kapitalnih ulaganja

U ovom slučaju, nove investicije mogu se generisati iz raspodele postojećih troškova bez potrebe za novim kreditnim zaduživanjem javnog sektora (Capex–neutralno finansiranje – bez kapitalnih ulaganja). Postojeći troškovi definisani su kroz odgovarajuće budžetske aproprijacije koje se planiraju na godišnjem nivou za troškove nabavke energenata ili energije, troškove održavanja i upravljanja tehničkim sistemima (koji bi trebalo da obuhvate i zanavljanje amortizovane tehničke opreme i uređaja nakon isteka njihovog ekonomski isplativog životnog veka) i administrativne troškove javne uprave (zarade i doprinose za zaposlene, uključujući tu i zaposlene u javnim preduzećima i raznim direkcijama u javnom sektoru zaduženim za pružanje javnih usluga).

Ako se ovako definisani neizbežni postojeći godišnji troškovi ekstrapoliraju na pretpostavljeni period pružanja javne usluge od 10 do 20 godina (što je ekonomski isplativi životni vek većine tehničkih sistema) i saberu, ukupan iznos troškova može predstavljati očekivanu potrebnu investiciju za finansiranje odgovarajućeg projekta, koji može biti interesantan nekom od potencijalnih kvalifikovanih privatnih partnera.

Okvir periodične otplate

Troškovi javne strane mogu se transformisati u potencijalnu investiciju privatnog partnera raspodelom troškova, na način da javna strana investiciju privatnog partnera u odgovarajući projekat otplaćuje kroz ugovorene periodične naknade koje su maksimalno jednake, a najčešće manje od troškova koji bi bili planirani budžetom u pretpostavljenom ugovornom periodu (između 10 i 20 godina, na primer).

Ugovaranje ovakvog modela finansiranja omogućuje pravni okvir zaokružen Zakonom o javno-privatnom partnerstvu (JPP) i koncesijama, dok se izbor konkretnog finansijera–implementatora projekta sprovodi kroz proceduru propisanu Zakonom o javnim nabavkama u postupku izbora najpovoljnijeg (po modelu najniže ponuđene cene, na primer) kvalifikovanog privatnog partnera za pružanje odgovarajuće usluge od javnog interesa.

Ne bi trebalo zanemariti ni činjenicu da svako smanjenje troškova nabavke energenata i energije implicira njihovu manju potrošnju (energetske uštede), što za sobom posledično dovodi do proporcionalnog smanjenje emisija štetnih gasova i drugih produkata sagorevanja u okolinu.

Obaveze iz zakona

Energetske uštede same po sebi nisu javni interes u smislu Zakona o JPP (kao što su to komunalne usluge snabdevanja toplotnom energijom ili javna rasveta). Međutim, Zakonom o efikasnom korišćenju energije uvedena je energetska usluga kao delatnost koju pružaju specijalizovane kompanije kroz odgovarajuće ESCO (energy service company) modele ugovaranja registrovane za tu vrstu posla. Istim zakonom javni sektor je obavezan da sprovodi aktivnosti koje dovode do smanjenja potrošnje energije, te može da ugovara u tom smislu energetske usluge sa kompanijama registrovanim za tu delatnost (dakle sa ESCO privrednim društvima). Takođe, ovim zakonom, u skladu sa odgovarajućim podzakonskim aktima (nedavno donesenim pravilnicima Ministarstva rudarstva i energetike kojima se propisuju modeli ugovora i metodologija za utvrđivanje postignutih energetskih ušteda u javnim zgradama i javnom osvetljenju), utvrđuje se ugovaranje energetskih ušteda kroz zakonski okvir Zakona o JPP i koncesijama.

Time je JPP i definitivno postalo jedini instrument za realizaciju ESCO projekata u Srbiji, koji se sprovode sa ciljem ugovaranje energetskih ušteda radi smanjenja operativnih troškova upotrebe tehničkih sistema. 

Dve polovine jabuke

Suštinski zadatak javno-privatnog partnerstva leži u oslobađanju zarobljenih budžetskih sredstava koja se godinama neracionalno planiraju.

Slikovito rečeno, potrebno je omogućiti da jedna velika jabuka troškova javnog sektora u domenu energetskih usluga, bude podeljena na dva jednako prihvatljiva dela: uštede u budžetu, koje će ostati na raspolaganju javnom partneru za druge prioritete, i profit, koji će motivisati privatnog partnera da preuzme rizike tog poduhvata.

Na koji način? Neka jedan partner predloži podelu, drugi neka bira polovinu koja mu više odgovara!

Izvor: balkangreenenergynews.com

Opština Sečanj je pokrenula postupak javne nabavke i pronalaženja privatnog partnera za usluge preuređenja javnog osvetljenja. Angažovana kompanija će instalirati i održavati LED sistem s bežičnom kontrolom.

"Ponudili smo model mesečnog plaćanja privatnom partneru tokom dvanaest godina trajanja ugovora", izjavio je Novak Zubac, direktor Javnog preduzeća za građevinsko zemljište, putnu, privrednu i komunalnu stambenu izgradnju, za novo izdanje Balkan grin enerdži njuza (Balkan Green Energy News – BGEN). Nažalost, nema mogućnosti za finansiranje iz javnih fondova; ni od republičke ni pokrajinske vlade, jer je specijalizovanih linija kao i opštih projekata malo, dok u Sečnju oklevaju da uzmu zajam od banke, dodao je. "Naš projekat pokriva celu teritoriju opštine, a odlučili smo da uvedemo javno-privatno partnerstvo da bismo postigli uštede i verujemo da će one imati značaj za našu malu zajednicu, koja ima skromne mogućnosti finansiranja", rekao je Zubac. On je podvukao da bi dugoročna ušteda troškova za struju, na opremu i održavanje, trebalo da bude sedamdeset odsto. Ovo je prvi projekat energetske efikasnosti za tu lokalnu samoupravu, izjavio je naš sagovornik.

Ponude se primaju do 29. juna u podne, glavni kriterijum je najniža cena, a rok za izvođenje radova je 60 dana, navodi se u javnom pozivu i dokumentaciji na vebsajtu opštine.

Izvor: balkangreenenergynews.com