01. Dec, 2020.

POMOZIMO “KOMŠIJAMA”!

Život uličnih pasa je dovoljno komplikovan i bez niskih temperature i snega, a s prvim pravim zimskim danima, kakvi su ovih dana njihov život se, bukvalno, pretvara u borbu na život i smrt. Šanse da prežive im se u velikoj meri povećavaju ukoliko se u nama probudi zrnce ljudskosti i empatije za njih. Bez nas i naše pomoći su njihove šanse vrlo male. Za sve one koji će reći “ ja bih pomogla/pomogao, ali ne znam kako, nemam odakle, šta mogu ja kao pojedinac” imam odgovore, tako da će samo od njihove (naše) dobre volje zavisiti da li će nešto konkretno i uraditi za ulične pse i mačke.

Osnovno što treba imati u vidu je da uhranjene i zdrave životinje mnogo lakše podnesu niske temperature, odnosno veće su im šanse za preživljavanje. Zbog toga povređene, bolesne i iscrpljene životinje treba sklanjati s ulica, ako ne postoji nijedan drugi način, onda makar na nekoliko dana kod privremenihg udomitelja, u lokalna prihvatilišta ili pansione (gde oni postoje).
Za one koji ostaju na ulici postoje vrlo jednostavni načini da im se pomogne i da se njihove “muke” ublaže:

  1. U zimskim uslovima hranjenje i pojenje je otežano, te treba imati u vidu sledeće:
    • kuvanu hranu davati samo u slučajevima da te psi “čekaju” i da će je pojesti odmah, jer nakon pola sata ona se smrzla i beskorisna je. Zbog toga im davati više granule, salame, čvrste ostatke od hrane,
    • voda koju ostavljate životinjama zimi treba da bude mlaka i da se češće kontroliše da li se smrzla i da se češće menja.
  2. Ukoliko u tvojoj zgradi postoji neka “baba Bond” koja sve vidi, sve čuje i u sve gura nos koja bi napravila frku “ako ker uđe u zgradu” dovoljno je da pse ili mačke koje se vrzmaju oko ulaza makar nakratko pustiš u zgradu da se malo zgreju. Ako “baba Bond” ili neko drugo zakeralo ne postoji, posao je kudikamo lakši, “slučajno” pored tebe prođe pas koga ti, naravno, ne primetiš.  Ili najjednostravnije- ostaviš vrata odškrinuta, da , ako “neko” želi može nakratko da se “uvuče” u zgradu.
  3. Improvizovane “kućice mogu da se naprave od kartonskih kutija svih veličina , a za manje pse i mačke i od drvenih gajbica za voće (čvršće su). Najbolja izolacija je stiropor ili stirodur, ali ako nemaš dobro mogu poslužiti i stare novine (malo debli sloj), više slojeva kartona, apsolutno sve od tkanina (ćebad, peškiri, stare jakne, džemperi itd).  Preporučljivo je da se kućice postavljaju na mesta gde se psi već zavlače za noćenje (mada je to nekad jako teško utvrditi) i na natkrivena mesta. Bez obzira na to gde se postavljaju potrebno je kućice najlonom zaštititi od vlage.  

Ali, nisu samo psi i mačke ugroženi zimom, niskim temperaturama i nedostatkom hrane. I mnoge “gradske “ ptice ne uspevaju da prežive zimu.

Njima možemo pomoći tako što ćemo u svom dvorištu ili na terasi napraviti improvizovane kućice i hranilice za ptice. Hranilice treba da budu zaštićene od vlage (ili pod nastrešnicom ili da imaju krov), ne treba ih bojiti jarkim bojama jer to plaši ptice, redovno kontrolisati da li je hrana mokra ili smrznuta i da li u hranilici ostaju ljuske od semenki.

Preporučuje se da se stavlja količina hrane dovoljna za jedan dan, i da se hranjenje vrši svakodnevno, a vrlo je važno da su hranilice postavljene na mestima na koja ne mogu doći mačke jer bi se na taj način život ptica direktno ugrozio.

Ptice mogu das se hrane mešavinom sitnijih semenki (prodaje se ka “hrana  za zebe”) pojačanom  suncokretom. Hleb se ne preporučuje kao hrana za ptice, ali ako nemaš ništa drugo može i hleb, osušen i iskidan na sitne komadiće).

Sad je na tebi da “pronađeš” volju i da kreneš u akciju spašavanja.

Srećno!!!

Poslednjih godina, ako ne i decenije sve češće smo svedoci sve lošijih odnosa između pasa i ljudi. Po mom skromnom mišljenju u više od 90 % slučajeva krivicom (ne)čoveka. Verovatno ima onih koji će reći da preterujem, da sam subjektivan jer volim pse ili da je to sasvim normalno u situaciji kad ljudi zbog ekzistencijalnih problema, opšte bede i bla, bla, bla... nemaju dobru komunikaciju ni s drugim ljudima, često svojim najbližima. Normalno, malo morgen...

Kao i s ljudima, tako i s psima problemi u komunikaciji nastaju kad jedna strana ili nije sposobna ili nije zainteresovana da razume „govor“ ili „signale“ one druge.

Za razliku od ljudi koji često imaju problem s tim što:

  • ne znaju šta hoće,
  • znaju šta hoće, ali ne znaju kako da to saopšte svojoj okolini
  • znaju šta hoće, ali ne žele da to saopšte svojoj okolini,  a ipak od okoline očekuju razumevanje i podršku

PSI UVEK ZNAJU ŠTA ŽELE, KAKO DA TO POSTIGNU I KAKO DA OKOLINI (DRUGIM PSIMA ILI LJUDIMA)  TO NEDVOSMISLENO „KAŽU“.

E, sada dolazimo do srži problema...

Ljudi često, mnogo češće nego što bi to bilo prihvatljivo, ili „ne čitaju“ ili „pogrešno čitaju“ te poruke i reaguju na njih u skladu s ljudskom površnošću, osionošću i bahatošću i „uvek je kriv neko drugi“ logikom. Zbog toga i nesprovođenja Zakona o dobrobiti životinja siroti psi, ulični, ali neretko i vlasnički, vrlo često trpe zlostavljanje, maltretiranje, a u poslednje vreme sve češće bivaju i ubijani.

Ovaj „trend“ je posebno zaživeo kada su neki građani Srbije (mada je i u „regionu“ situacija slična, čitaj „katastrofalna“) saznali da se „ujed“ uličnog psa može debelo naplatiti. Tada je, nažalost“ krenula otvorena hajka na njih.

Ne prođe ni par dana da mi neki „poznavalac“ ponašanja, karaktera i psihologije pasa ne ispriča „događaj“ gde je neki ulični pas ili čopor „napao“ dete, pešaka, biciklistu. Nisu mi još ispričali nijednu priču da je pas napao automobil, mada za njima najviše jure... ili se to ne računa?!

Na argumente da je pas teritorijalna životinja, koja „čuva“ svoj prostor od uljeza, da laju  da bi nas na taj način zadržali na udaljenosti s koje ih ne možemo ugroziti (samo brinu o svojoj bezbednosti), da lajanje nije manifestacija agresivnosti nego sredstvo komunikacije (uz govor tela) papagajski mi ponavljaju „ali on je mene napao“.

Nije te napao! TO ŠTO JE BIO 2 ILI 5 METARA OD TEBE I LAJAO NIJE NAPAD!

Tako on „čuva svoj strah“ od tebe, ali ti niti pokušavaš, niti želiš da razumeš poruku, jer je mnogo lakše reći „napao“ me. Jer to ne zahteva nikakav mentalni napor od tebe, a druga strana nije u mogućnosti da se brani. Njihova osuda je stvar tvoje volje i ti to svesno zloupotrebljavaš.

Ako tvoja reakcija prema čoveku koji te pita kako da dođe do autobuske stanice bude pokušaj da ga bez reči šutneš očekuješ da će ti on vratiti istom merom ili da te, u najboljem slučaju,  ispsuje ili izvređa, zar ne?  

 Logika isto nalaže kada se agresivno postaviš prema psu- koristiće sve što mu je na raspolaganju da se zaštiti i odbrani. A na raspolaganju su mu samo lavež i zubi. Ali, on jako dobro zna da to nije dovoljna  odbrana od svega što (ne)čovek ima na raspolaganju i što su mnogi od njih, nažalost, već osetili na vlastitim leđima. Zato on sve čini da se vaš susret završi na distanci od nekoliko metara i ispraznom lajanju. Kad to ne uspe nije kriv pas, nego čovek. Jer je on napao. Opštepoznato je da životinja napada (ako ne lovi) samo kad ne može pobeći.

Čovek, koji sebe naziva jedinim razumnim bićem, je jedini stvor koji napada i kad isti taj razum nalaže drugačije. Posebno slabije. Ili nemoćne.

I na taj način dovodi u pitanje svoj razum...

Pugedon, masina za reciklažu proizvedena u Turskoj, radi na veoma jednostavnom principu. Ubaci se palstična flašica na jednom kraju mašine dok na drugom "ispadne" hrana za pse ili mačke lutalice. Ukoliko u flašici postoji voda, čak i nju možete prosuti i mašina će je ponuditi životinjama. Mašina se pokazala kao veoma efikasna na ulicama Istanbula gde se preko 150.000 pasa prehranjuje na ovaj način.

Želja Centra za energetsku efikasnot CEFIX je da ovakav sistem implementira i na ulicama Vršca kao pilot projekat tako da je proizvođač kontaktiran i sa nestroljenjem očekujem odgovor.

Pogledajte video u kojem možete videti kako mašina radi uz zanimljive komentare voditelja.

PokloniIOtpadSkloni