Evropi nedostaje 13,4 miliona gajenih rojeva sa sedam milijardi pčela za oprašivanje poljoprivrednih kultura, ocenili su naučnici sa univerziteta Reding u Velikoj Britaniji.

Po zaključcima studije objavljene u američkom časopisu "Plos one" (PLOS One - Public Library of Science), zbog sve šireg gajenja uljarica za biogorivo, potreba za oprašivanjem je od 2005. do 2010. godine rasla pet puta brže od umnožavanja gajenih rojeva pčela. Zbog toga sada Evropa ima samo dve trećine rojeva pčela koje su potrebne, tj. nedostaje joj 13,4 miliona rojeva ili, ukupno, sedam milijardi pčela. U polovini od 41 istražene zemlje dovoljno pčela za dobro oprašivanje poljoprivrednih kultura nemaju Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija. Stanje u Velikoj Britaniji je posebno zabrinjavajuće, jer je tamo preostalo manje od jedne četvrtine broja neophodnih pčela. Stanje je nešto bolje u Francuskoj i Nemačkoj, gde ima 25 do 50 odsto neophodnih rojeva pčela. Zato je poljoprivreda sve zavisnija od drugog, sporadičnog oprašivanja u kojem učestvuju divlje pčele i bumbari, a to su još osetljiviji insekti. Studija pokazuje da evropska politika masovnog gajenja uljarica za biogorivo, kao "monokulturalna" - uskraćuje raznovrsnost ishrane insekata. To je dovelo do nepredvidivih posledica - do zavisnosti od neizvesnog, slučajnog oprašivanja, uz sve manje učesće "domaćih", gajenih pčela, rekao je Tom Briz, jedan od autora studije. To znači, rekao je drugi autor, Sajmon Pots, da je sve nužnija bolja zaštita "divljih oprašivača" - divljih pčela i bumbara, jer ako i njihov broj počne da opada, neizbežna je propast poljoprivredne proizvodnje.

Izvor: b92.net (BETA)

Dok Srbija sa obožavanjem gleda beskrajni plavi krug, i u njemu žute zvezdice, neke stvari prolaze gotovo neopaženo. Na primer, da je Srbija potpisla zloglasni Kodeks alimentarijus.

Dok se javnost bavi šokom koji je izazvao vladika Amfilohije Radović svojim „jektenijem za upokojenje Vlade i Skupštine Srbije i njihovo vaskrsenje“ i saslužbovanjem vladike Atanasija Jevtića, istom prigodom, a na mitingu protiv prihvatanja briselskog sporazuma, Srbiju, kako vidimo, čeka lepa evropska budućnost.

Suzana Grubješić je ovih dana izjavila da bi to, to jest pridruživanje Srbije projektu prisajedinjenja EU, moglo da se desi relativno brzo, a možda i pre.

Dok Srbija sa obožavanjem gleda beskrajni plavi krug, i u njemu žute zvezdice, sanjajući da će jednog dana i ona da postane Zvezda (evropskog) Granda, neke stvari prolaze gotovo neopaženo. Na primer, da je Srbija, između ostalog, potpisala zloglasni CODEX ALIMENTARIUS.

Od pre mesec dana, u zemljama članicama Evropske unije ne sme da se prodaje lekovito bilje i prirodni lekovi na bazi trava, što uključuje i čajeve, ali i med.

Naime, na snagu je stupio novi zakon koji propisuje da se prirodni lekovi od bilja pre prodaje moraju istraživati nekoliko godina, a sertifikat bez koga se ne može ući na tržište Evropske unije košta 100.000 evra. Ove zabrane će morati da se pridržavaju i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske unije, a odnosi se na države, potpisnice Kodeksa alimentarijusa.

To znači da će te države na svojoj teritoriji zabraniti rad travarima i medarima i prodaju njihovih preparata uključujući i čajeve! Možda je nekom smešno to što će Hrvatska ostati bez nekih vina, bez paškog sira a možda i bez dalmatinske pršute, ali to isto čeka i nas.

Svetla evropska budućnost, između ostalog, podrazumeva i bespogovornu poslušnost – Kodeks alimentarijus se tako ispostavlja kao samo jedna od mnogih faseta Ugovora sa Đavolom.

Nekadašnji vicevi, već danas izgledaju kao nepodnošljiva realnost – možemo da kažemo zbogom hajdučkoj travi i majčinoj dušici, medu i šljivovici – ako majstor iz Brisela, posle nekoliko godina ispitivanja zaključi da nisu po standardima EU.

Hajdučka trava, to sa sigurnošću možemo da kažemo, sigurno nije, a možda će biti, ukoliko promeni ime. A o pečenim prasićima da i ne govorimo – nagrabusili smo ako PETA sazna da se ovde peku celi prasići.

Šta tek reći o mogućnosti da nam jednog dana jave da nije bezbedno da pijemo vodu iz vodovoda, da mirođija mora da ima sertifikat iz Brisela i da muškatle iz rasadnika iz Zaklopače, ozbiljno ugrožavaju jednistvenu politiku poljoprivrede Evropske unije?

A da i ne govorimo o mogućnosti da se neko doseti da nam javi kako kuvanje u posuđu „metalac“ nije bezbedno, a takođe nije nemoguće i da kodeks alimentarijus ne prođu ni ruke srpskih majki – što, pa može da se desi da nam zabrane da jedemo po kućama? Još kad se tome doda činjenica da se u Evropi sve teže mogu naći sijalice od sto sveća, te da je kampanja oko takozvanih štedljivih sijalica već nekoiko godina u zamahu – naša svetla evropska budućnost biće nekako kontrolisana i štedljiva.

Da i ne govorimo o alternativnoj medicini koja je, već sada, bačena na đubrište istorije. Farmaceutske kompanije su te koje će nas i razboljevati i lečiti, a svaka saksija na terasi biće potencijalni izvor političke nekorektnosti.

Uopšte, gajenje začinskih i lekovitih biljaka, biće stvar Centralnog komiteta, a ono čemu se radujemo kao mala deca, sve više liči na strogo kontrolisane vozove novog kopernikanskog obrta liberalnog kapitalizma, koji svakoga dana, sve više, i u svakom pogledu, postaje projekat super kontrole.

Ipak, sasvim je logično da u ovoj zemlji niko na ovu temu ne reaguje. Ko će još da se bavi problemom zemlje u saksijama, kada smo tako lako uspeli da se ne bavimo ogromnom zemljom koju smo izgubili na Kosovu?

Ulazak u Evropu u stvari znači pristajanje i na pravila koja nam se ne sviđaju. Prvo pravilo smo već naučili – koga je moliti – nije ga ljutiti. Drugo pravilo je da o našim životima, našem zdravlju, našoj hrani, našoj zemlji više ne odlučujemo mi – nego oni koji znaju šta je za nas najbolje.

A sve ostalo, možemo kako hoćemo.

Izvor: vestinet.rs

Philips ima ideju kako da se pčele presele i žive sa vama

Možda su neki čobani gajili sitnu stoku na terasi, ali nemojte da vas to obeshrabri. Philips ima bolju ideju. Beehive koncept je ova košnica za pčele prilagođena urbanom okruženju. Holandska kompanija ukazuje da su kolonije pčela globalno ugrožene, pa bi vaše gostoprimstvo u gradovima moglo da pomogne u njihovom preživljavaju u teškim trenucima. Unutar košnice su već napravljena saća, kao i otvori za ulazak pčelica. Uz ideju koja bi trebalo da pomogne očuvanje prirode, ovaj koncept i izgleda totalno dobro, a na kraju krajeva uvek možete i da im ukradete i malo meda za jutarnji čaj!

Izvor: Domino magazin