Jedna od najintrigantnijih dimenzija istraživanju na nano skali odnosi se na zamućenje između materije i energije. U poslednjih nekoliko godina, naučnici su sa entuzijazmom angažovani u stvaranju metamaterijala - konstrukta koji omogućavaju preciznu kontrolu energetskih talasa poput svetlosti.

U decembru prošle godine, istraživači sa Mašinskog fakulteta Duke Pratt u Daramu, Severna Karolina, su najavili razvoj novog nanokompozita koji deluje kao super apsorber svetlosti. Kompozit se sastoji od miliona srebrnih nanokocki koje su razbacane na vrhu filma od zlata sa izoloacionim slojem. Pošto nanokocke poništavaju reflektovanu svetlost sa zlatne površine, materijal se ponaša kao visoko efikasni svetlosni apsorber.

„Nanokocke su bukvalno razbacane na zlatnom filmu i mi možemo kontrolisati svojstva materijala promenom geometrije konstrukta“, rekao je naučnik Kristijan Ciraci sa Univerziteta Djuke. „Kombinovanjem različitih komponenti elemenata metamaterijala zajedno u jedan kompozit, možemo stvoriti komplikovanije refleksije spektra, postižući nivo kontrole koja je potrebna u više egzotičnim aplikacijama, kao što su dinamične boje.“

Istraživači predviđaju da će najveću korist od ove tehnologije imati primena na sakupljanju energije i senzorskoj tehnologiji, čija efikasnost može biti dramatično povećana sa ovom vrstom nano kompozita.

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Šta konoplja, pečurke, mleko i slama imaju zajedno? Oni su samo neki od stvari koje se koriste za pravljenje „zelenih“ kompozitnih materijala, u kojima su većina ili svi uobičajeni naftni nusproizvodi zamenjeni sa ekološkim supstancama. Sada, zahvaljujući dvema odvojenih studija, izgleda da se treset i cvekla mogu dodati na tu listu.

U Finskoj, VTT Tehnički istraživački centar istražuje načine na koje se gornji sloj prirodnog treseta može ugraditi u panele od termoplastike ili vlakana pod kompresijom.

Treset je navodno savršen materijal za takve primene, ne samo zato što ga ima u izobilju, već što je i jeftin, otporan na vodu, biorazgradiv, i pokazuje veliku otpornost na udare i izdržljivost pri požaru. Pored toga, ne samo da njegova vlakna obezbeđuju strukturalnu snagu kada se dodaju smoli, već i finiji materijal od treseta može biti dodat kao punilo.

Prema VTT Tehničkom istraživačkom centru, plastika koja sadrži treset može biti obrađena korišćenjem postojećih objekata i tehnika, kao što su ekstruzije i ubrizgavanje. Istraživači sugerišu da bi plastika i paneli na bazi treseta mogli biti korišćeni u proizvodima koji se odnose na oblasti kao što su građevinarstvo, poljoprivreda, roba široke potrošnje, kao i biorazgradiva ambalaža.

Izvor: gradjevinatsvo.rs

Ovih dana, energetska efikasnost, odabir održivih proizvoda i ekološke prakse su ključni kriterijumi (ili se makar tako priča) u novogradnji i renoviranju. Ovo je delom zbog postepenog povećanog zakonodavstva koji se usklađuje sa legislacijom Evropske unije, ali i kao rezultat rastuće tražnje postrošača za efikasnim i održivim zgradama.

Nažalost, postoji fundamentalni obzir koji se često zaboravlja: odabir unutrašnjih materijala i završnih obrada i njihov uticaj na zdravlje stanara zgrada. Biti „zelen iznutra“, ili podsticati dobar kvalitet unutrašnjeg vazduha, uzima maha u zelenoj gradnji iz mnogo više razloga od održivosti. Termin „održiva unutrašnjost“ obuhvata nekoliko ključnih pojmova, od kojih svi imaju za cilj da imaju minimalni uticaj na životnu sredinu.

„To uključuje izbor društvenog i ekološki odgovornog materijala, energetske efikasnosti, poboljšanja kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru, efikasno korišćenje vode i elemente dizajna koji podržavaju efikasnosne, zdrave i ekološke prakse“, kaže Melisa Vitig (Melissa Wittig) iz kompanije Healty Interiors.

Jedan od razloga zašto gradimo nove zgrade i renoviramo postojeće jeste da bismo poboljšali kvalitet naših života, tako da je važno obezbediti da zgrade imaju zdravu sredinu za dugoročno uživanje u njima.

Mnoge ugledne organizacije, kao što je Agencija za zaštitu životne sredine (EPA -  Environmental Protection Agency) Sjedinjenih Američkih Država, rade na poboljšanju ne samo zdravlja životne sredine, već i ljudskog zdravlja. EPA je ocenila da je zagađenje unutrašnjeg vazduha jedan od „prvih pet životnih opasnosti po javno zdravlje“.

Neki od zdravstvenih problema koji se prepisuju toksičnim hemikalijama u zatvorenom okruženju ukljujučuju respiratorne probleme kao što su astma, glavobolja, kao i iritacije očiju i kože. Kvalitet unutrašnjeg vazduha u zgradi može značajno uticati na njene stanovnike i pošto mi trošimo mnogo našeg vremena u zatvorenom prostoru, bilo na poslu ili kod kuće, logično je da treba da štitimo naše zdravlje vodeći računa o kvalitetu zatvorenog vazduha gde god je to moguće.

U komercijalnom sektoru, poslodavci koji su se posvetili ovim pitanjima žanju prednosti u smislu smanjenja bolesti i odsustva zaposlenih, a što zauzvrat povećava njihovu produktivnost i održava se na boljitak preduzeća i same ekonomije.

Nažalost, u rezidencijalnom tržištu, samo oni koji su obrazovani u pogledu prednosti netoksičnih enterijera ili oni koji imaju članove porodica koji pate od zdravstvenih problema nastoje da aktivno podržavaju i implementiraju zdravije opcije. Mnogo mora da se uradi u pogledu edukovanja javnosti o opasnostima trenutnih praksi i prednosti izbora netoksičnih materijala.

Za one koji nisu sigurni odakle da počnu, postoji nekoliko ključnih stvari kojima se treba posvetiti, ukoliko je to moguće:

    Postavite nameštaj, podove i pokućstvo koje ima malo ili nimalo sadržaja štetnih organskih jedinjenja (VOC - Volatile organic compounds);
    Koristite boje, lepokove i finiše koje imaju malo ili nimalo sadržaja štetnih organskih jedinjenja;
    Postavite dobre ventilacione sisteme i efikasne izduvne ventilatore;
    Koristite prirodna, netoksična sredstva za deratizaciju;
    Koristite netoksične proizvode za čišćenje

Kada vršite odabir proizvoda, trebalo biste da tražite one koji su nezavisno sertifikovani i potrebno je da razumete koji su kriterijumi za sertifikaciju. Čuvajte se „zelenog pranje“ (termin koji se koristi u svetu, a koji je kod nas nedavno dobio novu kovanicu 'ekomanipulacija', o čemu smo pisali u poslednjem časopisu Build-a) i imajte na umu da nešto što se zove „zeleno“ ili „ekološko“ ne znači da je uvek tako i da je proizvod sa niskom emisijom ili zdravija opcija.

Pronalaženje proizvoda nije teško, ali proces može biti dugotrajan i upornost je neophodna gde je etiketiranje neadekvatno. Kompanije će obično istaći ekološku stranu proizvoda ili zdravstvene akreditive na etiketama gde god da mogu. Ovo može da obuhvati logotipe koji verifikuju da je proizvod ispunio niz utvrđenih kriterijuma koji mogu da pomognu u odabiru „bolje“ opcije.

Sve u svemu, uključivanje odabira zelenih materijala u enterijerima naših zgrada i odabira dizajna daje veću dubinu u značenju „održivosti“ u našem izgrađenom okruženju.

Izvor: gradjevinatsvo.rs