Čovek, kao složena biološka jedinka, svakodnevno je izložen kako korisnim tako i štetnim zračenjima različitog intenziteta i vrsta. Najveća opasnost je što štetna zračenja ne možemo registrovati po njihovom nastanku, niti ih možemo ispitivati nekim jednostavnim metodama, što može ozbiljno narušiti zdravlje čoveka.
Pri proučavanju nekih zračenja izveo sam interesantan ogled koji je pomogao otklanjanju neprijatne glavobolje kod jednog od mojih komšija. On se žalio da ga ujutro, kada ustane, boli glava, a onda sam pomoću osetljivog tranzistorskog elektroskopa ( vidi sliku ) ispitao jačinu električnog polja na mestu gde se nalazi njegov kauč. Začudio sam se koliko je jako to polje, koje može da nastaje prisustvom električnih uređaja, ali i zbog podzemnih voda, kao i drugih uticaja. Predložio sam da kauč premesti u deo prostorije gde je najmanje zračenje. Intenzitet zračenja sam ispitao pomoću navedenog uređaja. Kada smo to uradili, komšija je zbog promene njegovog zdravstvenog stanja, još uvek ubeđen u moje čudotvorne moći. Da li je u pitanju sugestivna reakcija, ili stvarno smanjenje neprijatnog zračenja, nisam ni ja potpuno siguran. U svakom slučaju, nije u pitanju posebna moć, niti bioenergija, već korisna primena nauke koja se bavi ispitivanjem prijatnih (korisnih) i neprijatnih (štetnih) zračenja oko nas.
Štetna zračenja potiču od narušavanja ravnoteže između sila koje potiču iz središta Zemlje i kosmičkih sila koje dolaze iz solarne i galaktičke vasione, kao i raznih vrsta čovekove delatnosti. Ono može biti prirodno i veštačko, a može se načelno podeliti na kosmičko (visokofrekventno), podzemno (geopatogeno-niskofrekventno) i tehničko (elektromagnento). Kosmička zračenja ne dolaze samo od Sunca, već i od drugih zvezda bez obzira na njihovu fantastičnu udaljenost. Njihova prodornost zavisi od brojnih geografskih i meteoroloških faktora, a ponajviše od debljine ozonskog omotača koji je opasno ugrožen. Kosmičko zračenje može biti primarno i sekundarno. Primarno zračenje nastaje van atmosfere, a sekundarno u interakciji primarnog sa molekulima atmosfere, a čine ga čvrsta i meka komponenta. Geopatogena zračenja nalaze se ispod površine Zemlje, a posledica su svih procesa u kojima se preseca, raslojava ili na bilo koji način remeti prirodna homogenost Zemljinih slojeva. U ova zračenja spadaju: zračenje podzemnih vodenih tokova, ruda i minerala, geoloških pukotina i raselina, zračenja nastala raspadanjem organskih materija i posledica nekadašnje i sadašnje ljudske delatnosti. Najintenzivnije sekundarno zračenje nastaje pri nailasku primarnog zračenja na metalne predmete. Ova vrsta zračenja prisutna je u modernim građevinama koje su napravljene od čelika, sa mnogo metalnih obloga i metaliziranih staklenih površina (Faradejev kavez). Električni kućni aparati, koji se nalaze u zoni primarnog zračenja, postaju izvor jako štetnog zračenja. Tu spadaju monitori i mobilni telefoni, bez obzira na podeljena mišljenja o štetnosti njihove upotrebe. Postoje jaki argumenti da su štetni.
Zračenja nastala pri radu industrijskih postrojenja, hidro i termo-centrala, mašina svih tipova, dotrajalih ventilatora i starih frižidera su zvučni talasi u granicama, ili van granica čujnosti. Ta granica zavisi od frekvencije zvuka ( granica čujnosti za čoveka je od 16 Hz do 20 000 Hz). Ispod 16 Hz je infrazvuk, a iznad 20 hiljada Hz ultrazvuk koji je našao veliku primenu u nauci i tehnici, a posebno u medicini. Sa stanovišta kvantne fizike, interakcija bilo koje vrste talasa sa ćelijama živog organizma predstavlja razmenu energija, apsorpciju, transmisiju i refleksiju. Ovo može imati za posledicu razne promene na ćelijskom nivou, što može izazvati neke bolesti.
Detekcija štetnog zračenja može se vršiti starim empirijskim i savremenim metodama i postupcima. U savremene postupke spadaju: rad sa viskom nad mapom, Gajger-Milerov brojač, elektrokardiogram, tranzistorski elektroskop, proučavanje pojava elektriciteta i merenje otpora kože digitalnim instrumentima. Danas postoje mnogi uređaji jednostavne i složenije konstrukcije sa kojima možemo ispitati jačinu zračenja nekog fizičkog polja. Uređaj kojim sam se pri ispitivanju zračenja poslužio delo je mojih ruku, složenije je konstrukcije i sa pojačanjem slabih signala elektromagnetnog polja od nekoliko miliona puta.
Zaključimo da biopolje čoveka funkcioniše pravilno i harmonično sve dok je razmena energije okoline i organizma nesmetana od jednog do drugog žlezdanog sistema, od organa do organa koji su zdravi i vitalni. Kada iz bilo kojeg razloga nastane nepravilan protok energije, harmonija energetskog polja se narušava i nastaje blokada energije. Ne postoji prostor u kojem čovek radi, živi i spava, a gde nema štetnog zračenja. Najopasnija su ona u kojima se čovek najduže zadržava, kao što su krevet i radno mesto. Kako čovek ne može da uoči štetno zračenje, može obratiti pažnju na neke simptome koji upućuju na njihovo postojanje i štetno dejstvo. Simptomi su prisutniji kod starijih osoba.