Sve manje zalihe nafte, zemnog gasa i uglja neminovno postaju svetski problem o kome se mora na vreme razmišljati, jer je potrošnja energije povećana zbog galopirajućeg tehnološkog razvoja industrijski razvijenih, ali i zemalja u razvoju. Neki dobri poznavaoci rasporeda i stanja zaliha prirodnih resursa predviđaju da će nafte biti još oko 40 godina, gasa 20 godina duže, a uglja oko 155 godina, što zavisi od dinamike potrošnje ovih energenata.

Energija vetra trenutno predstavlja najzastupljeniji vid korišćenja obnovljivih izvora energije u svetu. Prednosti korišćenja energije vetra za pretvaranje u električnu energiju su, pre svega, u neiscrpnoj količini energije, kao i u njenoj ekonomskoj opravdanosti.

Ljudi su odvajkada znali da koriste energiju vetra kako na Zemlji tako i na moru. Vetar pokreće čamce i brodiće sa razapetim jedrima, a može da se iskoristi za pretvaranje kinetičke energije u druge oblike mehaničke energije, ili u koristan rad, a posebno je značajna mogućnost pretvaranja u električnu energiju. Snaga vetra koristila se, prema nekim izvorima, još 5.000 – te godine pre nove ere. Najraniji poznati prikaz korišćenja energije vetra pronađen je na jednoj egipatskoj vazi koja prikazuje razapeti jedrenjak, a datira iz daleke 3.500 – te godine pre nove ere. Originalno vozilo pokretano snagom vetra sa Nila nalazi se i na nekim slikama iz starog Egipta.

Danas se u svetu sve više koristi energija vetra kao obnovljivog izvora energije, gde je i naša zemlja aktivno uključena u pristupnim pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji, koja je postavila ambiciozne ciljeve kada je u pitanju korišćenje obnovljivih izvora energije. Na neke od tih ciljeva obavezana je i Srbija kao potpisnik Ugovora o energetskoj zajednici iz 2006. godine.

Prema propisima Evropske unije proizvodnja klasičnih sijalica u zemljama članicama prestala je septembra 2012. godine. Realno je da će se takve sijalice zadržati još neko vreme, ali će ih, zbog prestanka proizvodnje, na tržištu biti sve manje. Njihova alternativa su štedljive sijalice, gde spadaju kompaktno fluoroscentne ( KFS ili CFS ), kojima je osnovna mana postojanje žive, ali i LED sijalice koje su verovatno trajnije rešenje u skorijoj budućnost njihove masovne primene. Razlozi za ovakve zakonske i proizvodno tehničke mere su praktične prirode zbog kvaliteta svetla i daleko većeg koeficijenta korisnog dejstva kod pretvaranja električne energije u svetlosnu.

Često se kaže da je Tomas Edison, američki pronalazač, izumeo klasičnu sijalicu sa ugljenom niti, ali je manje poznato da je pre Edisona bilo 22 druga pronalazača sijalica sa žarnom niti. Edison, kao veliki praktičar i pobornik sistema jednosmerne struje, samo je uapredio tada već postojeći proizvod. Prvu komercijalnu električnu sijalicu sa metalnom žarnom niti, napravljenu od osmijuma, patentirao je austrijski pronalazač Karl Auer fon Velsbah ( Carl Auer von Welsbach ). Prva sijalica sa volframom pojavljuje se 1905. godine na tržištu u Mađarskoj kod kompanije Tungsram.

Imajući u vidu navedene nedostatke i neke loše osobine klasičnih i fluorescentnih sijalica, izgledno je da će svetleće diode ( LED ) postati izvor svetlosti budućnosti. Brojne su prednosti što je LED rasvetu učinilo tako privlačnom. Na prvom mestu je visoka efikasnost pretvaranja električne energije u svetlosnu, male dimenzije svetiljki, lako podešavanje boje i osvetljenja, duži radni vek i to bez naglog pregorevanja izvora svetla, odsustvo infracrvenog i ultraljubičastog opsega, otpornost na udarce i vibracije, trenutno postizanje pune snage kao i prisutne otpornosti na često uključivanje i isključivanje. Pored nabrojanih prednosti LED rasvete, tu su i neki nedostaci: pre svega još uvek visoka cena i neophodnost ugradnje ispravljača stabilisanog napona, neophodnost hlađenja, spektralna karakteristika svetla koje proizvode beli LED-ovi, kao i usmerenost svetlosnog zračenja, jer LED sijalica ne sija jednako na sve strane, već usmereno.

Zamena klasičnih sijalica, koje se više ne proizvode, može se isplatiti veoma brzo u svakom domaćinstvu. Umesto njih treba postaviti štedljive sijalice čija cena drastično pada, tako da se sada mogu naći i do 300 dinara po komadu. Njihova snaga se kreće od šest do 12 vati, što zamenjuje klasičnu sijalicu snage i do stotinu vati.

Ako se izvede jednostavna računica, prosečno domaćinstvo na osvetlenju može mesečno uštedeti od 500 do 600 dinara, a kada se tome doda vek trajanja sijalice ulaganje u njihovu zamenu se može isplatiti za godinu dana. Prednost je i što se grlo sijalice manje zagreva, a svetlost može biti bela, ili žućkasta što se može izabrati prilikom kupovine štedljivih sijalica. Mnoge trgovine daju garanciju u trajanju do tri godine, što predstavlja veću sigurnost u njihovom efikasnom korišćenju.

Vrsta i kvalitet građevinskog materijala, kao i izbor različitih izolacionih materijala koji se postavljaju prilikom gradnje, ili nešto kasnije, mogu stvoriti uštede na grejanju i do 50 procenata, čime se ulaganja prilikom gradnje isplate za period od nekoliko godina.
Iako cigla u Srbiji i dalje važi kao tradicionalan građevinski materijal koji je relativno jeftin, na tržište polako, ali sigurno prodiru i novi materijali koji imaju daleko bolja termičko-izolaciona svojstva, a samim tim štede novac.

Siporeks, šupljikavi gas-beton ili stiroblok koji je mešavina betona sa granulama stiropora novi su materijali koji neuporedivo štede energiju u odnosu na objekte izgrađene na klasičan način. Prema mišljenju građevinskih stručnjaka, to su materijali koji imaju bolja termička svojstva nego opeka, ali pitanje je tradicije, a i tehnologije gradnje koja sporije uspeva kod nas. Potrošnja energije za zagrevanje objekata sagrađenih od stirobloka i do 70 procenata je manja u odnosu na utrošak energije za grejanje u objektima izgrađenim na klasičan način. Tokom leta, stiropor omogućava optimalnu mikroklimu bez klimatizacije. Zidovi sagrađeni stiroblok elementima omogućavaju apsorbovanje spoljašnje buke i čine unutrašnjost tihom i prijatnom za boravak.

Ekološki prihvatljivi građevinski materijali, koji su raznovrsni i pristupačni, najmanje štetno utiču na kvalitet života. Većina građevinskog konstruktivnog materijala poput čelika, aluminijuma, cementa, gline, peska, kamena i dr. proizvodi su rudarske industrije. Iskop i prerada ovih materijala u građevinske materijale najčešće se obavlja proizvodnim i prerađivačkim procesima koji nepovoljno deluju na okoliš. Radi se o neobnovljivim izvorima.