Istraživanja pokazuju da u Srbiji postoji više od milion tona "istorijskog" industrijskog otpada, nastalog u prethodnom periodu u velikim privrednim sistemima. 
Pored toga, u našoj zemlji se godišnje generiše dodatnih 8,2 miliona tona ovog visoko zagađujućeg otpada.

Od toga se prerađuje samo oko 19 odsto, dok čak 81 procenat industrijskog otpada ostaje na lokacijama gde je proizveden.

Akcija kontrole stanja opasnog otpada u preduzećima u restrukturiranju i stečaju počela je 14. jula i trajaće do kraja oktobra. Opasan otpad sadrži materije koje mogu biti toksične, kancerogene, mutagene, infektivne, zapaljive, a koje kroz zemljište i vode ulaze u biološki lanac i mogu prouzrokovati razna oboljenja ljudi i štetno delovati na ostali živi svet. U sistemu upravljanja otpadom, važno je stvoriti uslove za bezbedno odlaganje opasnog otpada ali i izgraditi postrojenja za njegov tretman i zbrinjavanje.

Akcija „Čepom do osmeha“ je nastala na inicijativu diplomirane ekološkinje Vanje Petković iz Novog Sada, koja je tokom svojih studija saznala za primer dobre prakse Slovenije, gde je pokrenuta humanitarna akcija recikliranja čepova sa ciljem prikupljanje sredstava za pomoć deci sa invaliditetom ili sa nekom smetnjom u razvoju u obrazovno školskom procesu.

Sa željom da akciju ovakog značaja i obima pokrene u Srbiji, Vanja zajedno sa svojim saradnicama odlučuje da pokrene akciju „Čepom do osmeha“. Akcija je pokrenuta u decembru 2012. godine, kada su prvo nekolicine ljudi odlučile na ovaj korak i razumele značaj ovakvog pionirskog rada.

Prvo javno sortiranje je obavljeno u početkom maja 2014.godine, u selu Pivnice, opština Bačka Palanka. Došli su svi ljudi dobre volje i velikog srca da nam pomognu u sortiranju. Čepove smo sortirali po bojama( beli, plavi, crveni, ljubičasti, roze, crni, zlatni, srebrni, žuti, mix ( čepovi koji na sebi imaju plastike dve ili više različitih boja). Oko 2500 kilograma čepova je došlo na sortiranje. Idući korak je prodaja čepova i kupovina određenog pomagala.

Ova akcija do sada je pomogla dvoje dece. Prvo dete za koje smo sakupljali čepove David Mernjik iz sela Pivnice, njemu smo pomogli kupovinom školskog stola, koji je prilagođen njegovom invaliditetu. Drugo dete kojem smo pomogli je Stefan Marinković iz Zmajeva. Prerastao je svoja kolica omogućili smo mu zamenu kolica.
Deca kojoj ćemo dalje pomoći su Dragan Krga, rođen 03.maja 2001godine, sa dijagnozom paralize donjih ektremiteta . Deda ga vozi u školu na bicikli jer mu je onemogućeno da se kreće sam. Sakupljenom količinom čepova planiramo njemu da olakšamo svakodnevni odlazak u školu kupovinom specijalnog tricikla koji će mu pomoći da se osamostali. Drugo dete je Nataša Minić iz Futoga, rođena 5.11.2009 godine. Ona boluje od cerebralne paralize ali je blizu trenutka da stane na svoje nogice, specijalan tricikli kome će se okretati I korman I pedale omogućiće joj više vežbe I brži put do poboljšanja.

Danas ovu akciju podržavaju brojne instituciji i kompanije. Vrtići i škole su za sada najaktivniji i najradije se odazivaju akciji. Naročito je važno što ovakva akcija ima trostruku ulogu, a to je da se otpad reciklira, da se misli o svojoj sredini i da se razvija humanost i solidarnost kod dece i ljudi. Svaki naš korak možete pratiti preko naše fejsbuk stranice Čepom do osmeha, tu nas možete kontaktirati.

Prvo „veštačko lišće na svetu“, koje sadrži hloroplaste izvučene iz biljaka kako bi proizvodilo kiseonik, moglo bi da bude korišćeno kako bi se astronautima omogućio kiseonik tokom dugih svemirskih putovanja, piše "Independent".

Lišće, koje je stvorio student Kraljevskog koledža umetnosti Džulijan Melkiori, apsorbuje vodu i ugljenik poput pravih biljaka ali je napravljeno od čvrstih proteina svile koji bi mogli da astronautima omoguće preživljavanje tokom dugih svemirskih putovanja.

„NASA istražuje različite načine kako bi stvorila kiseonik za duga svemirska putovanja i život ljudi u svemiru. Ovaj materijal bi mogao da nam omogući da znatno brže istražujemo svemir i odemo znatno dalje nego što smo to do sada učinili“, izjavio je Melkiori.

Ovaj projekat realizovan je u saradnji sa laboratorijom za svilu Univerziteta Tufts što je Melkioriju pomoglo da izvuče hloroplast iz pravog lišća i inkorporira ga u svilu.

„Materijal se izvlači direktno iz vlakana svile. Ovaj materijal ima neverovatno svojstvo da stabilizuje molekule. Ekstraktovao sam hloroplast iz ćelija biljaka i postavio sam ga unutar proteina svile. Rezultat toga je prvi fotosintetički materijal koji živi i diše kao pravi list“, dodaje Melkiori.

Međutim, njegove kreacije su trenutno više konceptualne nego praktične (efikasnost procesa fotosinteze nije još testirana) i on se nada da će one biti korišćene u brojnim futurističkim projektima, a možda će lišće čak biti i korišćeno kao filter za vazduh koji će biti postavljan na spoljnu stranu zgrade kako bi upijalo CO2 i ubacivalo svež vazduh unutra.

Izvor: Independent