Na odluku o kupovini kuće ili stana najviše utiče cena i lokacija. Retko kada možete detaljne informacije o kvalitetu gradnje i potrošnje energije.

Dobro izolovana kuća ili zgrada troši manje energije zimi za grejanje, kao i leti za hlađenje. Potrošnja energije odraziće se ne samo na kućni budžet već i na kvalitete i udobnost stanovanja. Zagrevanje stana u zimskom periodu predstavlja 50-60% ukupnih energetskih potreba.

Ako kupujete stan ili kuću, proverite godinu izgradnje. Zgrade izgrađene pre 1970. godine nemaju nikakvu termo izolaciju! Preko 80% postojećih obekata nema zadovoljavajuću izolaciju.

Jednostavne mere za povećanje energetske efikasnosti (bez dodatnih troškova, uz trenutne uštede):

isključiti grejanje ili hlađenje noću ili svesti na minimum;
noću spustite roletne i navucite zavese;
ne zaklanjajte i ne prekrivajte grejna tela u grejnoj sezoni;
u sezoni hlađenja podesite temperaturu na 26C;
koristite prirodno osvetljenje u što većoj meri;
isključite rasvetu u prostorima u kojima ne boravite;
mašinu za veš i mašinu za pranje sudova uključujte samo kada su pune, a najbolje noću;

Mere za povećanje energetske efikasnosti uz male troškove i brzi povrat investicije (do 3 godine):

izolovanje prozora i ulaznih vrata;
izolacija kutija za roletne;
ugradnja termostatskih ventila na radijatore;
redovan servis sistema za grejanje i hlađenje;
ugradnja LED rasvete;
zamena dotrajalih kućnih aparata novim energetske klase A ili A+;

Mere za povećanje energetske efikasnosti uz veće investicije i duži period otplate (više od 3 godine):

zamena spoljašnje stolarije novom (preporuka da koeficijent prolaska toplote bude u granicama od 1.1 do 1.8 W/m2K);
toplotna izolacija celokupnog spoljašnjeg omotača (fasadni zidovi, podovi, krov, površine ka negrejanim prostorima,…);
izgradnja vetrobrana na ulaznom delu;
sanacija i popravka dimnjaka;
izolacija cevi za toplu vodu;
popravka postojećih sistema grejanja i hlađenja, eventualna zamena kompletnih sistema novim uz upotrebu obnovljivih izvora energije;

Izvor: Efikasnost.com

Mobilni telefoni, šporeti, frižideri, mašine za veš i sitni kućni aparati nikada nisu bili pristupačniji, ali imaju sve kraći vek.

Traju, po pravilu, koliko i garancija, a popravka košta skoro koliko i novi uređaj. Sve je manje aparata koji mogu da rade po deceniju, ili dve, kao nekada.

Evropski potrošački centar istraživao je fenomen brzog kvarenja tehnike i došao do zaključka da je rok trajanja tehničkih uređaja sve kraći zato što proizvođači namerno prave lošije proizvode koji su programirani da se brže kvare.

Tako se danas mašina za veš kvari posle 2.500 pranja, mobilni telefon jedva traje dve godine, a televizor prestaje sa radom nakon 20.000 pogledanih sati.

U izveštaju ovog centra navodi se da se mehanički proizvodi nameštaju da rade onoliko sati koliko traje garantni rok, a u elektronske uređaje često se softverski ubacuje greška, ili se u proizvode namerno ugrađuju delovi lošijeg kvaliteta. Posle dve, tri godine garancija ističe, a sa njom i odgovornost proizvođača. Uređaj koji se tada pokvari je zastareo, a novi model već je u prodavnicama. Proizvođači na ovaj automatski stvaraju potražnju.

- To znači da je proizvod napravljen tako da kada samo jedan njegov deo otkaže, cela naprava prestaje da radi – upozoravaju u izveštaju.

Ali to nije sve. Delovi za pokvaren uređaj ili se teško pronalaze, jer se više ne proizvode, ili su preskupi, pa se popravka ne isplati i potrošač je prisiljen da kupi novi proizvod.

Proizvođači i serviseri objašnjavaju da se ne može očekivati od mašine za veš koja košta 200 evra da radi 30 godina.

- Uređaji su sve jeftiniji i sve manje kvalitetni. Potreba za niskom cenom spustila je standarde u proizvodnji. Bubanj veš-mašine se sve češće pravi od plastike, bojleri su od tankog lima… Primetno je da se građani sve ređe odlučuju na popravku uređaja po isteku garancije, što zbog niske cene novog uređaja, što zbog brzog napretka tehnologije – kaže serviser Nikola Joksimović.

Izvor: Blic

Kineski prodizvođač smartfona Xiaomi povećao je tržišnu vrednost za 1,1 milijardi na 45 milijardi dolara (36,9 milijardi evra), čime je napravio novi raspored na listi titana IT sveta.

Naime, ovim poslednjim uspehom Xiaomi je dospeo na treću poziciju u sektoru novih tehnologija, iza Samsunga i Applea, saopšteno je iz te kompanije.

Među investitorima ove kineske kompanije pojavlju se fond All-Stars Investment, DST, GIC, Hopu Fund, i Yunfeng Capital.

Sa tržišnom vrednošću od 45 milijardi dolara, Xiaomi je sada skoro tri puta vrednija kompanija od Lenova, najvećeg svetskog proizvođača personalnih računara.

Izvor: Tanjug