Solarne „Strawberry Pametne Klupe“, razvijene od strane srpske kompanije „Strawberry energy“, postavljene su premijerno na četiri lokacije u „Canary Wharf“ poslovnoj četvrti Londona, 15. oktobra tekuće godine. „Strawberry Pametna Klupa“ jeste novo tehnološko rešenje kompanije „Strawberry energy“ za potrebe gradova budućnosti. Napajan solarnom energijom, ovaj moderni urbani mobilijar pruža uslugu besplatnog punjenja mobilnih uređaja putem ugrađenih kablića, USB ulaza i wireless punjača. Pored ove funkcije, „Strawberry Pametna Klupa“ sakuplja podatke o količini CO2, nivou buke, vlažnosti vazduha, temperaturi i vazdušnom pritisku u okruženju, dok korisnici mogu da se posluže i ugrađenim dugmetom putem koga mogu da pozovu Centar za pomoć.

Ove klupe nastale su kao rezultat „Cognicity Challenge“ takmičenja u organizaciji „Canary Wharf“ kompanije ranije ove godine, a po dizajnu srpskog arhitekte Miloša Milivojevića. „Strawberry energy“ osvojio je pilot projekat i potom radio na razvoju nove tehnologije u saradnji sa svetskim ekspertima u oblasti “pametnih gradova” i najvišim nivoima menadžmenta kompanije „Canary Wharf“.

“U pregovorima smo sa još nekoliko kompanija i opština u Londonu, tako da očekujemo da postavimo još 10 „Strawberry Pametnih Klupa“ do kraja godine”, rekao je Miloš Milisavljević, generalni direktor i osnivač kompanije „Strawberry energy“.

“U ovoj godini, počeli smo da izvozimo naše solarne uređaje u tri nove države: u Slovačku, Bugarsku i Hrvatsku, i to našu prvu inovaciju, javni solarni punjač za mobile telefone i druge prenosive uređaje „Strawberry Drvo“. Sada smo dodali nove funkcije i napravili novi urbani mobilijar koji je još lakši za instalaciju, tako da se može postaviti na bilo kom mestu”, dodao je.

Benefit ovih klupa ogleda se i u njihovom socijalnom aspektu; okruženi oko iste potrebe na javnom prostoru, korisnici vremenom ove solarne stanice pretvaraju u jedinstvena mesta okupljanja i druženja koja ih motivišu da razmišljaju o prednostima obnovljivih izvora energije.

Camille Waxer, direktor administrativnih poslova (“Chief Administrative Officer”) kompanije “Canary Wharf Group” rekla je: “Strawberry energy kompanija, koja nam je predstavljena tokom “Cognicity Challenge” takmičenja, odmah je pridobila našu pažnju zbog svog inovativnog koncepta održivih i funkcionalnih klupa. Ove solarne klupe nemaju samo ulogu punjača za mobilne telefone, one podstiču ljude na interakciju sa novim i inventivnim tehnologijama.

Vrednost „Strawberry Pametnih Klupa“ već je prepoznata od strane lokalnih institucija, samouprava i kompanija u Londonu. Ovaj inovativni urbani mobilijar proglašen je nedavno jednim od pobedničkih rešenja na takmičenju “Povezivanje ljudi i stvaranje zajednice” u organizaciji Instituta za održivost, u partnerstvu sa kancelarijom gradonačelnika Londona i „EIT Digital“ agencijom.

“Strawberry energy” je svetski prepoznata i višestruko nagrađivana kompanija od strane Evropske komisije i prestižnih evropskih i američkih organizacija. Njihove javne solarne punjače i WiFi stanice, takozvano „Strawberry Drveće“, do sada je koristilo 400.000 ljudi. „Strawberry energy“ pobedio je na „Verge Accelerate“ 2014 takmičenju u San Francisku, proglašen za jednu od Top 10 urbanih inovacija na Samitu pametnih gradova u Dalasu u Teksasu, dok je osnivač Miloš Milisavljević čest gostujući govornik na mnogim internacionalnim događajima koji se bave tematikom pametnih gradova. „Cognicity Challenge“ organizuje se sa ciljem identifikovanja i razvoja naprednih tehnologija za pametne gradove, koje će upotpuniti i “opametiti” „Canary Wharf“ deo Londona.

„Canary Wharf“ je kompanija koja se bavi razvojem, izgradnjom i investicijama u nekretnine. Tokom 2 decenije, kompanija je transformisala sadašnji „Canary Wharf“ deo Londona u superiorni kvart koji obiluje poslovnim prostorima, shopping centrima i zanimacijama za slobodno vreme, prostirući se na 1.5 miliona kvadratnih metara.

Izvor: Zelene novine

Za razliku od genetski modifikovane, organska hrana je sve traženija na evropskom tržištu. Predavanje o organskoj poljoprivredi održano je na Prirodno matematičkom fakultetu u Kragujevcu, u organizaciji Srpskog biološkog društva ”Stevan Jakovljević”. Tradicionalna, integralna i organska proizvodnja hrane mogla bi da ima i značajan finansijski efekat na razvoj malih i srednjih gazdinstava. Da bi se to postiglo, potrebno je da vlasnici ovih gazdinstva imaju dovoljno informacija, što je i razlog organziovanja tribine o organskoj poljoprivredi na Prirodno matematičkom fakultetu. Naročito zbog toga što je evropsko tržište više nego otvoreno za organsku hranu, pa se može prodati gotovo sve što se proizvede. I pored dobrih tržišnih uslova i načelnog zalaganja za organsku proizvodnju hrane, poljoprivrednici u Srbiji ovakav način obrade zemljišta i proizvodnju hrane nedovljno brzo prihvataju. O razlozima za rezerve prema ekološkoj proizvodnji na tribini je govorila docent dr Olivera Nikolić sa Fakulteta ekološke poljoprivrede, Educons.

U Vojvodini je veliki broj registrovanih gazdinstava koja se bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom, međutim u našem okruženju je veoma malo takvih gazdinstava, ima ih u Rači kragujevačkoj, Arilju, okolini Svilajnca, ali je ipak najveći broj na severu zemlje – objašnjava doc. dr Olivera Nikolić, sa Fakulteta ekološke poljoprivrede Educons. Za naše područje je karakteristična nedovoljna informisanost i udaljenost od evropskih fondova. Nedovoljno promovišemo organsku proizvodnju jer je naša konvencionalna proizvodnja na korak do organske, ali ukoliko nije sertifikovana to onda nije za ozbiljniji izlazak na tržište. Zato treba da iskoristimo našu očuvanost zemljišta i vode i uz malo truda privedemo je ozbiljnijoj organskoj proizvodnji – ističe Olivera Nilolić. Razvoj organske poljoprivredne proizvodnje daje značaj ruralnom razvoju i oživljavanju sela kroz eko turizam.

Izvor: Stakleno zvono

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine krajem avgusta objavio je javni poziv za izradu studije prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodina, a jedan od ciljeva izrade te studije je, kako za "eKapiju" kažu u tom sekretarijatu, maksimalno moguće iskorišćenje tog energetskog resursa.

Kako objašnjavaju u pokrajinskom sekretarijatu, studija bi, između ostalog, trebalo da doprinese preciznijem utvrđivanju načina na koji će se organizovati i funkcionisati ta skladišta, lokacija na kojima bi trebala da budu skladišta, kao i cena i kapacitet skladišta.

U konkursnoj dokumentaciji za izradu studije navodi se da je Srbija, kao članica Energetske Zajednice, preuzela zadatak da sledi energetsku politiku Evropske unije (EU), a koja, pored ostalog, podrazumeva obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, što se, pored povišenja energetske efikasnosti, sprovodi korišćenjem obnovljivih izvora energije.

Biomasa kao nedovoljno iskorišćeni resurs

Biomasa, kako se ističe u konkursnoj dokumentaciji, predstavlja najveći potencijal obnovljive energije u Srbiji, a posebno u Vojvodini, pri čemu je u severnoj pokrajini najveća količina dostupnih žetvenih ostataka. Pitanje je kako da se taj potencijal iskoristi na najbolji način, u zemlji ili van granica. Jedan od zadatka je otvaranje tržišta biomase, odnosno povezivanje onih koji biomasu poseduju sa onima koji žele da je koriste. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine sagledao je formiranje javnih skladišta za ove svrhe, od kojih je jedno, u Apatinu, u završnoj fazi realizacije.

Gradnjom skladišta omogućeno je da se sagledaju mogućnosti i nedostaci postavke formiranja skladišta i da bude dat predlog za nastavak ili obustavljanje aktivnosti i traženja novih rešenja, a Studija bi trebalo da doprinese donošenju prihvatljivog i isplativog rešenja.

Cilj izrade Studije je da se sagleda potreba i mogućnost skladištenja biomase, pre svega žetvenih ostataka, u AP Vojvodini, sa prvenstvenom namenom njenog korišćenja kao obnovljivog izvora energije. Skladišta bi trebalo da omoguće razvoj tržišta biomase i podstaknu šire korišćenje. Studija bi takođe trebalo da identifikuje potrebe i mogućnosti skladištenja, probleme i potencijalna rešenja, sagledavajući operativnost i troškove.

Kao ciljna grupa kojoj je namenjena studija definisani su Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, poljoprivredna preduzeća i velika gazdinstva, porodična poljoprivredna gazdinstva, potencijalni investitori u energetska postrojenja sa velikim kapacitetom (toplane, biogas postrojenja, proizvođači biogoriva, itd) i Republika Srbija.

Skladišta biomase su neophodna

Po rečima Vojislava Milijića, predsednika Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, organizovana skladišta poljoprivredne biomase, bila ona javna ili privatna, neophodna su za buduće toplane, elektrane, industrijske potrošače, ali i za druge prerađivače poljoprivredne biomase.

- Skladištenje poljoprivredne biomase podrazumeva odvajanje veće površine koja se mora iskorisiti samo za tu namenu. Ako se ima u vidu da se poljoprivredna biomasa sakuplja u jednom kratkom vremenskom intervalu nakon žetve, a da se mora skladištiti tokom cele godine, jasno je da sama površina skladišta mora biti velika – kaže Milijić za "eKapiju". On podseća da je još uvek na snazi Pravilnik o zaštiti od požara u poljoprivredi (Sl.gl.SFRJ 27/184) koji definiše i način skladištenja slame – visinu složaja, širimu kamara i razmak između kamara slame i objekata. Ako uzmemo u obzir potrebne količine poljoprivredne biomase, kao i obavezne mere za zaštitu od požara, dolazimo do površina od 5-6ha za 10.000 tona slame ili više. Teško je očekivati da će privatni vlasnici zemljišta biti voljni da odvoje plodne površine za skladišta bez naknade. Sa druge strane zatvorena skladišta zahtevaju veće investicije. Kad se navedeno uzme u obzir, smatram da je veoma značajna inicijativa da se uspostave javna skladišta za poljoprivrednu biomasu jer to jeste jedna od mera koja na duže može da obezbediti povećanje korišćenja poljoprivredne biomase – ističe Milijić.

Upitan da li bi takva skladišta mogla da budu razmeštena i po ostalim delovima Srbije, on kaže da jedino Vojvodina ima realan potencijal za korišćenje poljoprivredne biomase. Kako objašnjava, da bi korišćenje poljoprivredne biomase bilo isplativo, ona se mora mobilisati efikasno i jeftino – a to znači efikasnom mehanizacijom na ravnom terenu i na većim površinama. To se, kako kaže, može ostvariti samo u Vojvodini, zbog strukture zemljištnog poseda i samih karakteristika terena. Pored toga u Vojvodini postoje razvijena poljoprivredna preduzeća koja lako mogu investirati u mehanizaciju i implementirati logistička rešenja vezana za mobilizaciju poljoprivredne biomase.

- U drugim delovima Srbije, imamo drvnu biomasu kao nešto što se može iskoristiti, a skladišta biomase su svakako potrebna. Upravo Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO, sprovodi BioRES projekat - Održivi regionalni lanci snabdevanja drvnim bioenergentima (Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy) sa više partnera iz EU, finansiran od strane Horizon 2020 fonda Evropske komisije, a koji ima za cilj uspostvljanje logističkih centara za drvnu biomasu u više opština u Srbiji – navodi Milijić.

Govoreći o tome kolika je potreba za javnim skladištima agrarne biomase u Srbiji, Milijić ocenjuje da su ona potrebna, a da sve zavisi od toga gde će takva skladišta biti planirana, kakve će površine zauzeti i kolike su investicije potrebne za njih.

Dodaje da je najvažnije obezbediti potrošnju biomase za proizvodnju energije – toplane, elektrane i veće industrijske potrošače i ukazuje da se bez povećanja potrošnje biomase ne može očekivati dalji razvoj.

- S tim u vezi, smatram da je pri definisanju lokacija za skladišta potrebno sagledati i potencijalne potošače koji imaju nameru da fosilna goriva zamene biomasom. Uz to, potrebno je imati u vidu i potencijalne investitore u elektrane na biomasu. Naravno u obzir treba uzeti i mogućnosti transporta biomase do većih potrošača u inostranstvu, ali se duži transport jeftine i voluminozne robe po pravilu teško može isplatiti – kaže Milijić.

Značajan potencijal biomase u Srbiji

Govoreći o potencijalima Srbije kada je reč o biomasi kao resursu, Milijić ističe da je, prema nekim podacima, potencijal oko 3.3 Mtoe (miliona tona ekvivalenta nafte), od čega je nekih 1.7 Mtoe u poljoprivrednoj, a ostalo u drvnoj. Ipak, dodaje on, kod realno iskoristivog potencijala se moraju uzeti u obzir i troškovi mobilizacije biomase, ali je potencijal svakako značajan.

- Sa druge strane potencijal je u većoj meri neiskorišćen ili iskorišćen neefikasno. Srbija ima samo jednu toplanu koja koristi biomasu (Sremska Mitrovica, ljusku od suncokreta) i samo dve elektrane na biomasu imaju energetsku saglasnost, ali su još uvek daleko od realizacije. Opet, značajna količina ogrevnog drveta se iskoristi neefikasno ili se od ogrevnog drveta proizvodi pelet ili iverica koji se mahom izvoze. Na kraju mi, umesto da koristimo tu biomasu koju izvezemo, uvozimo fosilna goriva – zaključuje Milijić.

Autor: Sead Saitović Izvor: ekapija.com