28. Feb, 2020.

Troškovi energije, prema zvaničnim podacima za prošlu godinu, iznose više od 15% ukupnih finansijskih izdataka prosečnog domaćinstva u Srbiji. Visina tih troškova zavisi od perioda i kvaliteta gradnje, veličine objekta, klimatskih uslova, energenata koji se koriste za zagrevanje kao i svakodnevnih navika ukućana. Energetska efikasnost podrazumeva minimalnu potrošnju energije uz očuvanje svih parametara životnog komfora u objektu. U ovoj emisiji govorimo o praktičnim merama i aktivnostima na uštedi energije u domaćinstvu. Što se tiče domaćinstva, bez velike stručnosti,možemo sami utvrditi koji su to problemi koji se javljaju na fasadi objekta u kome živimo i zaključiti gde dolazi do najvećih gubitaka toplote. To se pre svega odnosi na krov i njegovu izolaciju, vrata, prozore, ili podrumske prostorije. Takođe je potrebno utvrditi da li su uređaji u domaćinstvu u najboljoj mogućoj funkciji i da li postojeća rasveta zadovoljava minimalne standarde svetlosnog komfora i energetske standarde. Uz jednostavno poređenje sa sličnim domaćinstvima možemo proveriti da li se potrošnja električne energije i energenta za grejanje drastično razlikuje od sličnih objekata sa prosečnom potrošnjom. Nakon sprovođenja jednostavne energetske analize potrebno je odgovoriti na neka od sledećih pitanja: – Koliko dugo planiramo da živimo u tom objektu? – Koliki su troškovi za energiju grejanja i koji su gubici? – Šta bi bilo najbolje da uložimo za poboljšanje energetske efikasnosti i hoće li to poboljšati kvalitet života? – Šta bi prvo moglo da se pokvari i šta je spremno za zamenu? – Šta možemo promeniti po pitanju održavanja stana, ili kuće? Zaključimo da o uštedi energije treba da podjednako brinu svi članovi domaćinstva, jer tako najbolje doprinose racionalnoj raspodeli kućnog budžeta čiji su najveći izdaci u grejnoj sezoni, kada se samo za grejanje izdvaja od 12 do 25 hiljada dinara, što zavisi od energenata koje koristimo i od površine kuće, ili stana, koju grejemo. Redovno praćenje plaćenih mesečnih računa i analiza gde se može uštedeti samo je polazna pretpostavka dobre volje da to uspešno provedemo u praksi.

U dva ranija serijala o uštedi energije bavili smo se globalnom tematikom sa praktičnim iskustvima i predlozima kako štedeti energiju na različitim nivoima i u različitim situacijama. U trećoj sezoni serijala, koji sadrži šest emisija, akcenat smo dali merama uštede energije u domaćinstvu sa ciljem kvalitativne promene stanja u toj oblasti.

Bilo kakva štednja u životu savremenog čoveka ima smisla i efekta ako je prepoznatljiva i ekonomski opravdana, bez narušavanja kvaliteta života i sa jasno definisanim ciljem da postane svakodnevna navika ponašanja kod svih članova porodice. Nema uštede energije ako se o tome brinu samo stariji, a ostali se ponašaju rasipnički i neodgovorno. O tome ne treba da brine samo glava kuće, mada je neprikosnoveno pravilo da se najviše angažuje domaćica bez obzira da li je, ili nije zaposlena.

Energija se može efikasno štedeti ako smo potpuno svesni gde se najviše troši, ili rasipa, a to su grejna i rashladna tela, kućanski aparati, bojleri i drugi jaki potrošači električne struje. Brigu o uštedi energije mladi različito doživljavaju i provode u njihovom domaćinstvu. 

Većina naših sagovornika složila se da ne štede samo siromašni, već i bogati koji su bogatstvo stekli mukotrpnim radom i dugogodišnjim odricanjem, ali da ima i onih koji se rasipnički ponašaju. Prave mere uštede energije itekako utiču na kućni budžet, posebno u zimskom periodu kada se na grejanje troši i do 60 procenata tog budžeta na mesečnom nivou. Porodica i škola su nezamenljivi u formiranju pravilnih navika za racionalno korišćenje energije. Odgovornost nije samo na starijim, već i na mladima koji itekako zrelo razmišljaju o svom mestu i aktivnoj ulozi u porodici.

PokloniIOtpadSkloni