Epidemija korona virusa, koja podmuklo hara svetom, bez prepoznavanja državnih, entitetskih i drugih nevidljivih granica, pored katastrofalnih posledica po živote ljudi i na svetsku ekonomiju iznedriće i neke pozitivne vrednosti. Tu, pre svega, mislim na zbližavanje ljudi različitih podneblja i rasa koji su se u trci za boljim životom jedni od drugih poprilično otuđili.

Pošto spadam u starosnu kategoriju kojoj je odlukom o vanrednom stanju zabranjen izlazak iz stana, prvo što mi je palo na pamet je kako najbolje organizovati i provoditi slobodno vreme koga će biti napretek. Kao ustaljene aktivnosti spadaju: jutarnja kafa, redovni obroci, pospremanje stana, prelistavanje dnevne štampe na Internetu, neka zanimljiva knjiga koja se već može čitati na terasi sa pogledom na sunčanu stranu kojoj je zabranjen prilaz. Veliko rasterećenje je odsustvo stranačkog prepucavanja, ali i naviknuto zaobilaženje rijaliti programa od kojih pametan čovek nema nikakve koristi. Od televizijskih sadržaja dolazi u obzir neki dobar film, ili televizija sa naučnim emisijama, putovanjima, dobrom muzikom, dok vesti odgledam samo pred spavanje na kanalima na koje sam već navikao.

Najbolje „ubijanje“ vremena može se uraditi tako što ćemo se posvetiti nekom hobiju koji zdravom i bolesnom čoveku dođe kao psihološki ventil od izolacije. Postoje različite vrste hobija, gde putovanje ne dolazi u obzir, ali tu je sređivanje slika, albuma i dnevnika, za žene vezenje i pletenje, filatelija, restauracija starina, slikanje, skeniranje starih fotografija, slušanje muzike, pisanje dnevnika i drugih sadržaja. Što se tiče pisanja, posvetio sam se opisu rada i funkcionalne upotrebe uređaja koje sam godinama pravio. Tu na prvom mestu izdvajam takmičarske radove mojih učenika sa republičkih smotri iz naučno-tehničkog stvaralaštva. Tako se za desetak godina pisanja do danas skupilo 155 objavljenih autorskih članaka  sa 703.637 pregleda na ovom portalu. Primetio sam da se najviše čitaju stručni članci o uređajima koji imaju potvrđenu praktičnu primenljivost. Tako je članak o štetnim uticajima zračenja dostigao rekordnih 42.382 pregleda. Za moj 70-ti rođendan prošle godine završio sam knjigu pod nazivom „Stotinu koraka do mog sveta elektronike“, koja je u elektronskoj formi i još nije ugledala svetlost dana zbog traganja za zainteresovanim izdavačem. U knjizi je slikovito opisano stotinu članaka sa najviše pregleda vernih čitalaca ovog portala.

Moj omiljeni hobi je praktična ( konstruktorska ) elektronika, za koju sam na vreme stvorio fantastične uslove eksperimentalnog rada. Prvih dana izolacije napravio sam plan kako da sistematski pregledam, a ponešto i da opravim od uređaja koje koristim za različite eksperimente u mojoj radionici. Sve aktivnosti izvodim uz tihu muziku, vodu, kafu, ili čaj i bez alkohola. Namerno to kažem, jer alkohol i drugi poroci dođu kao bežanje od stvarnosti koja nas zadesila. Pored misaone aktivnosti tu se ispoljava i manuelni rad, baratanje sa aparatima i različitim instrumentima. Na radnom stolu sam obezbedio različite napone, kako jednosmerne tako i naizmenične struje, rezervno napajanje u slučaju nestanka struje u mreži i visoki napon za eksperimente sa Teslinim strujama. Kad pomenuh ovog velikog naučnika, koji mi je tokom školovanja i dugogodišnjeg rada na obrazovanju i vaspitanju mladih bio uzor, često se setim njegove mudre izreke „Najbolje je u životu posvetiti se nečemu što nam ni u snu ne da mira“. Moj ispunjeni životni cilj bio je da na najbolji mogući način prenosim stečena znanja iz nauke i tehnike. Mislim da sam ga u potpunosti ispunio. Najveća moja radost je zahvalnost bivših učenika koji su danas uspešni poslovni ljudi. Posle radom ispunjenog vremena san lakše dođe na oči, a šetnja, koja mi sada itekako nedostaje, može se zameniti koracima po stanu, a nikako izležavanjem, spavanjem do podne i dosađivanjem koje i zdravog čoveka vremenom razboli i uništi.

Godinama se bavim konstruktorskim radom upoznajući kroz teoriju i praksu zanimljivi svet elektronike koja je osnova svakog ozbiljnijeg rada i naprednog stvaralaštva u primeni savremenih tehnologija. Ponekad praksa negira teoriju što predstavlja pravi izazov, gde se problemi rešavaju eksperimentom i dužim posmatranjem, merenjem i praćenjem ponašanja pojedinih složenih komponenti koje nameću posebne uslove smeštaja i napajanja. U tim postupcima je, pored preciznosti i spretnosti, potrebna obazrivost jer su neke komponente skupe, ili se teško nalaze na domaćem tržištu.

Za mene je gradnja bilo kog složenijeg uređaja počinjala nabavkom kutije u koju smeštam uređaj, da li da bude metalna, ili plastična, a to zavisi od vrste i namene uređaja, te primene praktičnih mera zaštite od visokog napona i jakih struja. Svaki uređaj sa električnom strujom krije potencijalnu opasnost ukoliko nije pravljen po nekim standardima i proverenim šemama.

Nakon izbora kutije odgovarajućih dimenzija pristupamo planskom rasporedu pojedinih podsklopova, kao što su napajanje, glavni delovi uređa, kontrola i signalizacija, načini spajanja, gde je najsigurnije lemljenje, jer to predstavlja čvrst spoj, dok vezivanje klemama i konektorima vremenom slabi kontakt što dovodi do kvarova, ili prekida u radu. Ukoliko se bavimo konstrukcijom pojačala ( pogledati slike pojačala u izradi ) najviše moramo voditi računa o kvalitetu i vrsti provodnika kako ne bi došlo do samooscilacija, ili neprijatnog brujanja. Smeštaj ulaznih i izlaznih delova uređaja stvar je iskustva koje se stiče godinama. Tako se formira potrebna preciznost koja je neminovna kod svake konstrukcije. Kod pojačala posebno treba voditi računa o hlađenju tranzistora velike snage i integralnih kola koja se nalaze na izlazu. Ponekad, pored kvalitetnih Al hladnjaka, koristimo termalnu pastu, ili liskunsku izolatorsku podlogu zbog zaštite od direktnog spoja.

Bilo koja gradnja mora imati svoj praktičan cilj, a to je upotrebljivost uređaja u različitim situacijama koje smo predvideli. Ako smo nešto napravili pa to ostavimo po strani, a uložili smo znanje i novac, onda je to nedomaćinsko ponašanje. Naravno, sazrevanje dolazi godinama kroz praksu koja je najbolji pokazatelj da li u nečemu vidljivo napredujemo. Postizanje željenog cilja je  očekivani izvor zadovoljstva u radu i stvaralaštvu.

Na kraju, uvek se opravdano zapitamo, da li kupiti, ili praviti uređaj koji nam treba! Primera radi, cena običnog punjača akumulatora je preko 2.500 dinara, a uvek možemo nabaviti kutiju, polovan transformator, kupiti grec-spoj, prekidač i potrebne provodnike. To će nas doći daleko jeftinije, a kada pogledamo neke složenije uređaje, naravno, njihova cena nije za preispitivanje. Kupujmo ono što moramo, a pravimo što znamo i umemo, moja je poruka ljubiteljima elektronike koji uvek traže zadovoljstvo, upražavanje slobodnog vremena i proveru teorije u praksi. Neslaganje između teorije i prakse može da bude samo rezultat površnosti, nepreciznog merenja i nedoslednosti u eksperimentu. Elektronika se zasniva na fundamentalnim zakonima elektrotehnike koji su jasno definisani, što znači da tu nema proizvoljnosti i nepreciznosti, posebno kod strujnih kola koja su složene prirode. Zanimljivo je saznanje da se danas neki fabrički uređaji namerno prave sa planiranim rokom upotrebe, posle koga se opravka uopšte ne isplati. U neke se ugrađuju vremenski podešeni ( „pametni“ ) mikročipovi koji elektroniku uređaja, nakon isteka zadatog vremena, stavljaju van bilo kakve upotrebe. Na kraju dobijemo elektronski otpad koji treba na propisan način odložiti, što je tema nekog narednog članka na ovom portalu.

Gradnjom pojačala različitih vrsta, namene i snage od 2 W do 200 W bavim se godinama. Sećam se moje prve samostalne gradnje „lampaša“, još dok sam bio drugi razred Učiteljske škole u Sarajevu, već  daleke 1966. godine koja mi je ostala u sećanju zbog prestižnog saveznog takmičenja koje je održano u Mataruškoj Banji. Sva ostala takmičenja na kojima sam bio prisutan, uzuzev još jednog saveznog, gde sam, kao srednjoškolac,  bio među pobednicima, za mene su bila mentorskog tipa sa petnaest rekordnih  uzastopnih izlazaka na republičke smotre iz naučno tehničkog stvaralaštva sa mojim učenicima koji su u tom periodu osvojili pet zlatnih medalja. Oni su danas uspešni inženjeri, ili vredni asistenti na tehničkim fakultetima.

O većini njihovih samostalnih gradnji sam uglavnom pisao na ovom portalu, a za sladokusce konstruktorske elektronike prenosim neka moja zanimljiva iskustva pri gradnji stereo pojačala velike snage sa pobudnim stepenom od dva  IC TDA2030 i sa izlaznim tranzistorima, dva PNP tranzistora BD912 i dva NPN tranzistora BD911. Pošto sam kod ove gradnje nailazio na složene probleme na kojima sam strpljivo pekao konstruktorsko iskustvo, izneću interesantna zapažanja i neke nepredviđene problemske situacije.

Kod gradnje pojačala početni problem je kutija, gde sam se obično opredeljivao za metalnu (aluminijsku), a onda raspored pojedinih elektronskih sklopova, gde posebno treba voditi računa o smeštaju i kvalitetu napajanja. Ukoliko napajanje nije dovoljno udaljeno od ulaznog, odnosno izlaznog stepena, veoma moguće su samooscilacije, brujanje i smetnje koje se teško rešavaju. Nekada će dobro doći zaštita u vidu Faradejevog kaveza, obavezna upotreba oklopljenih kablova, ali je najbolje da se napajanje što dalje odvoji od ulaza i izlaza. Pojačala velike snage traže odgovarajući transformator, kao i dobru filtraciju i „peglanje“ jednosmernog napona. Takođe je potrebno obezbediti kvalitetno hlađenje IC i tranzistora. Kod složene gradnje, o kojoj govorim, sa dva RK 3993 odabrao sam napon od 22 V i struju 5 A. Filtracija jednosmernog napona na izlazu grec-spoja izvršena je sa dva elektrolita kapaciteta po 10.000 µF između kojih je postavljena jedna zavojnica koja, takođe, utiče na kvalitet jednosmerne struje. Napajanje dva odvojena mikrofonska predpojačala, RK 3351, vrši se iz posebnog izvora slabe struje uz korišćenje stabilizatora napona 7812. Svako mikrofonsko predpojačalo povezano je preko mixete na dva kanala pojačala, tako da je za četiri ulaza sagrađena pasivna mixeta sa logaritamskim potencimetrima vrednosti 100 K. Tako su dobijeni jedan mikrofonski i tri nezavisna ulaza NF signala ( pogledati slike ) koji se mogu kvalitetno mešati bez uzajamnog uticaja izvora tih signala.

Posle pažljivog i pravilnog razmeštaja odvojenih modula ( napajanje, predpojačalo, pasivna mixeta i dva pojačala snage po 150 W ) mojom nepažnjom dolazi do kvara baš kada je sve završeno, a to je da izlazi zvučnika nisu smeli da se vezuju na masu, odnosno na metalnu kutiju pojačala. To praktično znači da minus pol napajanja pojačala ne sme na masu koja je prisutna na predpojačalima i na  pasivnoj mixeti. Testirajući uređaj nalazim da je napon između mase i minus pola glavnog napajanja 10 V. Drugi problem koji se pojavio je čudno brujanje koje sam otklonio vezujući jedan blok kondenzator između ta dva kontakta, odnosno minus pola izvora struje napona 22 V i mase. Kada sam pomislio da je sve u redu, primećujem da se pri uključenju javlja neko čudno pucketanje zvučnika koje se postepeno gubi. Ta pojava me toliko namučila da sam sve ponovo poskidao i pažljivo prekontrolisao, a onda otkrivam da je razlog pogrešan polaritet zvučnika, jer na šemi nisam otkrio oznaku, te sam, ne ispitujući polaritet, spojio zvučnike po nekoj uhodanoj logici koja se ispostavila pogrešnom. Tek kada sam instrumentom utvrdio polaritet na izlazima pojačala ( minus i plus pol ), što sam radio u toku rada pojačala, sanirao sam uzrok povremenog pucketanja zvučnika. U najgorem slučaju moglo se desiti iskakanje zavojnice zvučnika velike snage, čija cena nije zanemarljiva, a kada se tome dodaju gotove skretnice za visokotonce, onda se radi o pozamašnom iznosu sredstava. Na kraju nastaje problem, koji me donekle iznenadio, a to je uticaj visokog napona ( 230 V ) na provodnike zvučnika koji su morali da se smeštaju tako blizu, što je rešeno upotrebom oklopljenog kabla sa odgovorajućim presekom provodnika. Širm ( oklop ) kablova za zvučnike vezan je za masu na strani prema pojačalu, a unutra se nalaze dva provodnika od kojih je jedan na minus polu napajanja koji ne smemo spajati sa masom, što je aktuelna tema ovog članka.

Napokon, mnogi će se opravdano zapitati, da li se isplati takva gradnja. Odgovor je jednostavan, da se uopšte ne isplati zbog skupih komponenti, ali su eksperimenti i spoznaja novih tajni i problema audio tehnike vredniji od uloženih sredstava. Kada se tome doda činjenica da takve uređaje  uglavnom poklanjam dragim prijateljima i kolegama kojima treba kvalitetno ozvučenje, koje će, uz pravilnu upotrebu, pouzdano raditi duži vremenski period, svaka uspešna gradnja najbolje služi za proveru teorije u praksi. Veoma je značajno da se bilo koja konstrukcija po njenom završetku prenese na papir, odnosno da se uradi detaljna šema povezivanja, što je, po mom shvatanju, odraz tehničke kulture konstruktora i stvaraoca.

Šema pojačala preuzeta iz: Mala škola elektronike, Vladimir i Željko Krstić, treće dopunjeno izdanje, Beograd, 2002. šema sa stranice 204.

Često se zapitam, kada nešto opravljam, što mi to treba i da li se uopšte isplati nešto opravljati. Pošto mi u životu novac nije primarna potreba, već zdravlje, stabilna i napredna porodica, planski rad i zanimljiva hobi aktivnost ( primenjena elektronika kojom se bavim od malih nogu ), opuštenost i lično zadovoljstvo stvaranja, na kraju svake uspešne opravke nekog uređaja kažem sam sebi da je vredelo makar pokušati. Zbog toga mi svaka složenija opravka uglavnom uspeva, što je korisno za moje domaćinstvo i bližu familiju, a da ne otkrivam koliko su zadovoljni prijatelji i poznanici na pomoći koju im pružim u pravo vreme, bez namere da na tome zarađujem. Polazim od one poznate narodne izreke „Dobro se dobrim vraća“.

Posebno su mi interesantne opravke uređaja koje sam davno pravio i koji su se kvarili ( pogledati galeriju slika ), ili su zreli za pregled i nadogradnju posle nekoliko godina eksploatacije. O nekim interesantnim primerima opravki pisao sam na ovom portalu, a radi se o uređajima kojih više nema na tržištu, ili su nedostupni rezervni delovi za takve uređaje. Posebno mi je u sećanju uspešna reparacija jednog starog radio-prijemnika ( lampaša ) nemačke proizvodnje iz daleke 1956. godine kada je moj dobar drugar, koji obožava staritete, izdvojio veću sumu novca za zamenu elektronskih cevi koje su pregorele, a davno je prestala njihova proizvodnja. Radio aparat je nakon nekoliko meseci ponovo „oživeo“, ali nije imao FM područje, što sam uspešno nadogradio sa nekim prihvatljivim rešenjima moderne elektronike, stvarajući kombinaciju klasičnog i savremenog prijemnika. Kasnije sam video da se mogu nabaviti radio-aparati sa starim izgledom kutije, ali sa savremenom elektronikom. Cene su im s razlogom još uvek visoke.

Kod većine opravki uređaja polazna osnova pristupa je naći kvar i  njegov pravi uzrok. Svaki drugi pristup je lutanje i traženje „igle u plastu sena“. Zbog toga sam potpuno siguran u uspeh ako imam šemu uređaja po kojoj se opredelim šta je moglo da se desi pa da dođe do kvara. Pored detaljne šeme, potrebno je i profesionalno iskustvo tipovanja na moguća mesta kvara, a to su dotrajali i kratki spojevi, prekidi u napajanju, neispravne komponente, osušeni elektroliti, pregoreli otpornici i na kraju, otkazivanje nekih vitalnih delova uređaja zbog dugog korišćenja. Interesantno je da se u današnjoj proizvodnji većine uređaja planski određuje ograničeno vreme korišćenja posle koga se ne isplati, ili je opravka skuplja od nabavke novog uređaja istog, ili sličnog tipa. Neki proizvođači tehnike namerno planski i sistematski prave takve uređaje zbog prodaje i neisplativosti bilo kakve opravke.

Profesionalci se bave opravkama radi zarade za porodicu i život, ali i oni vode računa koliko se isplati opravka. Neki zanati polako odumiru, kao što su RTV mehaničar, sajdžija, vikler, kovač, kujundžija i još poneki koji nam često zatrebaju. Pošto ih nema, mnogi se odlučuju na pokušaj samostalne opravke. Da li će uspeti, ili ne zavisi od mnogo faktora, spretnosti, znanja i iskustva, te posedovanja potrebnog pribora i alata. Nekada veliku pomoć može pružiti univerzalni tester, tako da nije potrebno skidati komponente sa štampane ploče, mada ponekad možemo  dobiti pogrešnu informaciju o ispravnosti komponente. Elektrolite možemo bez skidanja ispitati pomoću ESR mernog instrumenta, otpornike prepoznati da su neispravni po promeni boje, a poluprovodnike merenjem napona na određenim mestima. Ako pri uključenju pregoreva osigurač uređaja najčešći kvar su ispravljačke diode, ili kratak spoj na elektrolitu za „peglanje“ napona. Kvar se prvo mora otkloniti, a onda krenuti daljim traganjem za drugim uzrocima kvara koji ponekad mogu biti „podmukli“ i teško rešivi i za iskusne majstore.

Na kraju, opravkama se bave uporni i strpljivi, zatim zaljubljenici tehnike koja im u životu nešto znači, kao uspomena na detinjstvo, druženje sa voljenom osobom, uspomena na roditelje, ili im to služi kao kreativna radna aktivnost.

Nedavno ( 10. jula 2019. ) napunio sam 70 jubilarnih godina života. Prođoše godine kao dlanom o dlan i kada čovek smelo podvuče crtu i sabere dobro i loše, najbolje je pamtiti ono dobro, jer se loše nikada ne može popraviti, a bilo koje sećanje ostavlja neke tragove u srcu i duši.

Godine koje sam do pred rat proveo u BiH, pored napornog rada i želje da se sačuva i održi porodica na zdravim nogama, a deca izvedu na pravi put, podsećaju samo na ljude koje sam delio na dobre i loše, a nikako po nacionalnoj pripadnosti. Zbog toga se nikada nisam pokajao i sada, kada redovno posećujem rodni kraj, čista obraza se krećem po celoj BiH sa tugom u srcu šta su sve ljudi preživeli i koliko su vraćeni unazad zarad nakaradnih nacionalističkih interesa od kojih običan čovek nije imao koristi.

U želji da se što više distanciram od politike, čitav život posvetio sam obrazovanju mladih generacija i mom kreativnom stvaralačkom radu. Zar u mojim godinama nije za radovanje saznanje da diljem belog sveta imam školovane bivše učenike, sada profesore, inženjere, biznismene i naučnike! Kroz dugogodišnji rad u prosveti moji učenici su osvajali prestižna prva mesta na smotrama i takmičenjima od opštinskog do republičkog nivoa. To se dešavalo, kako u BiH, tako i u Srbiji, gde sam dočekao penziju.

Najveća opsesija u životu bila mi je elektronika od koje sam u nekim teškim trenucima imao koristi i zaradu dok nisam dobio stalan posao, a kasnije je elektronika prerasla u omiljeni hobi. Većinu mojih korisnih uređaja i radova učenika kojima sam bio mentor na 15 republičkih smotri i takmičenja opisao sam na ovom portalu, tako da sam mojih 70 godina života overio sa 150 objavljenih  stručnih članaka sa 560.000 pregleda na stranicama Interneta. Radove sa najviše pregleda kompletirao sam u knjigu pod nazivom „Stotinu koraka do mog sveta elektronike“ ( pogledati sliku naslovne strane napisane knjige ) koja će se verovatno pojaviti u elektronskom izdanju. Analizom broja pregleda objavljenih članaka dolazim do jednostavnog zaključka, da ljudi najviše čitaju prepoznatljive autorske članke, a prava čitalačka publika brzo prepoznaje da li se neko bavi, ili ne bavi prepisivanjem od drugih autora, bolje reći “kiti tuđim perjem”.

U zrelim godinama bavljenja konstruktorskim radom iz oblasti elektronike posvetio sam se konstrukciji novih uređaja, ali i poboljšanju kvaliteta uređaja koji su još uvek u upotrebi. Tako se desilo da baš ove godine prestane sa radom razglasno pojačalo u osnovnoj školi gde sam radio, a pravio sam ga za vreme bombardovanja 1999. godine. Nakon zamene i dorade nekih delova složenog stereo pojačala ( pogledati slike ) produžio sam mu život i na radost učenika te škole ponovo ga stavio u funkciju.

Konstrukcije i eksperimente ranije sam radio u školi, a nakon penzionisanja u mojoj radionici ( pogledati priložene slike ) u kojoj sam obezbedio izvanredne uslove za stvaralački rad. Tu su i neki uređaji koji su na republičkim takmičenjima iz naučno tehničkog stvaralaštva proglašeni najboljim. Radi se o pet zlatnih, dve srebrne i tri bronzane medalje. Kada pogledam neke od njih vrate se setne uspomene na godine, dane i sate neprekidnog obrazovnog i vaspitnog rada sa učenicima, učenja i prodiranja u zanimljivi svet elektronike. Moram, bez ikakvog ustezanja, priznati da mi je takav rad stvarao zadovoljstvo življenja, posebno u turbulentnim ratnim godinama, a i kasnije za vreme bombardovanja, kao i u vreme nezapamćene inflacije kada se živelo od danas do sutra. Za nabavku nekih elektronskih komponenti tada sam odvajao i pola plate, a takve poteze mogu potpuno razumeti i prihvatiti samo istinski ljubitelji elektronike!

Pojam rezervnog izvora napajanja sve više se susreće kod prenosnih uređaja u različitim situacijama. Koliko i kako ih koristimo zavisi od niza faktora, često zbog preke potrebe za nekim uređajem dok smo na putu, radnom ambijentu, na aktivnom, ili pasivnom odmoru u prirodi, ili u vikendici. Principijelno, rezervno napajanje ćemo upotrebiti u situaciji kada nemamo izvor mrežnog napona ( 230 V ), ili kod svih prenosnih uređaja koji se napajaju punjivim, ili nepunjivim baterijama. Njihova ekonomičnost je najbolji putokaz gde i kako efikasno koristiti rezervno napajanje.

Od prenosnih uređaja danas najviše koristimo „pametne telefone” koji se zbog niza dodatnih funkcija, bez obzira na veći kapacitet baterije ( mAh ), često brzo isprazne, što nas ponekad dovodi u neprijatnu situaciju. Zbog toga je najbolje imati adapter koji snižava napon sa 12 V na 5 V za brzo punjenje telefona u automobilu, ili „EnerGenie“, kao dodatni akumulator velikog kapaciteta, koji u jednom pražnjenju može obezbediti nekoliko  ciklusa punjenja. Za njega je potreban odgovarajući kabal, tako da je najbolje da nam je stalno pri ruci. Ovakav rezervni izvor napajanja može se, takođe, dopuniti u toku vožnje iz automobilskog akumulatora i dobro će nam doći ukoliko smo kasnije, nakon vožnje, udaljeni od automobila.

Bežično punjenje baterija pametnih telefona, ili “Wireless Charging”, neki potrošači smatraju novijom tehnološkom inovacijom, ali nije. Primena je davnašnje ideje Nikole Tesle koja je stara preko stotinu godina. Zapravo, to je beskontaktno punjenje koje koristi načela induktivnog punjenja, a kabal je i dalje potreban na samom bežičnom punjaču. Najveća prednost ovakvog punjenja je što su uređaji i punjači različitih proizvođača kompatibilni. Jedini uslov je da oba ispunjavaju Qi standarde, propisane od Wireless Power Consortium ( udruženje velikog broja kompanija ).

Veoma često nam je u automobilu potreban dodatni adapter za laptop čiji je napon baterije iznad 12 V ( 14,5 V, 19,5 V ) pošto većina laptopova koji su stari preko tri godine brzo isprazne njihovu bateriju. Tablet uređaji se mogu puniti preko odgovarajućeg ispravljača za telefon, ali sa nešto jačim strujama ( 2A ). Oni se mogu puniti i u automobilu preko adaptera 12V/5V. Njihova sporost u radu dovela je do potrebe da se upotreba ovih uređaja sve više potiskuje zbog zamene sa telefonima koji imaju gotovo sve funkcije mini-računara. Oni nam omogućavaju kvalitetnu sliku i ton, Internet vezu u prirodi, gde smo daleko od civilizacije, tako da sigurno rezervno napajanje stvara pravi ugođaj i vezu sa porodicom. Neki pobornici boravka u prirodi odriču se takvog luksuza tako što ne nose, ili malo koriste mobilni telefon. Koliko smo na to navikli zavisi od pojedinca i njegovih potreba.

Kod korišćenja rezervnih izvora napajanja često se postavlja praktično pitanje, da li je bolje koristiti nepunjive ( alkalne i druge ), ili punjive baterije. Iako je cena punjivih baterija ( NiCd, litijum-jonske i dr. ) nešto veća od alkalnih, računica potvrđuje da je ekonomičnija njihova upotreba. Pravilnim punjenjem one se mogu koristiti dve do tri godine, a neke i duže, što znači da mogu izdržati preko hiljadu punjenja. Baterije se koriste u telefonima, tranzistorima, foto-aparatima, kamerama, svetiljkama, a izrađuju se u odgovarajućim standardnim dimenzijama. Pored valjkastih baterija različitih dimenzija koriste se i dugmaste baterije koje mogu biti punjive i nepunjive. Baterije koje nisu predviđene za punjenje ne mogu se puniti, ako to pokušamo možemo napraviti samo štetu na punjaču, ili na uređaju koji koristi bateriju. Danas su pristupačni punjači za različite vrste baterija, ali je pravilo da uvek pogledamo deklarisani napon i struju punjenja.

Nekada su bili aktuelni pretvarači napona 12V/230 V za neonsko svetlo u kamp kućicama i u vikendicama, koji se postepeno izbacuju iz upotrebe, pošto su LED sijalice koje se napajaju sa 12 V, ili 24 V daleko rentabilnije rešenje. Pored manjeg utroška energije, ovakve sijalice daju jače svetlo, dugo traju, ne greju se i sve su jeftinije. Fabrički pretvarači veće snage, koji obezbeđuju frekvenciju od 50 Hz, još uvek imaju svoje mesto za portabl televizore sa SET TOP BOX uređajem, te za male frižidere, slabija svetla i druge uređaje male snage koji se napajaju sa 230 V. Na vikendicama, gde nema mrežnog napona, najbolje rešenje je korišćenje solarnih panela koji se isplate za period od tri do pet godina, zavisno od snage i cene opreme za odgovarajući izbor panela, akumulatora i pretvarača napona.

Zaključimo da u traganju za efikasnim i racionalnim rešenjima rezervnog napajanja ima različitih mišljenja i stavova, praktičnih iskustava, ideja i preporuka, ali su ponekad i neka skupa rešenja prihvatljiva, jer se na kraju isplate. Kupovina jeftinih nepunjivih baterija je bacanje novca, a upotreba neispitanih punjača akumulatora ( koje smo kupili na pijaci ) može oštetiti svaku bateriju koja se puni. Kvalitetne punjive baterije moraju imati odgovarajuće punjače čija je cena još uvek relativno visoka, ali ćemo njihovom upotrebom obezbediti optimalan vek trajanja tih baterija. Računica potvrđuje da je daleko korisnije upotrebljavati punjive baterije za većinu prenosnih uređaja gde je to moguće, mada su neki uređaji konstruisani tako da uvek  koriste takve baterije, te da imaju odgovarajuće adaptere ( punjače ). U slučaju njihovog kvara, koji obično nastaje kada su stalno na mrežnom naponu, treba voditi računa da nađemo adekvatnu zamenu, što se posebno odnosi na laptopove i mobilne telefone.

Među nekada zanimljivim, a danas još uvek aktuelnim konstrukcijama mojih bivših učenika koji su izlazili na prestižna takmičenja iz elektronike bili su uređaji kojima se efikasno štiti od insekata i glodara. Jedan isproban uređaj takve vrste napravila je Jasmina Nikolić, danas diplomirani geodeta koja je, kao većina perspektivnih mladih ljudi koji ne mogu da se zaposle u svojoj struci u zemlji, svoje uhlebljenje našla u inostranstvu. Svedoci smo koliko godišnje takvih školovanih mladih ljudi odlazi vani „trbuhom za kruhom“, koji uglavnom ne misle da se vrate. Ovaj članak je samo lepa i setna uspomena na bivšu učenicu koja je volela da se bavi primenjenom elektronikom i konstruktorskim radom.

Jasmina je imala poseban znalački smisao za humor pa je, između ostalog, na času sekcije „Mladi fizičar“ predložila da se za glodare „iz humanih razloga“ ne primenjuju otrovi, već nešto što će ih rasterati. Otrov nije zdrav ni za ljude, pogotovo za decu, ili domaće životinje. Ali, je vrlo siguran! Ubija miševe sa garancijom! To je najčešće neka crvena pšenica koja kasnije deluje na krvotok miševa. Nabavlja se u poljoprivrednim apotekama. Najnoviji oblik zaštite od insekata i glodara je zaštita ultrazvukom. Nešto slično kao zaštita od pasa, komaraca, ili krtica. Da pojasnimo, mi ne uništavamo slatke male miševe, ili dosadne komarce. Mi ih samo rasterujemo tako što prostor u kome boravimo popunjavamo visokim tonom promenljive frekvencije. Taj ton nečujan je za ljude. Njegova frekvencija je iznad granice do koje ljudsko uho može da čuje. Frekvencija tog tona je nepravilno promenljiva tako da se miševi vremenom ne priviknu na nju. Takav ton je nesnosan za miševe, bube, kao i za komarce koji se brzo razbeže.

Električna shema rasterivača glodara ( RK3339 )

Rasterivač je konstruisan sa IC kolom NE555 ( pogledati sliku IC ) koje je poznati oscilator, tajmer. Na nožicu 1 dovodi se minus ( - ), a na nožice 4 i 8 plus ( + ) pol napajanja. Kristalni, ili obični zvučnik spojen je na izvod 3 preko elektrolitičkog kondenzatora kapaciteta 1 µF. Oscilatorsku RC grupu čini kondenzator 1 nF na pinovima 2 i 6 i otpornik 15 kΩ i 1 kΩ na pinovima 6 i 7. Napajanje je iz gradske mreže  napona 230 V preko transformatora manje snage ( do 2 W ) sa 6 V na sekundaru i 4 diode u grec-spoju za ispravljanje. Napon se filtrira sa elektrolitičkim kondenzatorom kapaciteta 1000 µF. Sa transformatora spaja se kondenzator kapaciteta 220 nF preko otpornika 15 kΩ na pin 5, čime se signal moduliše sa 50 Hz. Tako se na izlazu dobija frekvencija zvuka od 20 do 40 kHz sa korakom od 50 Hz. Ne može se koristiti običan, već piezo zvučnik za tonove visoke frekvencije. Preporučljivo je da se upotrebi ultrazvučna kapisla oznake “UST40T”, koja je konstruisana baš za 40 kHz, a nalazi u navedenom kompletu ( RK3339 ).

Ispitivanje gotovog uređaja može se vršiti, pre svega, frekvencometrom koji se spaja na priključke zvučnika gde treba da pokaže frekvenciju od 20 do 40 kHz koja najviše zavisi od vrednosti kondenzatora C1. Jednostavniji način kontrole frekvencije uređaja je ugradnja tastera i kondenzatora C6. Pritiskom na taster kondenzator C6 od 10 nF spaja se paralelno kondenzatoru C1 od 1 nF i u zvučniku se dobija ton visine 1000 Hz što je znak da uređaj ispravno radi. Ceo uređaj je nakon spajanja i lemljenja po navedenoj shemi spakovan u odgovarajuću plastičnu kutiju iz koje zvuk možemo usmeriti u određenom pravcu i smeru.

U praksi se, pored pristupačne cene delova, uređaj dobro pokazao kao rasterivač komaraca, dok je u seoskim domaćinstvima, gde ima ostataka poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja, veoma efikasan protiv glodara. Uređaj može biti stalno uključen u mrežu, a njegov zvuk promenljive visoke frekvencije ne smeta čoveku i njegovom zdravlju, mada ga osete i neke životinje koje imaju veći prag čujnosti, ali je prednost relativno mali domet zvuka visoke frekvencije.

 Izvor saznanja: “Mala škola elektronike”, treće dopunjeno izdanje, Vladimir D. Krstić i Željko V. Krstić, Beograd 2002. godine, strana 77 – 79.

U mom nedavnom autorskom članku na ovom portalu ( 21.01.2019. ) pisao sam o nekim prednostima sporog punjenja akumulatora sa potpunom kontrolom napona i struje punjenja koja se donekle razlikuje od vrste i konstrukcije akumulatorske baterije. Povod analizi i detaljnijem istraživanju ove problematike bila je promotivna gradnja dva brza punjača koju je u pripremi realizacije podgrejao uvaženi doktor energetske elektronike iz Beograda, gospodin Slavko Radosavljević, koji se godinama bavi ovom temom. Brzi punjači takve vrste, koji   snižavaju naizmenični napon pomoću dijaka i trijaka, a potom ga ispravljaju preko grec-spoja pokazali su se u proveri nesigurnim i nepredvidivim prilikom punjenja akumulatora. Jedina dobra strana im je što brzo napune svaku bateriju, ali je, ipak, oštete posle nekoliko punjenja. Eksperimenti su vršeni sa olovnim i sa NiCd akumulatorom sa namerom da se detaljno ispita i analizira priroda problema.

Komparativna shema sporog i brzog punjača Acu baterije

 Prema navedenoj šemi, koja je rezultat mog eskperimentisanja na radnom stolu, sagrađen je u istoj kutiji spori i brzi punjač akumulatora. Spori punjač ima transformator, dvostrano ispravljanje, nekoliko stabilizatora napona ( IC )  i njegovu filtraciju. Njime se prilikom punjenja postiže do 5 A jačine struje sa bilo kojim odabranim naponom, dok brzi punjač može dati do 20 A, pri čemu se akumulator veoma brzo napuni ( 5 - 10 min. ), ali se kod struje preko 5 A javljaju burne hemijske reakcije na pločama olovnog akumulatora, što može dovesti do ključanja elektrolita. Kod NiCd i litijum-jonskih baterija, zbog protoka jake struje, dolazi do grejanja. Ako je veća struja, kraće je vreme punjenja, ali je izvesnije oštećenje naponskih ćelija bilo kog akumulatora. Na Acu bateriji naznačeni su propisani napon i struja punjenja i bilo kakvo prekoračenje tih vrednosti dovodi do neželjenih posledica. Sa nekoliko brzih punjenja i pražnjenja čeličnog ( NiCd ) akumulatora primetio sam promenu kapaciteta ( Ah ), što se nije moglo odmah primetiti na olovnom akumulatoru koji je nešto “otporniji” na jače struje.

Najveći nedostatak brzog punjača bez transformatora je prisustvo visokog napona na samom izlazu, što se može delimično izbeći načinom koji je detaljno opisan u mojim ranijim člancima o ovom punjaču. Drugi problem je fluktuacija napona u mreži, koji zavisi od njenog opterećenja, što dovodi do malih promena napona i na izlazu grec-spoja. Rešenje bi bilo da se ugradi precizan stabilizator naizmeničnog napona, što poskupljuje troškove konstrukcije. Neka fabrička rešenja brzih punjača, koji su trenutno prisutni na tržištu, najbolja su varijanta ako želimo da imamo na raspolaganju brzi punjač. Gradnja ovakvog brzog punjača, bez transformatora, nije preporučljiva, prvo zbog mera bezbednosti, a i zbog neminovnog oštećenja ćelija akumulatora. Možda će neka nova rešenja akumulatorskih baterija dati mogućnost primene brzog punjenja bez vidnog oštećenja ćelija. Nakon niza eksperimenata i komparativnog ispitivanja dve varijante punjenja ( sporo i brzo - pogledati slike ) opredelio sam se za varijantu koja nosi manje rizika i mogućnost potpune i sigurne kontrole napona i struje punjenja. Suština problema bazira se na primeni poznate formule: q = I * t , te konstrukcije akumulatorske baterije, vrste elektrolita i dozvoljenih vrednosti napona i struje punjenja koje se, zbog znatnog skraćenja vremena punjenja, ne mogu nikako zanemariti. Na kraju, nikako ne treba zaboraviti potrebne mere bezbednosti zbog prisustva VN komponente struje u celom kolu ovog ispravljača.

U seriji objavljenih članaka o pravilnom održavanju, punjenju i pražnjenju akumulatora, koji su rezultat eksperimentisanja i upoređivanja, došao sam do zaključka da je za bilo koji akumulator bolje sporije punjenje slabim strujama, što mu produžuje radni vek i izlaže nas manjim troškovima. Brzo punjenje oštećuje ćelije akumulatora i smanjuje njegov radni kapacitet koji se meri u Ah. Brzo punjenje je prvenstveno prisutno zbog urbanog načina života i izražene potrebe da se Acu baterija što pre napuni. Suštinski, sve zavisi od kvaliteta punjača ( vidi slike sporog i brzog automatskog punjača ), njegove konstrukcije, ali i vrste baterije, posebno elektrolita koji se nalazi u bateriji.

Pri punjenju NiCd akumulatora ne smeju se premašiti napon i struja punjenja čije su vrednosti navedene na bateriji, ili ćeliji. Proizvođači ne preporučuju struju punjenja koja je veća od desetine nazivnog kapaciteta akumulatora, a on je određen strujom i vremenom pražnjenja ( q = I * t ). Vreme pražnjenja akumulatora može se normirati, pa se time određuje i struja pražnjenja. Struja punjenja za takve ( čelične ) akumulatore iznosi 50 mA, tako da je potrebno oko 14 h da se postigne nazivni kapacitet. Punjenje akumulatora manjim strujama povoljno deluje na njegovu trajnost, ali se vreme punjenja produžuje. Sa ostvarenim kontrolisanim uslovima punjenja jedna baterija čeličnih akumulatora služila me, sa veoma čestom upotrebom, punih deset godina. Eksperimentalno je potvrđeno da se pri prvom punjenju u akumulatoru pohranjuje do 40% viši napon od onog koji će se moći iskoristiti iz akumulatora. Pri svakom sledećem punjenju visina napona zavisi od ispražnjenosti akumulatora. Prema tome, vreme punjenja unapred je definisano, a može se izračunati po formuli: t = q / I  ( s ).

Punjači jednostavnije konstrukcije mogu napuniti ispražnjen akumulator samo približno do nazivnog kapaciteta.  Ako se punjenje sa takvim punjačima na vreme ne prekine  može doći do oštećenja ćelija akumulatora. Punjenje iznad nazivnog kapaciteta dovodi do elektrolize elektrolita, razvijaju se gasovi i raste pritisak na zidovima plastične kutije. Ona neće pući, delom zbog elastičnosti, ali više što većina akumulatora ima ugrađen zaštitni ventil od pritiska gasova, ali će se postepeno smanjivati njegov kapacitet.

Olovni akumulatori se u nepovoljnim vremenskim uslovima, ili posle dužeg stajanja moraju nadopunjavati. Ovo je slučaj kada se iz akumulatora uzima više energije nego što se dodaje. I ovde važi poznati zakon o održanju energije. Prilikom punjenja akumulatora napon raste do 2,6 V po ćeliji ( 7,8 V za bateriju napona 6 V i 15,6 V za bateriju napona 12 V ). Čim se dostigne taj napon prilikom punjenja dolazi do intenzivnog „kuvanja“, odnosno do stvaranja gasova što smanjuje radni kapacitet akumulatora. Najbolje je tada prekinuti njegovo punjenje, ili upotrebiti punjač koji će automatski da ispuni takvu preventivnu radnju. O tim ispravljačima pisao sam u više članaka, a oni su se pokazali veoma praktičnim, posebno konstrukcija punjača sa triakom koji je upotrebljen u regulatoru napona u primarnom delu transformatora. Za okidanje triaka služi diak  koji postaje vodljiv pri određenom naponu okidanja. Potrebno doziranje postiže se promenom otpornika koji se postavlja umesto potenciometra. Time se postiže željeni izlazni napon ispravljača, a struja punjenja zavisi od izlaznog napona ispravljača i napona baterije. Ona se može menjati otpornikom uz primenu formule iz Omovog zakona: I = ( Ui – Ub ) / Rx, gde je Ui izlazni napon ispravljača, Ub je napon baterije i Rx vrednost otpornika određene snage ( P = U * I ). Postoji mogućnost, koja se ponekad koristi u praksi, da se umesto otpornika upotrebi sijalica (12 V, ili 24 V, 50 W )  u rednoj vezi, čiji se intenzitet svetla postepeno smanjuje pri punjenju akumulatora.

Na kraju, pažljivim praćenjem i merenjem stanja baterije potvrđeno je da olovni ( Pb ) akumulatori za vozila usled samopražnjenja realno dnevno smanjuju do 1% svog nazivnog kapaciteta ( Ah ), nezavisno od stanja napunjenosti i temperature okoline. Tako, posle mesec dana potpunog mirovanja vozila i stajanja akumulatora uz napajanje dela elektronike automobila, bez dopunjavanja gubitak njegovog kapaciteta može dostići do polovine, tako da su male mogućnosti i kod novog akumulatora da se vozilo uspešno startuje. Neki poznavaoci problema preporučuju povremeno paljenje, ili kretanje vozila, rad u praznom hodu, kako bi se akumulator dopunio, ili skidanje i njegovo dopunjavanje odgovarajućim punjačem. Najbolje je imati punjač sa stalnom kontrolom napona i struje punjenja, što se može ugraditi i na kutiji sa punjačem jednostavnije konstrukcije. Postoje razne kombinacije digitalnog ampermetra - voltmetra sa veoma malim dimenzijama i preciznim merenjem. Ukoliko nemamo takvo rešenje, preporučljivo je na druge načine povremeno kontrolisati napon i struju punjenja, posebno pri upotrebi punjača koji ne prekidaju punjenje kod vršne vrednosti napona. Ako gledamo ekonomsku računicu, bolje je primeniti sporije punjenje akumulatora, mada to nekima ne odgovara zbog česte potrebe da se baterija što pre napuni.

Ovih dana se Slavko Radosavljević, doktor energetske elektronike, sprema na daleki put u NR Kinu radi dogovora o praktičnoj realizaciji njegovih pronalazaka koji bi mogli da unesu pravu revoluciju kod uštede energije i korišćenja njegovih izuma koji se uglavnom zasnivaju na racionalnom korišćenju energije. Moj nedavni susret sa njim, delimična naučno-tehnička saradnja, razmena mišljenja i iskustava u primeni nekih tehničkih inovacija, te dogovoreni razgovor u Beogradu, nameću jednostavno pitanje: da li je neko napokon u zemlji Srbiji zainteresovan za njegove patente i pronalaske kojima nudi nova radna mesta i pravu revoluciju u racionalnom korišćenju energije.

Navešću samo neke njegove genijalne ideje i pronalaske, od kojih je većinu zaštitio kao patente, koji su okupirali pažnju dela domaće, a više svetske javnosti:

1. Brzi i super brzi punjači i punjačke stanice, proizvodnja i prodaja u zemljama dalekog Istoka,
2. Nerotirajući elektromagnetni motori i generatori (NEMMG), genijalna zamisao koja bi unela pravu revoluciju u automobilskoj industriji kod prelaska na električne automobile sa potpuno novim načinom pogona,
3. Kontrola i korekcija brzine vozila u funkciji poštovanja ograničenja brzine kretanja kojom bi se smanjio broj udesa zbog brze vožnje,
4. Projekat “Elektronski blokator brave vrata (EBBV)”,
5. Uređaji za primenu kvantne medicine.

Države dalekog Istoka (Kina, Indija i druge) uveliko koriste vozila na električni pogon, a doktor Slavko nastoji da Srbija i druge zemlje širom Evrope uvedu u saobraćaj električna vozila, posebno električne skutere sa tri i više točkova, radi profesionalne delatnosti. Ovo se odnosi i na aktuelni problem planete koja je sve više zagađena. Značaj ovog projekta je u tome što se mnogo manjim finansijskim sredstvima omogućuje elektrifikacija u saobraćaju, zajedno sa elektromobilima koji su zbog visoke cene prosečnom građaninu još uvek nedostupni. Slavkova stvaralačka i konstruktorska vizija je da ovo bude uvod budućim robot-vozilima na elektro pogon koji bi trošili daleko manje energije i bez zagađenja životne sredine.

Sva dosadašnja tehnička rešenja elektromotora i generatora AC i DC ostvarena su na principu rotacionog kretanja stalnog magneta, ili kalema elektromagneta. Cilj pronalaska, kako uverljivo objašnjava doktor Slavko, je konstrukcija elektromagnetnih motora i generatora u uslovima pravolinijskog kretanja stalnog magneta između elektromagnetnih polja dva kalema. Bez obzira što se to kosi sa važećim zakonima fizike, ovaj konstruktor tvrdi da bi koeficijent korisnog dejstva bio preko jedan, što dokazuje skicama i preciznim matematičkim proračunima, a to se postiže korišćenjem energije snažnog (neodimijum) magneta koji se brzo kreće između dva namotaja.

 Punjačke stanice – brzi i super brzi punjači

Veoma zanimljivo je rešenje kod kontrole brzine vozila, pri čemu tehnika preko GPS sistema ne bi dozvolila prekoračenje brzine, a tu su još neka rešenja: kontrola pritiska turbine, radne temperature motora, kontrola utroška goriva sa sistemom instaliranih protokomera, ON LINE praćenje dešavanja u vozilu, oko i ispred vozila zavisno od položaja postavljenih kamera za praćenje, audio (glasovna) komunikacija između dispečera i vozača. Neka od ovih rešenja već susrećemo u novim modelima vozila.

Elektronski blokator brave je isproban kao izum, što znači da mu nedostaje masovnija proizvodnja i primena. Ova tehnička inovacija onemogućava otključavanje brave od neovlašćenog lica, pa i ako dođe u posed ključeva te brave. Uređaj je minijaturan, elektronski i namenjen je za sve tipove brava od starih do novijih modela. Montira se sa unutrašnje strane, a rukovanje je jednostavno preko daljinskog upravljača (RF433,92 MHz predajnik sa koderom i RF433,92 MHz prijemnik sa dekoderom).

 Nerotirajući elektromagnetni motori za nove izvore energije

Što se tiče medicine, Slavko naglašava da je ostvario konstrukciju do sada nepoznatih aparata koji proizvode frekvencije koje mogu da deluju preventivno i da pomognu obolelim od raznih vrsta bolesti. S obzirom na povišenu zagađenost sredine, postoji velika mogućnost da u ljudskom organizmu postoji kritična koncentracija teških metala, opasnih hemikalija i drugih zagađivača, često i lekova koje po savetu lekara svakodnevno uzimamo. Proizvedeni aparati, koje ovaj pronalazač nudi tržištu, su: digitalni EGBF PARS UNI aparat (generiše Rife frekvencije, a namenjen je za uništavanje patoloških mikroorganizama u ljudskom telu), DIGITALNI EGASF aparat (uredjaj koji generiše SOLFEĐO frekvencije koje slušanjem povoljno deluju na ćelije u ljudskom organizmu), DIGITALNI EGFABT aparat (uređaj koji  generiše BINAURALNE MOŽDANE TALASE: alfa, beta, gama, delta i theta), DIGITALNI EGAFC - aparat pomoću koga se vrši rekoneksija organizma audio frekvencijama (uređaj generiše frekvencije koje pobuđuju CAKRE koje su vitalni centri energije organizma).

Uspeh u rešavanju nekih teških životnih situacija našeg sagovornika me doveo u situaciju da ni jednog momenta ne posumnjam u sve navedene pronalaske koji jednog dana treba da se primenjuju u praksi. Nije nikakvo čudo što su ovog pronalazača davno nazvali “Novi Tesla iz Marbelje” koji sa svoje 82 godine izgleda toliko vitalno, zdravo, radno i veoma ubedljivo kada govori o čitavom opusu njegovih inovacija koje baziraju na primeni savremene (digitalne) elektronike. Slavku se, kako reče, zbog godina žuri da svetu podari svoje pronalaske o kojima je najviše razmišljao boraveći u španskoj Marbelji, a neke ideje su se stvarale i ranije tokom radnog veka koji je bio pun izazova.