20. Oct, 2019.

U 47. emisiji Energija na pametan način pogledajte kako izgleda najveći solarni most na svetu i koja je njegova svrha. Zatim saznajte koliko je isplativo ulagati u biomasu kao alternativni izvor energije, a pogledajte i kako izgledaju baterije od šećera koje će možda konačno rešiti veliki problem reciklaže standardnih baterija. Bavili smo se i minihidro centralama, pa smo obišli jednu na reci Rači.

Takođe Vas obaveštavamo da emisiju "Energija na pametan način" možete pogledati i na B92 Info kanalu, i to u 6 termina: ponedeljak 18:30h, sreda 07:30h, četvrtak 10:00h, subota 11:15h i 17:10h, i nedelja 04:45h, kao i na još 75 lokalnih i regionalnih TV stanica u Srbiji i regionu.

Dana 22. novembra 2013. godine je u okviru projekta “Izrada solarne sušare za voće, povrće i lekovito bilje” održano predavanje na temu “Solarne sušare - izgradnja i korišćenje” u prostorijama Poljoprivredne škole “Vršac” u Vršcu.

Predavanje je održao Dragoslav Dobrosavljević, diplomirani inženjer elektrotehnike, koji je prisutnim učenicima ukazao na načine konverzije sunčeve energije (toplotna, električna), prikazao vrste objekata kod kojih je moguće koristiti sunčevu energiju, zatim pojasnio načine utvrđivanja očekivanog broja sunčanih sati na mestu postavljanja solarnih panela potrebnih za proračun, i prikazao šeme solarnih instalacija u primeni.

U drugom delu predavanja im je na praktičnom primeru pokazao korake u izradi same sušare, ukazao na prednosti korišćenja ovakvog vida energije za sušenje voća, povrća i lekovitog bilja, kao i tehničke karakteristike kolektora i formule za izračunavanje količine toplote koja se na ovaj način dobija.

Ovom aktivnošću je projekat završen. Osnovni ciljevi projekta bili su: podizanje ekološke svesti učenika, nastavnika i zainteresovanih građana, promovisanje efikasnog korišćenja energije izradom jednostavne solarne sušare za voće, povrće i lekovito bilje, zatim alternativnih izvora energije, kao i volonterskog rada i aktivizma.

Nakon lepljenja temperaturno otpornim silikonom i detaljne provere zaptivanja svih sedam redova od po osam limenki, učenici su pristupili farbanju limenki. Svaki red ponaosob je ofarban crnim auto lakom otpornim na visoke temperature, zbog što veće apsorpcije sunčeve energije.

Kada se farba osušila pristupilo se ugradnji u kućište sušare, svaki red limenki je postavljen u svoje ležište i zalepljen silikonom. Poslednji korak u izradi sušare je bilo postavljenje providnog pleksiglasa sa gornje strane solarnog kolektora.

Solarana sušara je zatim izložena u predvorju škole, gde je bila dostupna svim učenicima, profesorima i roditeljima koji su bili zainteresovani za sam princip rada i način izrade solarne sušare.

Plima i oseka

Kako je izvestio u poslednjem izdanju "Pictures of the Future", Siemens se takođe okreće energiji plime, jer nastoji da iskoristi alternativne oblike energije. Kompanija je nedavno obezbedila učešće u SeaGen, prvoj svetskoj komercijalnoj elektrani za proizvodnju električne energije uz pomoć plime i oseke, a isto tako je stekla deset odsto udela u kompaniji Marine Current Turbines, prošle godine.

Naručena u 2008, elektrana od 1.2 MW se nalazi u Irskom moru i može da obezbedi električnu energiju za oko 1.500 domaćinstava. Ova snaga je generisana od strane dva velika podvodna rotora vođena jakim strujama koje se javljaju u toku oseke i plime. Veća elektrana, sa snagom od 8 MW  u blizini obale Škotske treba da se završi do 2014. Ona će biti u stanju da napaja oko 8.000 domaćinstava sa električnom energijom proizvedenom iz energije plime i oseke. Prema International Energy Agency, čak 800 milijardi kilovat sati godišnje moglo bi biti generisano u svetu putem morskih struja. To je oko jedne trećine više od godišnje proizvodnje energije Nemačke i dovoljno za snabdevanje 250 miliona domaćinstava.

SeaGen se nalazi van grada Strangford, u Severnoj Irskoj, gde moćne struje plime teku kroz uski moreuz. Postrojenje se sastoji od tornja koji je tri metra u prečniku, i usidren je na morskom dnu na dubini od 30 metara i raste u većoj ili manjoj meri iznad nivoa mora, u zavisnosti od plime. Ispod površine, struje plime pokreću dvojne rotore od 16 metara u prečniku, pričvršćene za toranj. Zajedno, pokrivaju površinu od oko 400 kvadratnih metara. Kako bi mogli da iskoriste struje plime u oba smera (oseka i plima), lopatice rotora se razapnu preko 180 stepeni kada ih plima okreće.

Uprkos tome što su skoro duplo skuplji od odgovarajuće priobalne vetroelektrane, energetski sistemi plime i oseke imaju niz prednosti. Odgovarajućih 6.000 megavat sati godišnje generisanih od strane SeaGen bi zahtevalo priobalnu vetroturbinu skoro dvostrukog opsega. Štaviše, energija plime i oseke i drugih morskih struja može da se predvidi sa značajnom tačnošću pa su stoga mnogo pouzdanije od energije vetra ili solarne energije.

Izvor: automatika.rs

Priredio: Albert Mesaros, II-7

Masti kao izvor energije

Premda je opće uvjerenje sportaša da masti nisu potrebne ili da ih se uzima u najmanjim mogućim količinama, stvari stoje drukčije. Naime, s "ocrnjivanjem" masti se pretjeruje ; masti naravno nose najviše kalorija po jedinici mjere (9 kcal / g), ali ih se ne može potpuno izbjeći. Na koncu to nije ni potrebno.

Kontrola da, ali isključivanje ne! Zašto? Masti i masna hrana su visoko koncentrirana energija koja služi kao primarni energetski izvor u slučaju mirovanja i treninga laganog intenziteta. Mišići su glavno tkivo koje oksidira masnoće.

Za vrijeme aerobnog treninga visokog intenziteta, masti se koriste kao gorivo, što na koncu može uštedjeti glikogen. Ne smije se zanemariti činjenica da masti daju konzistenciju, aromu, teksturu i karakterističan izgled namirnicama

Masti služe za nadopunu energije, osobito kod sportova izdržljivosti (maratonaca), u njima se otapaju vitamini ADEK, masti osiguravaju osjećaj sitosti, masti (ulja) osiguravaju dragocjene masne kiseline bez kojih se ne bi mogao zamisliti metabolizam i na koncu masti su važan čimbenik fizičke strukture namirnica. Masti su potrebne za elastičnu kožu i za stanične membrane.

To međutim nikako nije sve; postoje novi znanstveni dokazi da dugotrajna prehrana bez masti ili s minimumom masti značajno šteti zdravlju.

Hrana bez masti izaziva neugodnu kroničnu glad, što se najbolje vidi kod onih koji radikalno skidaju tjelesnu težinu. Budući da masti sobom nose najviše kalorija, one se najviše "krešu", a upravo to potencira glad koju je mnogima teško kontrolirati.

Generalno gledajući dnevni obroci hrane za vrhunske športaše nikada ne bi trebali biti potpuno bez masti već na razini "umjereno malomasna" ili preciznije od 55-65 grama ukupne masti dnevno.

Intenzitet treninga će diktirati koji energetski izvor će se koristiti; niži intenzitet treninga viša potrošnja masti i obratno, viši intenzitet treninga, veća potrošnja ugljikohidrata.

Trening na razini 25% VO2max-a koristit će 90% od masti kao izvor energije, a trening na razini 65% VO2 max-a koristit će energiju po principu 50%:50% (ugljikohidrati i masti). Trening na razini 75% VO2 max-a koristit će gotovo isključivo ugljikohidrate.

Postoji li potreba "miksanja" masti i dodavanja specijalnih masnoća? Da ! Dobro je mješati 2 ili 3 vrste ulja (suncokretovo, maslinovo, ulje kukuruznih klica) pa čak (ponekad) i maslac. Zašto? Zato da se postigne optimum u sadržaju masnih kiselina ! To se lako provjeriti u prehrambenim tablicama..Maslinovo ulje bez obzira na podnošljivost ili nepodnošljivost mirisa, sportaši trebaju uzimati i to što više.

Zašto? Jer maslinovo ulje donosi dragocjenu oleinsku kiselinu koju ljudsko tijelo treba do 30% ukupnih masnoća, a standardna ulja i masti ih nemaju u dovoljnim količinama. Naravno, preporučivo je da vrhunski sportaši redovno uzimaju omega-3 masne kiseline, o čemu više u knjizi istog autora "Suplementi u prehrani i sportu".

Osim navedenih masnoća, biciklisti znaju uzimati srednje lančane trigliceride (MCT-ulje) o čemu se također može više doznati iz navedene knjige.

Nekoliko godina smo imali pravi embargo na upotrebu zasićenih masti pa je i sama pomisao na njih kod mnogih izazivala paniku. Zahvaljujući takvoj klimi maslac je bio gotovo izbačen iz jelovnika vrhunskih športaša.

Istraživanja koja su objavljena početkom 2001. godine pokazala su da se u slučaju rigoroznog izbacivanja zasićenih masti (mršavljenje) može postići i potpuno neželjen učinak, dakle prskanje žilica u mozgu.

Naravno, i ovom prilikom vrijedi poznato pravilo; ništa ne smije biti potpuno isključeno pa ni maslac ili sve je dobro što je umjereno.

Što je od masnoća najvažnije ? Naravno, esencijalne masne kiseline tj. linolna i linolenska koje se ne mogu sintetizirati u tijelu već se moraju stalno unositi.. Ako se radi o raznolikoj prehrani i kvalitetnim uljima, s tim kiselinama ne bi trebalo biti problema.

Ali, ako se provodi neka restriktivna dijeta, problem se otvara. Postoji naime donja granica koja primjerice za body buildere iznosi 20% masti od ukupne distribucije masti.

To je dovoljno za potrebe organizma, a nije previše da bi moglo ugroziti liniju. Da vas bespotrebno ne opteretim izračunom, najbolje je usvojiti zlatno pravilo; ako dnevno pojedete dovoljno ugljikohidrata, automatski ste smanjili masti na donju granicu.

Evo najvažnijih preporuka za masti :

  1. Najveći izvor zasićenih masnoća su crveno meso i punomasno mlijeko pa se zna što treba napraviti u praktičnom smislu riječi: izabrati krto meso i mlijeko s malo masti (1,5%). Ako se odlučite na puretinu, piletinu ili morsku ribu, to je uvijek znatno manje masno od govedine i svinjetine.
  2. Kod kulinarske obrade mesa u kuhinji, obrežite svo salo uključivo i kožu tovljenih pilića i purića. Na taj način ćete spustiti sadržaj masnoće za novih 20%.
  3. Kada jedete jaja znajte da je žutanjak izvor kalorija, dakle masnoće i kolesterola, dok je bjelanjak potpuno bez masti. No uklanjanjem žutanjka lišili ste se dragocjenih vitamina i minerala.
  4. Mnogi snack proizvodi "puni" su masnoća nepoznatog podrijetla, zato provjerite etikete i njihov sadržaj. Najveći dio tih masnoća (shorteninga) sadrži vrlo štetne trans masne kiseline.

Kakva je službena preporuka za masti? Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje da donja granica za masti bude 15% ukupne kalorijske dnevne potrošnje. Iz toga naravno slijedi praktičan savjet; koliko god izbjegavate masti u normalnim okolnostima (dakle kad ne provodite rigoroznu dijetu) nećete postići tako nisku razinu pa se stoga ne morate bojati.

Što se tiče gormje granice, WHO preporučuje ne više od 30% od ukupne dnevne kalorijske potrošnje.

I sada imamo jedan mali problem; to je teško održati kod onih sportskih disciplina gdje se dnevno troši više od 5000 kcal (hokej na ledu) jer se u ogromnoj količini namirnica za konzumiranje mora naći i dovoljna količina masnoća da se pređe granica od 30%! Hoću reći da u takvim specifičnim prilikama treba "progledati kroz prste" i veći doprinos masti ukupnoj energetskoj potrošnji.

Što od uobičajenih namirnica donosi najviše masti ?

Sladoled, čokolada, sirevi, hamburger, kikiriki, prženi krumpirovi štapići (french fries), croissant i čips. Ako izbjegnete ove namirnice, već ste sebi napravili veliku uslugu. Ako pak tome dodate punomasno mlijeko (3,2%), šlag na kavi i kremaste kolače (torte), vi ste postigli značajan uspjeh !

Traganje za masnim namirnicama nije uvijek zabavno, ali vremenom to postane dobra navika, kojoj ćete zahvaliti svoj dobar izgled !

Izvor: fitness.com.hr

Priredio: Tomislav Milunov, II-7

Kukuruz

U dragačevskom selu Dragačica, na nekoliko kilometara od Lučana, u petak je svečano obeležen završetak izgradnje prve elektrane na biogas u zapadnoj Srbiji, odnosno prve elektrane u celoj zemlji, koja će za proizvodnju struje koristiti - kukuruz. Ceo projekat za izgradnju elektrane napravio je Čačanin Milan Filipović (56) na svom imanju u ovom selu, a proizvodnja struje bi, po njegovim procenama, trebalo da krene za tri meseca.

Elektrana u Dragačici proizvodiće 75 kilovata struje po satu, odnosno oko 600.000 kilovata godišnje. Milanova računica je da bi za godinu dana trebalo da, po sadašnjim uslovima otkupa takozvane zelene struje, zaradi 100.000 evra.

40 DOMAĆINSTAVA

SA elektrane Milana Filipovića moći će da se strujom snabdeva oko 40 domaćinstava. Struja, proizvedena u ovoj elektrani, objasnio nam je on, direktno se kači na mrežu, a za proizvedenu energiju dobija nadoknadu od države Srbije. Tako će mu se izgradnja elektrane isplatiti za dve godine rada.

- U svetskim uslovima izgradnja ovakve elektrane košta do milion evra, a ja sam u moju elektranu uložio pet puta manje, i to samo zahvaljujući pameti - kazao nam je Milan, koji je po struci mašinski inženjer.

Elektrana bi na godišnjem nivou trošila oko 1.500 tona sirovine, odnosno kukuruza, stočnog graška, ali i deteline i obične trave. Zapravo svega onoga što može da truli.

- Znam, mnogi će mi zameriti što kukuruz upotrebljavam u ove svrhe. Ali, tvrdim da je mnogo isplativije kukuruz koristiti za elektrane, nego za tov bikova - rekao nam je Milan, koji je u ceo posao uključio i njegovu suprugu i troje dece - sina i dve ćerke. - Zato apelujem na državne organe da pomognu svakom seljaku u izgradnji ovih elektrana, koje su budućnost ne samo Srbije. Planiram izgradnju još jednog postrojenja, a već su se za ovaj vid posla zainteresovale i mnoge komšije, pa se očekuje da kroz godinu dana u Dragačevu niknu još tri elektrane.

Izvor: novosti.rs

Priredio: Albert Mesaros, II-7

Alge kao obnovljiv izvor energije

Pored sunca, vetra i drugih poznatijih obnovljivih izvora energije, mnogi naučnici u svetu eksperimentišu sa bioizvorima – odnosno biljkama koje brzo rastu i imaju veliki procenat energije. Jedan od takvih izvora su alge.

Alge su prirodni izvor energije koga ima u ogromnim količinama. Ljigava zelena skrama u barama, zvana žabokrečina, mogla bi da bude jedan od pogona američke privrede.

"Alge rastu na ovim mrežicama, a mi ih jednostavno snabdevamo vodom. Nadamo se da će naš sistem moći sam da proizvodi gorivo".

U početku, ova farma algi koju je nedaleko od Vašingtona osnovao Patrik Kangas, sa Univerziteta države Merilend, služila je za istraživanje metoda za prečišćavanje vode. Kangas kaže da je sistem izmislio jedan naučnik proučavajući morske alge.

"Shvatio je da bi ovaj sistem mogao da se iskoristi za izdvajanje hranljivih materija iz algi. Tada još nismo znali šta bismo s tim, ali sada se pojavljuje interes za to. Uzbudljivo je kada pomislite da alge mogu da se koriste i za druge korisne stvari", kaže Kangas.

Firma Solazajm, iz San Franciska, već koristi alge za proizvodnju ulja.

"Imamo veoma snažnu tehnologiju koja na obnovljiv način proizvodi ulja, a čitava planeta ide na naftu. Stoga se proizvodnja nafte sa malim oslobađanjem ugljendioksida uklapa u postojeću infrastrukturu u svim dodirnim tačkama".

Džonatan Volfson je osnivač i direktor firme Solarzajm, koja snabdeva čak i američku mornaricu.

"Mi smo kompanija koja na obnovljiv način proizvodi ulja pogodna za razne primene. Na primer, proizvodimo ulja za kozmetiku, ulja za jestive proizvode, za ličnu toaletu ili za hemijsku industriju. I najzad, proizvodimo ulje od koga se pravi gorivo", kaže Volfson.

Sjedinjene Države troše oko 20 miliona barela nafte dnevno. Profesor hemije na Univerzitetu države Arkanzas, Džejmi Hestekin, kaže da je moguće da alge jednoga dana postanu izvor energije.

"Način na koji Patrik gaji alge je verovatno najjednostavniji. Dobra strana je to što je to lak način. Moguće je zamisliti grupu ovakvih farmi sa kojih kamion jednom nedeljno skuplja alge i odvozi ih u postrojenje koje proizvodi biodizel, koji se onda dodaje ukupnoj količini goriva u zemlji", kaže Hestekin.

S druge strane, proizvodnja u Solazajmu počinje od epruvete.

"Koristimo veoma staru tehnologiju zvanu fermentacija, što znači da u velike rezervoare od nerđajućeg čelika stavljamo jedan jednoćelijski organizam koji onda hranimo ugljenim hidratima", kaže Džonatan Volfson.

Krajnji proizvod je jedna vrsta tečnog goriva.

"Od algi se proizvode mnoge stvari. Ispitujemo pretvaranje algi u butenol ili biodizel. Od algi može da se dobija i etanol, a otpaci mogu da se koriste kao đubrivo", kaže Hestekin.

Hestekin takođe primećuje da bi alge koje uzgaja Patrik Kangas mogle da učestvuju u čišćenju reka jer se hrane materijama koje zagađuju vodu. Biogorivo proizvedeno od algi moglo bi da počne da se prodaje već kroz pet godina.

Izvor: obnovljiviizvorienergije.rs

Priredio: Albert Mesaros, II-7

Već sredinom 2013. godine u okolini Sremske Mitrovice treba da budu izgrađene dve solarne elektrane, u kojima će biti zaposleno 20 ljudi.

Biće to prve elektrane na sunčev pogon, koje će tako proizvedenu enrgiju isporučivati mreži Elektroprivrede Srbije u toku sledećih 15 godina na osnovu ugovora čije sklapanje tek predstoji.

- Predstavnici slovačke kompanije "Grin enerdži" (Green Energy) kontaktirali su našu lokalnu samoupravu i izrazili nameru da grade solarnu elektranu. Ona bi bila izgrađena na južnim padinama Fruške gore, na mestu gde je najveći broj sunčanih dana u godini, između sela Divoš i Stara Bingula, koje meštani nazivaju Rastik - objašnjava Branislav Nedimović, gradonačelnik Sremske Mitrovice.

Naglašavajući da grad podržava dolazak investitora i otvaranje novih radnih mesta, Nedimović je istakao veliku šansu za mala sela u tom delu Fruškogorja. Buduća elektrana zaposlila bi desetak radnika, dok bi instalisana snaga bila dva puta po 0,9 MW sa mogućnošću dogradnje.

- Vrednost investicije je 2,5 miliona evra. Ugovori još nisu potpisani, ali je lokalna samouprava spremna da izađe u susret investitoru i maksimalno skrati proces dobijanja svih neophodnih dozvola, tako da izgradnja može da počne već na jesen, da bi elektrana bila gotova do sredine 2013. godine - najavljuje Nedimović.

Kako saznajemo, u planu je izgradnja još jedne solarne elektrane u okolini Velikih Radinaca nadomak Sremske Mitrovice. Slovenačka firma „Panonija agrar“ spremna je da u postrojenje kapaciteta jednog megavata uloži 1,5 miliona evra.

- Vratio sam se pre par godina iz Slovenije u rodne Radince i želja mi je da ovde investiram i zaposlim meštane. Planiram da, čim prikupim kompletnu dokumentaciju, krenem sa izgradnjom elektrane na solarni pogon u kojoj bi bilo zaposleno deset radnika. Ako sve bude išlo po planu, elektrana bi bila završena do sredine naredne godine, a energija bi se po ceni od 0,24 evrocenti po kilovatu isporučivala EPS-u - kaže Milorad Milošević, direktor „Panonija agrara“.

Izvor: Blic

Koliko štede solarni paneli

Uzimajući u obzir da je prosečna potrošnja električne energije po domaćinstvu u Srbiji 350 kW/h mesečno, dobro postavljeni solarni paneli nam mogu uštedeti i do polovine godišnjih troškova za struju.

Evo nekoliko faktora koje treba da uzmete u obzir ukoliko razmišljate o tome da postavite solarne panele na vašu kuću.
Najpre proverite koliko je položaj vaše kuće ili zgrade pogodan za ugradnju solarnog panela. Na osnovu toga možete da približno izračunate koliko solarnog elekticiteta možete da dobijete.
Kvalitet položaja se određuje prema položaju krova u odnosu na kretanje Sunca i zavisno od senke koja zaklanja krov. Idealni su krovovi okrenuti prema jugu.

Prema slikama izaberite najprbližniji položaj koji odgovara položaju vašeg krova:


a. Kuća sasvim levo. Pristojan položaj.

    Ravan krov koji je sa jedne strane zaklonjen drvetom, a sa druge strane ga nadvišava neka druga zgrada

b. Kuća u sredini. Sjajan položaj.

    Prednji deo kuće je okrenut ka istoku, a zadnji ka zapadu. Na severu je visoko drvo ali ono ne utiče na osunčanost krova.

c. Kuća desno. Idealan položaj.

   Krov je okrenut prema jugu, nema drvaća u dvorištu koje bi moglo da baca senku


Koliko velike solarne panele da ugradite

Veličina sistema najviše zavisi od veličine neosenčenog dela krova.

Približno pravilo je sledeće: na svakih 100 kvadratnih metara optimalnog dela krova može da se postavi panel približnog kapaciteta od 1.000 vati (1 kW) solarne energije. Koliku površinu panela ćete moći da postavite, zavisi od toga koliku površinu krova možete da oslobodite za solarne panele. Evo tri primera:

a. Kuća levo. Krov je na dve vode, okrenute ka istoku i zapadu. Površina na koju se može postaviti solarni panel je po 65 kvm sa obe strane, što odgovara ukupnoj snazi solarnog panela od 1,4 kW

b. Kuća u sredini. Krov je ravan i prilično prostran, ali sa jedne strane je u senci drveta, a sa druge srane je dimnjak koji onemogućava postavljanje panela, tako da je ukupna površina koja se može upotrebiti oko 74 kvm, što odgovara ukupnoj snazi solarnih panela od 0,8 kW.

c. Kuća desno. Krov je veoma veliki, ali ga prozori potkrovlja dele na male površine nepravilnog oblika, tako da je ukupna površina koja se može upotrebiti oko 65 kvm, što odgovara snazi solarnog panela od 0,7 kW.

a. Snaga solarnih panela: 0,7 kW, na površini 65 kvm
b. Snaga solarnih panela: 0,8 kW, na površini 74 kvm
c. Snaga solarnih panela: 0,7 kW, na površini 65 kvm


Koliko energije dobijate

Da biste mogli da steknete predstavu koliko možete da uštedite pomoću solarnih panela, trebalo bi da izračunate vašu prosečnu mesečnu potrošnju električne energije, u kilovat časovima kW/h , pa da onda sračunate koliko je to u dinarima.

A evo koliko proizvode energije solarni paneli. Pravilo je sledeće: ispravno instalirani solarni panel proizvodi po jednom kilovatu (1 kW) snage oko 1200 kW/h električne energije godišnje.

Dakle, evo koliko bi proizveli neki standardni paneli:
Slika c: Snaga panela 0,7 kW
Proizvodnja: 840 kW/h godišnje, 79 kW/h mesečno

Slika b: Snaga panela: 0,8 kW
Proizvodnja 840 kW/h godišnje, 80 kW/h mesečno

Slika a: Snaga panela 1,4 kW
Proizvodnja: 1680 kWh godišnje, 140 kW/h mesečno

Ako niste znali: u Srbiji je prosečna potrošnja struje po domaćinstvu 350 kW/h mesečno!

Naravno, morate da izračunate koliko tačno trošite.
Ne treba računati da ćete uštedeti odmah po instaliranju solarnih panela. Neko vreme, do konačne otplate, delu vaše uštede treba dodati i troškove nabavke i instalacije solarnih panela. Tek posle toga ulazite u period stvarne uštede na troškovima za električnu energiju. Treba imati na umu da se ugradnjom panela automatski povećava i tržišna vrednost vaše nekretnine. Ako uzmemo kao merilo prosečnu potrošnju u Srbiji, instaliranjem oko 130 m2 solarnih panela gotovo biste prepolovili godišnje troškove za struju.


NAPOMENA:
Ukoliko solarni paneli proizvedu višak energije, on se obično pomoću pratećih uređaja vraća u električnu mrežu.

Izvor: zdravahrana.com

Direktor američke kompanije „Nju dženerejšn pauer” i direktori kompanija sa kojima ona sarađuje: „Iton”, „Džouns Lang Lasal”, „Martifer grupa”, „Tošiba” i „Orenko hidropauer” dolazili su krajem marta u Beograd da sa predstavnicima EPS-a razgovaraju o ulaganju vrednom 3,5 milijardi dolara u zelenu energiju, saznaje „Blic“.

Tada je i formirana zajednička radna grupa koja će u narednih nekoliko meseci razmatrati ekonomske, tehničke i upravljačke aspekte zajedničkog posla. Bilo je reči o gradnji energetskih kapaciteta od ukupno 1.430 megavata, od čega 50 megavata korišćenja solarne energije, 200 megavata na biomasu, 50 megavata za korišćenje otpada, 450 megavata vetroenergije i 680 megavata velikih hidroprojekata.

Nosilac projekta bio bi „Nju dženerejšn pauer“ čiji je vlasnik Čirinijev Katurija, Amerikanca indijskog porekla iz Čikaga, dok bi ostale kompanijeučestvovale svaka u delu posla u kojem je specijalizovana.

Ovakav zajednički projekat najavila je tih dana i ambasadorka SAD Meri Vorlik koja je kazala kako je u proteklih šest meseci dosta američkih kompanija pokazalo interesovanje za ulaganje u Srbiji, naročito u oblasti obnovljivih izvora energije.

- Američki investitori planiraju nove investicije uprkos nedavnom povlačenju „Ju-Es stila“- zaključila je Meri Vorlik.

Izvor: Blic

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni