Energetska efikasnost postaje ključna tema u različitim industrijama, uključujući i zdravstveni sektor. 

Stomatološke ordinacije, kao deo medicinske zajednice, takođe su suočene s izazovom smanjenja potrošnje energije i negativnog uticaja na životnu sredinu. 

Primena mera energetske efikasnosti u stomatološkim ordinacijama može ne samo smanjiti troškove poslovanja, već i smanjiti negativan uticaj ove industrije na ekologiju. 

U ovom članku ćemo istražiti nekoliko ključnih područja u kojima stomatološke ordinacije mogu poboljšati svoju energetsku efikasnost.

1. Prelazak na digitalne tehnologije

Bez rendgenskih snimaka danas se praktično ne može zamisliti ni jedan ozbiljnija stomatološka procedura, od terapije kanala korena zuba, preko ugradnje zubnih mostova, pa sve do ugradnje implanata.

Digitalni rendgenski snimci vilice promenili su način na koji stomatologija funkcioniše, učinivši ih sigurnijim i lakšim za pacijente.

Istovremeno, digitalne tehnologije učinile su ovu industriju ekološki prihvatljivijom i zelenijom.

Analogne tehnologije snimanja zuba takođe nose rizike poput odlaganja toksičnih materijala i olvnih folija.

Ovo ne samo da smanjuje troškove poslovanja, već i količinu otpada koji se ne može reciklirati.

2. Obraćanje pažnje na potrošnju vode

Imajući u vidu da sam čin pranja zuba troši veliku količinu vode i da stomatolozi moraju stalno prati ruke, stomatološke ordinacije su odgovorne za upotrebu puno vode svakog dana. 

Jedan od najvećih krivaca za ovo je jednostavan čin zubara koji ostavljaju slavine da rade dok se pacijentu peru zubi i kada osoblje pere ruke. 

Obraćanjem pažnje na potrošnju vode i korišćenjem samo kada je to potrebno, stomatološke ordinacije mogu uštedeti ogromnu količinu vode u relativno kratkom vremenskom periodu.

 Ovo će smanjiti mesečne račune za vodu i pozitivno uticati na životnu sredinu.

3. Pravilno upravljanje otpadnim materijalom

Za svaku medicinsku ili zdravstvenu ustanovu ili ordinaciju, upravljanje otpadom je veliki izazov.

Prvi i osnovni korak je posedovati odvojene kante za opšti otpad i klinički otpad. 

Na ovaj način ne samo da se smanjuje rizik od zagađivanja životne sredine i ljudi, već se osigurava i da se otpad uklanja na najefikasniji i isplativiji mogući način. 

Najveći problem otpada u kontekstu stomatologije, ili barem onaj koji ima najveći uticaj na životnu sredinu, je amalgam. Srećom, danas se on praktično više ne koristi.

Bele plombe, kao i direktne fasete, odnosno kompozitne fasete, izrađuju se od kompozitnog materijala koji je daleko manje opasan po životnu sredinu.

4. Korišćenje efikasnijih izvora osvetljenja

Zamena tradicionalnih sijalica sa LED rasvetom može značajno smanjiti potrošnju električne energije.

LED rasveta je energetski efikasnija, dugotrajnija i emituje manje toplote.

Pored toga, korišćenjem dnevnog svetla kada god je to moguće, kao dodatka veštačkom osvetljenju, dodatno može smanjiti potrebu za potrošnjom električne energije.

Ovo ne samo da će dovesti do manjih troškova, već će smanjiti sve negativne posledice koje proizvodnja struje sa sobom nosi.

5. Toplotna izolacija i kontrola temperature

Dobro izolovani prozori s dvostrukim ili trostrukim staklom mogu smanjiti gubitak toplote ili hladnoće, u zavisnosti od klimatskih uslova.

Takođe, poboljšanje izolacije zidova, poda i plafona može pomoći u održavanju stabilne temperature u ordinaciji.

Upotrebom programabilnih termostata omogućuje se preciznu kontrola temperature i smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje. 

Pored toga, neophodno je edukovati osoblje o energetski efikasnom korišćenju klima uređaja i grejanja.

Zaključak

Implementacija mera energetske efikasnosti u stomatološkim ordinacijama ima brojne prednosti. 

Prelazak na digitalne tehnologije, smanjenje potrošnje vode, pravilno upravljanje otpadnim materijalom i korišćenje efikasnijih izvora osvetljenja takođe doprinose smanjenju troškova poslovanja i negativnog uticaja na životnu sredinu. 

Dodatno, poboljšanje toplotne izolacije i kontrola temperature omogućuju održavanje stabilne unutrašnje klime uz smanjenu potrošnju energije. 

Sve ove mere zajedno mogu doprineti stvaranju ekološki prihvatljivijeg okruženja u stomatološkoj praksi, smanjenju troškova i pozitivnom uticaju prirodu.

Međunarodni sajam RENEXPO® Energy, Waste & Water po šesti put okuplja predstavnike industrije, donosioce odluka i stručnjake u oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i upravljanja vodama, otpadnim vodama i čvrstim otpadom. Sajamska izložba i teme konferencija privlače međunarodne izlagače i učesnike u cilju razvoja tržišta Zapadnog Balkana. 

Događaj traje dva dana u hali Belexpocentar u Beogradu, 24. i 25. aprila 2019. Ulaz na sajamsku izložbu je besplatan za posetioce uz registraciju.

U cilju razvijanja poslovne mreže, koordinator programa Enterprise Europe Network u Srbiji, Privredna komora Srbije, organizovaće poslovne sastanke za investitore, stručnjake i donosioce odluka drugog dana sajma, 25. aprila 2019. Zainteresovane kompanije mogu se registrovati na RENEXPO® B2B platformi.

Konferencijski program obuhvata teme hidroenergija, biomasa, energija iz otpada i biogasa, upravljanje čvrstim otpadom, energetska efikasnost i održivi transport. Očekuje se inovativna 6. Međunarodna konferencija Male hidroelektrane u regiji Zapadnog Balkana kao i značajan pomak u razvoju tržišta u sektoru upravljanja otpadom. Peta međunarodna konferencija o biogasu ima za cilj da pokrene nove teme i predstavi investicione mogućnosti u Srbiji, kao i četvrta po redu konferencija Upravljanje otpadom. Poseban fokus na upravljanje otpadnim vodama biće na radionici za predstavnike javnih komunalnih preduzeća koju organizuje Nemačko vodno partnerstvo.

Sajamska izložba predstaviće više od 120 kompanija, sa preko 2000 posetilaca iz 25 evropskih i svetskih zemalja. Potvrđeni izlagači za 2019. su kompanije iz Austrije, Nemačke, Holandije, Belgije, Poljske, Češke, Turske i Grčke, kao i zajednički štand međunarodnih privrednih udruženja koja žele da predstave potencijalne aktere na tržištu.

Konferencija “Zelena ekonomija: Kooperativno društvo” održana je u petak, 1. juna u prostorijama EU info centra u Beogradu. Ovu konferenciju organizovao je Green
 
European Foundation (Evropska zelena fondacija) uz podršku udruženja Sunrise iz Makedonije i U mreži, Polekol i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika iz Srbije i uz finansijsku podršku Evropskog parlamenta za Green European Foundation kao i uz podršku EU info centra u Beogradu.

Na konferenciji su predstavljeni rezultati istraživanja iz oblasti zelene ekonomije sprovedenog 2017. godine u Bugarskoj, Makedoniji i Srbiji, kao deo projekta “Revizija ekonomije na Balkanu: promena javne politike a ne klime”. Posetioci su imali prilike da čuju šta je to zelena ekonomija i gde leže njeni potencijali.

Aleksandar Gjorgjievski iz Udruženje Sunrise iz Makedonije rekao je da su istraživanjem u sve tri zemlje obuhvaćeni specifični sektori javnih politika kao što su: proizvodnja energije i energetska efikasnost; zelena gradnja; inovacije i nauka; zelene javne nabavke; održivi transport; održiva poljoprivreda; eko-turizam; upravljanje zemljištem i vodama; a poseban naglasak je dat novim zelenim poslovnim modelima. 

-       Ove oblasti i tematske smernice odabrane su u skladu sa celokupnom projektnom metodologijom, kao i sa aktuelnim inicijativama politike zelene ekonomije na nivou EU i sveta, kazao je Gjorgjievski.

Miloš Stančić iz Grupe za analizu javnih politika (GAJP) jedan od istraživača u ovom projektu, predstavio je nalaze istraživanja javnih politika u kontekstu zelenih ekonomija, a glavni zaključak je da su zakoni neusklađeni, nedovršeni.

-       Istraživanje o zelenoj ekonomiji pokazuje da je potrebno raditi na Zelenoj energiji; Upravljanju otpadom i Održivoj poljoprivredi. Potrebno je investirati više sredstava u naučno-istraživački rad, neophodna je bolja međusektorska saradnja u kreiranju javnih politika, kazao je Miloš Stančić.

Istraživanje je pokazalo ogroman potencijal za razvoj zelene ekonomije, a istraživači kao neka od rešenja za dalji razvoj predlažu ekonomske inicijative koje kreću “odozdo na gore”, lokalna ekonomija u formi malih i srednjih preduzeća i kooperative sa ciljem udruživanja rada i usluga.

U okviru konferencije na prvom od dva panela diskutovalo se o tome kako započeti zeleni biznis u regionu s posebnim osvrtom na Srbiju i Beograd. Panel je moderirala Violeta Jovanov Peštanac iz Udruženja „U mreži“.

Jelena Plavanski, rukovodilac Centra za razvoj tehnologije i ekologiju iz Privredne komore Beograd kaže da je privreda svesna da mora da počne da razmišlja na zeleni način, ali da još uvek postoji veliki broj ljudi koji gleda tu promenu isključivo kao trošak.

Ivana Marković iz Trag fondacije predstavila je program Zelene ideje i naglasila pristup "odozdo na gore", kao i korišćenje lokalnih resursa, lokalnih znanja i iskustava, i istovremeno razvijanje svesti o zaštiti životne sredine.

Na drugom panelu govorilo se o zadrugama i o zelenim kooperativama kao inovativnim ekonomskim formama. Moderatorka tog panela bila je Iva Marković iz organizacije PolEkol.

Na ovom panelu govorili su Zoran Kordić iz Zelene energetske zadruge iz Hrvatske, Ana Svilar iz Green Mind Consulting preduzeća iz Pančeva i Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada.

Ana Svilar je rekla da je Zakon o zadrugama ograničavajući i ne prepoznaje sve oblike udruživanja proizvoda, rada i usluga koji postoje na nivou EU.

-       Zadrugarstvo bi trebalo da se motiviše kroz finansijsku podršku a ubeđena sam da je udruživanje jedini put za razvoj održive poljoprivrede, mišljenja je Ana Svilar iz Green Mind Consulting-a iz Pančeva.

Zoran Kordić iz Zelene energetske zadruge iz Hrvatske predstavio je inspirativan model građanske energije gde građani imaju aktivnu ulogu u prelasku na obnovljive izvore energije.

Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada govorila je o zadrugama u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji, dosadašnjim iskustvima i problemima prisutnim u toj oblasti.

-       Predstoji nam veliki posao na edukaciji da bi se zadruge shvatile kao nešto svoje i da bi se vratilo poverenje u taj oblik ekonomije, kazala je Cvejanov.

U okviru istraživačkog izveštaja za projekat “Revizija ekonomije na Balkanu: promena javne politike a ne klime”, na kojem su radile organizacije iz Bugarske, Makedonije i Srbije, a uz podršku Evropske Zelene fondacije, napisano je i poglavlje koje se odnosi na Srbiju, a koje je dostupno i na srpskom jeziku.

Ovo poglavlje daje analitički pregled srpske ekonomije, njen nivo razvoja i nacionalne javne politike. Takođe se bavi nekim od faktora za „ozelenjavanje“ privrede Republike Srbije. Poglavlje ima za cilj da doprinese regionalnoj studiji Evropske Zelene fondacije i inspiriše dalje istraživanje potencijala za napredovanje ekonomije u oblasti zelene ekonomije.

Konkretno, istraživanje je sprovedeno analizom zakona, strategija i akcionih planova, postojećih studija, putem fokus grupe organizovane u Beogradu, internet upitnika i pojedinačnih intervjua sa različitim zainteresovanim stranama. Obuhvaćeni su specifični sektori javnih politika, kao što su: proizvodnja energije i energetska efikasnost; zelena gradnja; inovacije i nauka; zelene javne nabavke; održivi transport; održiva poljoprivreda; eko-turizam; upravljanje zemljištem i vodama; a poseban naglasak je dat novim zelenim poslovnim modelima. Gore navedene oblasti i tematske smernice odabrane su u skladu sa celokupnom projektnom metodologijom, kao i sa tekućim inicijativama politike zelene ekonomije na nivou EU i sveta.

Poglavlje koje se odnosi na Srbiju preuzmite ovde: Transformacija ekonomije na Balkanu: Promena javne politike a ne klime .

Kompletnu publikaciju pročitajte ovde: Revision of the Economy in the Balkans: Change Policy not Climate.

Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate na 069 2589 644 (Žaklina Živković) i 064 264 0055 (Violeta Jovanov Peštanac)  ili pišite na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.