Za razliku od genetski modifikovane, organska hrana je sve traženija na evropskom tržištu. Predavanje o organskoj poljoprivredi održano je na Prirodno matematičkom fakultetu u Kragujevcu, u organizaciji Srpskog biološkog društva ”Stevan Jakovljević”. Tradicionalna, integralna i organska proizvodnja hrane mogla bi da ima i značajan finansijski efekat na razvoj malih i srednjih gazdinstava. Da bi se to postiglo, potrebno je da vlasnici ovih gazdinstva imaju dovoljno informacija, što je i razlog organziovanja tribine o organskoj poljoprivredi na Prirodno matematičkom fakultetu. Naročito zbog toga što je evropsko tržište više nego otvoreno za organsku hranu, pa se može prodati gotovo sve što se proizvede. I pored dobrih tržišnih uslova i načelnog zalaganja za organsku proizvodnju hrane, poljoprivrednici u Srbiji ovakav način obrade zemljišta i proizvodnju hrane nedovljno brzo prihvataju. O razlozima za rezerve prema ekološkoj proizvodnji na tribini je govorila docent dr Olivera Nikolić sa Fakulteta ekološke poljoprivrede, Educons.

U Vojvodini je veliki broj registrovanih gazdinstava koja se bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom, međutim u našem okruženju je veoma malo takvih gazdinstava, ima ih u Rači kragujevačkoj, Arilju, okolini Svilajnca, ali je ipak najveći broj na severu zemlje – objašnjava doc. dr Olivera Nikolić, sa Fakulteta ekološke poljoprivrede Educons. Za naše područje je karakteristična nedovoljna informisanost i udaljenost od evropskih fondova. Nedovoljno promovišemo organsku proizvodnju jer je naša konvencionalna proizvodnja na korak do organske, ali ukoliko nije sertifikovana to onda nije za ozbiljniji izlazak na tržište. Zato treba da iskoristimo našu očuvanost zemljišta i vode i uz malo truda privedemo je ozbiljnijoj organskoj proizvodnji – ističe Olivera Nilolić. Razvoj organske poljoprivredne proizvodnje daje značaj ruralnom razvoju i oživljavanju sela kroz eko turizam.

Izvor: Stakleno zvono

Organska bašta na krovu zgrade 300x200 Organska bašta na krovu zgrade

U svakom gradu postoje napušteni, neiskorišćeni, zapušteni, zaboravljeni prostori. Grupa entuzijasta iz Bruklina je na vrhu jedne takve zgrade napravila staklenu baštu, i napravila dobar posao.

Kada je ar zemlje previše skup, može i krov zapuštene zgrade. Na krovu stare zgrade u industrijskom delu Bruklina nalazi se moderna staklena bašta. Unutra, bujaju biljke pod nadzorom kompjuterski kontrolisane mreže senzora, motora i vodovoda.

Gotham Greens je staklena bašta na 15 hiljada kvm, navodno prvi te vrste u SAD. Jennifer Nelkin i Viraj Puri sanjaju o ovakvoj bašti od 2008. Posao su započeli sa Ericom Haleyom. Ove neobične bašte napajaju se solarnom energijom, ne koriste pesticide – svaki aspekt zelenog je ispoštovan.

Hiljade sadnica bosiljka i zelene salate su posađene u maju. Od tada, tri lokalna preduzetnika kupuju njihove proizvode. Kada su počeli sa proizvodnjom, nisu znali šta će sa gotovim proizvodima. Sada ne mogu da proizvedu dovoljno da zadovolje tražnju.

Naredne godine nadaju se da će proširiti proizvodnju na paradajz, krastavac, jagode, papriku i plavi patlidžan – sve naravno organsko.

Mladi preduzetnici su već u potrazi za novim prostorima – u gradu postoji veliki potencijal praznih krovova na koje mogu da presele svoje hi-tech operacije. Svaka zgrada, pa čak i napuštena ima svog vlasnika. A najteži posao je ubediti vlasnike zgrada da je iskorišćavanje njihovih krovova dobra ideja.

Krov je inače, specifična ’podloga’ – na njega ne možete posaditi stvari, to zahteva pametnu tehnologiju. Inteligentne organske staklene bašte koriste struju za lampe, pumpe i kompjutere.

Solarni paneli zadovoljavaju skoro polovinu potreba Gotham Greens-a, što je prosečna potrošnja 12 domaćinstava u Njujorku. Kontrolor na kompjuteru prati klimatsko stanje, održava idealnu temperature za svaku biljku, koliko je to moguće. Kada preskoči određenu temperaturnu granicu kontrolor automatski navlači roletne, otvara ventilaciju, uključuje grejanje itd.

Izvor: zemlja.rs

Priredila: Tamara Horti III- 2

SadržajSrbija je ove godine dobila prvu sertifikovanu farmu za organsku proizvodnju jaja na Balkanu. U Dupljaji kod Bele Crkve oko 1.800 kokica Stevice Kračunjela pušteno je da se potpuno slobodno kreću okolo, kljucaju, čeprkaju i hrane se osim žitaricama i sa onim što nađu u prirodi. Mlado jato koje još nema osamnaest nedelja sastoji se isključivo od starih autohtonih rasa živine i hrani se samo sertifikovanom organskom hranom. To je bio jedini put da se za proizvedena jaja dobije sertifikat da su organska. Stevica Kračunjel, odgajivač koka, pionir u ovom poslu, očekuje da jato pronese uskoro. Organska jaja biće 50 odsto skuplja od standarnih.

Izvor: zemlja.rs

Priredila: Tamara Horti III- 2

Konzumiranje organske hrane neće vas učiniti zdravijim, smatraju istraživači sa Univerziteta Stanford, iako može smanjiti izloženost pesticidima.

Oni su ostražili više od 200 studija sadržaja i prednosti po zdravlje koju daju organska i neorganska hrana. Generalno gledano u hranljivom smislu razlike nema, iako je kod organske hrane 30 odsto manje šansi da se nađu pesticidi.

Kritičari kažu da ovo istraživanje još nije završeno i smatraju da su potrebne dodatne studije. Istraživanje, koje je objavljeno u listu "Anali interne medicine", uporedilo je 17 studija u kojima se navode razlike među ljudima koji jedu organsku hranu i onima koji je ne jedu i 223 studije u kojima se porede nivou hranljivih materija, bakterija, gljivica ili pesticida u različitoj hrani – uključujući voće, povrće, žitarice, meso, mleko i jaja.

Nijedno od istraživanja koje se tiče ljudi nije trajalo duže od dve godine, pa je nemoguće da se donesu zaključci u vezi sa dugoročnim aspektima. Voće i povrće sadrži slične količine vitamina, a mleko istu količinu proteina i masnoće, iako prema nekim drugim proučavanjima organsko mleko sadrži više omega-3 masnoća.

Organska hrana ne sadrži više azota, ali istraživači kažu da je to verovatno zbog razlika u upotrebi đubriva i zrelosti pri žetvi i verovatno nema neke posebne dobre pogodnosti za zdravlje.

Rezultati ovog istraživanja podudaraju se sa nalazima britanske Agencije za standard hrane koja je zatražila istraživanje pre nekoliko godina u vezi sa kvalitetom organske hrane.

Organska hrana proizvodi se prema standardima koji treba da sadrže što "prirodniju" proizvodnju, koristeći metode koji poštuju čovekovu okolinu i nisu štetni po životinje. U proizvodnji se uopšte ne koriste hemikalije, a većina pesticida je zabranjena ili je pažljivo kontrolisana.

Profesor Alan Dangur iz Londonske škole higijene i tropske medicine, autor istraživanja kaže da potrošači iz različitih razloga biraju organsku hranu.

- Međutim, ovo istraživanje pokazuje da nema ubedljivih razlika između organske i konvencionalne hrane u sadržaju hranljivih materija ili pogodnosti za zdravlje. Ovo bi trebalo da posluži kao dobra informacija potrošačima - rekao je on.

Doktor Kristal Smit-Spangler, jedan od autora istraživanja, smatra da ima mnogo razloga zašto ljudi biraju da jedu organsku hranu, uključujući brigu za dobrobit životinja ili za okolinu.

- Neki veruju da je organska hrana uvek zdravija i hranljivija. Bili smo pomalo iznenađeni kada smo uvideli da to nije tako. Ne postoji velika razlika između organske i konvencionalne hrane, ako ste odrasla osoba i donosite odluke o hrani isključivo na osnovu efekata po zdravlje - rekao je on.

ISAK ESTELA

Na domaćem tržištu pojavilo se mleko iz organske proizvodnje. Stočna hrana proizvedena je bez upotrebe mineralnih đubriva, pesticida i herbicida, a mleko je zbog svog kvaliteta za devet dinara po litru skuplje od onog iz standardne proizvodnje.

Posle četiri godine priprema, na domaćem tržištu pojavilo se mleko iz organske proizvodnje. Sa farme u Čurugu svakodnevno će stizati u beogradski Imlek. Farma garantuje da je stočna hrana proizvedena bez upotrebe mineralnih đubriva, pesticida i herbicida, a mleko je zbog svog kvaliteta skuplje od onog iz standardne proizvodnje.

Na farmi u Čurugu krave se hrane senom od lucerke i hranivima bez hemijskih sredstava. Ratarsku proizvodnju kontrolišu stručnjaci sertifikacione kuće koja ima odgovarajuću licencu.

Od grla koja se leče antibioticima mleko se uništava i ne može da se pomeša sa onim, proizvedenim na organski način.

"Imamo sve papire da u svakom trenutku možemo da ponudimo kontrolorima sertifikacionih kuća kako proizvodimo organsko mleko", kaže Aleksandar Vojkić sa Velvet farme u Čurugu.

Svakodnevno sa farme u Čurugu u Imlek stiže skoro 17.000 litara mleka prvoklasnog kvaliteta, koje je zato i skuplje za devet dinara po litru od mleka iz obične proizvodnje.

"Pripremali smo se godinu i po dana za ovu proizvodnju. U zavisnosti kako tržište reaguje na mleko i prerađevine iz organske proizvodnje, tako ćemo i mi povećavati proizvodnju za domaće tržište. Deo proizvodnje namenili smo inostranom tržištu", kaže Slobodan Petrović iz Imleka.

Mleko i prerađevine iz organske proizvodnje upakovani su u prepoznatljivu ambalažu na kojoj je istaknuto da su to organski proizvodi.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Dejan Krnjaić kaže da će se podsticati i dalja proizvodnja organske hrane.

"Premije za mleko iz organske proizvodnje biće veće nego iz obične proizvodnje, što je dokaz da je to mleko zdravije po svim parametrima", kaže Krnjaić.

Ministarstvo poljoprivrede ove godine izdvojiće 200 miliona dinara za dalji razvoj organske proizvodnje, jer je to šansa da i domaćem tržištu i inostranim kupcima ponudimo veće količine hrane proizvedene bez upotrebe hemije.

ISAK ESTELA

Kako napraviti kompost

Odvajate li kuhinjski otpad? Jeste li znali da čak 30% ukupnog kućnog otpada čini organski otpad? Kompostiranjem biorazgradivi kućni otpad možete pretvoriti u nešto korisno. Iskoristite otpad koji obično bacate u smeće za izradu komposta koji vrijedi poput zlata za vaše biljke.

Što je kompost

Kompostiranje je stara prirodna metoda kojom ćete pretvoriti organske ostatke u plodni humus. Kompost nastaje od ostataka voća, povrća, čaja, kave itd. Kada otpadne lišće, odumre biljka ili se sruši neka grana hranjive tvari se vraćaju zemlji. Stavljanjem ostataka voća i povrća na hrpu načinjenu od otpalog lišća i granja ubrzat ćete proces kompostiranja, a hranjivi kompost koristit će Vašem vrtu. Time ćete ne samo na najprihvatljiviji način zbrinuti organski otpad već ćete reciklirati hranjive tvari. Ostacima hrane poboljšat ćete kvalitetu zemlje u Vašem vrtu. Zemlja će postati otpornija na nametnike i bolesti. Kompostiranjem hranite vaše biljke, već i sudjelujete u rješavanju problema otpada.

Kako odabrati mjesto za kompostiranje

Prije nego započnete kompostiranje važno je odabrati mjesto na kojem ćete držati kompost. Kompost nužno ne zahtijeva veliki prostor. Možda nećete povjerovati, ali kompostirati možete i na balkonu! Kompost možete slagati u hrpu koju po želji možete ograditi drvom, ciglom, žicom. Možete kupiti specijalni komposter koji nude specijalizirane trgovine. Za kompost može poslužiti plastična kanta, a i metalna kutija. Međutim, uzmite u obzir da  dno kutije mora imati rupice. Ako želite slagati kompost na hrpu, dovoljno je da u svom vrtu osigurate mjesto gdje želite držati kompost. Hrpu komposta preporučuje se pokriti. Hrpa bi trebala biti velika oko 1 metra i isto toliko široka. Dužina ovisi o količini opada kojim raspolažete. Ukoliko ne želite da Vaš kompost „neuredno“ stoji kao hrpa otpada, možete ga ograditi drvom, ciglom ili žicom. Kompostiranje u hrpi omogućava lakši pristup kompostnom materijalu, lakše okretanje komposta, kontrolu vlažnosti i prozračnosti.

"Zeleni" i "smeđi" kompost

Materijali za kompostiranje razvrstavaju se u „zelene“ i „smeđe“. Zeleni su materijali bogati dušikom ili proteinima. Oni pomažu bržem rastu korisnih mikroorganizama.

U  zeleni kompost ubrajamo:

• travu
• talog kave
• filter vrećice od čaja
• ostatke od voća i povrća
• izmet krave, konja ili ovce

Smeđi materijali bogati su ugljenom ili ugljikohidratima. Smeđi kompost služi kao izvor hrane za mikroorganizme.

U smeđi kompost ubrajamo:

• otpalo lišće iz vrta
• borove iglice
• koru drveća,
• grančice
• slamu, sijeno, piljevinu
• papir
• pamučnu tkaninu

Uzmite u obzir da se neki organski otpaci teško razgrađuju. Zbog toga se ne preporučuje staviti u kompost velike količine takvih otpadaka. Primjer takvih otpadaka su čepovi od pluta, ljuske oraha, češeri. Kompostirati se nikako ne smiju osjemenjeni korovi, lišće oraha, bolesne biljke, ostaci kuhanih jela i proizvodi životinjskog porijekla. Ostaci hrane i mliječni proizvodi vrlo lako će privući glodavce. Osim toga, Vaš kompost bi se zbog štetnih bakterija mogao početi kvariti te uzrokovati razne bolesti. Zbog sadržaja teških metala i toksina na kompostište nikako ne smijete staviti otpatke koji sadrže kemikalije -  stare lijekove, PVC ambalažu, stiropor, časopise u boji, mačji ili pseći izmet, ostatke duhana, sadržaj vrećica iz usisavača itd. Jedini izmet koji se preporučuje kao gnojivo u kompostištu je izmet životinja koje se hrane isključivo biljnom hranom kao što su krave, konji ili ovce. Točan omjer „zelenog“ i „smeđeg“ ne postoji, ali se preporučuje da koristite dvije trećine „smeđeg“ na jednu trećinu „zelenog“ materijala. Stvaranje komposta će se dogoditi i bez točno određenog omjera jer se radi o prirodnom procesu.

Kako napraviti kompost

Kompostiranje započinjete već u kuhinji odvajanjem biorazgradivog otpada i njegovim usitnjavanjem. Svaki put kada idete kuhati obrok ili kavu, stvarate određenu količinu bio otpada. Taj otpad koji nastaje od ostataka povrća, voća, taloga od kave i vrećica od čaja nemojte bacati u smeće sa svim ostalim otpacima, već ga usitnite i bacite u posebnu kantu. Najprije je potrebno odabrati mjesto za slaganje komposta. Na mjestu koje ste odabrali za kompostište ne smije se skupljati voda. Bilo bi dobro da mjesto ima blagi nagib. Mjesto za kompostnu hrpu treba biti zaštićeno od vjetra i jakog direktnog sunca. Osnova svakog komposta je podloga, koja je poput temelja za kuću. Temelj kompostne hrpe trebao bi se sastojati od drvenastog krupnijeg materijala poput komadića drveta, grančica, pruća… itd.

Ukoliko za kompostiranje koristite plastičnu bačvu, sanduk ili kutiju, morate na dnu izbušiti rupe koje će biti otvori za zrak jer kompostna hrpa mora disati. Za dobar kompost kod slaganja treba voditi računa o odnosu dušika i ugljika. Lišće i suhe biljke bogate su ugljikom, dok su biorazgradivi ostaci iz kuhinje bogati dušikom. Ugljik je bakterijama gorivo, a dušik - građevni materijal. Kako ćete dobro složiti kompost? "Zelene" materijale za kompost (kuhinjski otpad) usitnite i pomiješajte sa „smeđim“ materijalom (lišće, grančice slama). Zatim sve to namočite, ali ne previše. Slažite kompost na hrpu, prekrijte ga  zemljom ili slojem slame, sijena ili lišća.

Kompost ne smije biti prevlažan. Ukoliko je kompost previše vlažan trebate omogućiti drenažu suvišne vode ili dodati suhog komposta kao što su novine ili piljevina. Ukoliko je kompost presuh potrebno ga je zaliti vodom ili dodati biljne ostatke koje će mu nadoknaditi nedostatak vode. Kompost trebate s vremena na vrijeme promiješati kako se ne bi usmrdio i kako bi dobio dovoljno kisika te se na taj način čim prije pretvorio u nama potreban humus. Redovno miješanje komposta donosi zrak bakterijama. Hrpu okrećete otprilike svaka 3 mjeseca ili kada vidite da se hrpa očigledno slegnula. Pri okretanju pazite da kompost koji je bio na dnu dođe na vrh i obrnuto. Tako će se kompost prozračiti, a po potrebi ga možemo i navlažiti. Ukoliko otpad odlažete kako nastaje, okretanje morate raditi češće - najmanje jednom mjesečno. Međutim, kompost se ne smije prečesto okretati jer ga moramo pustiti da se zagrije.

Zagrijavanje komposta je jako važno jer se na taj način uništava sjeme korova, uzročnici bolesti i nametnici. Idealna temperatura u sredini hrpe komposta je 50 – 70 stupnjeva. Kompostnu hrpu trebate pokriti. Pokrivanjem, kompost štitimo od svjetla, ali i od pretjerane vlage u zimskim te prevelike suše u ljetnim mjesecima. Idealan materijal za pokrivanje je onaj koji propušta zrak, a zadržava vlagu, naprimjer tanki sloj zemlje, suha trava, lišće, sijeno ili karton.

Nakon 6 mjeseci do godine dana iz organskog otpada nastat će prirodno gnojivo bogato hranjivim tvarima – kompost. Dobar kompost nema neugodan miris truljenja već više podsjeća na miris vlažne zemlje u šumi. Zreo kompost je ujednačenog izgleda, grumenast, tamnosmeđe do crne boje. U njemu ne prepoznajemo početni biomaterijal. Nezreo kompost nema tamnu boju, kiselkastog je mirisa ili miriše na gljive. U njemu se mogu naći ostaci tvari poput lišća, ostataka povrća i sl. Takav kompost najbolje je preokrenuti i pustiti da dozri.

Drugi načini upotrebe komposta

Ukoliko uskoro planirate zasaditi novo drvo, iskopajte rupu adekvatne veličine. Prije sadnje drveta neko vrijeme stavljajte biološki razgradiv kuhinjski otpad na dno rupe.  Na taj način ćete zemlju u koju planirate zasaditi drvo obogatiti hranjivim tvarima.

Ako imate dio vrta koji za sada ne želite obrađivati, ali želite zadržati plodno tlo koje ćete u budućnosti iskoristiti za sadnju, organski kuhinjski otpad stavite na površinu zemlje. Na taj ćete način spriječiti isušivanje zemlje i rast korova.

Ukoliko trebate hranjive tvari za zalijevanje vrta, organski otpad možete odlagati u veliku kantu ili bačvu i jednostavno čekati da istrune, a potom iskoristiti za zalijevanje vrta.

Izvor: alternativa-za-vas.com

Priredila: Tamara Horti, III-2

Organska poljoprivreda predstavlja ekološki sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše i podstiče zdrav agrosistem, uključujući biodevirzitet, biološke cikluse i biološku aktivnost zemljišta. To podrazumeva korišćenja bioloških i agronomskih metoda upravljanja kojima se obnavlja, održava i unapređuje ekosistem. U organskoj proizvodnji racionalno se koriste prirodni resursi i primenjuje plodored kao sistem proizvodnje, zatim organska đubriva, odgovarajuća obrada zemljišta i biološka zaštita bilja.

Organska poljoprivreda je deo održive tehnologije poljoprivredne proizvodnje u kojoj se koriste naučna saznanja u shvatanju prirodnih zakonitosti radi zaštite čovekovog zdravlja i životne sredine. Zato organska poljoprivreda nije povratak staroj, ruralnoj poljoprivredi, već se bazira na modernim naučnim shvatanjima ekologije i pedologije, i potpuno koristi adekvatna tehnološka rešenja i mehanizaciju.

Trend organske poljoprivrede

Poslednjih deset godina proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve popularnija i ekonomski značajnija. To je i razumljivo, obzirom da mere i postupci koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi (intenzivna obrada zemljišta, primena mineralnih đubriva, hemijska kontrola korova, štetočina i bolesti, i genetičke manipulacije gajenim biljkama) imaju za cilj povećanje produktivnosti. Međutim, takvim postupcima dovodi se u pitanje budući nivo proizvodnje, obzirom da se uništavaju uslovi koji bi doprineli dugoročnom održavanju plodnosti.

Prema podacima SOEL-Survey za 2007. godinu, pod organskom proizvodnjom nalazi se 31 milion ha širom sveta. Najveći deo tih površina nalazi se u Australiji (11,8 miliona ha), zatim u Argentini (3,1 milion ha), Kini (2,3 miliona ha) i SAD (1,6 miliona ha). U Srbiji, prema različitim izvorima, organska proizvodnja obavlja se na oko 18.000 ha. To je, u odnosu na ukupnu obradivu površinu od 4,2 miliona ha, samo 0,3%.

Iako zauizimaju tek oko 1% ukupnog svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve traženija roba u svetu i sve je značajnije učešće ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima. Svetska prodaja proizvoda organske proizvodnje godišnje se povećava za 15%. Najznačajnija tržišta organske hrane su SAD i Kanada (promet oko 17 milijardi dolara) i Jugoistočna Azija ( pre svega Japan - oko 5 milijardi dolara). U Evropi najveći potrošači organske hrane su: Nemačka, Velika Britanija, Italija i Francuska.

Važna je takođe i činjenica da se za proizvode dobijene organskom proizvodnjom dobija veća cena nego za konvencionalne. Usled većih troškova inputa cena proizvoda dobijenih organskom proizvodnjom je veća za 30-50% od konvencionalnih proizvoda. Tražnja organskih proizvoda pre svega zavisi od visine dohotka potrošača, vrste i kvaliteta proizvoda i robne marke. Formiranje robne marke ili brenda je od izuzetnog značaja za kreiranje imidža proizvoda namenjenog ciljnoj grupi na tržištu. Samim tim potrošači se radije opredeljuju za prepoznatljivu robnu marku koja im garantuje kvalitet i originalnost proizvoda.

Principi organske poljoprivrede

Organska poljoprivreda razvila se iz jednog holističkog (sveobuhvatnog) ideološkog sistema. Danas je ona usmerena na budućnost i na dalji razvoj ne samo sa aspekta zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, već i sa stanovišta ekonomskog prosperiteta.

Princip zdravlja - Organska poljoprivreda treba da podržava zdravlje zemljišta, biljki, životinja, ljludi i cele planete kao jedne nedeljive celine. Zdravlje svih živih organizama, od zemljišnih mikroorganizama do ljudskih bića, jeste u međuzavisnosti - zdrava biljka sa zdravog tla brine o zdravlju životinja i čoveka.

Ekološki princip - Organska poljoprivreda treba da se bazira na živim ekološkim sistemima i ciklusima, da radi u skladu sa njima, da ih stimuliše i pomaže u njihovoj održivosti. Proizvodnja se bazira na ekološkim procesima i kruženju materije unutar agro-ekosistema, umesto na spoljnim imputima materije i energije. Svi oni koji se bave organskom poljoprivredom, treba da imaju svest o zaštiti životne sredine, uključujući staništa, klimu, biodiverzitet, vazduh i vodu.

Princip pravednosti - Organska poljoprivreda treba da izgradi odnose koji obezbeđuju pravednost i poštuju zajedničko okruženje i životne mogućnosti. Svi oni koji su uključeni u organsku poljoprivredu treba da obezbede pravednost na svim nivoima: za potrošače, prerađivače, distributere, trgovce i proizvođače.

Princip negovanja i staranja - Organskom poljoprivredom treba da se upravlja na preventivan i odgovoran način kako bi se zaštitilo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i okruženja.

Sertifakacija organske poljoprivrede

Trenutno se u svetu organska poljoprivreda razvija u skladu sa nekoliko međunarodnih standarda. Evropska Unija svojom regulativom EEC No 2092/91 propisuje standarde za organske proizvode, odnosno inspekcijske organizacije. Oni obuhvataju, između ostalog, standarde za poljoprivrednu proizvodnju, preradu, uvoz i označavanje biljne i stočarske proizvodnje, kao i zabranu upotrebe genetskog inženjeringa u proizvodnji hrane. U SAD ova oblast je definisana NOP standardima, a u Japanu je na snazi JAP regulativa propisana od strane Japanskog ministarstva poljoprivrede. Organski proizvodi koji se nalaze na njihovim tržištima moraju biti sertifikovani od strane sertifikacionih organizacija, koje su autorizovane u SAD ili Japanu.

Pored ovih, razvijeno je i niz nacionalnih standarda koje propisuje svaka zemlja pojedinačno. Osnovne standarde za organsku poljoprivredu prva je utvrdila Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu.

Izvor: mojsijev.com

Pripremio Stefan Gasic, III-2

Povrće u službi energetske efikasnosti

Kompostiranje je proces prirodnog raspadanja organskih materija u kojem se mikroorganizmima obezbeđuju pogodni uslovi za razgradnju sa ciljem dobijanja organskog đubriva – komposta. Putem edukacije građana svih starosnih kategorija o kompostiranju, podstiče se razvoj svesti za zdravu životnu sredinu i promenu ponašanja prema biorazgradivom otpadu, koji se može reciklirati umesto gomilati na deponijama.

Organska poljoprivreda, kao deo održivog razvoja, je naročito pogodna za zaštićena prirodna dobra i njihovu okolinu, i zato je drugi cilj ovog projekta obučiti poljoprivredne proizvođače o ovakvom vidu proizvodnje.

Obuka o kompostiranju i organskoj poljoprivredi obuhvatila je teoretski i praktični deo. Za teoretsku obuku odštampani su edukativni posteri i brošure koji su na slikovit, jasan i sažet način dali uputstva o tome “ko, šta, gde, kada…”. Za praktični deo obuke bio je postavljen ogledni komposter sa svom pratećom opremom i instrumentima u dvorištu Bogoslovije. Praktični deo obuke o organskoj poljoprivredi obuhvatio je i posetu nekoj od organskih farmi u Vojvodini. Organski poljoprivredni proizvođači sa višegodišnjom praksom, inače stručni saradnici na ovom projektu, aktivno su učestvovati u predavanjima i radionicama o organskoj proizvodnji, i time obezbedili njen visok kvalitet.

Ciljevi projekta:

• unapređenje opšte ekološke svesti kod svih starosnih kategorija stanovništva Sremskih Karlovaca,
• smanjenje biološkog otpada na deponijama i njegovo zbrinjavanje putem kompostiranja u domaćinstvima,
• motivisanje i obuka poljoprivrednih proizvođača da usvoje i implementiraju organski (ekološki) način gajenja poljoprivrednih kultura.

Ostvareni rezultati:

Kroz obuku je prošlo ukupno oko 430 građana svih starosnih kategorija i to:

• oko 100 dece predškolskog uzrasta iz vrtića „Kockica“ u Sremskim Karlovcima
• oko 200 učenika osnovne škole „23. oktobar“ u Sremskim Karlovcima
• oko 50 učenika Bogoslovije “Svetog Arsenija” u Sremskim Karlovcima
• oko 80 poljoprivrednih proizvođača i zainteresovanih građana
• Za potrebe sprovođenja edukacije napravljen je sledeći materijal:
• brošura o kompostiranju – namenjena učenicima osnovne i srednje škole i odraslima
• plakat o kompostiranju – namenjen predškolskoj deci
• flajer o kompostiranju – namenjen predškolskoj deci
• plakat za najavu obuke o kompostiranju – namenjen za zainteresovane građane

Na osnovu ankete koja je sprovedena sa svim polaznicima obuke uočeno je da su građani svih uzrasnih kategorija imali nizak nivo znanja o kompostiranju i načinu zbrinjavanja organskog otpada. Nakon sprovedene edukacije o kompostiranju, nivo znanja je znatno uvećan, a što je posebno značajno, deca i učenici su bili vrlo zainteresovani za temu i aktivno su učestvovali u obuci. Nešto slabiji odziv i zainteresovanost za temu je uočena kod odraslih građana Sremskih Karlovaca.

Izvor: www.ekoloskicentar.org

Priredila: Andrijana Dragodan I-4