Za razliku od genetski modifikovane, organska hrana je sve traženija na evropskom tržištu. Predavanje o organskoj poljoprivredi održano je na Prirodno matematičkom fakultetu u Kragujevcu, u organizaciji Srpskog biološkog društva ”Stevan Jakovljević”. Tradicionalna, integralna i organska proizvodnja hrane mogla bi da ima i značajan finansijski efekat na razvoj malih i srednjih gazdinstava. Da bi se to postiglo, potrebno je da vlasnici ovih gazdinstva imaju dovoljno informacija, što je i razlog organziovanja tribine o organskoj poljoprivredi na Prirodno matematičkom fakultetu. Naročito zbog toga što je evropsko tržište više nego otvoreno za organsku hranu, pa se može prodati gotovo sve što se proizvede. I pored dobrih tržišnih uslova i načelnog zalaganja za organsku proizvodnju hrane, poljoprivrednici u Srbiji ovakav način obrade zemljišta i proizvodnju hrane nedovljno brzo prihvataju. O razlozima za rezerve prema ekološkoj proizvodnji na tribini je govorila docent dr Olivera Nikolić sa Fakulteta ekološke poljoprivrede, Educons.
U Vojvodini je veliki broj registrovanih gazdinstava koja se bave organskom poljoprivrednom proizvodnjom, međutim u našem okruženju je veoma malo takvih gazdinstava, ima ih u Rači kragujevačkoj, Arilju, okolini Svilajnca, ali je ipak najveći broj na severu zemlje – objašnjava doc. dr Olivera Nikolić, sa Fakulteta ekološke poljoprivrede Educons. Za naše područje je karakteristična nedovoljna informisanost i udaljenost od evropskih fondova. Nedovoljno promovišemo organsku proizvodnju jer je naša konvencionalna proizvodnja na korak do organske, ali ukoliko nije sertifikovana to onda nije za ozbiljniji izlazak na tržište. Zato treba da iskoristimo našu očuvanost zemljišta i vode i uz malo truda privedemo je ozbiljnijoj organskoj proizvodnji – ističe Olivera Nilolić. Razvoj organske poljoprivredne proizvodnje daje značaj ruralnom razvoju i oživljavanju sela kroz eko turizam.
Izvor: Stakleno zvono
Konzumiranje organske hrane neće vas učiniti zdravijim, smatraju istraživači sa Univerziteta Stanford, iako može smanjiti izloženost pesticidima.
Oni su ostražili više od 200 studija sadržaja i prednosti po zdravlje koju daju organska i neorganska hrana. Generalno gledano u hranljivom smislu razlike nema, iako je kod organske hrane 30 odsto manje šansi da se nađu pesticidi.
Kritičari kažu da ovo istraživanje još nije završeno i smatraju da su potrebne dodatne studije. Istraživanje, koje je objavljeno u listu "Anali interne medicine", uporedilo je 17 studija u kojima se navode razlike među ljudima koji jedu organsku hranu i onima koji je ne jedu i 223 studije u kojima se porede nivou hranljivih materija, bakterija, gljivica ili pesticida u različitoj hrani – uključujući voće, povrće, žitarice, meso, mleko i jaja.
Nijedno od istraživanja koje se tiče ljudi nije trajalo duže od dve godine, pa je nemoguće da se donesu zaključci u vezi sa dugoročnim aspektima. Voće i povrće sadrži slične količine vitamina, a mleko istu količinu proteina i masnoće, iako prema nekim drugim proučavanjima organsko mleko sadrži više omega-3 masnoća.
Organska hrana ne sadrži više azota, ali istraživači kažu da je to verovatno zbog razlika u upotrebi đubriva i zrelosti pri žetvi i verovatno nema neke posebne dobre pogodnosti za zdravlje.
Rezultati ovog istraživanja podudaraju se sa nalazima britanske Agencije za standard hrane koja je zatražila istraživanje pre nekoliko godina u vezi sa kvalitetom organske hrane.
Organska hrana proizvodi se prema standardima koji treba da sadrže što "prirodniju" proizvodnju, koristeći metode koji poštuju čovekovu okolinu i nisu štetni po životinje. U proizvodnji se uopšte ne koriste hemikalije, a većina pesticida je zabranjena ili je pažljivo kontrolisana.
Profesor Alan Dangur iz Londonske škole higijene i tropske medicine, autor istraživanja kaže da potrošači iz različitih razloga biraju organsku hranu.
- Međutim, ovo istraživanje pokazuje da nema ubedljivih razlika između organske i konvencionalne hrane u sadržaju hranljivih materija ili pogodnosti za zdravlje. Ovo bi trebalo da posluži kao dobra informacija potrošačima - rekao je on.
Doktor Kristal Smit-Spangler, jedan od autora istraživanja, smatra da ima mnogo razloga zašto ljudi biraju da jedu organsku hranu, uključujući brigu za dobrobit životinja ili za okolinu.
- Neki veruju da je organska hrana uvek zdravija i hranljivija. Bili smo pomalo iznenađeni kada smo uvideli da to nije tako. Ne postoji velika razlika između organske i konvencionalne hrane, ako ste odrasla osoba i donosite odluke o hrani isključivo na osnovu efekata po zdravlje - rekao je on.
ISAK ESTELA
Organska poljoprivreda predstavlja ekološki sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše i podstiče zdrav agrosistem, uključujući biodevirzitet, biološke cikluse i biološku aktivnost zemljišta. To podrazumeva korišćenja bioloških i agronomskih metoda upravljanja kojima se obnavlja, održava i unapređuje ekosistem. U organskoj proizvodnji racionalno se koriste prirodni resursi i primenjuje plodored kao sistem proizvodnje, zatim organska đubriva, odgovarajuća obrada zemljišta i biološka zaštita bilja.
Organska poljoprivreda je deo održive tehnologije poljoprivredne proizvodnje u kojoj se koriste naučna saznanja u shvatanju prirodnih zakonitosti radi zaštite čovekovog zdravlja i životne sredine. Zato organska poljoprivreda nije povratak staroj, ruralnoj poljoprivredi, već se bazira na modernim naučnim shvatanjima ekologije i pedologije, i potpuno koristi adekvatna tehnološka rešenja i mehanizaciju.
Trend organske poljoprivrede
Poslednjih deset godina proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve popularnija i ekonomski značajnija. To je i razumljivo, obzirom da mere i postupci koji se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi (intenzivna obrada zemljišta, primena mineralnih đubriva, hemijska kontrola korova, štetočina i bolesti, i genetičke manipulacije gajenim biljkama) imaju za cilj povećanje produktivnosti. Međutim, takvim postupcima dovodi se u pitanje budući nivo proizvodnje, obzirom da se uništavaju uslovi koji bi doprineli dugoročnom održavanju plodnosti.
Prema podacima SOEL-Survey za 2007. godinu, pod organskom proizvodnjom nalazi se 31 milion ha širom sveta. Najveći deo tih površina nalazi se u Australiji (11,8 miliona ha), zatim u Argentini (3,1 milion ha), Kini (2,3 miliona ha) i SAD (1,6 miliona ha). U Srbiji, prema različitim izvorima, organska proizvodnja obavlja se na oko 18.000 ha. To je, u odnosu na ukupnu obradivu površinu od 4,2 miliona ha, samo 0,3%.
Iako zauizimaju tek oko 1% ukupnog svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve traženija roba u svetu i sve je značajnije učešće ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima. Svetska prodaja proizvoda organske proizvodnje godišnje se povećava za 15%. Najznačajnija tržišta organske hrane su SAD i Kanada (promet oko 17 milijardi dolara) i Jugoistočna Azija ( pre svega Japan - oko 5 milijardi dolara). U Evropi najveći potrošači organske hrane su: Nemačka, Velika Britanija, Italija i Francuska.
Važna je takođe i činjenica da se za proizvode dobijene organskom proizvodnjom dobija veća cena nego za konvencionalne. Usled većih troškova inputa cena proizvoda dobijenih organskom proizvodnjom je veća za 30-50% od konvencionalnih proizvoda. Tražnja organskih proizvoda pre svega zavisi od visine dohotka potrošača, vrste i kvaliteta proizvoda i robne marke. Formiranje robne marke ili brenda je od izuzetnog značaja za kreiranje imidža proizvoda namenjenog ciljnoj grupi na tržištu. Samim tim potrošači se radije opredeljuju za prepoznatljivu robnu marku koja im garantuje kvalitet i originalnost proizvoda.
Principi organske poljoprivrede
Organska poljoprivreda razvila se iz jednog holističkog (sveobuhvatnog) ideološkog sistema. Danas je ona usmerena na budućnost i na dalji razvoj ne samo sa aspekta zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, već i sa stanovišta ekonomskog prosperiteta.
Princip zdravlja - Organska poljoprivreda treba da podržava zdravlje zemljišta, biljki, životinja, ljludi i cele planete kao jedne nedeljive celine. Zdravlje svih živih organizama, od zemljišnih mikroorganizama do ljudskih bića, jeste u međuzavisnosti - zdrava biljka sa zdravog tla brine o zdravlju životinja i čoveka.
Ekološki princip - Organska poljoprivreda treba da se bazira na živim ekološkim sistemima i ciklusima, da radi u skladu sa njima, da ih stimuliše i pomaže u njihovoj održivosti. Proizvodnja se bazira na ekološkim procesima i kruženju materije unutar agro-ekosistema, umesto na spoljnim imputima materije i energije. Svi oni koji se bave organskom poljoprivredom, treba da imaju svest o zaštiti životne sredine, uključujući staništa, klimu, biodiverzitet, vazduh i vodu.
Princip pravednosti - Organska poljoprivreda treba da izgradi odnose koji obezbeđuju pravednost i poštuju zajedničko okruženje i životne mogućnosti. Svi oni koji su uključeni u organsku poljoprivredu treba da obezbede pravednost na svim nivoima: za potrošače, prerađivače, distributere, trgovce i proizvođače.
Princip negovanja i staranja - Organskom poljoprivredom treba da se upravlja na preventivan i odgovoran način kako bi se zaštitilo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i okruženja.
Sertifakacija organske poljoprivrede
Trenutno se u svetu organska poljoprivreda razvija u skladu sa nekoliko međunarodnih standarda. Evropska Unija svojom regulativom EEC No 2092/91 propisuje standarde za organske proizvode, odnosno inspekcijske organizacije. Oni obuhvataju, između ostalog, standarde za poljoprivrednu proizvodnju, preradu, uvoz i označavanje biljne i stočarske proizvodnje, kao i zabranu upotrebe genetskog inženjeringa u proizvodnji hrane. U SAD ova oblast je definisana NOP standardima, a u Japanu je na snazi JAP regulativa propisana od strane Japanskog ministarstva poljoprivrede. Organski proizvodi koji se nalaze na njihovim tržištima moraju biti sertifikovani od strane sertifikacionih organizacija, koje su autorizovane u SAD ili Japanu.
Pored ovih, razvijeno je i niz nacionalnih standarda koje propisuje svaka zemlja pojedinačno. Osnovne standarde za organsku poljoprivredu prva je utvrdila Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu.
Izvor: mojsijev.com
Pripremio Stefan Gasic, III-2
Povrće u službi energetske efikasnosti
Kompostiranje je proces prirodnog raspadanja organskih materija u kojem se mikroorganizmima obezbeđuju pogodni uslovi za razgradnju sa ciljem dobijanja organskog đubriva – komposta. Putem edukacije građana svih starosnih kategorija o kompostiranju, podstiče se razvoj svesti za zdravu životnu sredinu i promenu ponašanja prema biorazgradivom otpadu, koji se može reciklirati umesto gomilati na deponijama.
Organska poljoprivreda, kao deo održivog razvoja, je naročito pogodna za zaštićena prirodna dobra i njihovu okolinu, i zato je drugi cilj ovog projekta obučiti poljoprivredne proizvođače o ovakvom vidu proizvodnje.
Obuka o kompostiranju i organskoj poljoprivredi obuhvatila je teoretski i praktični deo. Za teoretsku obuku odštampani su edukativni posteri i brošure koji su na slikovit, jasan i sažet način dali uputstva o tome “ko, šta, gde, kada…”. Za praktični deo obuke bio je postavljen ogledni komposter sa svom pratećom opremom i instrumentima u dvorištu Bogoslovije. Praktični deo obuke o organskoj poljoprivredi obuhvatio je i posetu nekoj od organskih farmi u Vojvodini. Organski poljoprivredni proizvođači sa višegodišnjom praksom, inače stručni saradnici na ovom projektu, aktivno su učestvovati u predavanjima i radionicama o organskoj proizvodnji, i time obezbedili njen visok kvalitet.
Ciljevi projekta:
Ostvareni rezultati:
Kroz obuku je prošlo ukupno oko 430 građana svih starosnih kategorija i to:
Na osnovu ankete koja je sprovedena sa svim polaznicima obuke uočeno je da su građani svih uzrasnih kategorija imali nizak nivo znanja o kompostiranju i načinu zbrinjavanja organskog otpada. Nakon sprovedene edukacije o kompostiranju, nivo znanja je znatno uvećan, a što je posebno značajno, deca i učenici su bili vrlo zainteresovani za temu i aktivno su učestvovali u obuci. Nešto slabiji odziv i zainteresovanost za temu je uočena kod odraslih građana Sremskih Karlovaca.
Izvor: www.ekoloskicentar.org
Priredila: Andrijana Dragodan I-4