Ekološka akcija "Do plaže, preko reciklaže" biće održana 9. i 10. juna na Novom Beogradu, a građani će tada moći da zamene eletkrični i elektronski otpad za novac i time utiču na očuvanje životne sredine, saopštili su danas organizatori.

Kako je saopšteno, građani Novog Beograda koji donesu rashodovane električne ili elektronske uređaje biće nagrađeni i dobiće novac prema cenovniku koji će biti istaknut na namenskom kontejneru ispred Gradske opštine Novi Beograd, u Bulevaru Mihaila Pupina.

Svi koji žele da recikliraju, kako je navedeno, treba da ponesu đačku knjižicu ili ličnu kartu, a "ekološki džeparac" čekaće ih od 10 do 18 sati, 9. i 10. juna, ispred namenskog kontejnera u Bulevaru Mihaila Pupina.

Dodaje se da otpad koji se predaju mora da bude kompletan, odnosno da mu ne nedostaju delovi koji se recikliraju (kabl, ringla i drugo).

Svi prikupljeni uređaji biće reciklirani u pogonima "BiS Reciklažnog centra".

Ekološku akciju, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, organizuje Opština Novi Beograd u saradnji sa pančevačkim reciklažnim operaterom "BiS Reciklažni centar".

Izvor: Blic

Vetrenjače Branislava Savića iz Deronja postale su simbol ovog mesta, jer ovaj mašinski inženjer voćnjak na šest jutara zemlje zaliva koristeći snagu vetra. Prvu je sam podigao pre više od dve decenije, a pre pet još jednu, mnogo veću.

Branislav je radio u Australiji deceniju i po i dobro naučio kako se na imanjima racionalno koriste sve mogućnosti. Pored toga što obrađuje 26 jutara zemlje, Savić brine i o velikom voćnjaku u kome gaji nekoliko sorti bresaka za tržište, ali i zasadima vinove loze od kojih spravlja kvalitetno crno vino.

U sredini voćnjaka podigao je vetrenjače, a kapacitet manje je 120 litara vode u minutu. Veća vetrenjača, koju je napravio pre pet godina, ima propeler u prečniku od osam metara, dok je visina stuba nepunih jedanaest metara.

Koristeći vetar ona pokreće pumpu i može izvući iz zemlje i do 500 litara vode u minutu. Na ovaj način on zaliva svoj voćnjak koji je sav premrežen plastičnim cevima.

- Trebalo mi je dosta strpljenja, eksperimenata, znanja i iskustva dok nisam usavršio rad prve vetrenjače - objašnjava Savić.

- Sa izgradnjom druge nisam više imao mnogo problema, iako je i tu trebalo mnogo preciznog rada, kako bi se sve sve uklopilo na najbolji mogući način. Upoređujući ih sa nekim švapskim žitnim vetrenjačama, mogu sa zadovoljstvom da kažem da moje nisu ništa slabije.

- Često su mi dolazili mnogi koji su želeli da ih prave, ali kad sam im ukazivao na sve probleme koji to prate, odustajali su brzo. Bilo bi dobro kada bismo ih imali više, jer sa ovim svojstvima one su pogodne i za proizvodnju struje. Država bi to trebalo više da stimuliše jer bi se to sasvim sigurno brzo isplatilo. Na zapadu se one koriste maksimalno - naglašava Savić.

Ovaj zaljubljenik u prirodu kaže da su mu se obe investicije već isplatile, iako ga je poslednja vetrenjača koštala oko 25.000 evra.

- Dok sam ih konstruisao i postavljao, naučio sam toliko toga o vetrenjačama da bih mogao steći još jednu diplomu - objašnjava Savić.

- Pročitao sam na desetine knjiga, proučio mnogobrojna upustva i niko mi nije verovao da ću uspeti da ih stavim u pogon. Upravo zbog toga tvrdim da se ulaganja u vetrenjače veoma brzo vraćaju, posebno na velikim imanjima jer zalivanje je jedan od najvećih problema za ratare. Nažalost, većina zemljoradnika ne može da uloži dvadesetak hiljada evra u podizanje vetrenjače, i zbog toga bi trebalo da država omogući kredite proizvođačima koji žele da koriste takozvanu zelenu struju - naglašava Savić, dodajući da je ipak najveći trošak upropašćeni rod zbog suše.

Izvor: Blic

NLB banka Beograd je počela da prima zahteve za izuzetno povoljne kredite za energetsku efikasnost, kod kojih je kamata subvencionisana od strane države.

Krediti u dinarima sa fiksnom ratom do kraja otplate.  Požurite – za ove kredite količina je ograničena.

Krediti se odobravaju samo vlasnicima tekućih računa u NLB banci Beograd sa usmerenjem primanja (plata, penzija). Više informacija o uslovima dobijanja kredita naći ćete na www.nlb.rs/efikasnost/ , putem Kontakt centra 021 452 144 ili 0700 6 555 22, putem emaila Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili u najbližoj poslovnici banke.