Stručnjaci Agencije za prostorno planiranje Srbije i projektantske firme "Jaroslav Černi" danas su Kraljevčanima predstavili Nacrt prostornog plana za izgradnju deset hidroelektrana (HE) na Ibru i Izveštaj o strateškoj proceni njihovom uticaja na životnu sredinu, a ekolozi Kraljeva tvrde da će HE ubiti Ibar.

Ova tema izazvala je veliko interesovanje građana, opozicionih političara, ekologa, ribolovaca i onih koji podržavaju projekat izgradnje HE, pa je rasprava je na moment bila na ivici incidenta.

Prema rečima Nebojše Stefanovića, Nacrt prostronog plana urađen je za deset kaskadnih HE u dužini od 55 kilometara ukupne snage 122 megavata. Brane će biti visoke od 12 do 15 metara, a akumulacije dužine od dva do četiri kilometra i širine 50 do 150 metara.

"To nije jednostavan zahvat, doći će do promene toka reke iz brze reke u deset miniakumulacija, ali će biti delova toka koji će i dalje imati karakter brze reke i na kojima će i dalje moći da se sprovode turističke, rekreativne i sportske aktivnosti", rekao je Stefanović.

Projekat podrazumeva izgradnju 15 turističkih zona na čijim obalama će moći da se grade turistički kapaciteti. Prvi radovi na izgradnji HE trebalo bi da počnu ove ili početkom naredne godine na lokacijama "Dobre strane" i "Bela glava", a za realizaciju će biti neophodno izmeštanje Ibarske magistrale na četiri mesta, dok železnička pruga i kulturno-istorijski spomenici neće biti ugroženi.

Deset malih HE godišnje će proizvoditi oko 440 gigavatsati električne energije koje će, prema sporazumu Srbije i Italije i ugovoru koju su potpisale italjanska "Seći kompanija" i Elektroprivreda Srbije, naša zemlja prodavati Italiji za oko 150 evra po megavatsatu.

Dejan Divac, direktor Sektora za brane i hidroenergetiku u Institutu "Jaroslav Černi" rekao je da neće biti negativnog uticaja na izvorišta koja Kraljevo snabdevaju pijaćom vodom.

Tokom rasprave, protivnici izgradnje brana na Ibru navodili su moguću promenu klime i negativan uticaj na biljni i životinski svet, oštre upućujući reči stručnjacima "Černija" da idu na Dunav i da tamo prave HE.

Do 29. marta, do kada traje javni uvid u planska dokumenta, svi zainteresovani mogu da upute pisane primedbe koje će 6. aprila razmatrati Komisija za javni uvid, posle čega će dokumet biti upućen vladi.

U svetu odavno napuštena izgradnja takvih mini HE. Prema rečima Miroslava Pavlović, predsednika Eko-foruma Kraljeva, koji okuplja 17 ekoloških udruženja, izgradnja brana će ubiti reku.

"Nije istina kad stručnjaci kažu da male HE imaju mali ili nikakav uticaj na životnu sredinu", rekao je on i dodao je je u svetu odavno napuštena izgradnja takvih HE.

Izvor: Blic

U Srbiji postoji više od milion tona "istorijskog otpada“, a svake godine stvara se od 150.000 do 200.000 tona novog opasnog industrijskog otpada, saopštila je beogradska kompanija “Junirisk”.

Pod pojmom "opasni otpad" podrazumeva se sav onaj otpad koji, nekontrolisano odložen, može na neki način da ugrozi životnu sredinu, dok u "istorijski otpad" spadaju otpaci nastali radom fabrika u prošlosti, ali o kome sada, neretko, niko ne brine, objašnjavaju u "Junirisku".

- Ukoliko se neki od tih otpada uskoro ne zbrine na propisan način, može doći do ozbiljnih akcidenata s nesagledivim posledicama za budućnost - upozorili su u toj firmi.

"Junirisk" je obeležio juče pet godina rada Poligona sa postrojenjem za reciklažu opasnog industrijskog otpada, za čiji rad poseduje integralnu dozvolu za upravljanje otpadom, od nadležnog Ministarstva i ispunjava sve međunarodne standarde.

Izvor: Blic

Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda u ovoj i narednoj godini najviše će se baviti nastavkom pošumljavanja Beograda, upravljanjem otpadom i upravljanjem vodama, izjavio je danas gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

- Pošumljavanje je najvažniji i najjeftiniji način da se životna sredina održi kvalitetnom i da se na izvestan način ublaže klimatske promene - kazao je Trivan novinarima na svečanosti u Skupštini grada, koja je priređena povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, 5. juna.

On je naveo da će ove godine početi pošumljavanje rubnih opština grada poput Lazarevca i Surčina, koje su važne za klimu glavnog grada i dodao da će se grad pridržavati plana pošumljavanja koji izrađuje Šumarski fakultet.

Kako je istakao Trivan, "Beograd u narednim godinama čeka investicija u upravljanje otpadom od 230 miliona evra", ali tek treba da se dogovori na koji način će se to izvesti.

On je kazao da se do sada grad nije na aktivan način bavio problemom upravljanja vodama.

- Imamo ambiciju da se uključimo u bitku za pijaću vodu i pametno korišćenje vode, bez obzira ko time sada upravlja i kako se to radi. To može da bude mnogo bolje - rekao je Trivan.

Prema njegovim rečima, ambicija je da se pijaća voda najpre zaštiti, jer postoje "napadi građevinske industrije" koja želi da zaposedne teritorije grada, "što nećemo dozvoliti".

Trivan je dodao da Beograd već ima izrađen plan upravljanja otpadnim vodama koji košta oko milijardu evra, koji se već sprovodi, ali je u njega zbog ekonomske krize nemoguće više ulagati.

On je istakao da će u narednih pet godina pokušati da to pitanje dobije prioritet u rešavanju, a sam projekat bi trebalo da se završi za 10 godina.

Trivan je kazao da će se Sekretarijat za zaštitu životne sredine i dalje baviti merenjem intenziteta buke u gradu, jer je to dnevno najaktuelniji problem zagađenja u Beogradu, a intenziviraće se i monitoring zagađenja vazduha.

Izvor: Blic