06. Oct, 2022.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Obračun utroška prirodnog gasa u kWh, umesto u m3, ili narodski rečeno u kubicima, je prelazak na izvedenu fizičku veličinu ( jedinicu ) međunarodnog ( SI ) sistema koji je u svetu već odavno zaživeo, ali se kod nas još uvek upotrebljavaju neke stare jedinice. Šta je ustvari kWh? To je energetska vrednost gasa za količinu utrošene toplote. Pošto su rad i količina toplote identične fizičke veličine ( A = Q ), a one su jednake proizvodu snage i vremena vršenja rada, odnosno A = Q i Q = P*t. Odatle je rad izražen izvedenom jedinicom, J = W * s, što ustvari predstavlja džul sa oznakom  J, kao jedinica za izvršeni rad, ili za količinu utrošene toplote. Jedan kWh iznosi: 1 kWh = 1000W * 3.600 s, odnosno 3.600.000 J, ili 3,6 MJ.

Od prvog oktobra 2022. godine na računima za utrošeni gas dobijaćemo drugačije obračune. Na njima više neće pisati broj utrošenih kubika, već kilovat časova ( kWh ). Iako iz Srbijagasa uveravaju da nas ova promena neće "udariti po džepu", svaki potrošač bi hteo da zna po kojoj računici će se kubici pretvoriti u kilovat časove i koliko će to da nas košta. Kako sada stvari stoje, od kubika gasa će se dobijati nešto više kilovat časova toplote nego što piše na web stranicama.

 Ako uporedimo odnos kWh i kubne metre ( kubike ) prirodnog gasa, odnosno korisnu masu drugih energenata, to izgleda ovako:

Propan-butan, 1 kg = 12,8 kWh, zemni gas, 1 m3 = 10 kWh, lož ulje, 1 l = 10 kWh, ugalj, 1 kg = 9,9 kWh, drva, 1 kg = 5,5 kWh. 1 kg propan-butan gasa zamenjuje: 3 – 6 kg drva, 1,5 – 2 kg uglja, 1,12 l lož ulja,12,8 kW električne energije ( Izvor * ).

Stručnjak za energetsku efikasnost Slobodan Jerotić ističe da prelazak sa naplate prema kubnom metru na naplatu prema kilovat satu   ne bi smeo da promeni, odnosno uveća troškove domaćinstva, jer se suštinski potrošnja gasa ne menja. Zvanični podaci sa sajta JKP Drugi oktobar” Vršac potvrđuju njegovu argumentaciju, jer je cena gasa za kupce na javnom snadbevanju razvrstana po tarifama u din/kWh: “energent” za male potrošače 3,64 din/kWh, vanvršni potrošači - K1 3,37 din/kWh, ravnomerna i neravnomerna potrošnja -  K1 3,37 din/kWh ( Izvor *** ).

Slobodan Jerotić između ostalog, ističe: „Možemo da smatramo da je podatak o toplotnoj moći gasa od 9,24 kWh/m3 do 9,30 kWh/m3 tačan i da u tim granicama treba da bude i osnovica za obračun po novom modelu koji stupa na snagu 1. oktobra ove godine“ ( Izvor ** ).

Međutim, Agencija za energetiku već je usvojila Odluku o izmenama i dopunama metodologije za određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje, u kojoj se navodi da će se postojeći tarifni elementi izraženi u kubnim metrima deliti brojem 10,26. Ovo praktično, znači da država računa da kubik gasa oslobađa veću toplotnu moć onu od 10,26 kilovat časova. To dalje znači da će nam na računima za svaki utrošeni kubik gasa pisati 10,26 kilovat časova, a ne 9,3 kilovat časova, ili 9,5 kilovat časova, koliko i sami distributeri gasa navode na svojim sajtovima.

Ipak, računi ne bi trebalo da budu veći, jer i sam Srbijagas na svom sajtu navodi da će cena od oktobra za kilovat čas gasa biti niža  3,42 dinara. Ta cena odgovara toplotnoj moći od 10,26 kilovat časova, dok bi cena koja odgovara toplotnoj moći od 9,5 kilovat časova bila 3,67 dinara.

Na kraju, ostaje nam da se uverimo kakvi će biti računi za polovinu prvog meseca grejne sezone, jer provereni podaci govore da ne bi trebalo biti velikog povećanja, mada dobri poznavaoci prognoziraju, a zvanično je potvrđeno, da će realna cena gasa  i električne struje biti veća do devet procenata, što za prosečno domaćinstvo iznosi do 1.000 dinara, što ipak zavisi od potrošnje. To je relativno visoka stavka za domaćinstva sa niskim primanjima, mada je cena i ostalih energenata drastično porasla.

Izvori podataka:
https://gilegas.com/saveti/energetska-vrednost-plina
( * )
https://www.calculat.org/rs/energija/potrosnja-gasa.html
( ** )
https://oktobar.co.rs/obavestenje-3-18-08-2022/
( *** ).

 

Pre nekoliko dana komšija me zamolio da mu napunim automobilski akumulator koji je star preko tri godine. Podsetio sam ga da je akumulator možda odradio svoje i upotrebio sam punjač koji ima zaštitu od kratkog spoja. Mereni napon pre punjenja bio je 10,2 V što je na granici dozvoljenog minimuma kod potpune ispražnjenosti Acu baterije. Punjač je za kratko vreme pokazao da je baterija bila verovatno u kratkom spoju, tako da se akumulator nije mogao napuniti, niti služiti za dalju upotrebu. Što je najgore, komšija je posle probao paliti automobil na guranje pri čemu je mogao oštetiti alternator, pa i elektroniku automobila koja zahteva stabilno napajanje.

Većina vozača mora znati osnovno, da se zatvoreni akumulatori retko moraju dopunjavati, odnosno samo kada su nepažnjom, ili dugim stajanjem ispražnjeni, pa ne mogu da pokrenu elektropokretač ( „anlaser“ ) automobila. Prilikom punjenja akumulatora najbolje je da ga skinemo, vodeći računa o elektronici sa kodnim oznakama, kao što su radio-aparati i drugi uređaji. Punimo ga nekoliko sati proverenim punjačem uz moguću kontrolu napona i struje punjenja. Vreme punjenja zavisi od kapaciteta akumulatora koji se izražava u Ah ( q = I * t ), odakle je t = q / I. Primera radi, ako je Acu baterija od 45 Ah potpuno ispražnjena, a punimo je strujom od 5 A, vreme punjenja će biti oko 4,5 h. Pored sporih, postoje i tzv. brzi punjači, kao što je punjač prikazan na priloženim slikama. Postoje različita mišnjenja, da li puniti brzim, ili sporim punjačem. Moje dugogodišnje iskustvo govori da je uvek bolje upotrebiti spori punjač, jer brzi punjači mogu, a ne moraju, oštetiti ćelije akumulatora, što sve zavisi od njihove konstrukcije koja se razlikuje od proizvođača, ali kvalitet diktira i cenu akumulatora.

Akumulator se ne sme prepunjavati, niti puniti sa naponom koji dovodi do ključanja elektrolita, jer hermetički zatvoren akumulator može eksplodirati, a kod običnog olovnog akumulatora može doći do izbacivanja kiseline prilikom ključanja elektrolita. Da bi se to predupredilo moramo voditi računa o samom punjaču, koji napon daje i koliko ampera obezbeđuje prilikom punjenja.

Na kraju, uvek treba trezveno razmisliti da li je uvek neohodno dopunjavanje akumulatora, jer se on najstabilnije puni preko elektronike alternatora koji ima doziran napon i jačinu struje prema propisanom kapacitetu baterije. Ako ne mogu da pokrenu automobil, mnogi pribegavaju guranju, ili prespajanju napojnih kablova sa drugog vozila. Dopunjavanje je varijanta ako imamo kvalitetan punjač. Mnogi zaboravljaju da akumulator ima svoj vek trajanja i da ga treba zameniti za kratko vreme posle isteka garancije. Guranje automobila i prespajanje kablova, takođe, mogu oštetiti elektroniku automobila, ili dovesti do preskakanja zupčastog remena, što dovodi do velikih kvarova na radilici i ventilima. Neki automobili su veoma osetljivi na takve radnje palenja hladnog motora i potpuno praznog akumulatora.

 

PROBLEM ELEKTRONSKOG OTPADA

Elektronski i električni otpad raste na celoj planeti zbog povećanog broja proizvoda na tržištu koji su rizičnog kvaliteta. Poseban problem i izazov predstavljaju punjive i nepunjive otpadne baterije i prevaziđeni mobilni telefoni. Zakon o upravljanju otpadom i podzakonski akt koji se odnosi na elektronski i električni otpad doneti su 2009. i 2010. godine, a danas je sasvim nova situacija po pitanju koncentracije i pravilnog odlaganja elektronskog otpada. Ozbiljnost situacije traži našu aktivniju ulogu.

Ukoliko saberemo sve odbačene stare „pametne“ telefone, kompjutere i kućne uređaje koje ljudi širom sveta bacaju svake godine, njihova težina bila bi kao devet Keopsovih piramida. Vrednost ovog otpada veća je od bruto društvenog proizvoda Srbije. Prema novom izveštaju Ujedinjenih nacija, u svetu je tokom 2018. godine proizvedeno 48,5 miliona tona elektronskog otpada, što je teže od svih ikada napravljenih komercijalnih aviona. Samo 20 odsto od toga je reciklirano, a ako se ništa ne promeni, UN predviđaju da bi do 2050. godine težina elektronskog otpada mogla da dostigne 120 miliona tona. Velika količina otpada nalazi se u morima i okeanima, posebno takvih vrsta koje imaju dug period razgradnje, kao što su metali, staklo i plastika.

„Globalni elektronski otpad je najbrže rastući tok otpada i predstavlja društveni i ekološki rizik", kaže Piter Bejker, predsednik i izvršni direktor Svetskog poslovnog saveta za održivi razvoj ( „World Business Council for Sustainable Development“ ).

Oko polovine ukupnog elektronskog otpada dolazi od ličnih uređaja, poput kompjutera, ekrana, „pametnih“ telefona, tableta i televizora - ostatak je od velikih kućnih aparata, poput uređaja za hlađenje i grejanje. Prosečan „pametni“ telefon ima više od 60 delova, uglavnom metala vrednih u elektronskoj industriji zbog visoke provodljivosti. Ovi delovi mogu da se poprave, recikliraju ili iskoriste kao materijali za novu robu. Prema UN-u, tokom 2016. godine bačeno je 435.000 tona telefona, potencijalno vrednih 9,5 milijardi dolara. Neki sastavni delovi zovu se retki zemni metali, koji se koriste za baterije i objektive kamera. Njihovo vađenje iz rudnika je izuzetno skupo i postoje samo na pojedinim delovima planete.

Na kraju podvucimo, koja je naša uloga u svemu tome? Treba poštivati zakonske propise o odlaganju elektronskog otpada, posebno istrošenih baterija i mobilnih telefona. Baterije sadrže hemikalije koje svojom razgradnjom mogu biti veoma opasne po okolinu, odnosno biljni i životinjski svet. Takođe, ne gomilati otpad po stanovima, podrumima, garažama, ne bacati ga kao običan otpad u kante za smeće. Opasne hemikalije i neki metali koji su sastavni deo elektronskog otpada veoma štetno deluju na zdravlje čoveka. Zaštita životne sredine treba da bude primaran cilj našeg aktivnog delovanja i ponašanja kod rešavanja problema eletronskog otpada.

Izvor saznanja: https://biznis.rs/vesti/otrovni-elektricni-i-elektronski-otpad-najcesce-zavrsi-gde-ne-treba

 

 

PokloniIOtpadSkloni