Najveći broj autorskih članaka o konstrukciji ispravljača različitih vrsta i namena pisao sam na ovom portalu sa namerom da u radionici, ili laboratoriji uvek imam različite izvore napajanja za uređaje koje sam pravio, ili ih testirao sa ciljem provere kvaliteta rada i njihove izdrživosti. Nedavno sam opisao složeni ispravljač sa diodnim nizom koji je pokazao nedostatak zbog pregrevanja ispravljačkih dioda prilikom opterećenja, bez obzira što su odabrane za struju od 10 A, a vezane su redno. Pošto sam odustao od zahtevnog pravljenja transformatora veće snage sa više izvoda na sekundaru, na Internetu sam naišao na zanimljivu primenu više tipova gotovih modula koji omogućavaju precizno podešavanje izlaznog  napona i struje pomoću ugrađenih trimer potenciometara.

Sagrađeni uređaj, koji je prethodno bio sa diodnim nizom, preradio sam tako što sam ugradio modul (XL4015)  koji podržava struju do 5 A i snagu do 75 W ( uz adekvatno hlađenje ), što je značajno bolje od popularnog LM2596. Može da se koristi za punjenje Li-ion, LiFePO4 i olovnih baterija, jer omogućava preciznu kontrolu napona punjenja i zaštitu od prevelike struje. Pogodan je za napajanje LED traka ili dioda snage uz održavanje konstantne struje kako bi se sprečilo pregrevanja. Često se koristi u DIY projektima za kreiranje malih ispravljača za radne stolove, što je pogodno u školskim laboratorijama za grupni rad učenika prilikom izvođenja laboratorijskih vežbi za učenike osmog razreda. Možda najznačajnija primena je konvertovanje napona od 12 V ili 24 V ( kamioni ) na niže vrednosti ( USB punjenje 5 V, ili 12 V, odnosno 19 V za laptop ).

Uređaj u koji je ugrađen navedeni modul malih dimenzija, namenio sam za napajanje LED štapa koji se napaja stabilnim naponom i konstantnom strujom, uz mogućnost automatskog preklapanja mreža-baterija prilikom nestanka struje u mreži. Ovaj rezervni izvor svetlosti zamenio je svetlo u dnevnoj sobi sa veoma malom potrošnjom struje ( LED štap 12 V - 1,2 A, odnosno 14,4 W ) i mogućnosti da ispravljač radi kao dimer.

Opisani modul može da  služi za punjenje akumulatora manjeg kapaciteta, ali se mogu naći moduli koji daju struju i preko 10 A ( 300 W, 20 A ) uz mogućnost finog podešavanja napona i struje punjenja prema odabranom akumulatoru većeg kapaciteta. Pravilo je da struja punjenja bude jednaka vrednosti desetine kapaciteta akumulatora, npr. akumulator od 45 Ah najbolje je puniti strujom od 4,5 A uz napon do 14,8 V. Pored navedenog modula veoma je praktična ugradnja još jednog dobro poznatog modula, XH-M601, kojim se zadaju granice donjeg i gornjeg napona prilikom punjenja bilo kog akumulatora, čime dobijamo tzv. „pametni punjač“.

Na kraju, ugradnjom ovih modula iza grec-spoja čuvamo akumulator od prepunjavanja, ili kritičnog pražnjenja, a njegovu jačinu struje podešavamo prema snazi transformatora i kapaciteta baterije. Donedavno smo biranje željenog napona vršili pomoću više izvoda na sekundaru transformatora, zatim ugradnjom jakih tranzistora i cener dioda, što nije baš najbolje rešenje zbog niza nedostataka. Naveo sam najjeftiniji tip modula, a oni nešto skuplji su sa jačom strujom na izlazu, sa ugrađenim aluminijskim hladnjacima i proverenim varijantama zaštite od pogrešnog polariteta i kratkog spoja. Većina modula je malih dimenzija, a mogu se ugraditi u kućišta standardnih punjača sa transformatorom i grec-spojem. Za kontrolu napona i jačine struje punjenja preporučuje se ugradnja digitalnog V/A metra koji se može nabaviti pod povoljnom cenom.

Članak posvećen godišnjici smrti Nikole Tesle, 07.01.1943.

Pošto sam pročitao većinu do sada objavljenih knjiga, pregledao dobar deo članaka, dokumentarnih i igranih filmova o slavnom naučniku, Nikoli Tesli, dajem sebi za pravo da napravim opservaciju njegovog poimanja realnosti, koja fundira od najdublje spoznaje prirode do asocijalne fantazije ispoljene u godinama duboke starosti kada je svojim izjavama zbunjivao naučne krugove, ali i njegove najbliže saradnike. Neki od njih su tvrdili da je Tesla skrenuo s uma i da govori besmislice, kao što je tvrdnja da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji već nije bio među živima. Teslino shvatanje realnog i nadrealnog sveta spada u duboke tajne nadarene svesti naučnika, a ne poremećenosti genijalnog uma.

Tesla je umro tiho u hotelskoj sobi broj 3327. u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Teorija zavere da ga je neko od nemačkih agenata navodno ugušio jastukom nikada nije dokazana, ali je još uvek nepoznato ko je i kako je prisvojio pozamašnu zaostavštinu i javnosti nepoznate projekte koji nisu pronađeni, a znalo se da postoje. Priča se uglavnom vrti oko Teslinog tajnog oružja i „zraka smrti“ čija upotreba bi navodno promenila odnos snaga velikih sila u bilo kom savremenom ratovanju.

Ono što je u nauci poznato je veza između prirode i Teslinih pronalazaka koji su imali duboke korene u izvorima energije koje je Tesla pokušavao učiniti dostupnim i besplatnim za sve ljude na Zemlji, što nije odgovaralo bogatašima kojima je prilikom svakog ulaganja kapitala u Tesline projekte primarno  stalo do sticanja profita. Teslu nije zanimao novac, ali bez kapitala nije mogao razvijati napredne ideje i otkrića koja su zadivila svet. Kao najznačajnija otkrića su: pronalazak naizmenične struje ( generator naizmenične struje ), zatim VF struja, daljinski prenos energije, primena struje u medicini, bežično upravljanje itd. Imao je oko hiljadu naučnih otkrića od kojih je oko 700 prijavio kao patente. Neka Teslina otkrića su pokradena, primera radi otkriće radio prenosa i „X“ zraka čije otkriće je pripisano Konradu Rendgenu, što Tesla nije nikada osporavao, priznavši da je zakasnio. Vrhovni sud SAD-a je nekoliko meseci posle Tesline smrti,  juna 1943. godine, oduzeo Marconiju prvenstvo nad izumom radija te je presudio da je Nikola Tesla svojim osnovnim patentima preduhitrio sve ostale znanstvenike. No, zapravo se radilo o tužbi “Tvrtke Marconi Wireless Telegraph Company protiv države SAD”.

Tesla je često povezivao naučno sa religijskim, što predstavlja specifičan pristup u shvatanju religije. On je tvrdio da je Bog priroda, da ona svojim zakonima upravlja svetom i da joj se niko ne može suprostavljati. Za one koji čine zla i nedela tvrdio je da će ih prirodna sila jednog dana kazniti. Interesantan je detalj kada je na jednoj promociji o struji Tesla iznenada napustio veliki naučni skup gde su bili i bogati industrijalci, jer je predosetio da mu je majka na samrti. Odmah je otputovao u rodni Smiljan i zatekao majku još živu koja mu je u rodnoj kući umrla na rukama.

Interesantna je situacija pronalaska motora naizmenične struje bez četkica, kada je, kao student, šetajući 1882. godine sa kolegom Antalom Sigeti u gradskom parku u Budimu, to povezao sa zalaskom Sunca i obrtanjem magnetnog polja, što je odmah skicirao na pesku i sa tom idejom otisnuo se u daleku Ameriku. Vizija modela motora nacrtanog na pesku bila je sa četiri faze. Кomplikovana, ali sve će ovo  naučnik otkloniti i dovesti sistem do savršenstva. Sa četiri faze Tesla je model unapredio u dve faze ( danas se u energetici  koriste tri faze ). “Struja će moći da se prenosi na daljinu”, uskliknuo je Tesla. “Motor koji sam otkrio, činiće ogromne usluge čovečanstvu”. Proročanska vizija se i ostvarila.

Na kraju je opravdano zapitati se, šta bi svet danas bez Tesle?! Na to pitanje teško je dati bilo kakav razuman odgovor, jer se takvi ljudi rađaju jednom u stotinu godina. To potvrđuju njegove čudne radne navike i postupci koji su zbunjivali savremenike. Živeo je u nekom svom posebnom svetu mašte, ali i realnosti koja je počivala na dubokoj vezi sa prirodom, njenim zakonima, ali i kosmičkim tajnama koje još nisu otkrivene. Izdvajamo jednu njegovu mističnu izjavu: „Velika misterija našeg postojanja tek treba da bude razrešena, čak ni smrt možda nije kraj.“

Da se do izraženog talenta dolazi uglavnom radom potvrđuje primer Mladena Vučkovića, odlikaša iz Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ Izbište  koji je 12. decembra 2025. godine briljantno odbranio doktorsku disertaciju na FTN u Novom Sadu. Tako je postao peti doktor nauka iz šire familije Vučkovića. Naučni rad nosi naziv: „Dinamički modeli sinhrone mašine sa utisnutim magnetima uz uvažavanje magnetske nelinearnosti“. Odbrani doktorske disertacije prisustvovali su Mladenovi roditelji, Milan i Nataša Vučković, sestra Kristina, njegov prvi učitelj ( Goran Brankov ), direktor Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ Izbište ( Dragoslav Đurić ), odeljenske starešine iz osnovne i srednje škole ( Hasan Helja i Milan Njegomir ) i svi ostali zainteresovani koji prate Mladenovo ubrzano stručno napredovanje i sazrevanje od osnovne škole do asistenta na FTN Novi Sad.

Doktorsku disertaciju Mladen je, kako navodi, posvetio njegovom dedi Mladenu Vučkoviću ( 1933 - 2016. ) - „ Čoveku koji, usled životnih okolnosti i vremena u kojem je živeo, nije imao priliku za akademsko obrazovanje. Njegova posvećenost, životna mudrost i iskrena podrška ostavili su duboki trag i bili mi stalna inspiracija na putu znanja“, priseća se Mladen.

Njegovo opredeljenje ka tehničkim naukama i elektronici poniklo je još u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ Izbište gde je učestovao na brojnim takmičenjima i smotrama iz naučno tehničkog stvaralaštva. Prvi ozbiljniji nastup imao je na Republičkoj smotri u Trsteniku 2010. godine kada je, kao odličan učenik osmog razreda, osvojio treće mesto sa konstruktorskim radom pod nazivom  „Procesno upravljanje pomoću korisničkog interfejsa“ ( naslovna slika: Mladen Vučković sa radom, aprila 2010. godine ).

U Školskom centru „Nikola Tesla“ u Vršcu uvek je bio među najboljim, osvajao je zapažena mesta na brojnim takmičenjima, prošao je Petnicu, a na FTN u Novom Sadu u roku je završio osnovne i master studije. Pre master studija radio je kao stručni saradnik u nastavi, posle čega je sa zavidnim referencama izabran za asistenta na tom fakultetu. Doktorsku disertaciju temeljito je spremao od 2019. do 2025. godine, koju je odbranio pred komisijom od šest doktora tehničkih nauka.

U doktorskoj disertaciji Mladena Vučkovića razvijena su dva dinamička magnetska modela sinhrone mašine sa utisnutim magnetima koji uvažavaju efekte magnetske nelinearnosti. Modeli su razvijeni oslanjajući se na numeričke metode, pre svega metodu konačnih elemenata, uz primenu specijalne formulacije tehnike zamrznutih permeabilnosti. Računarskim simulacijama, kao i eksperimentalnom proverom, potvrđene su prednosti predloženih modela i njihov značaj za unapređenje savremenih strategija upravljanja mašinom. Rad ima 145 stranica, deset poglavlja, 94 reference, 11 tabela i 78 slika. Naučna oblast rada je „Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo“, a uža oblast „Energetska elektronika, mašine, pogoni i obnovljivi izvori električne energije“. Uz čestitku zaključimo, ono čime je započeo, sada je doktorirao!