Postoje različite vrste kompjuterskih miševa, čak i onih koji su ugrađeni na tastaturi, ali smo uglavnom navikli na žičane, a onda i na bežične miševe. Miš služi kao spoljna jedinica za vezu sa računarom radi obavljanja niza funkcija koje se izvršavaju pomeranjem kursora na radnoj površini. Neki savremeniji miševi, žičani i bežični, imaju funkcionalne tastere za: zvuk, Screenshot, vraćanje Web stranice napred-nazad, ali i svetlosne signale. Priključeni miš računar prepoznaje prilikom podizanja sistema, ali ima modernih rešenja gde se za rad miša mora instalirati odgovarajući drajver. Da li će ga računar prepoznati i instalirati pravi drajver preko Windows Update stvar je same konfiguracije i OS koji koristimo.

Bežični miš koristi dve glavne vrste bežične komunikacije: radio frekvencijsku vezu ( RF/2,4 GHz preko USB prijemnika ) i Bluetooth vezu, pri čemu se miš povezuje sa Bluetooth drajverom u računaru bez potrebe za posebnim USB prijemnikom. Potrebno je jednom izvršiti uparivanje uređaja kroz podešavanja operativnog sistema. Bežični miš ima svoje napajanje, neki sa dve okrugle klasične AA/AA baterije napona 1,5 V, ili sa jednom baterijom istog napona, ali većeg kapaciteta. Korišćenje punjivih baterija napona 1,2 V je diskutabilno zbog nešto nižeg napona koji može usporiti rad. Žičani miš nema bateriju, jer se direktno napaja preko kabla računara. Njegova najveća prednost je što je kašnjenje minimalno i neprimetno, idealno za kompetitivni gejming. Generalno, žičani miš je jeftiiniji u odnosu na bežični iste specifikacije. Bežični miš je nešto skuplji zbog ugrađene tehnologije predajnika i kupovine baterije.

Žičani miš je bolji za strastvene gejmere koji igraju brze video igre, pružaju najstabilniju vezu bez ikakvog rizika od mešanja signala, ili pražnjenja baterije usred partije. Dobar je za kancelarijski rad ako radite za istim stolom i ne želite da razmišljate da li će se baterija isprazniti u toku važnog sastanka, ili projekta. Bežični miš je bolji za rad u pokretu i uz laptop, idealan je saputnik za kafiće, fakultet, ili putovanja, jer nema kablove koji se mrse u torbi. Dobar je na radnom stolu bez suvišnih kablova, posebno onih koji zapinju i smetaju prilikom rada.
Opredelenje, da li žičani ili bežični miš, stvar je ličnog izbora, navike i potrebe za sigurnim i stabilnim radom, ali na kraju i cene prilikom kupovine i izdataka za kvalitenije baterije koje su potrebne za rad bežičnog miša.

Interfon služi kao savremeno sredstvo za unutrašnju i spoljašnju audio, ili audio-video komunikaciju i za daljinsko otključavanje brave, ili kapije u zgradi, ili stanu. Njegova montaža mora da bude poverena stručnom licu i po važećim propisima nisko-naponske mreže i potrebnim merama lične i kolektivne zaštite od visokog napona. Pre montaže treba obezbediti žičanu vezu sa odgovarajućim presecima kabla i brojem provodnika koji zavisi od tipa uređaja koji se postavlja na mesto unutrašnje i spoljne jedinice.

Pri postavljanju provodnika treba izbegavati blizinu visokog napona ( 230 V ) koji može uticati na kvalitet audio, ili video signala. U svakom slučaju treba koristiti oklopljeni UTP kabal ( od 6 do 8 provodnika ) čiji se kraj kod unutrašnje jedinice čvrsto vezuje sa širmom ( oklopom ) i uzemljenjem. Uzemljenje se ne stavlja na vanjskoj jedinici zbog mogućih oscilacija koje se javljaju u aktivnim provodnicima. Napajanje unutrašnje, kao i spoljašnje jedinice treba izvesti preko provodnika od 0,5 do 1 mm prečnika zbog izbegavanja pada DC napona. Ukoliko za napajanje nemamo potreban presek provodnika može se koristiti upareni kabal, čime se povećava presek i znatno smanjuje pad napona. Ovo se posebno odnosi na provodnike koji napajaju bravu koja prilikom pritiska na taster za otvaranje povuče jaku struju. Tako ćemo obezbediti sigurniji rad električne brave. Prilikom kupovine brave moramo voditi računa o vremenu zadržavanja, jer neke brave reaguju samo 1 s, što je nedovoljno za pristup samim vratima prilikom otvaranja. Neki interfoni ( pogotovo oni sa video nadzorom ) imaju mogućnost podešavanja vremena za otvaranje preko malog trimera u spoljašnjoj jedinici, ili prespajanjem određenih pinova na toj jedinici. Ukoliko to nije omogućeno najbolje je upotrebiti univerzalnu memorijsku bravu za levo/desno otvaranje vrata koja ostaje otključana sve do momenta otvaranja. Ukoliko ni to nemamo, kao krajnji izbor je ugradnja tajmera na kome se podešava vreme do 15 s. Tajmer mora imati svoje napajanje, a pobuda se vrši spajanjem kontakta PUSH i GND na tajmeru. Takvo spajanje izvodljivo je jedino preko pomoćnog releja koji je pod stalnim naponom od 12 V, a kada se pritisne taster za otvaranje relej preko njegovih kotvi spaja navedene kontakte u trajanju koje smo podesili na na tajmeru. Ovo navodim iz razloga što duže zadržavanje napona na bravi stvara realnu mogućnost da spalimo njen namotaj. Brava se u ovom slučaju vezuje za +NO i GND priključak tajmera, dok se na njemu kratko spajaju kontakti -COM i +12 V. Posebno sam uspešno proverio mogućnost produženja vremena za otvaranje brave dodavanjem jednog elektrolitičkog kondenzatora kapaciteta 2.200 µF,  napona 35 V na kontakte brave, pri čemu je poželjno da se doda jedna zaštitna ispravljačka dioda u kontra smeru koja štiti bravu pri startu.

Obično je za interfon sa video kontaktom potrebno šest, a sa audio komunikacijom četiri provodnika, pri čemu za audio i za video signal možemo koristiti po dve žice manjeg preseka, a za bravu dva provodnika nešto većeg preseka. Ako otvaramo kapiju sa elektromotorom u tom slučaju moramo upotrebiti provodnike većeg preseka koji je naveden u Uputstvu za takav sistem.

Na kraju, kako da kodiramo RFID tagove kojim otključavamo bravu dodirom na RFID čitač na spoljašnjoj jedinici koji se nalazi ispod pločice sa natpisom. Obično se uz interfon dobije pet plavih, jedan crveni i jedan zeleni tag. Zeleni tag služi za aktiviranje  plavih tagova ( ADD ), dok crveni ( DELETE ) služi za njihovo brisanje. Postupak je jednostavan, prinesemo zeleni tag RFID indikatoru ulazne jedinice, koji će zapištati, a onda  prinesemo plavi tag koji daje zvučni signal i ponovo zeleni kojim potvrđujemo kodiranje. Opisani postupak vrši se pojedinačno za svaki plavi tag, dok je brisanje praćeno istim postupkom, a razlika je što prinosimo crveni tag. Crveni i zeleni tag treba skloniti na sigurno mesto kako ne bismo narušili kontinuitet i stvorili nepotrebne probleme sa takvim načinom otvaranja brave. Ukoliko dolazi do nestanka struje, bravu možemo otvarati ključem, ili ugradnjom rezervnog napajanja, što je posebna priča zbog sigurnog režima punjenja akumulatora kao rezervnog napajanja.

Enormno visoke letnje temperature i apel za racionalno korišćenje električne energije sve nas više upućuje ka racionalnim izvorima svetlosti. Sada je najaktuelnije LED svetlo koje se sve više koristi, kako na poslu, u stanu, vikendici, ili automobilu. Cena takvog izvora svetlosti sve je povoljnija, a napajanje je moguće direktno sa mreže, ili preko AC/DC konvertora koji su „čoperskog“ tipa, odnosno nemaju transformator za snižavanje mrežnog napona, a onda njegovo ispravljanje u jednosmerni napon. Kada se tome doda mogućnost željene promene napona pomoću tzv. „dimera“, dolazimo do interesantnih rešenja izvora svetlosti za različite namene i situacije.

Proizvodnja klasičnih sijalica već je odavno prestala, tako da ih danas retko koristimo. Prešli smo na štedljive izvore svetla, među kojima posebno mesto zauzima LED rasveta. Njene prednosti ogledaju se u sledećem: energetska efikasnost ( koristi do 75% manje energije od standardne sijalice ), dugotrajnost ( radni vek produžen sa 1.000 do 25.000 sati ), velika otpornost na lom ( LED sijalice ne sadrže tanka lomljiva vlakna ), manje toplote ( LED sijalice su mnogo hladnije ), brz odziv ( pale se gotovo trenutno ), fleksibilnost u dizajnu ( kreiranje svetiljki različitih oblika i veličina ), ekološka prihvatljivost ( LED sijalice ne sadrže opasne materije poput žive i smanjuju emisiju ugljen-dioksida ) i bolja reprodukcija boja ( prirodnije svetlo ). Posebna prednost je što se LED svetlo može koristiti za velike i male prostore, zatim kao veliki paneli koji jednako osvetljavaju gotovo svaki kutak, što su pogodni za montažu i mali su potrošači električne struje. 

Najnovija tehnička rešenja kod LED svetla nude mogućnost daljinske kontrole, fine regulacije pomoću „dimera“ koji se ugrađuju u prekidačke kutije, ili se koriste kao „pametni“ uređaji prenosnog tipa. Na daljinskom kontroloru možemo odabrati intenzitet svetla, čak i njegovu boju i vreme gašenja, ili programirano paljenje pomoću ugrađenog tajmera sa minimalnim trajanjem do 15 minuta, ili paljenje na dodir, odnosno na zvuk određene jačine. Što je najvažnije, takvi daljinci nemaju nikakvo zagrevanje, niti mogućnost strujnog udara, pogodni su za premeštanje i efikasno rade na većim udaljenostima od izvora svetlosti. Neka novija tehnička rešenja nude daljinsko paljenje svetla pomoću „pametnog“ telefona, što je dobro kao upozorenje za provalnike, ili neželjene posetioce, ukoliko nismo u kući, ili stanu. Ono što je postalo hit je ugradnja LED svetla u ogledala kupatila, pozadinsko osvetlenje salona, izložbenih prostora, radnog kutka, ili ugradnja LED sijalica u automobile, što smanjuje brzinu pražnjenja akumulatora i manju potrošnju goriva.

Priču o LED svetlu završavam konstatacijom da se njegova tehnologija usavršava neslućenom brzinom, tako da je ispravna procena da je to svetlost budućnosti i najbolji izbor racionalnog korišćenja energije. Za kraj se poslužimo poznatom narodnom izrekom „Nismo toliko bogati da kupujemo jeftine stvari“. Neke ideje samostalne gradnje za osvetlenje radnog prostora nalaze se u priloženoj podnaslovnoj slici.