03. Feb, 2023.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

O Nikoli Tesli napisani su brojni članci, objavljeni naučni radovi i knjige, snimljeni mnogi dokumentarni i igrani filmovi, sve sa ciljem da se naučnik verodostojno predstavi kao inovator i nenadmašni genije, ali je od pojedinih autora predstavljen kao fanatik i čudak čiji um i stvaralaštvo prevazilaze naš univerzum. Granice takvog genijalnog uma na posebno suptilan način spajaju nauku i religiju u prostorima koji su vešto sublimirani kao rezultat materijalnog ( naučnog ) i nematerijalnog ( religijskog ) shvatanja.

Za Teslu Bog je priroda čije tajne je najbolje razumeo i često dovodio u neposrednu vezu sa njegovim naučnim otkrićima. Obrtno magnetno polje mu se fiksiralo pri posmatranju zalaska Sunca u gradskom parku u Budimpešti 1882. godine, kada ga je brzo skicirao na pesku, a onda sa tom idejom otisnuo se 1884. godine u daleku Ameriku. Mnogi se pitaju šta bi se desilo da nije otišao na Zapad i da li bi dostigao toliku slavu i rezultate sa projektima koji su zadivili svet. U Evropi niko tada nije mogao da mu pruži veću finansijsku podršku, posebno na usavršavanju sistema polifaznih struja, a kasnije i za druga brojna otkrića koja još uvek zbunjuju mnoge naučnike. Teslina vrlina, ili mana, bio je pragmatičan odnos prema novcu za koji nije puno mario, ali mu je bio preko potreban za velike projekte i ostvarenje životnog sna. Dugo je „tragao za formulom“ kako mu neko krade struju.

Koliko je Tesla uspeo u ostvarenju životnog sna postoje različita, ponekad suprotna mišljenja, tako da neki smatraju da je umro usamljen u hotelu sa velikim dugovima i neplaćenim hotelskim računima. Drugi smatraju da su Teslino životno delo i doprinos razvoju nauke i tehnike od neprocenjive vrednosti. Njegova otkrića dala su i još uvek daju velike profite.

Teslino shvatanje religije nije u domenu običnog vernika, jer je on doživljava u kosmičkim prostorima koji su protkani prirodnim silama kojima pokušava upravljati, komunicirati sa dalekim svetovima na jedan čudnovat način. Takav odnos je zbunjivao njegove savremenike, jer tvrdnja da je komunicirao sa dalekim civilizacijama i razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji više nije bio među živima, još više su pojačavali nepoverenje okruženja u Teslinim poznim godinama. Zanimljivo je njegovo shvatanje „Božje kazne“, tvrdeći da ćemo svi na neki način odgovarati za loša dela. Bio je protiv primene sile, nasilja, ratova i za poštivanje različitog mišljenja i religijskih shvatanja. Čak se bavio pronalaskom „tajnog oružja“ - kosmičkih zraka, tvrdeći da će njihova primena promeniti način ratovanja, što se dovodi u vezu sa navodnom zagonetnom smrću, mada opipljivih dokaza za takve tvrdnje još nema.

Njegova čula bila su istančano osetljiva, što je zbunjivalo pratioce. Tako je npr. predosetio da mu je majka teško bolesna, te je nenadano napustio jednu javnu prezentaciju i stigao u rodni kraj gde ju je zatekao živu, ali na samrti. Opisan je i slučaj njegove teške bolesti u mladosti koju je prebrodio tek kada mu je otac obećao da studira politehničke nauke. Poznato je da se nikada nije ženio, da je često prao ruke, nosio rukavice i da nije podnosio nakit i bisere. Zabeležena je i jedna interesantna Teslina životna misao: „Najveće čovekovo zadovoljstvo je posvetiti se nečemu što mu ni u snu ne da mira“. Malo je spavao u poznatoj pozi sa prstom na slepoočnici. Nikola Tesla je preminuo 7. januara 1943. godine u SAD u apartmanu na 33. spratu Hotela Njujorker u kome je proveo poslednjih deset godina života.

Naslovna slika: Portret karikatura, Nikola Tesla, 2022. godine
Likovni rad: Ana Čokorilo, treći razred Gimnazije, Vršac

 Druga sezona republičkog projekta dečijih igara imala je naslov „Zaboravljene igre za decu i odrasle“. Pripremna aktivnost trajala je tokom avgusta, a onda po školama i sa odraslima od početka septembra do kraja oktobra 2022. godine kada je obavljeno završno snimanje u Osnovnoj školi „Đura Jakšić“ u Pavlišu. Montaža audio-video materijala trajala je sve do kraja novembra, sa deset emisija u trajanju po deset minuta, sa urađenim titlom na srpski jezik, što je namenjeno osobama sa oštećenim sluhom. Nosilac projekta je AVP „Vila“ Vršac.

Pored pet članova projektnog tima, kao neposredni saradnici volonterski su angažovani profesori fizičke kulture: Zoran Čokorilo ( Sokolsko društvo Vršac ), Suzana Šegan iz Osnovne škole „Moša Pijade“ Gudurica, Ljudmila Rogatkin iz Osnovne škole „Paja Jovanović“ Vršac i Anđelina Filipović, pedagoški asistent u Osnovnoj školi „Đura Jakšić“ Pavliš. Stručno, pojedinačno mišljenje o navedenim igrama prezentovao je Ivan Stojanović, dobar poznavalac teorije i prakse dečijih igara. Na kraju svake emisije nalazi se po jedna snimljena koreografija KUD-a „Gudurica“ koja ima odgovarajuću koleraciju sa igrom, jer članovi ovog folklornog društva, uglavnom meštani, nakon napornog rada u vinogradima nađu vremena da se opuste uz igru u prostorijama KUD-a, ili da upražnjavaju neke zaboravljene igre iz rodnog kraja što ih itekako zbližava.

Projekat je održiv zbog svoje aktuelnosti, očiglednosti i privlačnosti, jer se u drugoj sezoni bavi igrama za decu i odrasle koje su popularne u sredini gde se odvijaju i koje se uglavnom izvode u prirodi sa preko stotinu učesnika. Pošto se nije forsirao takmičarski deo igara, već kao neposredan prikaz načina izvođenja, posebna pažnja posvećena je deskripciji, masovnosti učesnika i načinu izvođenja. Opis daje spontano izvođenje, ali i verbalno tumačenje aktera iz različitih sredina grada Vršca i Kovina. Imajući u vidu da su igre zabeležene kao video materijal sa zemlje i drona, svi zainteresovani se mogu uvek pozabaviti određenom igrom i načinom njenog izvođenja. Oni to mogu pogledati prilikom premijernog i repriznog emitovanja koje je planirano, premijerno u decembru tekuće godine, a reprizno prema raspoloživim terminima nekoliko regionalnih TV centara.

Zaključimo da se kroz ove igre za decu i odrasle može štošta naučiti. Pre svega, koliko je podneblje uticalo na prisutnost i održivost određene igre, njenog načina izvođenja i odrastanja generacija kroz određenu igru. Osnovna poruka je, da pored psiho - fizičkog razvoja svaka igra oplemenjuje i socijalizuje učesnike, sprečava otuđenje ličnosti čoveka i doprinosi njegovom mentalnom i fizičkom zdravlju.

Polazeći od notorne činjenice da je eksperiment neizbežna naučna metoda provere teorije i stečenog znanja u praksi, ovim presekom ću pokušati zaokružiti priču o različitim vrstama ispravljača naizmeničnog napona i konstrukcijom punjača akumulatora različitih vrsta i namena koje sam do sada koristio za moju radionicu, školu i hobi elektroniku. Konstrukcijom sam se počeo baviti veoma davno, a povod su bile laboratorijske vežbe u nastavi fizike u osnovnoj školi koje su propisane Nastavnim planom i programom. Ubrzo sam se uverio da su te vežbe zorno približile nauku mojim bivšim učenicima koji su danas uspešni stručnjaci u oblasti elektronike.

Sve je počelo od nasušne potrebe da kabinet fizike ima različite izvore naizmeničnog i jednosmernog napona sa mogućnosti da učenici u izvođenju vežbi rade po grupama. Kasniji susret sa njima vraća uspomene i njihovo priznanje da im je takav praktičan rad pomogao više od učenja napamet. Tako se jedan od njih, koji je ostao sa osnovnom školom da obrađuje zemlju na selu, hvalio kako je, zahvaljujući vežbama iz fizike uspeo da se snađe sa većinom poljoprivrednih mašina koje koriste struju. Znao je da održava, ili da napuni akumulator, da sastavi jednostavno, ili složenije strujno kolo, ili da čak izvrši neke složenije opravke poljoprivrednih mašina.

Najveći broj autorskih članaka ( 200 ), dok sam aktivno radio u školi, a i kasnije, objavio sam na ovom sajtu sa preko milion pregleda do početka ove godine. Primetio sam da verni čitaoci redovno prate opise pojedinih gotovih konstrukcija, a ranije takmičarskih radova sa republičkih smotri i takmičenja na kojima su moji učenici osvojili pet zlatnih medalja.

U ovoj završnoj priči o jednostavnim i složenim ispravljačima predstavljam slikama i video prezentacijom na mom YouTube kanalu dve eksperimentalne verzije ispravljača sa regulacijom napona od 0 V do 33 V, sa dobrom filtracijom napona i strujom koja obezbeđuje minimalan pad napona pri većim opterećenjima. On je rezultat spoja nekoliko isprobanih šema koje sam dugo vremena „kopao“ u domaćoj, a nešto u stranoj ( nemačkoj ) literaturi od renomiranih autora koji su se bavili različitim eksperimentima. Uređaj je sigurno i bezbedno rešenje za eksperimentalni rad i kontrolu rada i napajanja različitih elektronskih sklopova. Njegove vidljive prednosti su: sigurna elektronska zaštita od kratkog spoja, zaštita od pogrešnog polariteta akumulatora i fina regulacija odabranog napona. Napon je stabilan, bez obzira na eventualne padove i skokove u mreži u odnosu na standardne vrednosti od 230 V monofazne i 400 V trofazne struje.

Na kraju podsetimo da se pod eksperimentom podrazumeva ispitivanje pojava i procesa u posebno pripremljenim laboratorijskim uslovima, uz primenu drugih proverenih metoda istraživanja, kao što su: posmatranje, matematičke metode i zaključivanje. Eksperiment može da traje duži, ili kraći vremenski period sa određenim ciljem istraživanja. U ovom slučaju eksperiment se odnosio na efikasno i bezbedno korišćenje ispravljača i punjača akumulatora uz mogućnost samostalne konstrukcije prema proverenim šemama iz različitih izvora saznanja. To je najbolji način primene nauke u praksi i provera najboljih rešenja napajanja različitih uređaja.

 

 

Tagovano
PokloniIOtpadSkloni