Članak posvećen godišnjici rođenja Nikole Tesle

Pre 170 godina rođen je slavni naučnik Nikola Tesla ( 10.07.1856. ) o kome se dosta zna, ali još uvek ima detalja koji otkrivaju njegov zanimljiv radni i životni vek. Mnogi su ga smatrali zanesenjakom, vizionarom, ali i veoma čudnog ponašanja sa navikama koje još uvek zbunjuju. Ono u čemu se većina poznavalaca lika i dela slavnog naučnika slaže je da je uvek bio daleko ispred svog vremena i genije koji se rađa jednom u stotinu godina.

Sudbina vizionara je da zauvek bude ispred svog vremena. Takav je bio život Nikole Tesle, koji je sanjao budućnost, dok je njegov oportunistički rival Tomas Edison, iskoristio tadašnji društveni trenutak.

Naravno, ova slika Tesle kao usamljene, herojske, pa čak i pomalo tragične ličnosti, koja je postala žrtva Edisonovog uticaja, pomalo je romantično preterivanje. Kao što je napisao čak i urednik dugometražnog intervjua iz 1935. godine u sada nepostojećem časopisu Liberty, Tesla i Edison su možda bili rivali u „bici između naizmenične i jednosmerne struje“. Inače, ova dva čoveka su predstavljali sušte suprotnosti.” Edison je bio genije za praktične pronalaske koji su bili odmah primenljivi. Tesla, čiji su izumi bili daleko ispred vremena, izazivali su antagonizam koji je godinama odlagao realizaciju njegovih ideja. U nekim aspektima može se videti zašto je Tesla „pobuđivao antagonizam“. Možda je bio genije, ali nije bio narod, a neki od njegovih čudnih stavova, iako možda karakteristični za to vreme, danas su pomalo uznemirujući.

Mnoga od njegovih smelih predviđanja iz 1935. godine u Libertyju su još uvek predaleko da bi se izmerila, a neka od njih će nam se danas činiti čudnim ili čak zločinačkim. Međutim, neka se i dalje čine uverljivim, a nekoliko i preporučljivim ako želimo da opstanemo još 100 godina kao vrsta. Teslina predviđanja uključuju sledeće, koje on uvodi uz odricanje od odgovornosti da je „Predviđanje opasno. Nijedan čovek ne može gledati daleko u budućnost”.

„U 2100. godini će eugenika  biti univerzalno uspostavljena.“ Tesla je dalje komentarisao: „Nikome ko nije poželjan roditelj ne bi trebalo dozvoliti da proizvodi potomstvo. Za vek od sada, normalnoj osobi neće biti prihvatljivije da  ima potomstvo s osobom eugenički nepodobnom nego da se venča s nekim običnim kriminalcem.”

„Higijena i fizička kultura biće priznate grane prosvete i vlasti. Sekretar za higijenu ili fizičku kulturu biće daleko važniji u kabinetu predsednika Sjedinjenih Država koji će biti na funkciji  2025. godine od vojnog sekretara. Uz ličnu higijenu, Tesla je „ mentalno zagađenje“ uključio kao društvenu bolest kojoj je potrebna regulacija.

„Uveren sam da u roku od jednog veka kafa, čaj i duvan više neće biti u modi. Alkohol će se, međutim, i dalje koristiti. To nije stimulans, već pravi eliksir života.”

„Biće dovoljno pšenice i proizvoda od pšenice da se prehrani ceo svet, uključujući i milione u Kini i Indiji gde vrvi od populacije.“ ( Tesla nije predvideo antiglutensku maniju 21. veka. )

„Mnogo pre nego što osvane sledeći vek, sistematsko pošumljavanje i naučno upravljanje prirodnim resursima okončaće sve razorne suše, šumske požare i poplave. Univerzalno korišćenje vode i njen prenos na velike udaljenosti snabdeće svako domaćinstvo jeftinom energijom. Zajedno sa ovim optimističnim predviđanjem, Tesla je predvideo da „budući da će borba za egzistencija biti umanjena, razviće se više idealističke nego materijalističke struje.“

Pošto je Nikola Tesla iz nekog samo njemu poznatog razloga obožavao brojeve 3, 6 i 9 („Ako biste znali veličanstvenost trojke, šestice i devetke, imali biste ključ univerzuma“, govorio je Tesla ), navedimo tri njegove mudre izreke:

„Najbolji način da predvidite budućnost je da je sami stvorite.“

„Izaberi komšiju pre nego što izabereš kuću za stanovanje.“

„Nikada nikome ne govori šta radiš, dok ne završiš započeti posao.“

Na kraju recimo da je Tesla predviđao da neće biti ratova ( ? ), ali hoće mašina „koje razmišljaju“ ( ! ), zatim da će „žena biti superiorna“ u svemu. Njegov odnos prema ženama uvek je zbunjivao, jer se nikada nije ženio, ali ih je poštovao i uvek je dobijao alergiju od bisera na njihovom telu.

Izvori saznanja:
https://fakulteti.edukacija.rs
https://www.youtube.com/watch?v=pipSgIha10Y

Postoje različite namene komjuterskog napajanja koje, ako je ispravno ne bismo trebali odbaciti kao elektronski otpad. Od njegove elektronike možemo izvući napajanja različitih napona od 3 do 24 V. U konkretnom slučaju radi se o naponima od +5 V i +12 V koji su potrebni za pogon step motora sa hard diska koji smo zadržali, takođe, za drugu namenu.

Kod starog „čoperskog“ napajanja zadržavamo provodnike sledećih boja: dva crna, zeleni, crveni i narandžasti. Spajanjem jednog crnog i zelenog provodnika napajanje se pokreće sa radom, a +5 V se nalazi na crvenom, dok je +12 V na narandžastom provodniku. Izvod za stabilno napajanje step motora hard diska ( u daljem tekstu HDD ) doveden je na petopolnu din-utičnicu koja se nalazi na kućištu. Posebnim trožilnim kablom, preseka 0,75 mm, sa muškim din-priključkom i plastičnom stopicom za HDD povezuje se alatka za finu obradu. Na kućištu je smešten mikro-prekidač ( spaja zelenu i crnu žicu ) i signalna LED dioda.

Vađenjem snažnih neodijumskih magneta iz kućišta HDD oslobađamo deo prostora, a onda na disk zalepimo sitni šmirgl-papir skrojen po njegovim dimenzijama. Elektronika u kućištu diska obezbeđuje da se step motor HDD obrće sa oko 5.000 obrtaja/min. Sa takvom brzinom i velikom kinetičkom energijom stvaramo mogućnost za finu obradu preciznih alata, odvijača, nožića, makazica. Da bismo obezbedili potreban prostor za pristup alata moguća je obrada dur-aluminijskog kućišta kojom se uklanjaju rubovi koji smetaju prilazu kružne ploče diska.

Na kraju, uvek se zapitamo o opravdanosti ulaganja u ovakvu gradnju u koju nije uložen ni jedan dinar. Kao prvo, dobili smo korisnu mašinicu za finu obradu preciznih alata, za brzo oštrenje i poliranje. Drugo što je značajno, je preinačena namena elektronskog otpada ( ispravno napajanje i pokvaren HDD ) koji neće završiti u kanti za smeće i treće, primena nauke u tehnici, pošto ovakve mašinice nećemo naći u slobodnoj prodaji. Za prave ljubitelje elektronike otvara se mogućnost za ispitivanje različitih vrednosti i primenu napona i struje iz „čoperskog“ napajanja koje je ispravno, a nije dalje upotrebljivo za nadograđenu kompjutersku konfiguraciju. Mnogi to bacaju u smeće, ili drže kao elektronski otpad bez korisne namene.

Svetski dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila od 1970. godine. Možda je paradoksalno što umesto da slavimo rođendan i mogućnost boljeg života na Zemlji, ovaj dan služi da upozori na mnogobrojne ekološke probleme za koje su odgovorne lokalne zajednice, ali i građani ukoliko nema njihove akcije za promenu postojećeg stanja.

Sličan uvodni pasus namerno sam istakao i ove godine jer se situacija nije ništa popravila, čak je postala još gora, imajući u vidu ratna razaranja i naftna polja koja su u plamenu zbog ratnih sukoba i borbe velikih sila za prirodna bogatstva i hegemoniju kojom se ruše gotovo sva međunarodna prava. Planeta Zemlja sve to stojički trpi, tako da se opravdano pitamo do koje granice izdržljivosti i kako zaštititi radnu i životnu sredinu!

Pošto, objektivno, ne možemo uticati na neke globalne svetske tokove, da bismo barem na neki način uticali na bolji život na našoj planeti potrebna je akcija svakog pojedinca da vodi računa o radnoj i životnoj sredini. Na lokalnim zajednicama je da dnevno vode računa o pravilnom odlaganju otpada, njegovoj preradi, prečišćavanju otpadnih voda i stvaranju zelenih površina. Njih uništavaju novi stambeni blokovi i industrijske zone koje se preko noći šire kao divlja gradnja, ali i manji parking prostori koji su nedovoljni za narastajući broj motornih vozila većine gradova.

Odnos prema prirodi i životnom kutku ne formira se preko noći, jer je to stvar radne i kulturne navike pojedinaca i kolektiva sa krajnjim ciljem da se stvore što bolji uslovi za život. Da bi takva navika bila postojana formiramo je od malih nogu, pre svega u porodici, zatim u školi i na radnom mestu. Nekome ne smetaju razbacani alati u radionici u kojoj se teško može snaći. Interesantna je priča kada sam sa mojim bivšim učenicima jedne osnovne škole pokušao dovesti u red radionicu školskog majstora uz njegovo odobrenje. Nije mogao da se snađe u sređenoj radionici, pošto je navikao na nered i razbacane alate i materijale, tako da je nastavio po starom. Isto se dešava, primera radi, u nekim seoskim domaćinstvima, ili u nesređenim podrumima stambenih objekata gradskog naselja.

Daleko ozbiljnije pitanje je odnos prema planeti Zemlji koja se svojim neprikosnovenim zakonima „bori“ protiv uništavanja njenih resursa. Upečatljivi primeri su zagađena mora, reke i jezera u kojima se nalaze tone plastike koja se teško i dugo razgrađuje, tačnije, za razgradnju je potrebno od 500 do 1.000 godina. Još veći problem je sve veće zagađenje atmosfere u koju se ispuštaju otrovne čestice koje direktno ugrožavaju biljni i životinjski svet. Otrovni gasovi utiču na zdravlje čoveka i skraćuju njegov životni vek, tako da se treba ozbiljno zamisliti da li treba uništavati prirodu, biljno zelenilo gradova i sela koja u pojedinim delovima Srbije pružaju sumornu sliku nakon iskopavanja ruda, ili stvaranja divljih deponija i opasnih materija koje postaju sve veći problem.

Zaključimo da je planeta Zemlja jedino mesto za naš život, koju treba čuvati i negovati kao kap vode na dlanu, što treba da bude polazna strategija razvoja bilo koje sredine, lokalne i šire zajednice. Proizvodnja zdrave hrane i zaštita izvora pitke vode, koje je sve manje, biće unosniji posao od bilo kog rudarenja, jer je zaštita zdravlja čoveka primaran zadatak našeg postojanja i sretnije budućnosti. Poruka ne sme ostati samo na rečima, već potvrđena delima svakog pojedinca i društva u celini.