Agencija za hemikalije Srbije najavila je danas da će od 1. oktobra industrijska i kućna hemija, kao i deterdženti koji se stavljaju na tržište Srbije morati da imaju nova obeležja na pakovanjima, koja će potrošačima omogućiti bolju informisanost i zaštitu.

"Svako ko bude došao u dodir sa tim hemikalijama moći će jasno i nedvosmisleno da zna koja su svojstva tih supstanci i koliko su opasne za zdravlje ljudi i okolinu", rekla je agenciji Beta direktorka Agencije za hemikalije Jelena Cvetković.

Kako je dodala, isticanje upozoravajućih slika (piktograma), biće obavezno i na uvoznim i na domaćim proizvodima, i biće u skladu sa opasnošću i svojstvima koje hemikalija zaista poseduje.

"Piktogrami su napravljeni na takav način da svako ko ih pogleda bez potrebe i da čita njihovo značenje može da vidi da li je hemikalija zapaljiva, ima eksplozivna svojstva ili je toksična i opasna po životnu sredinu", rekla ona.

Cvetkovićeva je navela da je propisan i izgled etikete koja mora imati reči upozorenja, oznaku opasnosti, nacin upotrebe, kako postupiti ukoliko dodje u dodir sa očima ili sluzokožom i slično.

Prema njenim recima, "u Srbiji su i do sada postojala pravila obaveze klasifikacije i obeležavanja hemikalija, ali nisu bila tako jasna i nedvosmislena i često su kriterijumi bili ambivalentni i neodredjeni".

Kako je dodala, tokom oktobra i novembra će početi i inspekcijski nadzor koji se odnosi na klasifikaciju pakovanja i obeležavanje hemikalija.

Direktorka Agencije za hemikalije je naglasila da je Srbija prva zemlja u regionu koja je prenela sistem globalnog obeležavanja u svoje zakonodavstvo što su do sada, pored Evropske unije, uradili samo Japan, Novi Zeland, Australija, Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države.

Cvetkoviceva je navela da će taj rezim obelezavanja važiti od 2015. godine za sve hemikalije, a već od 2011. godine vredi za supstance, koje predstavljaju manji broj hemikalija. Piktogrami i svi kriterijumi su već dogovoreni na svetskom nivou u okviru Ujedinjenih nacija.

Ona je kazala da će od 1. oktobra početi i kontrola deterdženata, kao specifične grupe hemikalija, a prema Pravilniku o detergentima, koji propisuje da se u deterdžentima mogu nalaziti samo potpuno biorazgradivi surfaktanti (aktivne materije) koje mu daju svojstva da čisti.

"Za detergente će važiti i specifična, dodatna pravila, jer će proizvodjač biti dužan da na etiketi da listu sastojaka, ali i na svom internet sajtu", rekla je Cvetkovićeva.

Kako je dodala, potrošači moraju biti upoznati sa tim da li deterdžent sadrži neke alergene, kao i da na etiketi ima posebno naznačene mere predostrožnosti, kao što su da se drže van domašaja dece, da se ne presipaju u drugu ambalažu radi odlaganja, a preporučuju se i slikovni prikazi upozorenja.

Cvetkoviceva je podsetila da na pakovanju ne može da se nadje slikovni prikaz voća, koji bi mogao da dovede u zabludu potrošače, a pre svega decu, dodavši da je moguće da se neko voće prikaže kao diskretna sličica.

Agencija za hemikalije počela je da radi u martu 2010. nakon usvajanja Zakona o hemikalijama, što je predstavljalo zaokret u načinu upravljanja hemikalijama u Srbiji koji je zamenio dotadasnji sistem koji je ličio na sistem iz EU.

"Upravljanje hemikalijama je potpuno uredjeno i uskladjeno sa onim u EU, što daje osnov gradjanima za njihovo bezbedno upravljanje i korišćenje", rekla je Cvetkovićeva.

Prošle godine donet je i Pravilnik o zabrani i ograničenju proizvodnje i stavljanja u promet odredjenih hemikalija.

"Po starom rezimu je bilo zabranjeno samo 19 supstanci, a sada ima hiljade hemikalija čiji je promet, odnosno korišćenje, ograničeno ili zabranjeno", kazala je ona i dodala da su neke apsolutno zabranjene za proizvodnju i promet, a tipičan primer je azbest koji izaziva kancer.

Druga grupa hemikalija je zabranjena u odredjenom procentu u predmetima opšte upotrebe ili u drugim složenijim hemikalijama, jer su kancerogene, mutogene i toksične po reprodukciju.

Podsetila je i da su, Pravilnikom o registru hemikalija donetim prošle godine, preduzeća koja proizvode ili uvoze hemikalije dužna da dostavljaju podatke o hemikalijama koje stavljaju u promet, ali i o njihovom sastavu, osobinama i količinama.

Registar, prema njenim rečima, predstavlja bazu iz koje će moći da se analizira nivo uskladjenosti poslovanja privrednika i hemikalija na tržištu i osnov za planiranje inspekcijskih kampanja, kao i drugih kampanja upravljanja hemikalijama, ali i za pripremu za ulazak u EU.

"Baza je značajna i za javno zdravlje, jer je će Agencija biti povezana i sa Centrom za kontrolu trovanja i Upravom za zaštitu i spašavanje životne sredine", kazala je ona.

Trenutno u registru ima oko 1.000 firmi koje proizvode ili uvoze hemikalije, ali je procena Agencije da u Srbiji ima više firmi koje stavljaju hemikalije na tržište, što će se znati sledeće godine, nakon što se završi elektronsko prijavljivanje tih preduzeća.

"Biće potrebno nekoliko godina da se vide svi efekti primene propisa, ali praćenje razvoja te oblasti u EU i inspekcijski nadzor omogućiće da tržište hemikalija bude uredjeno i bezbedno", zaključila je direktorka agencije za hemikalije Jelena Cvetković.


Izvor : (Beta)

Ajfelova kula, jedan od najposećenijih spomenika u svetu, uskoro će biti modernizovana tako da sama proizvodi deo energije koja je potrebna za njen rad i bude privlačnija za posetioce. Radovi, koji su već u toku, koštaće 25 miliona evra bez poreza, a finansiraće ih Novo preduzeće za Ajfelovu kulu (SNTE), koje upravlja tom građevinom.



Kako bi Ajfelova kula bila u skladu sa novim ekološkim trendovima, na nju će se postaviti vetrenjače i solarni paneli koji će proizvoditi deo energije koja je potrebna za njen rad.



Radovi su u toku na prvom, najprostranijem, spratu Kule. Predsednik SNTE Žan-Bernar Bros (Jean-Bernard Bros) posetio je radove 1. avgusta i tada izjavio da je cilj da ta "stara dama" postane pristupačnija, privlačnija i ekološki prihvatljivija.



Prema pisanju francuskog lista Eko (Les Echos), prvi sprat nije rekonstruisan već 30 godina i trebalo mu je podmlađivanje. Biće rekonstruisano 4.586 od 5.420 kvadratnih metara prvog sprata.


Prvi sprat nalazi se na visini od 57 metara i najprostraniji je. On je i najmanje posećen, ali bi to moglo da se promeni kada neprozirni pod između stubova Kule bude zamenjen providnim, koji pruža pogled "u ambis".



Radovi predviđaju i izgradnju malih vetrenjača, solarnih panela i prikupljanje kišnice. Cilj toga je, prema Brosovim rečima, da se poboljšaju energetski rezultati Kule za 30%.



Biće poboljšan pristup osobama sa problemima u kretanju, tako da će moći da pristupe svim delovima, što danas nije moguće.


U jednom od paviljona tog sprata biće otvorena kongresna sala, a biće renovirane prodavnice, muzeji i restorani.


Prvi sprat neće biti zatvaran tokom radova, čiji završetak se očekuje krajem 2013. godine.


Ajfelova kula izgrađena je povodom svetske izložbe u Parizu 1889. godine. Postala je jedan od najpopularnijih svetskih muzeja. U 2011. godini zabeleženo je 7,1 milion poseta, u poređenju sa oko tri miliona godišnje početkom 80-ih godina.


Većinski vlasnik SNTE, firme koja upravlja Kulom, je grad Pariz - 60%, a suvlasnici su banka specijalizovana za lokalni razvoj Deksija kredi lokal (Dexia Credit Local), građevinska firma Efaž (Eiffage), Safidi iz energetske grupe EDF, UFIPAR iz grupe luksuznih modnih proizvoda, kozmetike, parfema i pića LVMH i preduzeće za nekretnine Unibaj Rodamko (Unibail Rodamco).


Iako troškovi modernizacije nisu mali - oko 25 miliona evra - ovaj posao ipak je isplativ. Prema pisanju francuskog ekonomskog dnevnika Eko (Les Ećos), obrt firme SNTE je 2010. iznosio 66,5 miliona evra.


Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: Wikimedia

Energetske dozvole za obnovljive izvore energije u Srbiji biće dodeljivane na javnim konkursima, najavila je srpski ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović.

Ona je u intervjuu agenciji Beta kazala da će Minstarstvo napraviti pravilnik po kojem će morati da postoji javni poziv za dodelu energetskih dozvola po lokacijama.

Prema rečima Mihajlovićeve, to je veoma važno jer se do sada dešavalo i da su ministri za jednu lokaciju izdavali po dve dozvole i jedini su imali pravo da investitorima daju dozvole i to bez jasno odredjenih kriterijuma.

Kako je istakala, pravilnikom će biti ograničeno i vreme za koje investitor mora da završi ili bar do odredjenog stepena izgradi objekat.

To je neophodno, dodala je Mihaljović, kako se ne bi desilo da neko ima energetsku dozvolu koju produžava svake dve godine i da se desi da neko ni posle osam godina nije završio elektranu.

Ako investitor za dve godine u odredjenom procentu ne izgradi elektranu dozvola će biti oduzeta, kazala je ona.

Plan je i da Ministarstvo pripremi sve dozvole koje su potrebne potencijalnom investitoru za realizaciju projekta, kazala je Mihajovićeva i dodala da je trenutno potrebno 27 dozvola za izgradnju male hidroelektrane.

"Obnovljivi izvori energije u Srbiji nisu iskorišćeni, jer se dugo čekalo na zakone i podzakonska akta, a oni koji su koristili te obnovljive izvore energije koristili su ih uglavnom za sopstvene potrebe", ocenila je ona.

Prema rečima Mihajlovićeve, geotermalna energija kojom je Srbija bogata najviše se koristila za plastenike, a iz te energije može da se dobije toplotna energiju.

"Plan Ministarstva u oblasti energetske efikasnosti je i da toplane koje rade na gas, ugalj ili mazut polako krenu da koriste biomasu. Na taj način koristiće čisti izvor energije i pored toplotne proizvodiće i električnu energiju kao povlašćeni proizvodjači", istakla je Mihajlovićeva.

Izvor : (Beta)