12. Dec, 2019.

„Letnja škola uštede energije“, koja je u okviru pokrajinskog projekta održana na Vršačkom bregu, predstavlja utvrđenu programsku aktivnost rada i delovanja udruženja građana „Cefix“ iz Vršca. Potvrdila je svoju punu opravdanost,  jer su ostvareni zadati primarni i sekundarni ciljevi projekta u obrazovanju i vaspitanju mladih iz osnovnih škola.

Pošto je na dvodnevnom kampu ( 6. i 7. septembra 2019.) bilo po osam učenika i jedan nastavnik iz seoskih osnovnih škola, njihovo druženje, razgovor i bliže upoznavanje predstavljaju novi kvalitet vannastavnog delovanja škole i nastavnika-volontera koji su uložili svoje znanje i sposobnost da se ličnim primerima doprinosi na uštedi energije. Podsticaj za ovakav odnos i razmišljanje dala su tri predavanja sa nastavnim filmovima gde su izneseni svi raspoloživi primeri na uštedi energije i zaštiti životne sredine. Mlade najviše interesuje kako da štede na punjenju mobilnih telefona, upotreba drugih prenosnih uređaja, ali i rešenja racionalnog grejanja u kući, ili stanu. Sva njihova mišljenja i predloge zabeležila je kamera što će biti koristan materijal za planiranu treću sezonu republičkog projekta o uštedi energije čiji je nosilac AVP „Vila“ iz Vršca.

Najveću pažnju učesnika kampa izazvala je radionica „Eko Brick“, kada su školske ekipe punile po četiri flašice zapremine 0,33 litra sa sitno seckanim otpadom plastičnih kesa, gde je trebalo napuniti najmanje 165 g mase u koju staje veliki broj kesa. Učenici su to radili vredno i pažljivo, takmičarski, sa primarnim ciljem ko će pre ispuniti zadatu kvotu.

Sportske i kulturno-zabavne aktivnosti dale su osveženje kampu, a jutarnja fiskultura za sve učesnike, bez poštede, izazvala je pažnju zatečenih gostiju i ranoranilaca na sportskim terenima Crvenog krsta. Mnogi su primetili kako se osećaju relaksirano i opušteno, pa čak i oni koji nisu navikli na jutarnju fiskulturu. U izvođenju ove aktivnosti nosioci su bili nastavnici koji se u školama aktivno bave fizičkom kulturom.

Organizator letnje škole ( Udruženje „Cefix“ Vršac ) obezbedio je svim učesnicima i članovima gradskog veća Vršca ( Veljko Stojanović i Miroslav Stupar )  belu majicu sa štampanom oznakom „Letnja škola uštede energije,  Cefix“. Pored članova gradskog veća kamp su posetili  direktori osnovnih škola iz Gudurice, Velikog Središta, Pavliša, Uljme i Izbišta. Potrebnu pažnju o radu kampa dali su lokalni mediji u saradnji sa službom gradske uprave koja je zadužena za javno informisanje.

Popunjeni evaluacioni listovi i visoka prosečna ocena ( 8,8 ), koja je data od školskih ekipa, potvrđuju prednosti ovakve nastave u prirodi, gde se upoznaju i prirodne lepote Vršca i okoline. Neskriveni utisci nastavnika, učenika i njihovih roditelja, koji su preuzeli obavezu prevoza u dolasku i povratku, zaslužuju posebnu pažnju. Verni sponzori ove aktivnosti bili su Swisslion“ Takovo i Fabrika vode „Moja voda“ Vršac, koji su na vreme obezbedili dovoljne količine slatkiša i flaširane vode za sve učesnike.

Kamp su finansirali Sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj AP Vojvodina  i udruženje građana “Cefix” Vršac u procentima koji su određeni u kriterijima konkursa za dodelu bespovratnih sredstava, kao i odobrenim revidiranim budžetom sredstava koja su strogo namenska.

Udruženje građana „Cefix“ iz Vršca organizuje početkom septembra ove godine „Letnju školu uštede energije“, koja će se izvesti u objektu Crvenog krsta na Vršačkom bregu sa 40 učenika, pet nastavnika i pet članova projektnog tima. Ove godine, u okviru odobrenog pokrajinskog projekta, biće odabrani učenici iz pet seoskih osnovnih škola ( Gudurica, Veliko Središte, Pavliš, Uljma i Izbište ), po osam učenika  iz svake škole i jedan nastavnik. Ukupno je planirano 50 učesnika. Prevoz obezbeđuju roditelji, a smeštaj i ishranu pokrajinski Sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj. Očekuje se neposredna pomoć nekoliko sponzora.

Letnja škola se organizuje putem dvodnevnog kampa ( 6. i 7. septembra ) sa tri namenska predavanja uz nastavne filmove iz ranija dva ciklusa republičkog projekta pod nazivom „Mala škola uštede energije“. Pored redovne šetnje „Stazom zdravlja“, učenici će obići Vršačku kulu, te deo zaštićene zone vršačkih planina. Biće organizovana likovna radionica na temu o prirodnim lepotama krajolika, jutarnja fiskultura za sve učesnike, disko-veče i razna takmičenja na sportskim terenima Crvenog krsta. Pored redovnih programskih aktivnosti, u koje će biti uključeni ne samo članovi projektnog tima, već i nastavnici, biće zabeležena neposredna iskustva iz seoskih sredina na uštedi energije u domaćinstvu, što će poslužiti kao aktuelan audio i video-materijal za pripremu trećeg ciklusa republičkog serijala koji je odobren od strane Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije za proizvodnju medijskih sadržaja za televizije u 2019. godini ( Rešenje broj: 401-01-328/2019.04 ), čiji je nosilac AVP „Vila“ Vršac uz neposrednu projektnu saradnju udruženja „Cefix“ Vršac.

Putem predavanja i kroz razgovor sa učenicima i nastavnicima daje se neposredna podrška osnovnim školama aktuelnom projektu „Za čistije i zelenije škole“ u koji su uključene gotovo sve osnovne škole sa područja opštine Vršac. Neke od njih postigle su zapažene rezultate i dobile odgovarajuća priznanja na nivou AP Vojvodine. Pošto će neposredno biti uključeni i nastavnici seoskih osnovnih škola, to će se ostvariti još veća aktivnost na uređenju škole i sredine, da bude čistija i zelenija.

Navedena aktivnost  je deo redovne programske aktivnosti udruženja građana „Cefix“ Vršac u 2019. godini, sa ciljem neposredne edukacije učenika koja se izvodi kroz predavanja, razgovor, radionice i evaluaciju rada kampa. Vaspitni efekat ogleda se u druženju učenika i nastavnika, razmeni iskustava, te na upoznavanju prirodnih lepota Vršačkog brega i grada Vršca. Punu pomoć i saradnju u realizaciji ovog projekta pružaju direktori osnovnih škola koji će, uz pomoć odeljenskih starešina, odabrati učenike od petog do osmog razreda i nastavnike koji će biti zaduženi za njihov rad uz maksimalnu saradnju sa članovima projektnog tima.

U ovoj, završnoj, emisiji našeg serijala, govorimo o pojedinačnoj, ili kolektivnoj, promeni svesti ponašanja kod uštede energije.

Navika predstavlja rutinski oblik ponašanja koje se dešava na podsvesnom nivou o kome veoma često ne moramo da razmišljamo. To su svi oni oblici ponašanja koji se obavljaju po nekoj nužnosti, sami od sebe, često bez aktivnog učešća naše svesti. Ovakvo ponašanje, takođe, pripada jednom od najjednostavnijih vidova učenja, jer posle nekoliko ponavljanja određenog ponašanja u istoj situaciji, mi takvo ponašanje usvajamo kao pravilo. Naučili smo da bez posebnog razmišljanja upalimo svetlo kada je pao mrak, da ugasimo bojler kada primetimo da je zagrejao vodu, ili da se sam ugasi posle zadate maksimalne temperature na njegovom termostatu.

Na kraju, umesto posebno izvedenog zaključka, moramo se složiti da je promena nekih duboko stečenih radnih i kulturnih navika dosta teška, ponekad bolna i nedostižna, ali ako je u pitanju vidljiva ušteda kućnog budžeta, koja koristi svim članovima porodice, onda treba prst na čelo i duboko razmisliti koliko se to isplati ukoliko bitno ne narušavamo kvalitet života. Štednja energije, pojedinačno, ili kolektivno, treba da postane oblik svakodnevnog ponašanja. Ukoliko to uspemo sa mladim generacijama, ili sa našom decom, ispunili smo roditeljski i vaspitni zadatak koji će uticati i na kvalitativnu promenu ponašanja. U svakom slučaju, najviše možemo da uštedimo kada imamo, ali svako ko je u životu stekao određeno bogatstvo na pošten i težak način znaće da to čuva i neguje.

Prema propisima Evropske unije proizvodnja klasičnih sijalica u zemljama članicama prestala je septembra 2012. godine. Realno je da će se takve sijalice zadržati još neko vreme, ali će ih, zbog prestanka proizvodnje, na tržištu biti sve manje. Njihova alternativa su štedljive sijalice, gde spadaju kompaktno fluoroscentne ( KFS ili CFS ), kojima je osnovna mana postojanje žive, ali i LED sijalice koje su verovatno trajnije rešenje u skorijoj budućnost njihove masovne primene. Razlozi za ovakve zakonske i proizvodno tehničke mere su praktične prirode zbog kvaliteta svetla i daleko većeg koeficijenta korisnog dejstva kod pretvaranja električne energije u svetlosnu.

Često se kaže da je Tomas Edison, američki pronalazač, izumeo klasičnu sijalicu sa ugljenom niti, ali je manje poznato da je pre Edisona bilo 22 druga pronalazača sijalica sa žarnom niti. Edison, kao veliki praktičar i pobornik sistema jednosmerne struje, samo je uapredio tada već postojeći proizvod. Prvu komercijalnu električnu sijalicu sa metalnom žarnom niti, napravljenu od osmijuma, patentirao je austrijski pronalazač Karl Auer fon Velsbah ( Carl Auer von Welsbach ). Prva sijalica sa volframom pojavljuje se 1905. godine na tržištu u Mađarskoj kod kompanije Tungsram.

Imajući u vidu navedene nedostatke i neke loše osobine klasičnih i fluorescentnih sijalica, izgledno je da će svetleće diode ( LED ) postati izvor svetlosti budućnosti. Brojne su prednosti što je LED rasvetu učinilo tako privlačnom. Na prvom mestu je visoka efikasnost pretvaranja električne energije u svetlosnu, male dimenzije svetiljki, lako podešavanje boje i osvetljenja, duži radni vek i to bez naglog pregorevanja izvora svetla, odsustvo infracrvenog i ultraljubičastog opsega, otpornost na udarce i vibracije, trenutno postizanje pune snage kao i prisutne otpornosti na često uključivanje i isključivanje. Pored nabrojanih prednosti LED rasvete, tu su i neki nedostaci: pre svega još uvek visoka cena i neophodnost ugradnje ispravljača stabilisanog napona, neophodnost hlađenja, spektralna karakteristika svetla koje proizvode beli LED-ovi, kao i usmerenost svetlosnog zračenja, jer LED sijalica ne sija jednako na sve strane, već usmereno.

Zamena klasičnih sijalica, koje se više ne proizvode, može se isplatiti veoma brzo u svakom domaćinstvu. Umesto njih treba postaviti štedljive sijalice čija cena drastično pada, tako da se sada mogu naći i do 300 dinara po komadu. Njihova snaga se kreće od šest do 12 vati, što zamenjuje klasičnu sijalicu snage i do stotinu vati.

Ako se izvede jednostavna računica, prosečno domaćinstvo na osvetlenju može mesečno uštedeti od 500 do 600 dinara, a kada se tome doda vek trajanja sijalice ulaganje u njihovu zamenu se može isplatiti za godinu dana. Prednost je i što se grlo sijalice manje zagreva, a svetlost može biti bela, ili žućkasta što se može izabrati prilikom kupovine štedljivih sijalica. Mnoge trgovine daju garanciju u trajanju do tri godine, što predstavlja veću sigurnost u njihovom efikasnom korišćenju.

Vrsta i kvalitet građevinskog materijala, kao i izbor različitih izolacionih materijala koji se postavljaju prilikom gradnje, ili nešto kasnije, mogu stvoriti uštede na grejanju i do 50 procenata, čime se ulaganja prilikom gradnje isplate za period od nekoliko godina.
Iako cigla u Srbiji i dalje važi kao tradicionalan građevinski materijal koji je relativno jeftin, na tržište polako, ali sigurno prodiru i novi materijali koji imaju daleko bolja termičko-izolaciona svojstva, a samim tim štede novac.

Siporeks, šupljikavi gas-beton ili stiroblok koji je mešavina betona sa granulama stiropora novi su materijali koji neuporedivo štede energiju u odnosu na objekte izgrađene na klasičan način. Prema mišljenju građevinskih stručnjaka, to su materijali koji imaju bolja termička svojstva nego opeka, ali pitanje je tradicije, a i tehnologije gradnje koja sporije uspeva kod nas. Potrošnja energije za zagrevanje objekata sagrađenih od stirobloka i do 70 procenata je manja u odnosu na utrošak energije za grejanje u objektima izgrađenim na klasičan način. Tokom leta, stiropor omogućava optimalnu mikroklimu bez klimatizacije. Zidovi sagrađeni stiroblok elementima omogućavaju apsorbovanje spoljašnje buke i čine unutrašnjost tihom i prijatnom za boravak.

Ekološki prihvatljivi građevinski materijali, koji su raznovrsni i pristupačni, najmanje štetno utiču na kvalitet života. Većina građevinskog konstruktivnog materijala poput čelika, aluminijuma, cementa, gline, peska, kamena i dr. proizvodi su rudarske industrije. Iskop i prerada ovih materijala u građevinske materijale najčešće se obavlja proizvodnim i prerađivačkim procesima koji nepovoljno deluju na okoliš. Radi se o neobnovljivim izvorima.

 

Ušteda energije grejanja

Letnje vrućine i nekoliko udarnih toplotnih talasa, zbog kojih je tokom meseca jula 2017. godine u Srbiji uveden crveni meteo-alarm, samo potvrđuju da su globalno ozbiljno narušene klimatske promene naše planete koje, isto tako, mogu dovesti do iznenađenja u zimskom periodu. Kada pomenemo zimu, odmah se setimo visokih računa za električnu struju i grejanje, bez obzira koje energente koristimo.

O izboru načina grejanja ljudi sve više odlučuju na osnovu čiste računice šta se najviše isplati, da li je to plin, ugalj, drvo, električna struja, ili daljinsko centralno grejanje koje nas stavlja pred svršen čin, pogotovo u objektima u gradu, gde nemamo veliki izbor načina grejanja. Ljudi na selu se greju koristeći uglavnom drvo, ostatke poljoprivrednih proizvoda, a neki i električnu struju koja spada u
jeftinije energente za ovu namenu. Drvo i ugalj su relativno jeftini u toku leta, a najskuplji kada počne i u jeku grejne sezone. Gradska sredina, za razliku od sela, ima donekle diktiran način grejanja pošto korisnici centralnog daljinskog grejanja nemaju drugačiji izbor, a u pojedinim objektima za stanovanje ne postoje ni dimnjaci za peći na čvrsto gorivo.

U gradu Vršcu korisnici centralnog grejanja usluge plaćaju za vreme grejne sezone po kvadraturi grejne površine stana, tako da se za dvosoban stan od 55 kvadrata u centru grada u udarnim mesecima mora izdvojiti od 12 do 14 hiljada dinara, dok korisnici plina izdvajaju znatno više, čak i do 25 hiljada dinara, što zavisi od površine koja se greje, odnosno od potrošenih kubika plina. Korisnici centralnog grejanja u gradu Vršcu van grejne sezone plaćaju njegovo održavanje koje za dvosoban stan iznosi oko 1.500 dinara.

 

Svako napredno učenje ima određeni smisao u životu, a kada neko svoje znanje i blistavu pamet uspešno pretoči u praksu, onda je u pitanju prepoznatljivi smisao života, školovanja i kasnijeg stručnog usavršavanja. Najbolji primer za navedenu konstataciju zabeležili smo u krugu porodice mašinskog inženjera Radeta Đukića koju smo posetili krajem meseca jula sa namerom da slikom i rečju zabeležimo priloge za drugi ciklus republičkog projekta pod nazivom “Mala škola uštede energije”, odnosno konstrukciju solarnog kolektora koji je stavljen u funkciju. Kolektor čini šest solarnih ploča koje su postavljene pod određenim nagibnim uglom u dvorištu i povezane u sistem zagrevanja sanitarne vode koja se može koristiti u različite svrhe u ovom naprednom gradskom domaćinstvu.

„Na ideju sam došao kroz razgovor sa prijateljima i kolegama, a počelo je iz želje na uštedi enerije u korišćenju sanitarne vode u porodičnom domaćinstvu. Šest panela povezani su u sistem koji zagreva vodu pomoću energije Sunca. Tako se ostvarila ideja da uspešno primenim znanje sa fakulteta gde sam puno naučio o alternativnim izvorima energije. Otac je u početku bio protiv ove gradnje zbog postavljanja kolektora na krov, ali smo kasnije našli kompromisno rešenje da to bude u dvorištu pored kuće, a ne na krovu“, kaže nam konstruktor Rade.

Ovaj vredni mašinski inženjer ( smer termotehnika ), sa nekoliko položenih licenci ( tipovi: 330, 381 i 430 ) nam otkriva da je bio na specijalizaciji u Narodnoj Republici Kini i da je tamo upoznao različite mogućnosti uštede energije.

“Oni su osmislili interesantne načine korišćenja, čuvanja i transformisanja energije za pogone automobila, brodova, motora, napajanje „pametnih telefona“, za grejače u jaknama, dok se kod nas, pored priznatih stručnjaka, znanje iz ove oblasti još uvek nedovoljno koristi u praksi. Njihovi instituti se maksimalno bave uštedom energije, jer to primenjuju gde god je moguće”, ističe naš sagovornik.

Kako nam Rade objašnjava, njegov solarni sistem zagreva vodu koja se dovodi do panela, odnosno odvodi do rezervoara ( 300 litara ) sa dve cevne “zmije” i magnezijumskom anodom. Jedna cevna “zmija” se koristi za grejanje vode rezervoara navedene zapremine, a druga je namenjena za priključenje nekog gasnog kotla, ili toplotne pumpe u periodu kada nema Sunca. Tu postoje tri grejača snage po 3 kW koji se mogu spojiti na mrežni napon da to bude kao neki treći sistem u zagrevanju sanitarne vode. Efektivne mogućnosti uštede energije u zimskom periodu iznose do 20 %, a u letnjem periodu od 50 % do 100 %, što zavisi od zapremine rezervoara.

“Mi uspevamo ostvariti skoro dve trećine štednje energije dobijanjem tople vode pomoću energije Sunca, a kada bismo povećali zapreminu rezervoara ušteda bi se znatno povećala”, a zatim Rade dodaje da se ova investicija isplati u periodu do sedam godina i da svako domaćinstvo u gradu, ili na selu, uz skromna ulaganja, znanje, volju, veštinu i iskustvo, može napraviti ovakav solarni sistem.

Ono što smo na kraju razgovora primetili je velika podrška od strane porodice, želja da se život učini bogatijim, savremenijim i da se maksimalno koristi energija Sunca, a posebno izdvajamo neskrivenu skromnost vrednog konstruktora koji svoje bogato znanje i potvrđeno iskustvo primenjuje i prenosi i na radnom mestu u JKP “Drugi Oktobar” Vršac, gde radi kao tehnički rukovodilac.

 

 

 

Prema objavljenom Rešenju Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije ( broj: 401-01-219/2017-04. od 31.05.2017. godine ) o rasporedu sredstava za proizvodnju medijskih sadržaja namenjenih televiziji, Audio-video produkciji „Vila“ Vršac  odobren je projekat pod nazivom „Mala škola uštede energije“- drugi ciklus. Projekat je odobren u iznosu od 600.000 dinara, a podrazumeva izradu sedam novih emisija edukativnog tipa u prosečnom trajanju po dvadeset minuta.

Prvi ciklus navedenog serijala, koji je uspešno urađen prošle godine, imao je pet obrazovnih emisija koje se još uvek emituju u nekoliko regionalnih TV centara Republike Srbije. Projektni tim je još prošle godine predložio 12 emisija, tako da niko ne krije zadovoljstvo što se u kontinuitetu ostvaruje zamisao o logičnom sledu obrazovnog serijala koji je namenjen gotovo svim uzrastima. Već se razmišlja i o trećem serijalu koji će biti iznenađenje u pravljenju obrazovnih emisija.

Drugi serijal projekta bavi se: štednjom energije u gradu, uštedom energije grejanja, gradnji objekata i uštedom energije, štedljivim sijalicama, korišćenju energije vetra, korišćenju energije Sunca i promenom svesti i ponašanja građana kod uštede energije. Zamišljeno je da sadržaji emisija budu povezani sa pozitivnim primerima iz prakse i neposrednog okruženja, sa jasnom porukom kako štedeti energiju bez narušavanja kvaliteta života. Pored brojnih građana koji su aktivno uključeni na provođenju mera uštede energije i u drugom ciklusu biće zabeležena mišljenja eminentnih stručnjaka kod nas i u svetu, sve sa ciljem da se menjaju svest i ponašanje ljudi na tom planu. Emisije su planirane u prosečnom trajanju od 20 minuta zbog mogućnosti da se koriste i u nastavi, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Prošlogodišnji ciklus serijala se od prošle godine nalazi u udarnom nedeljnom terminu Srpske naučne televizije Beograd koja je među prvima podržala projekciju projekta zbog prepoznatljivog naučnog pristupa, jasne obrazovne i vaspitne transparentnosti i pristupačnosti za većinu građana.

Na kraju recimo da je na navedenom Konkursu, gde je dodeljeno 70,000.000 dinara, učestvovalo 230 kandidata za sredstva, te da je odobreno 77 , a odbijeno  153 učesnika, što znači da je i ove godine bila veoma jaka konkurencija jer su sredstva u 2017. godini odobrena jednoj trećini učesnika.

 

U Osnovnoj školi „Mladost“ u Vršcu u petak (23.12.2016.) je održana  završna prezentacija republičkog projekta pod nazivom „Mala škola uštede energije“. U prezentaciji su aktivno učestvovali učenici koji su radili na projektu ( Aleksa Petrović, Gorana Tomić, Filip Radak, Lazar Čanković, Nađa Belić i Nebojša Popov) i, kao posmatrači, učenici osmog razreda ove škole. Prisutni su ukratko kroz projekciju i rečju upoznati o projektu koji podrazumeva izradu pet obrazovnih emisija prvog serijala u prosečnom trajanju po 22 minuta.

O projektu je govorio Hasan Helja, autor serijala koji se od 23.12.2016. godine emituje na devet regionalnih TV centara u Srbiji, zatim na nekoliko Internet portala. O sadržaju emisija govorio je Branislav Vila, direktor Audio-video produkcije „Vila“ koja je nosilac ovog zapaženog projekta. On se zahvalio učenicima koji su učestvovali u projektu, kao i predmetnom nastavniku Draganu Vladislavu, profesoru TiO. Učenici su konkretno radili na izradi jednog solarnog kolektora koji je u završnoj fazi, a biće isproban kada bude sunčanih dana, pošto kolektor za svoj rad koristi Sunčevu energiju. Kolektor će biti postavljen na proleće na prostorije udruženja građana „Cefiks“ u Vršcu koje je pomoglo u realizaciji projekta. Predmetnom nastavniku svečano je uručen primerak DVD sa snimljenim emisijama koje na prigodan i popularan način govore o uštedi energije i zaštiti životne sredine.

Učenicima je sugerisano da u narednoj aktivnosti razmisle o korisnoj upotrebi energije vetra što će poslužiti za aplikaciju na projektima u 2017. godini. Nadležnom republičkom ministarstvu predložen je spisak sa nazivima emisija drugog ciklusa serijala koji će biti aktuelan po raspisivanju Konkursa. Ovakvom saradnjom sa osnovnim školama udruženje građana „Cefix“ na pravi način ostvaruje svoju programsku orjentaciju, a kroz radne aktivnosti povezuje teoriju i praksu i budi znatiželju učenika za kreativnim i stvaralačkim radom.

 

Prvi ciklus obrazovnog serijala „Male škole uštede energije“ uspešno je završen, a njegovo sufinansiranje u 2016. godini obezbedilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije. Projekat podrazumeva pet urađenih obrazovnih emisija u prosečnom trajanju od 22 minuta, koje se uskoro emituju na nekoliko regionalnih i lokalnih TV stanica. Nosilac projekta je Audio-video produkcija „Vila“, Branislav Vila PR sa ekipom koja na projektima od opštinskog do republičkog nivoa uspešno radi već nekoliko godina, a rezultati su očigledni zbog velikog broja pregleda na Internet portalima.

Emisije prvog serijala nose nazive:

  1. Ko štedi, više vredi,
  2. Štednja od malih nogu do duboke starosti,
  3. Štedimo i kada smo bogati,
  4. Da li nas siromaštvo uči da više štedimo,
  5. Ušteda energije u seoskom domaćinstvu.

Emisije koje su već urađene, a uskoro će biti dostupne na Internet portalima i TV programima, bave se zanimljivim sadržajima iz života, kao i dobrim primerima iz prakse  običnih ljudi. U prvoj emisiji namerno se pošlo od poznate jevrejske izreke “Ko štedi, više vredi” koju komentarišu stručnjaci iz oblasti energije, deca iz osnovne škole, kao i naši sugrađani. U emisiji je dobar deo rezervisan za koeficijent korisnog dejstva, sa primarnom namerom da se potvrdi da se “Iz ničega ne može stvoriti nešto”. Druga emisija dalje razrađuje tematiku uštede energije sa porukom da se na štednju energije moramo navikavati od malih nogu do duboke starosti. Treća emisija poredi različite situacije sa osnovnom porukom da većina bogatih koji su bogatstvo stekli mukotrpnim radom itekako znaju da štede. Četvrta emisija ima svoju težinu zbog velikog broja socijalno ugroženih građana, tako da ćemo upoznati različite situacije iz njihovog života i interesantno mišljenje i poruku jedne učenice osmog razreda ( iz socijalno ugrožene porodice ) “da novac nije sve u životu, da su važniji zdravlje i sloga u porodici”. Zabeleženi su i neki interesantni podaci iz Centra za socijalni rad opštine Vršac. Peta emisija ima zanimljiv sadržaj iz primera naprednog zemljoradnika iz Velikog Središta koji adaptira kuću staru preko stotinu godina, primenom građevinskog materijala i izolacije od nepečene cigle koja se davno koristila. Videćemo i zanimljive predloge i savete kako na selu najbolje štedeti energiju. Posebno je interesantno mišljenje građevinskih stručnjaka o gradnji nefunkcionalnih objekata na selu koji se malo, ili nikako ne koriste.

Planirano je da se nakon ovog projekta nadležnom ministarstvu ponudi još sedam obrazovnih emisija drugog ciklusa čiji je cilj promena svesti i ponašanja građana na uštedi energije i zaštite životne sredine.

Budi u toku!

Da biste primali redovna obaveštenja prijavite se na mejling listu.

PokloniIOtpadSkloni