Posetioci ovogodišnjeg 46. međunarodnog sajma LORIST i sajma ekologije EKO-SVET bili su u prilici da se upoznaju sa projektima koje trenutno "Cefiks" realizuje. Nama bitan projekat pre svega je projekat "ConSENSus" - partnerski pristup u kreiranju politike životne sredine. Nosilac projekta je Beogradska otvorena škola - BOŠ, a partneri na projektu pored CEFIX-a su još i UNEKOOP iz Paraćina i Aarhus centar iz Kragujevca. Na štandu "Cefiksa" održana je kratka prezentacija projekta, a posetiocima sajma je ovom prilikom deljen promotivni materijal projekta "ConSENSus". 

Koncept "Samogrejne ekološke kuće" akademika Veljka Milkovića predstavlja visokoenergetski efikasan građevinski objekat pasivne solarne arhitekture koji se greje pomoću sunčeve energije okrenut ka jugu sa instaliranim reflektujućim površinama oko prozorskih okvira, kao inovativnom solarnom tehnologijom uvećanja toplote i svetla koje ulazi u objekat, i zemljanim omotačem oko konstrukcije kuće za maksimalno zadržavanje besplatne sunčeve energije.

Tokom višedecenijskog verifikovnog naučnog praćenja rezultata i efekata korišćena, potvrđeno je da "Samogrejna ekološka kuća" ostvaruje uštede u grejanju do 85%, uštede u hlađenju 100%, uštede u osvetljenju oko 30% i uštede u građevinskom materijalu od oko 10% te tako predstavlja jedini stambeni objekat kod koga se sa najmanje ulaganja ostvaruju najveće uštede energije.

Idejni tvorac ovog koncepta gradnje i autor patenta samogrejne ekološke kuće - solarne zemunice je akademik Veljko Milković, istaknuti istraživač i pronalazač iz Novog Sada.

Samogrejna ekološka kuća je suštinski različita od klasične kuće i to prvenstveno zbog potpuno nove koncepcije grejanja prostorija – pojačanim direktnim sunčevim zračenjem i maksimalnim iskorišćenjem energije. Ušteda energije se postiže upotrebom reflektujućih površina - sjajnih aluminijumskih folija - postavljenih iznad i ispod prozorskih okvira kuće radi povećanja solarnog dobitka tj. količine sunca koje uđe u kuću što je u ovom slučaju 2,5 puta veće nego kod običnih kuća. Sve ostale specifičnosti ove kuće proizilaze iz osnovnog zahteva za maksimalnim iskorišćenjem i zadržavanjem besplatne sunčeve toplote, a otud i glavna pretpostavka da ovakva kuća bude ukopana i prekrivena zemljanim slojem i svojom jedinom otvorenom stranom orijentisana ka jugu radi maksimalnog zahvata sunčevog zračenja.

Tehnologija uštede energije – sistem reflektujućih površina

Ušteda u grejanju se zasniva na upotrebi reflektujućih površina.
U cilju maksimalnog iskorišćenja sunca i za uspešno grejanje tokom cele zime, potrebno je više puta povećati sunčevo zračenje koje ulazi kroz obične prozore i pri tome zadržati postojeći nivo toplotnih gubitaka kroz njih. Ovo je sa velikim uspehom postignuto specijalno proračunatim gornjim i donjim reflektujućim površinama, koje su ugrađene iznad i ispod svakog prozora.

Pod ovim se podrazumevaju površine koje u velikoj meri reflektuju direktno i difuzno zračenje Sunca (oko 80%). To su sjajne (aluminijumske) folije, limovi ili premazi (lakovi i boje) na čvrstoj podlozi postavljeni iznad i ispod svakog prozora na objektu kuće. Gornja reflektujuća površina je fiksna i uklopljena u strehu, dok se donja nalazi ispod prozora, pokretna je i služi kao kapak (mehanizam za regulaciju donje reflektujuće površine može biti sličan kao kod roletne, a u zatvorenom položaju reflektujuća površina je znatno efikasnija od roletne).

Reflektujuće površine su najjednostavniji i najjeftiniji solarni uređaj koji pored toplotnog dejstva služi i za povećanje unutrašnje osvetljenosti objekta te je na taj način ostvarena ušteda i u osvetljenju od oko 30%. Faktor povećanja sunčevog zračenja u objektu je ovako i do 2,5 puta veći.

Istorijat inovacije

Koncept samogrejne ekološke kuće je projekat koji se istražuje i razvija već više od tri decenije: inspiracija Veljku Milkoviću za samogrejne eko-kuće je bilo njegovo istraživanje Petrovaradinske tvrđave. Koncept samogrejnih ekoloških kuća sa zemljanom zaštitom i reflektujućim površinama je ideja koje je začeta krajem 70-ih godina 20 veka; poveća maketa kuće je napravljena 1978. dok je 1979. godine napravljen prvi model od drveta na kome su vršena testiranja i ispitivanja. Nakon toga urađeno je više naučnih radova (prvi 1979.) i Milković je učestvovao na brojnim naučnim skupovima sa prezentacijom ovakvog koncepta gradnje.
Prva patenta prijava za samogrejne eko-kuće podneta je 1977. a poslednja 2007. godine sa nadogradnjom i poboljšanjima u tehnologiji gradnje. Prva knjiga o ovim kućama „Solarne zemunice – dom budućnosti“ izašla je 1983. u koautorstvu sa Aleksandrom Nikolićem, a druga „Ekološke kuće“ 1991. godine (štampana u četiri neizmenjena izdanja), koje su rasprodate u više od 6.000 primeraka. Projekat je učestvovao na internacionalnim naučnim skupovima i konferencijama u Milanu (1995.), Nagoji (1996.) i Rimu (2010.).
Do sada je napravljeno desetak kuća po konceptu samogrejne eko-kuće Veljka Milkovića sa zemljanom zaštitom i/ili reflektujućim površinama. Najveća i najreprezentativnija kuća je vlasništvo dipl. inž. Aleksandra Nikolića iz Novog Sada koji je vršio projektovanje i izradio izvođački projekat te 1994. završio gradnju svoje eko-kuće u kojoj uspešno živi sa porodicom više od 18 godina.
Naučna i stručna saradnja ostvarena je sa Fakultetom tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu na čelu sa prof. dr Slobodanom Krnjetinom, dipl. inž. građevinarstva, gde je ova inovacija ušla u zvaničan nastavni program u okviru predmeta „Ekologija i građena sredina“ gde studenti arhitekture, građevinarstva i inženjerstva zaštite životne sredine razvijaju dalja arhitektonska i konstrukciona rešenja ovog koncepta. Koncept se izučava i u okviru predmeta „Unutrašnje instalacije“ na Visokoj građevinsko-geodetskoj školi u Beogradu.
Samogrejne kuće poslužile su i kao inspiracija i tema za brojne knjige, naučne i studentske radove (seminarske, diplomske, master i magistarske radove) kao i za doktorske disertacije.
2002. godine Veljko Milković dobija najveće priznanje svog rodnog grada, „Novembarsku povelju Grada Novog Sada“, između ostalog i za pronalazak samogrejne eko-kuće i izuzetan doprinos i inovacije u oblasti ekologije i energetike, a 2009. godine samogrejna eko-kuća biva proglašena i za jednu od 9 najboljih tehnoloških inovacija u Srbiji.
2010. godine međunarodna fondacija "Energy Globe" proglasila je samogrejnu ekološku kuću nacionalnim pobednikom "Energy Globe Award" za Republiku Srbiju za svoje više nego uspešno rešenje upotrebe solarne energije u arhitekturi i postignute izvanredne rezultate energetske efikasnosti u zgradarstvu.
2012. godine samogrejna eko-kuća postaje, na predlog Ministarstva građevinarstva i urbanizma, zvanični predstavnik Republike Srbije na UNECE izložbi održive gradnje i zelene arhitekture "Building the Future We Want" povodom obeležavanja "Svetskog dana habitata 2012" u Palati nacija u Ženevi, Švajcarska.

http://www.samogrejnekuce.com

Udruženje Centar za energetsku efikasnost – “CEFIKS” је konkurisalo i dоbilо srеdstvа zа rеаlizаciјu prојеktа pоd nаzivоm "Izrаdа sоlаrnе sušаrе zа vоćе, pоvrćе i lеkоvitо bilје". Prојеkаt vrеdan 198.400,00 RSD od čega Centar za energetsku efikasnost – “CEFIKS” učestvuje sa 52.400,00 RSD, а 146.000,00 RSD sufinаnsirа Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditelјstvo i zaštitu životne sredine.

Pоlјоprivrеdnа škоlа „Vršаc“ iz Vršcа, kао pаrtnеr nа prојеktu, će uz uklјučivаnjе učеnikа u prаktičаn rаd dоbiti funkciоnаlnu sоlаrnu sušаru zа vоćе, pоvrćе i lеkоvitо bilје kојu ćе mоći dа kоristi u nаstаvnоm prоcеsu kао srеdstvо zа rаd.

Dana 18. septembra 2013. godine otpočelo sе sa izradom solarne sušare u prostorijama Polјoprivredne škole “Vršac” u Vršcu. Predmetni nastavnik Računarstva i informatike, Miroslav Cuca, odredio je učenike koji će zajedno sa njim učestvovati u prvoj fazi izrade, i to: Dragana Žrakov, Мarija Dudovski, Nikola Petrović, Radosav Vijatov, Nataša Srbulov, Nikola Lukin i Boris Davitkovski.

Obzirom da škola nema potrebne mašine i alate za obradu drveta, materijal potreban za izradu same sušare je pripremlјen od strane stručnog saradnika, kako bi se sprečila mogućnost povreda u toku rada. Kućište solarne sušare je izrađeno od vodootporne špere (blažujke).

U prvoj fazi izrade učenici su sklopili kućište i police za sušenje, postavili nogare i točkove, а zatim ofarbali sve drvene površine osnovnom farbom za drvo i ulјanom bojom kako bi ih zaštitili od spolјašnjih uticaja.

Virtuelni vodič kroz osam eko destinacija Srbije "EcoVirtour" pušten je u rad, a dostupan je na internetu preuzimanjem besplatne android aplikacije, najavio je danas Centar za istraživačke i razvojne projekte EcoDev.

Aplikacija se preuzima na www.serbiaecotour.rs i za sada su njome obuhvaćeni nacionalni parkovi Fruška Gora, Tara, Đerdap i Kopaonik, predeo izuzetnih odlika Vlasina, spomenik prirode Đavolja varoš, kao i specijalni rezervati prirode Uvac i Zasavica.

Menadžer EcoDev-a Sofi (Sophie) Kekić rekla je na konferenciji za novinare da koristeći aplikaciju posetioci mogu da se informišu o flori, fauni, kulturnim znamenitostima, aktivnostima u prirodi, lokalnim proizvodima i običajima stanovništva.

"Aplikacija pruža turistima objedinjenu turističku ponudu, besplatan i brz pristup svim željenim informacijama o eko destinacijama Srbije", rekla je Kekićeva i najavila da će se aplikacija ubuduće dopunjavati novim destinacijama.

Predstavnica sektora za turizam Ministarstva privrede Srbije Vera Janković istakla je da ministarstvo podržava taj projekat i da je on u skladu sa zahtevima savremenog sveta, koji, prema njenim rečima, pokazuje da Srbija prati savremene tokove komunikacije i promocije.

"Eko turizam postaje sve značajniji segment turističkog tržišta i on raste godišnje 15 odsto, što je četiri puta više od običnog turizma", navela je Jankovićeva i dodala da od projekta "EcoVirtour" očekuje povećanje prihoda u turizmu.

Projekat "EcoVirtour" inicirala je nevladina organizacija "EcoDev", a podržali su ga Ministarstvo privrede Srbije - Sektor za turizam, Telenor fondacija i Turistička organizacija Srbije (TOS).

Link ka android aplikaciji: https://play.google.com/store/apps/details?id=rs.creitive.ecovirtour

Izvor: E2 vesti (Beta)

Festival ekstremnih sportova Countryside Jam biće održan drugi put u Vršcu od 29. avgusta do 1. septembra. Pored brojnih takmičenja u ekstremnim sportovima, festival nudi i odličan muzički program.

Cilj Countryside Jam Festivala je da pored promocije i podrške ekstremnim sportovima, podiže svest kako omladine o problemima današnjice, tako i odraslih sa pogrešnim shvatanjem o urbanoj kulturi navode organizatori.

Sportski program biće realizovan u Balkanskoj ulici (Centar „Millennium“), a muzički program na Vršačkom bregu i to na dve bine.
U okviru festivala biće organizovano i niz predavanja koja imaju za cilj razbijanje predrasuda i smanjenje diskriminacije.

Muzički program po danima:

Glavna bina
Četvrtak, 29. avgust

• Bad Copy
• Kolaps
• Sick Soul
• BD Fuse
• Microwave
• Ludi umovi
• Yox
• Plug n Play
• Star Dust

Petak, 30. avgust

• Marconiero
• Naopak
• Stereo Banana
• Don Dada
• The Hoods
• Rezon&Kostur
• 13ka

Subota, 31. avgust

• Ritam nereda
• Čovek bez sluha
• Repetitor
• Downstroy
• Po kratkom postupku

Nedelja, 1. septembar – Tribute night

• Township Rebelion ( tribute to RATM)
• Ballbreakers (tribute to AC/DC)
• Misfits Mania (tribute to Misfits)
• Project Ramones (tribute to Ramones)
• 23rd Floor Elevator Drop (tribute to Arctic Monkeys)

Addicted Music Planet Stage
Petak, 30. avgust - House and Progressive trance: Funky Business DJs, VAN-E Live, Čičak b2b Divac, Dovia, Vertex Live, Sonic Entity Live
Subota, 31. avgust - Psychedelic Trance and Full On: Dalton, Wicked Forest, Materia Live, Talpa Live, Spiral, Vladica
Nedelja, 1. septembar - Battle DJs: Boky, Srle, MILJANI, Pecinac, Stefan, Alek, Petar, Anđela

Komplet ulaznica košta 1200 dinara. Pojedinačne ulaznice koštaće 500 dinara i nema ih u pretprodaji, kupovaće se na ulazu.

Ovde možete videti više o festivalu:
https://www.facebook.com/pages/Countryside-Jam/407404052629245

U slobodnoj prodaji pojavila se slamka koja ubija 99,99 odsto svih bakterija koje se nalaze u vodi, a napravili su je Danci

KOPENHAGEN - Ma koliko žedni bili, da li biste ikad popili vodu iz toaleta?
Uz pomoć superslamke „Lajfstro“ slobodno možete to učiniti, i neće vam zafaliti dlaka s glave. Naime, ovaj izum danskih naučnika, koji se odnedavno može naći u slobodnoj prodaji, i to po ceni od svega 35 evra, ubija čak 99,9999 odsto bakterija koje se nalaze u vodi, pa je mogućnost zaraze svedena faktički na nulu.

Čisti sve živo

Danci su „Lajfstro“, slamku koja život znači, razvili kao odgovor na problem s pijaćom vodom, koji je u zemljama trećeg sveta već poprimio katastrofalne razmere. Tamo svakih 15 sekundi po jedno dete umre zbog zagađene vode za piće, a 22 centimetra dugačka slamka biće spas za milione unesrećnih ljudi.

Superslamka je, potvrđeno je nizom naučnih testova, toliko pouzdana i kvalitetna da čovek pomoću nje može slobodno da pije vodu iz bilo koje bare na svetu, bilo koje reke, pa čak i iz toaleta.
Naravno, ne treba preterivati pa ići do Fukušime otpiti pokoji gutljaj.

Brojne nagrade

Superslamka je, inače, pre osam godina dobila nagradu magazina Tajm za izum godine, kao i za izum veka od magazina Gizmag, a Njujork tajms ju je 2006. proglasio „pronalaskom koji će spasti milione života“, dok ju je magazin Forbs nazvao „jednom od deset stvari koje će nam promeniti život“.

Bila preskupa

Nažalost, od pronalaska ovog tehnološkog čuda, pre osam godina, do njene komercijalne verzije 2013. godine, prošlo je dosta vremena jer su prve verzije, zbog izuzetno komplikovanog tehnološkog procesa, bile jednostavno preskupe za tržište, pogotovo za one koji su bez pijaće vode. Ipak, kroz nekoliko humanitarnih programa „Lajfstro“ se već distribuira zemlje trećeg sveta koje imaju ozbiljan problem s vodom.

Nulta tolerancija za bakterije

Moćna cev za prečišćavanje „Lajfstro“ uklanja čak 99,9999 odsto svih bakterija koje žive u vodi, plus sve druge štetne mikroorganizme i parazite, uključujući i ešerihiju, kampilobakter, bacil kolere, pseudomonas, šigelu i salmonelu. Uređaj može da prečisti čak 1.000 litara najprljavije vode pre nego što mu se smanji sposobnost prečišćavanja.

Izvor: Kurir

Članovi Ekološkog centra "Stanište" iz Vršca su, čini se, našli rešenje kako da alergenu biljku ambroziju, čije uništavanje iz republičkog budžeta svake godine izvuče više stotina miliona dinara, iskoriste kao sirovinu, koja može da donosi profit. Posle višegodišnjeg istraživanja oni su ustanovili da se od ambrozije može proizvoditi etarsko ulje, koje bi, između ostalog, moglo da se koristi i u farmaceutsko-hemijskoj industriji. Međutim, ni posle četiri godine od objavljivanja ovih rezultata, nadležne institucije nisu dale odgovor na to, pa se postavlja pitanje da li država uopšte želi trajno da reši ovaj problem.

Dejan Maksimović, član EC "Stanište", kaže da su njihova istraživanja pokazala da ambrozija ima relativno visok sadržaj etarskog ulja, žućkaste boje, prijatnog mirisa i sa antimikrobnim dejstvom, te da zato ovaj korov predstavlja izdašnu sirovinu, koju treba iskoristiti.

- Na osnovu ovih saznanja, pokušavamo da ponudimo koncept, koji bi umesto pukog uništavanja i čistog troška, promenio odnos prema ambroziji. To otvara mogućnost otkupa i njene industrijske i poluindustrijske eksploatacije, ali dosad nismo naišli na razumevanje nadležnih institucija - predočava Maksimović.

"Stanište" traži od nadležnih organa da javnost upoznaju sa rezultatima suzbijanja ambrozije u proteklih desetak godina, jer sumnjaju da je količina potrošenog novca za te namene srazmerna efektima uništavanja. Naime, broj građana alergičnih na ovu biljku svake godine se povećava, a neka istraživanja su pokazala da se samo u Vojvodini potroši oko 25 miliona evra za lekove za trenutno ublažavanje tegoba nastalih kao posledice alergije na ambroziju.

Ekolozi širom naše zemlje jedinstveni su u oceni da je država neuspešna u tretiranju problema ambrozije. Samo 2008. godine je na akcije uništavanja ove korovske biljke sa javnih površina potrošeno više od 2,5 miliona evra i sve se svodi na fizičko uklanjanje, dok je broj alergičnih građana na ovu biljku sve veći. Međutim, ukoliko bi se pronašao održivi menahizam kako od ambrozije dobiti upotrebljive proizvode, umesto ogromnog troška, mnogi bi mogli da zarade.

- Kada se ambrozija prepozna kao sirovina, moglo bi da se otvori nekoliko manjih pogona za dobijanje etarskog ulja, pogotovo u ruralnim sredinama, zbog blizine sirovine. Već postoje zainteresovani za ovaj posao. Zato predlažemo da se novac, koji se dosad izdvajao za uništavanje ambrozije, daje kao subvencija onima koji bi se bavili proizvodnjom i otkupom ove vrste ulja - ističe Maksimović.

Ukoliko država stane iza ove ideje, u EC "Stanište" očekuju da će mnogi krenuti njihovim stopama, jer bi umesto problema imali dvostruku korist - akcije uklanjanja ambrozije bi bile daleko uspešnije, alergije bi bilo manje, a ponešto bi se i zaradilo.

Etarsko ulje od ambrozije je nov proizvod, koji niko zasad nije koristio, ali svojstva pokazuju da je i te kako upotrebljivo. Od cele biljke, prepoznatljivu sezonsku alergiju izaziva samo protein u omotaču polenovog zrna, ali etarsko ulje nije štetno.

Autor: Jelena Jovanović, Večernje Novosti

Na Fruškoj gori, 15. juna zvanično će biti otvoren prvi eko-kamp na ovim prostorima, koji će raditi tokom jula i avgusta. Kamp se prostire na 1.7 hektara i nalazi se nedaleko od izletišta Stražilovo kod Sremskih Karlovaca.

"Kamp je napravljen od prirodnih materijala i poseduje prerađivač otpadnih voda, zatim sanitarni objekat s toaletima, tuševima i umivaonicima. Tu su i recepcija, prostor za radionice, igralište za decu“, kaže potpresednik Kamping asocijacije Srbije Ivan Ivanović, koji zajedno sa JP "NP Fruška gora“ i organizacijama iz Holandije i Srbije realizuje ovaj projekat.

Prilazni put kampu je asfaltiran, duž kampa protiče i Stražilovski potok, a ideja je da eko-kamp obogati turističku ponudu Fruške gore i privuče veći broj turista. Gostima je na raspolaganju više od 30 šatorskih parcela i 10 parcela za prikolice i autokuće.

Istovremeno, Sremski Karlovci i Fruška gora sa 17 vinarija, mnoštvom restorana i kulturnih znamenitosti predstavljaju najkompletniji vinski put u našoj zemlji, koji je obeležen posebnom signalizacijom, a pomoću koje turisti i ostali posetioci mogu lako da pronađu mesta gde vino nastaje, ali i da nauče ponešto o istoriji kraja.

Igor Luković, predsednik somelijera Vojvodine, navodi da je obeležavanje vinskog puta na Fruškoj gori počelo 2011. a završeno je prošle godine.

"Turistima su na raspolaganju vinarije koje proizvode domaća vina. U poslednjih nekoliko godina vinogradi su se raširili, a i vinari se vraćaju domaćim sortama. Turisti na jednom mestu mogu da se podrobnije upoznaju s procesom pravljenja vina i da ga probaju na samom izvoru. Pored toga, turistima je na raspolaganju domaća autentična hrana“, objasnio je Luković.

Kamp će biti mesto i za održavanje seminara i radionica iz različitih oblasti, pre svega zaštite prirode, životne sredine i održivog razvoja.

Izvor: E2 vesti (24 sata)

S obzirom da većina stanovnika Hong Konga živi u soliterima, svakodnevno ih ometa zvučno i svetlosno zagađenje sa autoputeva koji prolaze ispod njihovih stanova. Sa željom da promene ovu situaciju, a autoputevima daju zeleniji izgled, arhitekte iz studija Bread osmislili su jedinstven projekat pod nazivom Šumski koridor. Ovaj projekat ima funkciju zvučne i svetlosne barijere, i odgovara jedinstvenim urbanističkim uslovima Hong Konga.Projekat ima za cilj razvoj nenametljive barijere instaliranjem biljaka penjačica koje deluju kao paravan između autoputa i okoline, a autoputu daju estetski prijatan izgled. Biljke penjačice se uzgajaju u posebnim saksijama koje su postavljene ispod autoputa i rastu po stubovima koji se nalaze uz autoput. Stubovi su napravljeni od plastike koja je dobijena reciklažom plastičnih flaša. Arhitekte su se odlučili na upotrebu ovog materijala jer je vrlo izdržljiv, a vek trajanja mu je oko 50 godina.Šumski koridor je i mali energetski sistem koji proizvodi električnu energiju iz okolnih vetrova i turbulencije koju prouzrokuje saobraćajni promet. Dobijena energija koristila bi se za osvetljenje autoputa, a višak bi se koristio za napajanje okolnih parkova. Kao dodatni plus, na ovom autoputu postoji i sistem za sakupljanje kišnice koja se koristi za navodnjavanje biljaka.

Izvor gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana arkov II - 4

Zrenjanin - Područja tri bare, Okanj, Crvenka i Čikoš, kao i delovi atara sela Elemir, Taraš, Kumane i Melenci odlukom Vlade Srbije proglašeni su zaštićenim područjem izuzetnog značaja, odnosno prve kategorije kao specijalni rezervat prirode pod nazivom „Okanj bara“.Tako se barski sistem, smešten uz levu obalu Tise između opština Zrenjanin i Novi Bečej, našao na spisku među deset specijalnih rezervata prirode u Vojvodini. Proglašenje specijalnog rezervata samo je prvi korak, jer propisane zahteve nakon toga tek treba sprovoditi. Za upravljača specijalnog rezervata određeno je Ekološko društvo „Okanj“ iz Elemira, a njihova dužnost bila bi i obeležavanje staza, postavljanje osmatračnica, kontrola i slično, dok bi Pokrajinski zavod za zaštitu prirode pružao podršku.

- Na području Okanja ima 39 tipova staništa. U ovom području, koje je jedno od tri slana u Vojvodini, živi šestina ukupne populacije vilinih konjica u Srbiji, dve vrste strogo zaštićenih insekata, osam vrsta vodozemaca i šest vrsta gmizavaca. Najznačajnija je, ipak, fauna ptica sa 186 vrsta, od kojih je sedam na svetskoj crvenoj listi. U Okanj bari raste Švancerbergova bokvica, koja je na evropskoj crvenoj listi biljnih vrsta – objašnjava Miloš Ranisavljev, predsednik Društva za zaštitu životne sredine „Okanj“.

Prema njegovim rečima, naročit izazov predstavljaju zagađivači vazduha jer se područje prve zone zaštite nalazi na nekoliko kilometara od industrijske zone u Elemiru, u kojoj su fabrika kaučuka, rafinerija gasa i još neka postrojenja. Osim toga, u blizini Okanja nalazi se i divlja deponija smeća koju u najkraćem roku treba sanirati.

- Počeće primena ograničenja korišćenja hemijskih sredstava, po Zakonu o upotrebi pesticide. Zatim, poljoprivrednicima će biti dozvoljeno da koriste već postojeće kolske puteve, ali tražimo da se ne otvaraju novi. Kada je reč o korišćenju pašnjaka, podržavamo ispašu ovaca i krava, ali ne i svinja, jer one uništavaju travnate površine. Vrlo je važno i da se zabrani upotreba pašnjaka za druge namene, poput izgradnje terena i slično, da se kontroliše lov – objašnjava Nedeljko Kovačev iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu poljoprivrede.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4