"Tarket" iz Bačke Palanke je jedna od firmi u kojoj se vodi briga o sakupljanju i odlaganju korisnog i opasnog otpada. Takozvani komunalni otpad koji se stvara u okviru preduzeća koristi se kao energent. Takvog otpada najviše ostaje u "Parketari".

Sunčica Vještica, menadžerka za zaštitu životne sredine, kaže da je doskora taj otpad prodavan domaćinstvima, koja su ga koristila za ogrev.

- Potom smo odlučili da otpad iz "Parketare" pretvorimo u biogorivo i pre godinu dana je instalirana kotlarnica na piljevinu. Napravljeni su silosi za mlavenje otpada, koji se sada koristi za zagrevanje radnih prostora - kaže Sunčica Vještica.

Sagorevanje velikih količina piljevine i sličnog materijala bi stvorilo veliku količinu štetnih gasova i zbog toga su u "Tarketu" montirali elektrofilter za praškaste materije. Filter zadržava štetne materije koje bi zagadile vazduh, štetile zdravlju ljudi i zagađivale životnu sredinu.

- Otkad trošimo hiljade tona korisnog otpada, gas više ne upotrebljavamo. Tako pravimo velike uštede, a nismo naneli štete životnoj sredini - dodaje Vještica.

Izvor: Blic
 

Živa iz sijalica dugoročno može da ugrozi životnu sredinu. Fluorescentne lampe i sijalice štede potrošnju električne energije, ali sa druge strane sadrže određenu količinu žive koja je visokotoksična materija.
Gordana vlajić, iz BiS reciklažnog centra,  kaže da ukoliko se živa neadekvatno odloži na deponije a ne u reciklažni centar, lako može doći u prehrambeni lanac ishrane i dugoročno ugroziti životnu sredinu.
Zakon o upravljanju otpadom nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojemo sakupljati i da se ne smeju odlagati na komunalni otpad.

Izvor: Blic

U BiS reciklažnom centru u Omoljici kod Pančeva trebalo bi u aprilu da počne reciklaža fluorescentnih cevi i svih vrsta sijalica. U novi pogon je uloženo pola miliona evra i prvi je takve vrste u Srbiji.

Montiranje opreme biće završeno do kraja marta, a kapacitet će biti od pet do osam miliona komada sijalica godišnje, što će zavisiti od količina materijala.

Gordana Vlajić iz Bis reciklažnog centra kaže da će za sat vremena moći da se preradi do 3.000 celih rashodovanih lampi ili sijalica, odnosno 5.000 komada izlomljenih.

- Novo postrojenje radiće totalnu reciklažu, što znači da će se kao produkt za dalje preradu dobijati čisto staklo, metal, plastika, fosfor i živa - objašnjava Gordana Vlajić.

U BiS reciklažnom centru kažu da će emisija žive iz postrojenja biti minimalna, od 0,001 do 0,002 miligrama po metru kubnom, a maksimalno dozvoljena je 0,025 miligrama po metru kubnom.

Nikola Egić, direktor BiS reciklažnog centra, naglašava da se u Srbiji ta vrsta otpada skoro uopšte ne tretira i ne reciklira, niti se sijalice prikupljaju.

- Zbog toga je BiS reciklažni centar o svom trošku osmislio, naručio i realizovao namenske kutije za pravilno odlaganje sijaličnog otpada i te kutije ustupamo velikim tržnim centrima, ministarstvima, firmama - kaže Egić.

BiS reciklažni centar je na Međunarodnom sajmu zaštite životne sredine već predstavio novi sistem za reciklažu svih vrsta sijalica i fluorescentnih cevi. Taj novi pogon, pored sistema za degasifikaciju i reciklažu rashladnih uređaja, kao i sistema za reciklažu fluo-cevi, svrstava BiS reciklažni centar u jedan od najsavremenijih u ovom delu Evrope.

- I dalje jedini u Srbiji imamo krašer mašinu za reciklažu fluorescentnih cevi i sijalica, a za manje od mesec dana bićemo i prvi u Srbiji sa kompletnim postrojenjem za totalnu raciklažu svih vrsta sijalica, fluo-cevi i sijalica sa živom - naglašava Vanja Radenković.

- Osnovna namena krašer mašine je smanjenje zapremine sijalica do 80 procenata lomljenjem na licu mesta, da bi se sprečilo lomljenje u transportu koje bi dovelo do zagađivanja životne sredine. Kapacitet krašer mašine za fluorescentne cevi i uređaje za osvetljenje je 1.500 komada po satu, što mesečno iznosi 264.000 komada, odnosno 3.168.000 komada za godinu dana - objašnjava Radenković.

Krašer mašina se odvozi specijalnim kamionom do mesta gde je prikupljen otpad čime se izbegava rizičan transport, a odbačene fluorescentne lampe se zatim tretiraju na licu mesta.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je pre godinu i po dana, na osnovu Zakona o upravljanju otpadom izdalo kompaniji "Božić i sinovi" iz Pančeva rešenje o izdavanju dozvole za sakupljanje i transport otpadnih fluorescentnih cevi, otpada od elektronskih i električnih proizvoda i ostalog opasnog i neopasnog otpada na teritoriji Republike Srbije. 

Izvor: Blic