01. Mar, 2021.

Farmer Mihael Buk (Michael Buck) napravio kuću za svega 150 funti (oko 21000 dinara ili 180 eura) u nameri da pokaže da gradnja stambenog objekta ne mroa da košta ćitavo bogatstvo i da traje ceo život.

Na kraju svog dvorišta krenuo je sa izgradnjom kolibe iz snova koristeći se isključivo recikliranim materijalo i stvarima koje više niko ne želi. Za izgradnju kolibice bilo mu je potrebno svega 8 meseci koristeći se starom tehnikom gradnje u kojo glavnu ulogu imaju zemlja, glina, pesak, slama i voda. Krov je napravljen od drvene konstrukcije i slame, dok je unutrašjost uređena materijalima koje je našao na đubrištu. Reklo bi se da ovako izgrađena kuće hladna, međutim izuzetno dobra izolacija čini da se toplota ne gubi tako lako i boravak u kolibici je zaista veoma prijatan.

Kolibicu iznajmljuje radniku koji radi na farmi u komšiluku koji, verovali ili ne, "stanarinu" plaća u mleku a kako nema struje, gasa ili vode nema ni računa za iste.

Izvor: dailymail.co.uk

Naučnici Centra za organsku fotonika i elektroniku (COPE), Instituta za tehnologiju u Džordžiji, u saradnji sa Univerzitetom Perdju, uspeli su da razviju novu vrstu efikasnih solarnih ćelija. Osnovna razlika, u poređenju sa do sada korišćenim tehnologijama je organsko poreklo ćelija, što u krajnjoj liniji omogućava njihovu reciklažu. Podloga za solarne ćelije se izrađuje od drveta, ali se mogu koristiti i tkiva manjih biljaka. Da bi se postiglo da solarne ćelije budu brzo reciklirane u vodi, na sobnoj temperaturi, izrađuju se na podlozi od celuloznih nanokristala (CNC).

Iako je konačna verzija još uvek daleko, veruje se da će po prvi put biti razvijena tehnologija koja omogućava potpunu reciklažu proizvoda nakon korišćenja. Prema tvrdnjama naučnika zaposlenih na ovom projektu, do sada su uglavnom korišćene podloge od stakla, plastike i naftnih derivata, a sada se po prvi put solarne ćelije izrađuju na organskoj osnovi. Projektom je rukovodio profesor Bernard Kipelen, koji naglašava da je neophodan uslov bio da se izrade solarne ćelije koje se mogu reciklirati. U suprotnom, rešavanjem problema zavisnosti od fosilnih goriva, stvara se problem tehnologije koja na kraju svog "životnog ciklusa" nije razgradiva i pogodna za reciklažu.

CNC podloga (od celuloznih kristala) na kojoj je izrađena ova solarna ćelija, ima osobinu provođenja svetlosti (poput lišća na drveću), čime se omogućava da svetlost prvo prodre u unutrašnjost ćelije, da bi tek nakon toga bila apsorbovana od strane tankog sloja poluprovodnika koji je takođe organskog porekla. Iako trenutna efikasnost ovih solarnih ćelija na drvenoj osnovi nije impresivna (2,7%), naučnici tvrde da je to ipak veliki pomak na polju razvoja ćelija na organskoj podlozi. Uz podnošenje privremenog patenta na proizvod, naredni korak naučnika iz Džordžije je dostizanje nivoa efikasnosti preko 10%, koji inače ostvaruju ćelije izrađene na osnovama od stakla i naftnih derivata.

Izvor teksta: reciklirajte.me

Tekst pripremio: Tomislav Milunov, II-7

Da i od predmeta i materijala kojima je mesto na deponiji može da se napravi umetničko delo pokazali su mnogi maštoviti umetnici, a mi smo izabrali 10 najkreativnijih.

Osim što se može preraditi u velikim postrojenjima za reciklažu, otpad se može "oživeti" na još jedan način - umetnički. Svakoga dana veliki broj ljudi sa originalnim idejama širom sveta bavi se ovom "granom" reciklaže... ili umetnosti?

Svejedno, sajt "Odi" nam je omogućio da na jednom mestu vidimo 10 najkreativnijih skulptura nastalih isključivo od iskorišćenih i odbačenih predmeta.

Londonski umetnik Robert Bredford kreirao je ove skulpture pasa u prirodnoj veličini koristeći isključivo odbačene plastične predmete, uglavnom delove dečijih igračaka.

Na ideju je došao 2002. posmatrajući davno zaboravljene igračke svoje dece kao deo nečega mnogo većeg. Neke od skulptura sadrže delove od 3.000 različitih igračaka i prodate su za 19.000 dolara.

Krajem 2008. godine, umetnik Stjuart Mardok napravio je repliku Klifton visećeg mosta u engleskom gradu Bristolu od limenki "Koka-kole".

Nije poznato da li je neko pokušao da ga pređe.

Na tronedeljnoj godišnjoj izložbi na otvorenom "Skulpture uz more" u Sidneju, Entoni Hejvud je učestvovao sa dva veoma intrigantna dela, od kojih je jedno slon sastavljen od kućnog otpada i nazvan "Broken Family".

Ono što verovatno nikom od nas ne bi palo na pamet, palo je američkom umetniku Majklu Robertsu - da od starih ručnih i stonih časovnika kreira skulpturu krave, koja je nazvana "Pasture Bedtime" i  sadrži 2.000 komada satova. Na aukciji na kojoj su prikupljana sredstva za jednu američki dečiju bolnicu, prodata je za 11.500 dolara.

Izvor: rts.rs

Priredio: Matej Nana, i-4

Grupa holandskih arhitekata došla je na ideju o stvaranju veštačkih ostrva za čiju bi se "izgradnju" koristile ogromne količine plastičnog otpada koje plutaju i zagađuju okeane. Ostrva bi imala površinu od 10.000 kvadratnih kilometra i na njima bi moglo da se živi.

Polazeći od principa da po okeanima već plutaju džinovski plastični "kontinenti", od kojih se najveći nalazi u Tihom okeanu, Ramon Knester i njegov tim su izradili projekat koji su nazvali "Reciklirano ostrvo“.

Autori projetka smatraju da bi takvi projekti omogućili čišćenje okeana od plastičnog otpada i stvaranje novih teritorija koje zadovoljavaju ekološke norme. Na veštačkim ostrvima mogla bi da se proizvodi čista energija, a njihovi stanovnici bi se bavili poljoprivredom kojom bi zadovoljavali svoje potrebe, prenose strani mediji.

Plastični "kontinenti" koji plutaju okeanima sežu do dubine od 10 do 30 metara i prostiru se na hiljade kilometara. Stručnjaci priznaju da njihovo uklanjanje za sada nije moguće.

Plastični otpad u morima i okeanima predstavlja veoma ozbiljan ekološki problem pošto se razlaže na sitne delove koje ptice i ribe gutaju što dovodi do njihovog masovnog uginuća.

Izvor: vesti-online.com

Izvor: Matej Hana, I-4

Zbog izuzetnog interesovanja građana, nastavlja se akcija “Do plaže – preko reciklaže!” započeta povodom Svetskog dana zaštite životne sredine. Naime, “BiS Reciklažni centar” je pružio mogućnost đacima, studentima, penzionerima… građanima Pančeva i okoline da, čuvajući životnu sredinu – zarade džeparac za letovanje, dopune “rupe” u penziji, pomognu kućni budžet. Akcija koju su osmislili zove se: DO PLAŽE, PREKO RECIKLAŽE!

BiS RECIKLAŽNI CENTAR

Sa željom da Pančevo sačuvaju čistim, da se sačuvaju prirodni resursi i afirmiše reciklaža, ali i da se mladi Pančeva edukuju o nužnosti pravilnog odlaganja električnog i elektronskog otpada, za svaki doneti rashodovani električni ili elektronski uređaj, donosiocima ove vrste otpada će biti plaćeno prema cenovniku koji će biti istaknut na namenskim kontejnerima za prikupljanje ove vrste otpada.

Sve što je potrebno je da Pančevci pretraže svoje podrume, tavane, ostave, terase, dvorišta… da pronađu dotrajale i odbačene frižidere, štednjake, televizore, računare, usisivače, miksere, telefone, radio aparate, televizore… i da raskrče kuću od električnog i elektronskog otpada. Pančevo će se “ratosiljati” starudije, a iznosom dobijenom za otpad koji donosioci predaju na reciklažu – dopuniće se kućni budžet.

Vredne i ekološki osvešćene žitelje Pančeva njihov “ekološki džeparac” čeka od 10 do 18 sati, u petak, subotu i nedelju, 6, 7. i 8. jula kod obeleženih namenskih kontejnera koji će biti postavljeni na platou ispred Mesne zajednice “Kotež 1”, u Ul. Braće Jovanovića bb i na parkingu ispred zgrade u Ul. M. Gorkog 2, u Pančevu. Svi prikupljeni uređaji biće recilirani u pogonima “BiS Reciklanog centra”.

Dodatne informacije svi zainteresovani mogu dobiti putem pozivanja besplatne eko-linije: 0800 333 033.

Izvor: personalmag.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2

Oslobađanje od elektronskog otpada u Evropi

Elektronski otpad čine mašine za pranje veša, televizori, mikrotalasne pećnice, usisivači, mobilni telefoni, i naravno, računari. Prosečan građanin Velike Britanije, na primer, u toku svog života odbaci oko 3 tone otpada .

HP je učestvovao u svim fazama zakonodavnog postupka za pokretanje nove direktive Evropske unije pod nazivom WEEE (Waste Electrical and Electronic Equipment) koja reguliše prikupljanje i reciklažu elektronskog otpada.

WEEE direktiva koristi jasan princip koji se zasniva na odgovornosti svakog pojedinačnog proizvođača, tzv. IPR (Individual Producer Responsibility) princip. Svaki proizvođač biće odgovoran za svoje proizvode isporučene posle avgusta 2005.

„Očuvanje životne sredine je ključni element HP-ove trajne opredeljenosti za ideju globalnih građana i osnova našeg poslovnog uspeha na duge staze“, rekao je Klaus Hijeronimi, generalni direktor u organizaciji za životnu sredinu, HP EMEA.

HP-ovi centri za reciklažu širom sveta već sada obrade oko 1,8 miliona kilograma računarskog hardvera svakog meseca. HP je sebi postavio za cilj da do 2007. godine reciklira pola milijarde kilograma elektronskih proizvoda i opreme za štampanje.

Da funkcioniše - U saradnji sa lokalnim vlastima i industrijskim udruženjima, HP se stara da se WEEE direktiva primenjuje i u praksi. To znači stvaranje nove industrije za reciklažu bilo na nivou država bilo na evropskom nivou u kojoj vladaju zakoni konkurencije kako bi se postigli najmanji mogući troškovi.

Pilot projekti koje je započeo HP poslužili su kao proba za uvođenje WEEE zakona. U Rojtlingenu (pop. 110,016) u Nemačkoj, projekat koji su vodili HP i lokalne vlasti pokazao je da su ljudi veoma zainteresovani za recikliranje IT opreme kada im se za to pruži prilika.

„Danas nam se potrošači obraćaju sa molbom da recikliramo njihove računare, ali će ubuduće, zahvaljujući WEEE zakonu, moći da ga odlože na mesta koja su za to predvidele njihove opštine“, objašnjava Klaus Hijeronimi.

Udruživanjem snaga sa kompanijama Sony Europe, Braun i Electrolux, HP je već stvorio evropsku platformu za reciklažu (ERP) — zajedničku platformu za recikliranje elektro i elektronskog otpada na nivou koji obuhvata celu Evropu. ERP platforma je formirana sa ciljem da se aktiviranjem mehanizma konkurencije obezbedi poboljšanje kvaliteta postupka recikliranja i smanji cena koju plaćaju potrošači.

Sada i druge kompanije kao što su Samsung, Logitech i Remington nastoje da problem elektronskog otpada rešavaju na evropskom, umesto na državnom nivou.

Da bude jednostavno - Svaki HP-ov klijent dobiće svoju ulogu u zaštiti životne sredine.

Potrošači će jednostavno moći da odlože HP-ovu opremu na za to određena mesta u svojim opštinama i ona će biti isporučena postrojenjima koji omogućavaju ponovnu upotrebu, rekonstrukciju i reciklažu. Kompanije poput HP-a moraju da finansiraju tu reciklažu, čime se teret odgovornosti za kraj životnog veka proizvoda u najvećoj meri prebacuje na samog proizvođača.

HP će komercijalnim klijentima obezbediti besplatnu reciklažu za svu elektronsku opremu nakon što oni tu opremu vrate na određena mesta za prikupljanje HP opreme. HP predviđa da će zahtevi koji se odnose na vraćanje proizvođaču i reciklažu predstavljati sastavni deo budućih komercijalnih poslovnih odnosa.

„Znamo da naši klijenti žele da učestvuju u našem programu recikliranja jer je „Kako da recikliram“ najčešće pitanje vezano za očuvanje životne sredine koje se upućuje HP-u“, rekao je Zoe MekMahon, menadžer zadužen za strategiju za zaštitu i očuvanja životne sredine, HP EMEA.

Projektovanje za očuvanje životne sredine

HP veruje da je IPR princip najbolji način da se promoviše ekološko projektovanje proizvoda. HP-ov program „Projektovanje za očuvanje životne sredine“ smanjuje ekološku štetnost HP-ovih proizvoda u svim fazama projektovanja, proizvodnje, upotrebe i na kraju životnog veka.

Svaka nova linija HP-ovih računarskih proizvoda i proizvoda za obradu slika projektovana je tako da nudi bolje performanse od prethodnih modela, tako da troši manje energije i koristi manji broj materijala, na primer, dve vrste plastike, umesto petnaest.

Umesto upotrebe lepkova i vezivnih materijala, HP svoje proizvode dizajnira tako da se spajaju mehanički, a u nekim HP skenerima lampe sa živom zamenjene su senzorima izrađenim u novoj tehnologiji za detektovanje kontakta sa slikom.

HP je razvio komponentu za HP Scanjet skener izrađenu 25% od reciklirane plastike koja se koristi u kertridžima za štampače i 75% od recikliranih plastičnih boca, a koja zadovoljava sve specifikacije i zahteve za taj proizvod.

HP i dalje u svojim kertridžima za štampanje i ambalaži smanjuje upotrebu materijala koji se ne mogu reciklirati. Od 1992. godine HP je smanjio prosečan broj delova koji se koriste u jednobojnim kertridžima za laserske štampače iz serije LaserJer za 25% i tako povećao mogućnost njihove reciklaže.

„Uticaj proizvoda na životnu sredinu je u velikoj meri određen još u fazi projektovanja, tako da uspešno recikliranje zahteva inoviranje“, objasnio je Klaus Hijeronimi.

Izvor: www.hp.com

Priredila: Tamara Horti, III-2

Evropska unija je 2003. godine usvojila Direktive vezane za probleme električnog i elektronskog otpada. Prva Direktiva je „Waste of Electrical and Electronik Equipment“ (WEEE)Direktiva o električnom i elektronskom otpadu, dok je druga RoHS (Restriction of the use of hazardoues substances) – Direktiva o ograničenjima za upotrebu opasnih materija. Ove Direktive su 2006.godine postale važeći zakon Evropske Unije. Od tada bilo koji proizvod koji ne zadovoljava kriterijume ovih Direktiva neće biti moguće plasirati na tržište u zemljama EU

WEEE

Svrha ove Direktive je prevencija nastanka električnog i elektronskog otpada, ponovne uporebe, reciklaže i ostalih oblika obnavljanja ovakvog otpada čime bi se smanjilo konačno odlaganje ee-otpada. Takođe, ona nastoji da poboljša ekološke performanse svih operatera angažovanih u životni vek proizvoda.

WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja elektronskim i električnim otpadom kroz:

  • Selektivno prikupljanje elektronskih i električnih uređaja pomoću odgovarajućih sistema koji čuvaju integritet uređaja i njihove potencijale za obnavljanje
  • Stopu sakupljanja koja iznosi 4 kg ee-otpada po stanovniku godišnje
  • Individualnu odgovornost proizvođača
  • Stope ponovne upotrebe, reciklaže i obnove koje se kreću u rasponu od 50-80% u zavisnosti od razmatrane kategorije uređaja
  • Pružanje informacija krajnjim korisnicima čije je učešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže, kroz obeležavanje, pakovanje kao i pružanje informacija postrojenjim za tretman

RoHS

Dostupni dokazi su pokazali da su neophodne posebne mere sakupljanja, tretmana, reciklaže i odlaganja ee-otpada a koje su definisane WEEE Direktivom kako bi se smanjili problemi upravljanja otpadom vezani za teške metale. Uprkos ovim merama veliki deo električnog i elektronskog otpada će završavati u trenutnim tokovima otpada. Čak i ako je zasebno prikupljen ee-otpad i podvrgnut procesima reciklaže on i dalje sadrži opasne materije poput žive, kadmijuma, olova, PCB a koje predstavljaju rizik po okolinu i zdravlje ljudi.

Uzimajući u obzir tehničke i ekonomske mogućnosti, najefektivniji način za redukciju rizika po okolinu i ljudsko zdravlje od ovih supstanci jeste njihova zamena sa neškodljivim ili manje opasnim materijalima. RoHS Direktiva se odnosi na električne i elektronske uređaje koji su definisani kategorijama elektronskih i električnih uređaja izuzimajući kategorije 8. i 9. RoHS u svojim specifikacijama tačno određuje koliki udeo teških metala i kontrolisanih supstanci u odnosu na masu svaka komponenta može da sadrži. Definisana je dozvoljena maksimalna koncentracija opasnih supstanci od 0.1% po težini u homogenim sistemima.

Bazelska konvencija

Napori da se stane na put slobodnoj trgovini otrovnim otpadom delimično su urodili plodom – međunarodnim sporazumom Ujedinjenih Nacija o ograničenju trgovine toksičnim otpadom, poznatim kao Bazelska konvencija. Bazelska konvencija je međunarodni multilateralni ugovor, sačinjen u Bazelu (Švajcarska) marta 1989. godine kojim se regulišu norme postupanja, odnosno, kriterijumi za upravljanje otpadom na način usaglašen sa zahtevima zaštite i unapređenja životne sredine, kao i postupci prekograničnog kretanja opasnog i drugog otpada.

Bazelskim amadmanom je od 1995. godine zabranjen izvoz opasnog otpada u zemlje koje nemaju odobrene kapacitete za postupanje sa ovom vrstom otpada, tj. u zemlje van Evropske Unije. Srbija je potpisala Bazelsku konvenciju 1989. Godine, a ratifikovala je i postala član 2000. godine.

Izvor: zerowaste.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2

Rešenja koja doprinose kretanju društva ka povećanju svesti o očuvanju životne sredine su: smanjenje nastanka otpada i povećanje količine materijala koji se može ponovo iskoristiti.

Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. To je pojam kojim se može opisati proces pretvaranja otpada u sirovine od kojih mogu nastati novi proizvodi.

Reciklaža uključuje: prikupljanje, razdvajanje tj. sortiranje, preradu i proizvodnju novih proizvoda od polovnih delova ili materijala.

Reciklaža ima ekološki, ekonomski i socijalni značaj. Ona može da utiče na podizanje ekološke svesti ljudi, pomaže u sprečavanju zagađenja životne sredine, štedi prirodne resurse.

Za izradu proizvoda od recikliranih sastojaka često se troši manja količina energije nego za izradu istog proizvoda od sirovina.

Reciklažom se smanjuje količina otpada koji se šalje na deponije i ublažava problem odlaganja otpada i stvaranja divljih deponija.

Širom sveta podaci o raciklaži u velikoj meri variraju između zemalja. U Japanu se reciklira 80%-90% otpada, u zemljama Evropske unije 30%-40%, Austrija reciklira toliku količinu otpada da samo 3% ostaje na deponijama. U Srbiji se 97% otpada nalazi na deponijama, što je najmanje ekonomična i ekološki opravdana opcija za upravljanje otpadom.

Neadekvatno upravljanje otpadom je jedan od najvećih problema sa aspekta zaštite životne sredine Republike Srbije i isključivo je rezultat neadekvatnog stava društva prema otpadu. Taj problem se prvi put javio u periodu ubrzane industrijalizacije zemlje početkom 1950. godine i trajao je do kraja ’80-ih godina.

Šta sve može da se reciklira?

Mnogi materijali mogu da se recikliraju, kao što su: papir, karton, staklo, keramika, beton, aluminijum, gvožđe, elektronski otpad, baterije, otpadno ulje…

Proces reciklaže:

Staklo

Staklo se koristilo još pre 3.000 godina, kada su ga Egipćani koristili da bi izrađivali nakit, šolje i druge predmete. Staklo je jedan od najlakših materijala za reciklažu.

Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere da bi se uklonile nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, a potom se meša sa novim sirovinama (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600°C. Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, i na kraju procesa nastaje nova boca ili drugi stakleni proizvod. Staklo može da se reciklira neograničen broj puta i ne gubi na kvalitetu.

Plastika

Za razliku od stakla koje je napravljeno od prirodnih supstanci, plastika se pravi od veštačkih sirovina, uključujući naftu i mazut.

Reciklaža se vrši tako što se nakon donošenja plastike u centar za reciklažu plastika prvenstveno pere i seče na sitne ljuspice, koje se potom razdvajaju u flotacione rezervoare gde se suše i tope. Plastika iz sistema izlazi u dugim nitima, koje se hlade i seku na palete, nakon čega se transportuju do proizvođača.

Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno važi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl...

Papir

Papir je napravljen od sićušnih vlakana. Pošto ova vlakna vremenom postaju slaba, papir se ne može zauvek reciklirati. Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta.

Kada se reciklira papir, trebalo bi odvojiti beli papir od kartona. Reciklaža papira se vrši tako što se papir za reciklažu sortira, a zatim se natapa i zagreva u velikim kacama, postajući pulpa. Dodaju se posebne hemikalije da bi se uklonilo mastilo iz novina. Pulpa se prečišćava od lepka i ostalih nečistoća i ubacuje se u mašinu koja je izbacuje na ravnu pokretnu traku gde se formiraju listovi. Osušeni listovi su spremni za upotrebu.

Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Aluminijum

Aluminijum se može reciklirati brzo i lako. Pravljenje aluminijuma od recikliranog aluminijuma troši 96% manje energije.

Reciklaža se obavlja tako što se aluminijumske limenke u postrojenjima za reciklažu seku i tope. Istopljeni aluminijum se hladi i formiraju se poluge, koje se koriste za pravljenje novih proizvoda.

Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi.

Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čeličnih nosača ili delova motora.

SAVETI:

  1. Reciklirajte papir - Ne bacajte novine! Jedna tona sakupljenog papira spasiće od seče 17 stabala drveća!
  2. Preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode!
  3. Odvajajte papir, staklo, plastiku, metal i bacajte ih u posebne kontejnere!
  4. Upotrebljavajte jedan proizvod više puta!
  5. Reciklažom jedne flaše od stakla uštedi se energija koja je dovoljna da sijalica od 100W svetli 4h!
  6. Staklo može da se reciklira 100% i da se neograničeno puta iznova koristi!
  7. Jedna reciklirana staklena flaša sačuva toliko energije koliko je potrebno kompjuteru da radi 25 minuta!
  8. Jedna reciklirana konzerva uštedi toliko energije koliko je potrebno da televizor radi 3 sata!
  9. Glomazni otpad odlažite u vreme i na mesto organizovanog odvoza!
  10. Posebno odvajajte metalni otpad i automobilske gume od ostalog otpada!
  11. Ne uništavajte kontejnere i kante za smeće!
  12. Odgovorno i kontrolisano izdvajajte otpad - Ne stvarajte divlje deponije!
  13. Reciklažom jedne tone plastike štedi se 1000 - 2000 galona benzina! (1 galon = 3,7854L)
  14. Više od 30 miliona stabala se smanji za jednogodišnju proizvodnju novina!
  15. Potrebno je između 400 i 500 godina da se razgradi stiropor u životnoj sredini!
  16. Potrebno je šest meseci da se raspadne pomorandžina kora u životnoj sredini!

 

Izvor: ecotopia.rs

Tekst preuzela: Tamara Horti, III-2

PokloniIOtpadSkloni