Obnovljive izvore energije možemo podijeliti u dvije glavne kategorije: tradicionalne obnovljive izvore energije poput biomase i velikih hidroelektrana, te na takozvane "nove obnovljive izvore energije" poput energije Sunca, energije vjetra, geotermalne energije itd. Iz obnovljivih izvora energije dobiva se 18% ukupne svjetske energije (2006), ali je većina od toga energija dobivena tradicionalnim iskorištavanjem biomase za kuhanje i grijanje - 13 od 18%. Od velikih hidroelektrana dobiva se dodatnih tri posto energije. Prema tome, kad izuzmemo tradicionalne obnovljive izvore energije jednostavno je uračunati da takozvani "novi izvori energije" proizvode samo 2,4% ukupne svjetske energije. 1,3% otpada na instalacije za grijanje vode, 0,8% na proizvodnju električne energije i 0,3% na biogoriva. Taj udio u budućnosti treba znatno povećati jer neobnovljivih izvora energije ima sve manje, a i njihov štetni utjecaj sve je izraženiji u zadnjih nekoliko desetljeća. Sunce isporučuje Zemlji 15 tisuća puta više energije nego što čovječanstvo u sadašnjoj fazi uspijeva potrošiti, ali usprkos tome neki ljudi na Zemlji se smrzavaju. Iz toga se vidi da se obnovljivi izvori mogu i moraju početi bolje iskorištavati i da ne trebamo brinuti za energiju nakon fosilnih goriva.

Razvoj obnovljivih izvora energije (osobito od vjetra, vode, suncai biomase) važan je zbog nekoliko razloga: obnovljivi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije ugljičnog dioksida (CO2) u atmosferu. Smanjenje emisije CO2 u atmosferu je politika Europske unije, pa se može očekivati da će i Hrvatska morati prihvatiti tu politiku.

povećanje udjela obnovljivih izvora energije povećava energetsku održivost sustava. Također pomaže u poboljšavanju sigurnosti dostave energije na način da smanjuje ovisnost o uvozu energetskih sirovina i električne energije.

očekuje se da će obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konvencionalnim izvorima energije u srednjem do dugom razdoblju.

GEOTERMALNA ENERGIJA (GEOTHERMAL ENERGY)

Riječ geotermalno ima porijeklo u dvjema grčkim riječima geo (zemlja) i therme (toplina) i znači toplina zemlje, pa se prema tome toplinska energija Zemlje naziva još i geotermalna energija. Toplina u unutrašnjosti Zemlje rezultat je formiranja planeta iz prašine i plinova prije više od četiri milijarde godina, a radioaktivno raspadanje elemenata u stijenama kontinuirano regenerira tu toplinu, pa je prema tome geotermalna energija obnovljivi izvor energije. Osnovni medij koji prenosi toplinu iz unutrašnjosti na površinu je voda ili para, a ta komponenta obnavlja se tako da se voda od kiša probija duboko po raspuklinama i tamo se onda zagrijava i cirkulira natrag prema površini, gdje se pojavljuje u obliku gejzira i vrućih izvora.

Vanjska kruta kora Zemlje duboka je od pet do 50 kilometara i sastavljana je od stijena. Tvari iz unutarnjeg sloja neprestano izlaze na površinu kroz vulkanske otvore i pukotine na dnu oceana. Ispod kore nalazi se omotač i on se proteže do dubine od 2900 kilometara, a sačinjen je od spojeva bogatih željezom i magnezijem. Ispod svega toga nalaze se dva sloja jezgre – tekući sloj i kruti sloj u samoj jezgri planeta. Polumjer Zemlje je otprilike 6378 kilometara, i nitko zapravo ne zna što se točno nalazi u unutrašnjosti, sve navedeno su zapravo znanstvene pretpostavke izgleda unutrašnjosti planeta. Te pretpostavke temelje se na eksperimentima u uvjetima visokog tlaka i velikih temperatura.

Spuštanjem kroz vanjski sloj Zemlje, tj. koru temperatura raste otprilike 17 °C do 30 °C po kilometru dubine (50 – 87 °F po milji dubine). Ispod kore nalazi se omotač koji je sastavljen od djelomično rastopljenih stijena i temperatura tog omotača je između 650 i 1250 °C (1200 – 2280 °F). U samoj jezgri Zemlje temperature bi po nekim procjenama mogle biti između 4000 i 7000 °C (7200 – 12600 °F). Budući da toplina uvijek prelazi sa toplijih dijelova na hladnije, toplina iz unutrašnjosti Zemlje prenosi se prema površini i taj prijenos topline glavni je pokretač tektonskih ploča. Na mjestima gdje se spajaju tektonske ploče može doći do propuštanja magme u gornje slojeve i ta magma se tada hladi i stvara novi sloj zemljine kore. Kad magma dođe do površine može stvoriti vulkane, ali većinom ostaje ispod površine te tvori ogromne bazene i tu se počinje hladiti, a taj proces traje od 5000 godina do milijun godina. Područja ispod kojih se nalaze ovakvi bazeni magme imaju visok temperaturni gradijent, tj. temperatura raste vrlo brzo povećanjem dubine i takva područja izuzetno su pogodna za iskorištavanje geotermalne energije.

Potencijal geotermalne energije je ogroman, ima je 50000 puta više od sve energije koja se može dobiti iz nafte i plina širom svijeta. Geotermalni resursi nalaze se u širokom spektru dubina, od plitkih površinskih do više kilometara dubokih rezervoara vruće vode i pare koja se može dovesti na površinu i iskoristiti. U prirodi se geotermalna energija najčešće pojavljuje u formi vulkana, izvora vruće vode i gejzira. U nekim zemljama se geotermalna energija koristi već tisućljećima u obliku toplica odnosno rekreacijsko-ljekovitog kupanja. No razvoj znanosti nije se ograničio samo na područje ljekovitog iskorištavanja geotermalne energije već je iskorištavanje geotermalne energije usmjerio i prema procesu dobivanja električne energije te grijanju kućanstava i industrijskih postrojenja. Grijanje zgrada i iskorištavanje geotermalne energije u procesu dobivanja struje, glavni su ali ne i jedini načini iskorištavanja te energije. Geotermalna energija također se može iskoristiti i u druge svrhe kao što su primjerice u proizvodnji papira, pasterizaciji mlijeka, plivačkim bazenima, u procesu sušenja drveta i vune, planskom stočarstvu, te za mnoge druge svrhe.

Glavni nedostatak prilikom iskorištavanja geotermalne energije je da nema puno mjesta na svijetu koja su izuzetno pogodna za eksploataciju. Najpogodnija su područja na rubovima tektonskih ploča, tj. područja velike vulkanske i tektonske aktivnosti. Sljedeća slika prikazuje tektonsku kartu svijeta i područja pogodna za iskorištavanje geotermalne energije.

PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE

Jedan od najzanimljivijih oblika iskorištavanja geotermalne energije je proizvodnja električne energije. Tu se koriste vruća voda i para iz Zemlje za pokretanje generatora, pa prema tome nema spaljivanja fosilnih goriva i kao rezultat toga nema niti štetnih emisija plinova u atmosferu, ispušta se samo vodena para. Dodatna prednost je u tome što se takve elektrane mogu implementirati u najrazličitijim okruženjima, od farma, osjetljivih pustinjskih površina pa sve do šumsko-rekreacijskih područja.

Počeci korištenja topline Zemlje za generiranje električne energije vežu se uz malo talijansko mjesto Landerello i 1904 godinu Tamo je te godine započelo eksperimentiranje s tim oblikom proizvodnje električne energije, kada je para upotrijebljena za pokretanje male turbine koja je napajala pet žarulja, a taj se eksperiment smatra prvom upotrebom geotermalne energije za proizvodnju električne energije. Tamo je 1911 počela gradnja prve geotermalne elektrane koja je završena 1913 i nazivna snaga joj je bila 250 kW. To je bila jedina geotermalna elektrana u svijetu kroz gotovo pola stoljeća. Princip rada je jednostavan: hladna voda upumpava se na vruće granitne stijene koje se nalaze blizu površine, a van izlazi vruća para na iznad 200 °C i pod visokim pritiskom i ta para onda pokreće generatore. Iako su sva postrojenja u Landerello-u uništena u drugom svjetskom ratu, postrojenja su ponovo izgrađena i proširena te se koriste još i danas. To postrojenje i danas električnom energijom napaja oko milijun domaćinstava tj. proizvede se gotovo 5000 GWh godišnje, što je oko 10% ukupne svjetske proizvodnje struje iz geotermalnih izvora. Iako je geotermalna energija obnovljivi izvor energije, tlak pare se u Landerello-u smanjio za 30% od 1950.

Trenutno se koriste tri osnovna tipa geotermalnih elektrana:

1. Princip suhe pare (Dry steam) – koristi se iznimno vruća para, tipično iznad 235 °C (445 °F). Ta para se koristi za direktno pokretanje turbina generatora. Ovo je najjednostavniji i najstariji princip i još uvijek se koristi jer je to daleko najjeftiniji princip generiranja električne energije iz geotermalnih izvora. Spomenuta prva geotermalna elektrana na svijetu u Landerello-u koristila je taj princip. Trenutno se najveća elektrana koja koristi „Dry steam“ princip nalazi u sjevernoj Kaliforniji i zove se The Geysers, a proizvodi električnu energiju još od 1960 godine. Količina proizvedene električne energije iz tog postrojenja još uvijek je dovoljna za opskrbu grada veličine San Francisco-a.
2. Flash princip (Flash steam) – koristi se vruća voda iz geotermalnih rezervoara koja je pod velikim pritiskom i na temperaturama iznad 182 °C (360 °F). Pumpanjem vode iz tih rezervoara prema elektrani na površini smanjuje se tlak pa se vruća voda pretvara u paru u pokreče turbine. Voda koja se nije pretvorila u paru vraća se natrag u rezervoar zbog ponovne upotrebe. Većina modernih geotermalnih elektrana koristi ovaj princip rada.
3. Binarni princip (Binary cycle) – Voda koja se koristi u kod binarnog principa je hladnija od vode koja se koristi kod ostalih principa generiranja električne energije iz geotermalnih izvora. Kod binarnog principa vruća voda se koristi za grijanje tekućine koja ima znatno nižu temperaturu vrelišta od vode, a ta tekućina isparava ne temperaturi vruće vode i pokreće turbine generatora. Prednost tog principa je veća efikasnost postupka, a i dostupnost potrebnih geotermalnih rezervoara je puno veća nego kod ostalih postupaka. Dodatna prednost je potpuna zatvorenost sistema budući da se upotrijebljena voda vraća natrag u rezervoar pa je gubitak topline smanjen, a gotovo da i nema gubitka vode. Većina planiranih novih geotermalnih elektrana koristiti će ovaj princip.

Princip koji će se koristiti kod izgradnje nove elektrane ovisi o vrsti geotermalnog izvora energije, tj. o temperaturi, dubini i kvaliteti vode i pare u odabranoj regiji. U svim slučajevima kondenzirana para i ostaci geotermalne tekućine vraćaju se natrag u bušotinu i time se povećava izdržljivost geotermalnog izvora.

KORIŠTENJE GEOTERMALNE ENERGIJE U DRUGE SVRHE

Drugi zanimljivi oblik iskorištavanje geotermalne energije je grijanje. Najveći geotermalni sistem koji služi za grijanje nalazi se na Islandu, odnosno u njegovom glavnom gradu Reykjavik-u u kojem gotovo sve zgrade koriste geotermalnu energiju, te se čak 89% islandskih kućanstava grije na taj način. Iako je Island uvjerljivo najveći iskorištavač geotermalne energije po glavi stanovništva sa spomenutih 89% svih islandskih kućanstava koja se griju na taj način, nije usamljen na području iskorištavanja geotermalne energije. Geotermalna energija se uvelike iskorištava i u područjima Novog Zelanda, Japana, Italije, Filipina te i nekih dijelova SAD-a kao što je San Bernardino u Kaliforniji te u glavnom gradu Idaho-a Boise-u.

Geotermalna energija koristi se i u poljoprivredi za povećanje prinosa. Voda iz geotermalnih rezervoara koristi se za grijanje staklenika za proizvodnji cvijeća i povrća. Pod grijanje staklenika ne uzima se u obzir samo grijanje zrake, već se grije i tlo na kojem rastu biljke. Stoljećima se ovo koristi u centralnoj Italiji, a Mađarska trenutno pokriva 80% energetskih potreba staklenika geotermalnom energijom.

Toplinske pumpe su još jedna od upotreba geotermalne energije. Toplinske pumpe troše električnu energiju za cirkulaciju geotermalne tekućine, a ta tekućina kasnije se koristi za grijanje, hlađenje, kuhanje i pripremu tople vode i na taj način znatno se smanjuje potreba za električnom energijom.

Postoji još vrlo širok spektar upotrebe geotermalne energije, ali nema potrebe sve detaljno objašnjavati. Neke od tih upotreba su uzgajanje riba, razne vrste industrijske upotrebe, balneologija - upotreba za rekreaciju i lječilišta (toplice), i slično.

ZAKLJUČAK

Budući da je procijenjena totalna količina geotermalne energije koja bi se mogla iskoristiti znatno veća nego sveukupna količina energetskih izvora baziranih na nafti, ugljenu i zemnom plinu zbrojenih zajedno trebalo bi geotermalnoj energiji svakako pridati veću važnost. Naročito ako se uzme u obzir da je riječ o jeftinom, obnovljivom izvoru energiju koji je usto i ekološki prihvatljiv. Budući da geotermalna energija nije svuda lako dostupna, trebalo bi iskoristiti barem mjesta na kojima je ta energija lako dostupna (rubovi tektonskih ploča) i tako barem malo smanjiti pritisak na fosilna goriva i time pomoći Zemlji da se oporavi od štetnih stakleničkih plinova.

Tekst preuzet sa sajtova: odjeljenje86.blogspot.com i izvorienergije.com

Priredio: Stefan Gašić, III-2

Ako se iskoristi potencijal svih 317 lokacija biće izgradjene mini hidroelektrane ukupne snage 110 megavata koje bi trebalo da proizvode 400 gigavat sati električne energije godišnje.Tender za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji se zatvara danas.

Kako su agenciji Beta kazali u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine Srbije, interesovanje investitora je značajno i do danas je pristigao veliki broj prijava.

Ako se iskoristi potencijal svih 317 lokacija biće izgradjene mini hidroelektrane ukupne snage 110 megavata koje bi trebalo da proizvode 400 gigavat sati električne energije godišnje.

Prema ranijim najavama iz Ministarstva, polovinom godine se očekuju konačne liste investitora za izgradnju tih mini hidroelektrana.

U roku od osam dana po objavljivanju liste potencijalnih investitora biće potpisan trojni memorandum o razumevanju za svaku pojedinačnu lokaciju izmedju investitora, Ministarstva energetike i lokalne samouprave.Tim memorandumom biće odredjen okvirni rok od šest meseci u kojem investitor treba da pokrene postupak i obezbedi neophodna pravna akta za dobijanje energetske dozvole za hidroelektrane snage veće od jednog megavata, odnosno saglasnosti za objekte manje snage.

Plan Ministarstva energetike je da mini hidroelektrane budu na mreži, odnosno da proizvode struju, 2015. i 2016. godine.

Sva struja proizvedena u hidroelektranama koje su predmet javnog poziva iskazivaće se u energetskom bilansu Srbije i uračunavaće se za ostvarenje nacionalnog cilja za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji na 27 odsto do 2020. godine.

U Srbiji postoji oko 950 lokacija s potencijalom za izgradnju malih hidroelekrana i Ministarstvo energetika planira objavljivanje novih javnih poziva zainteresovanim invesitorima za iskorišćenje tog potencijala.

Izvor: ekologija.rs

Pripremila: Dragana Zarkov II - 4

U Skupštini opštine Senta predstavljen je projekat izgradnje kogenerativne bionergane na biomasu, koja će opsluživati daljinsko grejanje u Senti i proizvoditi "zelenu" električnu energiju. Kompanije "WindVision" i "Synvalor" iz Holandije i Belgije treba da realizuju ovu investiciju po najsavremenijim tehnologijama usaglašenim sa standardima Evropske unije.Daljinsko grejanje za 2.200 korisnika u Senti već tri decenije obezbeđuje se iz Fabrike šećera TE-TO, a predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi je naglasio da je cilj da se delatnost grejanja grada smesti u komunalnu sferu, da bi se dalje mogla razvijati. Prvi korak bile su aktivnosti na preuzimanju distributivne mreže od Fabrike šećera TE-TO, što se, prema rečima Cegledija, sprovodi u predviđenim rokovima i do 1. avgusta biće predat javnom preduzeću "Elgas".

U rešavanju pitanja izvora energije za daljinski sistem najpovoljnije rešenje ponudila je kompanija "WindVision" iz Belgije, za korišćenje biomase, koje u najbližem okruženju ima u izobilju iz poljoprivredne proizvodnje. Cegledi i predstavnici kompanija iz Belgije i Holandije su najavili da prva faza izgradnja bioenergane treba da se realizuje do 1. oktobra 2014. godine.

Vrednost izgradnje prve faze bioenergane je 15.2 miliona evra, kojim bi se obezbedilo 8.4 megavata toplotne i 4.9 megavata električne energije, dok bi se druga faza iste energetske snage instalisala za grejnu sezonu 2015/2016. Potrebna količina od 35.000 tona biomase godišnje, koliko je neopdohno za prvu fazu, obezbeđivala bi se od poljoprivrednih proizvođača iz okolnih opština iz okruženja na udaljenosti do 50km, što je tek 10% raspoloživog potencijala.

Cegledi je najavio da bi posle rasprave o predloženom projektu, pismo o namerama sa belgijskom kompanijom "WindVision" moglo biti potpisnao do kraja ovog meseca, kako bi se što pre krenulo u realizaciju projekta.

Izvor: ekokuce.rs

Pripremila: Dragana Zarkov II - 4

Milioni godina evolucije dovele su do toga da biljke budu najefikasniji sakupljači solarne energije na planeti. Mnoga istraživanja se bave veštačkim imitiranjem fotosinteze u uređajima kao što je veštačko lišće, ali istraživači sa Univerziteta u Džordžiji (UGA - University od Georgia) sada rade na drugačijem pristupu koji daje novo značenje terminu “zelena energija“. Njihovom tehnologijom se sakuplja energija generisana kroz proces fotosinteze pre nego što je biljke iskoriste, što omogućava da se ta energija iskoristi za pokretanje malih električnih uređaja.Fotosinteza pretvara svetlosnu energiju u hemijsku deljenjem atoma vode na vodonik i kiseonik. Pri ovom procesu proizvode se elektroni koji pomažu stvaranje šećera koje biljke koriste kao gorivo za rast i reprodukciju. Tim predvođen Ramarajom Ramasamijem, docentom na Inženjerskom fakultetu u Džordžiji, razvija tehnologiju koja će prekinuti proces fotosinteze i hvatati elektrone pre nego što ih biljka iskoristi za pravljenje šećera.Tehnologija funkcioniše na taj način što prekida puteve kojim elektroni teku tako što manipulišu proteinima koji se nalaze u tilakoidima. Tilakoidi su membranske pregrade na mestu svetlosne reakcije fotosinteze, koji su odgovorni za hvatanje i skladištenje energije iz sunčeve svetlosti. Modifikovani tilakodi se imobilišu na posebno dizajniranoj podlozi od ugljeničnih nanocevi koji deluju kao električni provodnici koji hvataju elektrone i šalju ih duž žice. Istraživači kažu da su mali eksperimenti ovog sistema dali maksimalnu gustinu struje koja je za dva reda veličine veća od ranijih sličnih sistema.

Ramasami kaže da tehnologija ima potencijal da se koristi za napajanje uređaja koji ne zahtevaju mnogo energije, dodajući da će se to desiti veoma brzo.

“U bliskoj budućnosti, ova tehnologija može biti najbolje iskorišćena za daljinske senzore ili drugu prenosivu elektronsku opremu, koja zahteva manje energije za funkcionisanje“, rekao je on. “Ako budemo u stanju da iskoristimo tehnologije kao što je genetski inženjering kako bismo unapredili stabilnost procesa fotosinteze biljaka, veoma sam optimističan da će ova tehnologija biti konkurentna sa tradicionalnim solarnim panelima u budućnosti.“Ramasami i njegov tim već rade na poboljšanju stabilnosti i učinka tehnologije kako bi je doveli u fazu pogodnu za komercijalizaciju. “Mi smo otkrili nešto veoma obećavajuće, i svakako je vredno dodatnog istraživanja“, rekao je on. “Količina električne energije koju vidimo sada je skromna, ali pre samo 30 godina, vodonične gorivne ćelije su bile skoro nemoguće, a sada one mogu napajati automobile, autobuse, pa čak i zgrade.“

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Zarkov II - 4

Korisni napitak

Kompanija Strauss Adriatic je prepoznatljiva po brendu Doncafé i zbog toga svake godine uvozi velike količine sirove kafe. Prilikom prerade ostane im oko 140t nusproizvoda – kafene plevice. U istraživanju Instituta Vinča i Mašinskog fakultetaotlriveno je da briketi napravljeni od kafene plevice imaju veoma veliku energetsku vrednost. To otkriće je dovelo do toga da kompanija Strauss Adriatic krene da koristi ovaj nus proizvod prerade kafe kao biomasu. Ovih 140t može da bude dovoljno za tri meseca grejanja.

Na ovaj način će kompanija uštedeti do 90.000€ i cela investicija će se isplatiti za manje od 18 meseci. Naravno, korišćenje briketa od kafene plevice će dovesti i do smanjenja emisije ugljen dioksida u atmosferu.

Inače, biomasa predstavlja veliku šansu za Srbiju jer se može koristiti kao gorivo u proizvodnji ili za grejanje. Velika prednost biomase je cena i nezavisnost od standardnih energenata, a ne sme se ni zaboraviti ni da je ovo ekološki podobnije za čovekovu okolinu.

Oslanjanje na obnovljive izvore energije je odličan potez od strane kompanije Strauss Adriatic u skladu sa ekonomičnim poslovanjem, praćenjem trendova u svetu i zakona EU. Pored brige o životnoj sredini, ova kompanija poseduje i sertifikate ISO 9001 i HACCP.

Nama ostaje da se nadamo da će i ostale kompanije shvatiti da se isplati u svakom smislu koristiti obnovljive izvore energije.

Izvor: mojugao.com

Priredila: Kristina Radić, III-2

Zašto elektrane uvek izgledaju kao elektrane? To je prećutno pitanje iza predloga biroa AZPA za novu gasnu elektranu u Vedelu, Nemačka, koja je zamišljena kao „zelena planina“. Ideja nije toliko usmerana kako bi se elektrana prikrila, već kako bi se ona pretvorila u lokalnu atrakciju. Elektrana na ugalj je izgrađena u Vedelu 1960-ih kako bi obezbedila električnu energiju susednom gradu Hamburgu, a naknadno je modifikovana u kombinovanu elektranu (CHP - combined heat and power) 1980-ih godina. Sada postoje planovi za gradnju nove gasne CHP elektrane od 400MW u Vedelu do kraja ove decenije. Predlog biroa AZPA, koji se odnosi na novu elektranu, uzima inspiraciju iz svog položaja na obalama Elbe i lokalne priobalne šume koja je nekada preovlađivala tamo. Iako je u početku ideja bila da se podigne struktura prekrivena zelenim tekstilom kako bi se stvorila trenutna vizuelna barijera, ona će s vremenom biti zamenjena sa mrežom koja bi podržala penjajući vegetaciju. Pored penjačica, drveće će biti zasađeno oko elektrane. U početku, brzorastuće vrste će biti favorizovane, i visoko drveće, kao što je topola, biće posađeno bliže elektrani, ponovo u službi stvaranja vizuelne barijere. Iako će i drveće i biljke penjačice zapleniti neku količinu ugljen-dioksida, predlog je verovatno više estetski nego ekološki motivisan. Biro AZPA piše da njihov predlog pokušava da „reši konflikt između prirodne ekologije i životne sredine napravljene od strane čoveka“.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Milioni godina evolucije su dovele do toga da biljke budu najefikasniji sakupljači solarne energije na planeti. Mnogo istraživanja se bavi veštačkim imitiranjem fotosinteze u uređajima kao što je veštačko lišće, ali istraživači sa Univerziteta u Džordžiji (UGA - University od Georgia) sada rade na drugačijem pristupu koji daje novo značenje terminu „zelena energija“. Njihova tehnologija sakuplja energiju generisanu kroz fotosintezu pre nego što je biljke iskoriste, što omogućava da se ta energija umesto toga iskoristi za pokretanje sitnih električnih uređaja.Fotosinteza pretvara svetlosnu energiju u hemijsku energiju deljenjem atoma vode na vodonik i kiseonik. Ovaj proces proizvodi elektrone koji pomažu stvaranje šećera koje biljke koriste kao gorivo za rast i reprodukciju. Tim predvođen Ramarajom Ramasamijem (Ramaraja Ramasamy), docentom na Inženjerskom fakultetu na UGA, razvija tehnologiju koja će prekinuti proces fotosinteze i hvatati elektrone pre nego što ih biljka iskoristi za pravljenje šećera.

Tehnologija funkcioniše tako što prekida puteve kojim elektroni teku tako što manipulišu proteinima koji se nalaze u tilakoidima. Tilakoidi su membranske pregrade na mestu svetlosne reakcije fotosinteze koji su odgovorni za hvatanje i skladištenje energije iz sunčeve svetlosti. Modifikovani tilakodi se imobilišu na posebno dizajniranoj podlozi od ugljeničnih nanocevi koji deluju kao električni provodnici koji hvataju elektrone i šalju ih duž žice. Istraživači kažu da su mali eksperimenti ovog sistema dali maksimalnu gustinu struje koja je za dva reda veličine veća od ranijih sličnih sistema.

Iako nećete moći da pokrenete svoj HDTV uz pomoć najbližeg drveta u skorije vreme, Ramasami kaže da tehnologija ima potencijal da se koristi za napajanje uređaja koji ne zahtevaju mnogo energije, dodajući da će se to desiti veoma brzo.„U bliskoj budućnosti, ova tehnologija može biti najbolje iskorišćena za daljinske senzore ili drugu prenosivu elektronsku opremu koja zahteva manje energije za funkcionisanje“, rekao je on. „Ako budemo u stanju da iskoristimo tehnologije kao što je genetski inženjering kako bismo unapredili stabilnost procesa fotosinteze biljaka, veoma sam optimističan da će ova tehnologija biti konkurentna sa tradicionalnim solarnim panelima u budućnosti.“

Ramasami i njegov tim već rade na poboljšanju stabilnosti i učinka tehnologije kako bi je doveli u fazu pogodnu za komercijalizaciju. „Mi smo otkrili nešto veoma obećavajuće vode, i svakako je vredno dodatnog istraživanja“, rekao je on. „Količina električne energije koju vidimo sada je skromna, ali pre samo 30 godina, vodonične gorivne ćelije su bile tek u povodju, a sada one mogu napajati automobile, autobuse, pa čak i zgrade.“

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Veliki deo komunalnog otpada bi mogao da se koristi za dobijanje energije. Predloženo da se pored deponije u Vinči napravi postrojenje u kome bi se iz otpada dobijala energija.

U SRBIJI se godišnje proizvede oko 2,5 miliona tona komunalnog otpada, koji bi mogao da zameni nekoliko stotina hiljada tona ekvivalentne nafte i da omogući značajnu uštedu energije.

- Jedna od najvećih energana u kojima bi se iz otpada dobijala energija, mogla bi biti izgrađena u Beogradu, s obzirom na to da se u glavnom gradu Srbije proizvede oko 1.080 tona otpada dnevno ili 1,14 kilograma po stanovniku - kaže Srećko Šević, načelnik odeljenja za energetsku efikasnost grada Beograda. - Najbolje bi bilo da to postrojenje bude izgrađeno u blizini velike deponije u Vinči, rekao je Šević i naveo da grad Beograd ima lokalni plan upravljanja otpadom i da su za te projekte u Beogradu potrebna ulaganja od 130 do 160 miliona evra, zavisno do kog nivoa će se obrađivati otpad.

Izvor: novosti.rs

Priredila: Sladjana Knezevic, II-7

Škotska je poznata po proizvodnji viskija i ima preko 50 destilerija. Nedavno su se kompanija koja se bavi razvojem energije dobijene od biomase Helius Energy i udruženje proizvođača viskija Rothes, udružili kako bi zajedno napravili prvu elektranu koja će električnu energiju proizvoditi od nusproizvoda pravljenja viskija.Prošle nedelje je otvorena ova elektrana kapaciteta 8.23MW i prema izveštajima, u mogućnosti je da 9.000 domaćinstava snabdeva "zelenom“ energijom.Za rad elektrane se upotrebljavaju talog koji je nusproizvod pri destilaciji, iskorišćene žitarice i masa koja se taloži na bakarnim kazanima, a svemu tome se dodaje i piljevina koja se sakuplja od lokalnim stolara. U njoj se pored električne energije, pravi i proizvod pod nazivom Pot Ale koji će lokalni farmeri koristiti kao stočnu hranu.U ovaj projekat je uloženo 60.5 miliona funti i deo je škotskog plana da do 2020. godine 100% električne energije bude iz obnovljivih izvora.Na otvaranju elektrane, Adrian Bouls, glavni rukovodilac kompanije Helius Energy je rekao da će ovakvih projekata u Velikoj Britaniji biti sve više, jer žele da se potpuno okrenu obnovljivim izvorima energije.

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Srednja Elektrotehnička škola "Rade Končar" u Beogradu jedna je od rijetkih obrazovnih institucija koja je uspela da kroz sopstvene projekte smanji troškove za električnu energiju i poveća energetsku efikasnost. Prema rečima direktora škole Momčila Stojanovića, škola je uz pomoć donacije španske vlade napravila sopstvenu solarnu elektranu, au planu je i projekat za kompenzaciju reaktivne energije, koji će dodatno smanjiti račun za utrošenu struju.

Za novi projekat zainteresovana je i Elektroprivreda Srbije čiji su predstavnici u razgovoru sa rukovodstvom škole naveli da će podržati ovaj projekat.

"Projekti su vrlo interesantni za širu društvenu zajednicu, školu, pa i za EPS. Svi projekti koji vode smanjenju potrošnje, racionalnoj upotrebi, korišćenju alternativnih izvora energije, svakako će uvek naići na našu podršku", rekao je Radovan Stanić iz EPS-a.

Ukoliko uspe da realizuje ovaj projekat, škola će imati finansijsku korist jer će na računu, nakon izvršene kompenzacije reaktivne energije ova stavka biti eliminisana. Osim što bi smanjila troškove za električnu energiju, škola bi imala mogućnosti da ugrađenu opremu koristi kao nastavno sredstvo.

Diplomci škole rade diplomske radove vezane za sprovođenje ovog projekta, a profesor Aleksandar Savić, autor projekta, smatra da je neophodno napraviti sistemsko rešenje koje će omogućiti uslove da se većina škola prihvati sprovođenja mera za povećanje energetske efikasnosti, nalazeći u tome svoju dobit.

Škole su sada, kako kaže, uglavnom nezainteresovane za bilo kakve izmene na polju povećanja energetske efikasnosti, jer ne vide nikakvu mogućnost da svojim angažovanjem na smanjenju troškova, poboljšaju uslove rada.

"Ukoliko bi postajale zakonske mere, koje bi omogućile da škole budu nagrađene tako što će sredstva koja uštede za potrošenu energiju ostati njima na raspolaganju, postiglo bi se to da većina škola bude zainteresovana da potraži mogućnosti da to ostvari", rekao je Savić.

On smatra da je upravo najveći problem, kako pronaći način da škole budu stimulisane da sprovode predložene mere, odnosno da budu nagrađene za trud, a ne da im se ušteđena sredstva samo skinu sa računa.

Direktor Stojanović rekao je da je škola uspela, uz pomoć donacije španske vlade, da otvori sopstvenu solarnu elektranu, koja je do sada proizvela 10.000 kilovata električne energije. Energija se direktno predaje elektrodistribuciji Beograd, jer su u školi u tome pronašli bolju računicu nego da sami koriste tu struju.

Izvor: reciklirajte.me

Priredio: Mesaros Albert, II-7