Na severozapadu Škotske nedavno je završena gradnja farmerske kuće koja se lepo uklapa u okruženje, i savršena je kombinacija prirodnih materijala i održivog dizajna.Za gradnju kuće korišćeni su kamen i ploče od hrastovine koje su sadašnji vlasnici godinama unazad skupljali iz komšiluka. Jednim delom je ukopana u padinu a krov je prekriven travom, pa gledano sa daljine, kuća se stapa sa lokalnom prirodom. Veliki prozori sa trosrtukim zastakljenjem obezbeđuju dovoljnu količinu dnevnog osvetljenja. Najzanimljivije u vezi gradnje ove kuće je što su za kompletnu izolaciju koristili vunu od svojih ovaca sa farme.Električnu energije potrebnu za rad kućnih aparata i rasvete dobijaju iz vetrotubine. Ona uspeva da proizvede dovoljno energije, a višak prodaju elektrodistributivnoj mreži. Termalna masa, podno grejanje, odlična izolacija od ovčije vune i peć na drva unutrašnjost kuće čine toplom tokom hladnih škotskih dana. Vodu zagrevaju solarni kolektori.Ova energetski efikasna kuća na farmi ponosno stoji kao primer upotrebe obnovljih izvora energije, prirodnih materijala i energetske efikasnosti.

Izvor: ekokuce.com

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Kada kažemo termoizolacija najčešće mislimo u stvari na termoizolacioni materijal, čija je funkcija da zaštiti objekat od spoljašnjih toplotnih promena i održi konstantno prijatnu temperaturu u unutrašnjosti objekta. Da bi se jedan materijal mogao nazvati termoizolacionim, mora da ima nisku vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti koja se obeležava grčkim slovom λ (lambda).
Lambda izolacionog materijala mora da bude manja od 1 W/mK i što je niža, to je materijal bolji toplotni izolator.

Termoizolacija – karakteristike

Termoizolacija predstavlja neizostavni elemenat gradnje svakog objekta i o njoj se mora razmišljati već pri projektovanju. Dobra termoizolacija ima sledeće karakteristike:

• Obezbeđuje prijatnu temperaturu u unutrašnjosti objekta i zimi i leti (bez obzira da li je napolju +40 ili -15 stepeni Celzijusa, temperatura u unutrašnjosti prostorije bi trebalo da bude konstantna
• Omogućava da objekat diše, tj. da para koja se stvara unutra nesmetano prolazi kroz fasadnu konstrukciju
• Sprečava stvaranje vlage, kondenzacije i plesni
• Mehanički štiti zgradu i produžuje vek njenog trajanja
• Obezbeđuje energetsku efikasnost objekta - smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje i tako štedi Vaš novac i čuva okolinu
• Utiče na stvaranje zdrave mikroklime za ugodan boravak Vas i Vaših ukućana unutar prostorija
• Direktno utiče na vrednost nekretnine u koju je ugrađena – povećava je

Termoizolacija – najbolji materijali

Od prvih koraka čoveka na Zemlji do danas, ljudi su tražili i primenjivali različite prirodne materijale kako bi boravak u svojim staništima učinili prijatnijim. U jednom periodu su to bili materijali biljnog porekla poput slame, trske, granja, a potom i materijali veće gustine – zemja tj.blato, glina, kamen...
Čak i danas se termoizolacija objekta svodi na iste grupe materijala, no razvitkom moderne tehnologije neki od ovih materijala su «evoluirali» te sad umesto običnog kamenog bloka majstori izolacije koriste različite oblike mineralnih vuna – kamenu, staklenu i drvenu. Čak oko 80 odsto svih ugrađenih termoizolacioih materijala čine različite mineralne vune.
Knauf Insulation je jedinstven na domaćem tržištu jer svojim kupcima nudi upravo i jedino prirodnu termoizolaciju: kamenu vunu, staklenu vunu i drvenu vunu.

Termoizolacija - kako izabrati pravi materijal?

Na izbor adekvatnog materijala za zaštitu konkretnog objekta utiču manje-više isti faktori kao i kod svakog drugog građevinskog materijala: lokalni mikro i makro klimatski uslovi, popularnost proizvoda i tradicija gradnje, specifični zahtevi, i naravno - cena. Iako niko nije zadovoljan kad mu cena diktira mogućnosti, u današnje vreme većina se pri izboru termoizolacije mora baš najviše oslanjati na nju.
Bez obzira na to, ne smemo zaboraviti da danas termoizolacija više ne zadovoljava samo svoju osnovnu namenu – da štiti od hladnoće odnosno toplote. Naprotiv. Ljudi moraju bti svesni da dobra termoizolacija odgovara i na neke dodatne zahteve:

• Paropropusnost – da vaše prostorije ‘dišu’, tj. da vlaga iznutra nesmetano može da izađe
• Protivpožarnost – štiti Vas od požara, a ako do njega ipak dođe, sprečava njegovo širenje. Idealno je da termoizolacija pripada klasi reakcije na požar A1, tj. da je materijal nezapaljiv, kao npr, kamena i staklena vuna
• Dugovečnost – da traje sve dok traje i Vaš objekat
• Otpornost na vlagu, insekte i hemikalije
• Zvučni izolator – da Vas, pored svih ostalih karakteristika štiti i od buke između prostorija i od spoljne buke

Kamena i staklena mineralna vuna Knauf Insulation su materijali koji daju rešenje na sve gore postavljene zahteve!

Izvor: knaufinsulation.rs

Priredila: Tamara Horti, III-2

Dana 21.07.2011. je organizacija „ECO“ (Enviromental Construction Products Organisation) iz Bona (Nemačka) objavila “ekološki izveštaj” baziran na svojstvima građevinskih proizvoda shodno ekološkim deklaracijama proizvođača (tzv. EPDs) prema ISO 14025. Reprezentativno za čitavu Evropu, ispitane su termoizolacione ploče od ekspandiranog polistirena („EPS“, odnosno stiropor) iz ukupno 24 fabrike iz 13 evropskih zemalja. Upoređenje stiropora sa ostalim vrstama termoizolacionih materijala koje postoje na tržištima donelo je veoma interesantna saznanja:

„ Rezultati pokazuju da je stiropor  „najekološkiji“ mogući termoizolacioni materijal“, kaže Dr. Klemens Demaček (Clemens Demacsek), direktor GPH („Güteschutzgemeinschaft Polystyrol-Hartschaum“), udruženja koje okuplja austrijske proizvođače stiropora (EPS-a) i sirovina za isti i koje se zvanično oglasilo saopštenjem povodom izveštaja iz Bona.

Kada su u pitanju danas veoma popularni, tzv. „demit-fasadni sistemi“ (termoizolacija + lepak + armirna mrežica + podloga za fasadu + završni fasadni sloj), stiropor predstavlja „Nr. 1“ ne samo kada je reč o neobnovljivoj primarnoj energiji, nego i kad je reč o indeksu sa kojim se proračunava potencijal stvaranja „staklene bašte“ i acidifkacije („zakiseljavanje“) životne sredine. Stiropor (ponajpre „sivi“, obogaćen primesama grafita, ali i klasični „beli“) zauzima bolju poziciju ne samo od termoizolacionih proizvoda na bazi kamene vune ili mineralnih pena, veći od onih koji su izrađeni na bazi drvenih vlakana!

Zanimljiva je i analiza životnog ciklusa stiropora kao termoizolacionog materijala, dakle od njegovog nastajanja pa do njegovog konačnog odlaganja. „Energetski rezultati“ stiropora su naime toliko pozitivni da nadmašuju u značajnoj meri podatke koji se dobijaju iz trenutno aktuelnih građevinskih priručnika:

Faktor 200: Stiropor iskazuje veliku energetsku efikasnost

Stiropor jeste materijal koji nastaje iz zemlje, od nafte i njenih derivata, ali zahteva vrlo malu količinu sirovine. To se objašnjava činjenicom da se stiropor sastoji 98% od vazduha i samo 2% od polistirena (koji čini njegov „skelet“). Sa druge strane, samo 0.1% ukupne potrošnje nafte i njenih derivata „odlazi“ na proizvodnju stiropora. Energetska amortizacija na impresivan način pojašnjava: Pri termičkoj sanaciji stiropornim pločama jedne kuće građene 70-ih godina prošlog veka, celokupna uložena primarna energija za sanaciju se „povrati“ u vremenskom periodu od 2 do 4 meseca! To znači da se uložena primarna energija u sanaciju kuće na ovakav način povrati čak 200 puta (!) tokom „životnog veka“ jedne takve kuće.

„Sa svakim litrom nafte uloženim u nastajanje stiropora mogu da se uštede čak 200 litara nafte. Ili još slikovitije: Svaki kubni metar stiropora štedi onoliko energije koliko je potrebno jednom putničkom vozilu da pređe deonicu od čak 30.000 km“, pojašnjava Dr. Demaček energetski učinak stiropora u tzv. „demit-sistemima“ i dodaje:

„Sa mog stanovišta ne postoji svrsishodnija primena nafte i njenih derivata od one koja podrazumeva proizvodnju termoizolacionih materijala.“

Izvor: Austrotherm