24. Jan, 2021.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

(U pomen Nikoli Tesli, 07. 01. 1943.)

O Nikoli Tesli, nenadmašnom geniju i pronalazaču, napisane su brojne knjige, snimljeni dokumentarni i igrani filmovi u domaćoj i prestižnoj svetskoj produkciji, tako da dobrim poznavaocima stvaralaštva ovog naučnika preostaje da to prepričavaju, ili da nalaze neke nove spoznaje za negovanje njegovog lika i dela. U eri ubrzanog razvoja mobilne telefonije i Interneta mnogi tvrde da je Nikola Tesla izmislio i jedno i drugo, što je relativno tačno. On je imao potpuno jasnu viziju takvih otkrića, ali se nije bavio konkretnim tehničkim rešenjima i konstrukcijama, što potvrđuje sačuvana zaostavština, te pisani tragovi i mišljenja Teslinih savremenika i  naučnika koji su vrsno poznavali domete do kojih se Tesla vinuo u tim oblastima rada. Baveći se idejom bežičnog prenosa i daljinskog upravljanja naučnik je bio daleko ispred svog vremena, tako da ga mnogi nisu potpuno shvatali, pogrešno ga razumeli, ili su smatrali da je potpuno skrenuo s uma, posebno kada je govorio o kosmosu i nekim dalekim svetovima i kontaktu sa njima, te kako je razgovarao sa Mark Tvenom ( ? ), književnikom koji nije bio među živima.

Suštinu svoje vizije bežičnog prenosa Nikola Tesla je prvo najavio u projektu "Svetski sistem" iz 1900. godine. Govoreći ondašnjim tehničkim rečnikom, opisao je u dvanaest tačaka ono što se danas zove bežični Internet, mobilna telefonija i GPS. U autobiografiji "Moji izumi", 1919. godine, Tesla piše da je „Svetski sistem" bežičnog prenosa počeo da se komercijalizuje 1900. godine i objašnjava da je taj sistem kombinacija izumiteljevih originalnih otkrića u toku dugotrajnog perioda istraživanja i eksperimentisanja. Ne samo što putem bežičnog prenosa ovaj sistem omogućava da se trenutno i precizno prenese bilo koji signal, poruka ili znak u sve krajeve sveta, već se isto tako uspostavlja veza između postojećih telegrafskih, telefonskih i drugih signalnih stanica.

Potom je sve to konkretnije opisao 1908. godine u svetskom časopisu "Wireless Telegraphy & Telephony", u članku "The Future of the Wireless Art", a to njegovo, za neke zbunjujuće, predviđanje budućnosti objavio je 1909. godine "New York Times", a preneo časopis "Popular Mechanics" u članku "Wireless of the future", u kome Tesla, između ostalog, kaže:

„Uskoro će biti moguće, na primer, da poslovni čovek u NJujorku diktira uputstva koja će se istog trena otkucana pojaviti u Londonu ili negde drugde. Moći će, sedeći za svojim stolom, da razgovara s bilo kojim telefonskim pretplatnikom u svetu. Biće potrebno samo nošenje instrumenta pristupačne cene, ne većeg od sata, koji će svom nosiocu omogućiti da čuje bilo gde na moru ili kopnu na udaljenosti od hiljadu milja. Moći će da se sluša ili šalje govor ili pesma u najudaljenije krajeve sveta. Na isti način, bilo koja vrsta slike, crteža ili štampane stvari moći će da bude transferovana sa jednog na drugo mesto. Milionima takvih instrumenata moći će da se upravlja iz jedne jedine stanice. Tako će biti krajnje jednostavno najudaljenije krajeve sveta držati u međusobnom kontaktu. Pesma nekog velikog pevača, govor političkog vođe, predavanje naučnika tako će moći da budu preneseni publici raštrkanoj širom sveta.“

Neki proizvođači mobilnih telefona ukazuju da je Teslina vizija još tada bila najava pametnih mobilnih uređaja. Ipak, kada se danas temeljitije sagleda šta je Tesla pisao i govorio početkom 20. veka, zaključak je da njegove reči vizionarski govore o tehnologiji današnjice koja objedinjuje sve aspekte komunikacije i prenosa informacija, a to je upravo Internet, bez obzira na konkretan uređaj koji koristimo. Čini se, ipak, da je Tesla predvideo stvaranje smartfonova još 1926. godine u jednom intervjuu, gde kaže: "Kada bežično povezivanje bude potpuno dostupno, cela zemlja će biti pretvorena u jedan veliki mozak. Bićemo u stanju da komuniciramo odmah, bez obzira na udaljenost”, što se zaista ostvarilo nakon toliko godina od smrti Nikole Tesle. Umro je 07. 01. 1943. godine tiho i usamljeno u hotelskoj sobi u Njujorku.

Izvor: https://www.domen.rs/srlatn/teslinavizijainterneta
Video: https://www.youtube.com/watch?v=HCXGXNrkwPg&t=57s

 

 

Nedavno sam na ovom portalu izneo ideju kako preraditi ATX napajanje u dobar ispravljač i ujedno punjač akumulatora različitih vrsta i namena. Pošto sam imao na raspolaganju kvalitetnu metalnu kutiju od jednog rashodovanog uređaja, rešio sam da je za relativno kratko vreme prilagodim za konstrukciju „pametnog“ punjača akumulatora. Osnova gradnje bilo je polovno, ali ispravno i kvalitetno kompjutersko napajanje. Tako sam ideju pretvorio u koristan uređaj za eksperimente, ali i punjenje akumulatora.

Poštujući osnovna pravila konstrukcije, posle nabavke kutije, napravio sam plan smeštaja elektronskih komponenti, gde je najveći deo prostora pripao ATX napajanju kod koga sam objedinio kablove iste boje u čvrste zajedničke spojeve zalemljene na okruglim kabal stopicama, vezujući ih po rastućem naponu na rednu keramičku stezaljku. Kod uređaja sam na napojnom kablu namerno izostavio uzemljenje, odnosno bez njegovog vezivanja za nulu, da ne bi došlo do neželjenih kratkih spojeva, jer je u ovom slučaju plavi provodnik na potencijalu od -12 V, a uzima se kao minus pol izvora, crni su na nuli, narandžasti na 3,3 V, crveni na 5 V i žuti na 12 V. Kombinovao sam potencijale od  -12 V i 3,3 V, te sam tako dobio kvalitetno napajanje akumulatora ( 15,3 V ) sa strujom koja može preći i 5 A, što zavisi od stanja napunjenosti akumulatorske baterije. Za kontrolu punjenja uradio sam elektronsku regulaciju napona i struje punjenja i pražnjenja ( određena je potpuno drugačija namena dva potenciometra sa prednje strane kutije ), na taj način što sam zadao vrednost do 14,8 V, tako da punjenje akumulatora prestaje kod zadatog napona za akumulator. Biranjem jačine struje punjenja finom regulacijom samo produžavamo, ili skraćujemo vreme punjenja. Za vizuelnu kontrolu odabrao sam digitalni V/A - metar čije spajanje je dosta jednostavno, pošto se uz instrument dobiju odgovarajući kablovi. Odabrao sam ugradnju instrumenta koji precizno registruje jačinu struje do 10 A i napon do 100 V. Za njegovo napajanje upotrebio sam poseban izvor struje sa regulatora napona LM7812. Ugradio sam dva ventilatora ( „kulera“ ), jedan za direktno hlađenje ATX napajanja i drugi za stalnu cirkulaciju zagrejanog vazduha iz kutije. Ventilatori se napajaju stabilnim izvorom napona od 12 V koji sam uzeo sa ATX-a. Posebnu brigu  posvetio sam da sve izvode na kutiji uređaja preradim za dostupne izvore tri različita napona: 3,3 V, 5 V i 12 V, a da se stabilno punjenje akumulatora do 14,8 V može ostvariti preko dve ugrađene buksne na prednjoj strani kutije ( crna - minus i crvena - plus ), strogo pazeći da plavi provodnik bude galvanski odvojen od mase, odnosno spleta crnih provodnika ATX napajanja. Pored navedenog napajanja ugradio sam mrežni transformator manje snage koji služi za napajanje složene elektronike kontrole i fine regulacije pojedinih procesnih radnji kojima se obezbeđuje potpuno kontrolisano punjenje i sigurna elektronska zaštita od kratkog spoja i pogrešnog polariteta.

Uređaj je detaljno testiran u režimu eskploatacije i maksimalnog opterećenja, pri čemu se pokazao stabilnim izvorom napajanja, ali i punjenja akumulatora. Cena ugrađenih komponenti nije velika jer je korišten raspoloživi materijal koji nije završio kao odbačeni elektronski otpad. Ispravljač može poslužiti za različite namene, a cilj gradnje bio je da se praktično pokaže kako uspešno preraditi ATX napajanje za neku drugu namenu. Ovim je dobronamerno demantovana tvrdnja nekih konstruktora da se akumulator može uspešno puniti i sa 12 V sa ATX napajanja. Za sigurno punjenje akumulatora potrebno je obezbediti napon koji je do 23,33 % viši od 12 V. Sa naponom od 12 V akumulator se ne može nikako napuniti. Poređenja radi, to bi izgledalo kao da iz bokala manje zapremine punimo vodom posudu nešto veće zapremine. Posudu ćemo napuniti do nekog nivoa, ali nikada neće biti potpuno puna!

Većina konstruktora nastoji da u svojoj radionici ima različite izvore naizmeničnog i jednosmernog napona. Različite vrednosti naizmeničnog napona možemo dobiti preko odgovarajućeg autotransformatora, ili sa galvanski odvojenog sekundara transformatora. Pošto sam na gradskom otpadu pazario jedan dobro očuvan mrežni transformator velike snage, koja prema preseku njegovog jezgra iznosi oko 500 W, izgledno je kao napajanje starog kinoprojektora, proverio sam realnu mogućnost da se deblji izvodi njegovih namotaja koriste kao sekundar, a kao primarni namotaj poslužio je izdvojeni segment tanje žice koji je nekada, kao sekundar, indukovao napon od 400 V. Dovođenjem mrežnog napona od 230 V na taj izvod dobio sam galvanski odvojen sekundar od mrežnog napona uz mogućnost različitih kombinacija napona preko grebenastog preklopnika koji je ranije služio za neke druge varijante promene naizmeničnog napona. Preklopnik, sa tri radna i početnim neutralnim ( nultim ) položajem, namenjen je za veoma jake struje, što je u startu odgovaralo zamišljenoj koncepciji uređaja.

Ova radnja me još uvek podseća na uspešno izvedenu varijantu zamene primarnog i sekundarnog namotaja kod UPS uređaja, o čemu sam detaljno pisao u mojim ranijim člancima. U ovom slučaju dobio sam različite napone sekundarnog izvoda, tako da sam odabrao 15 V, 25 V i 50 V ispravljenog naizmeničnog napona, što može poslužiti za različite eksperimente, a nekada i za brzo punjenje olovnih akumulatora, jer jačina struje prelazi 10 A za vrednost napona od 15 V. Odabrao sam Grecov spoj od 35 A, jer je pri naponu od 14,8 V maksimalna jačina struje 33,78 A. Fina filtracija podešenog jednosmernog napona izvedena je pomoću odgovarajućeg elektrolitičkog kondenzatora manjeg kapaciteta, čiji radni napon treba da bude minimalno 120% od maksimalno izabranog jednosmernog napona. Kod brzog punjenja Pb akumulatora napon punjenja ne bi smeo da prelazi 15 V, jer bi u tom slučaju došlo do ključanja elektrolita. Ako baterija ključa tokom punjenja, to je signal da je gotovo napunjena i da se ne može ostaviti u tom stanju tokom noći, jer to može dovesti do negativnih posledica po ćelije akumulatora. Sa naponom od 14,8 V bi se sa ovim punjačem akumulatorska baterija standardnog kapaciteta od 54 Ah, bez ikakvih štetnih posledica za ćelije akumulatora, napunila za 1h i 36 min. Veoma precizan proračun vremena punjenja akumulatora vršimo pomoću poznate formule: q = I*t, odakle je t = q/I = 54 Ah/33,78 A = 1,6 h = 1 h 36 min. U praksi nigde ne primenjujem brzo punjenje akumulatora, jer sam se uverio da sporo punjenje ima niz prednosti i da uglavnom produžava radni vek akumulatora. Ako struja punjenja prelazi 5 A to nije dobro ni za jedan akumulator, posebno za čelične akumulatore koji imaju posebne uslove punjenja i pražnjenja.

Na kraju, mnogi će se zapitati, koja korist i trošak oko sagrađenog uređaja? Pre svega, transformator nije završio kao otpad koji se prodaje na kilogram, već kao sklop sa različitim izborom napona i proveru ispravnosti drugih uređaja koji koriste odgovarajuće jednosmerne napone. Ono što je još vrednije, ako proverimo koliko košta bilo koji novi mrežni transformator velike snage, na ogromnom smo dobitku, jer je uloženo veoma malo novčanih sredstava, a dobilo se daleko više. Ovakav uređaj može se koristiti i kao efikasno napajanje pojačivača velike snage, pošto daje dovoljnu jačinu struje i daleko je kvalitetnije rešenje od „čoperskog“ napajanja koje nema transformator. Jedina mu je mana što ima znatno veću masu, ali svaki bolji poznavalac tehnike uglavnom prema masi određuje vrednost uređaja, bilo da je nov,  polovan, ili smo ga našli na otpadu gde bi završio kao staro gvožđe. Za mene je najveća vrednost opisanog uređaja njegova multifunkcionalna praktična namena u radionici, siguran i bezbedan rad i odgovarajuća provera teorije u praksi. Zbog toga mu je u mojoj hobi radionici određeno posebno mesto, da bude nadohvat ruke i da posluži za različite eksperimente, provere, precizna merenja i nove napredne konstrukcije.

PokloniIOtpadSkloni