Kao ljubitelj tehnike sećam se davnog vremena kada je u moje selo 60-tih godina stigla električna struja i kada su je tada retki majstori - električari razvodili po kućama. Upamtio sam da su postavljali jednožilne provodnike iste boje sa jednoslojnom izolacijom, preseka od 1,5 mm koje su uvodili u tzv. Bergmanove cevi i metalne razvodne kutije sa katran izolacijom. Sve je to ukopavano u zidove, a pored električnog brojila monofaznog tipa bila su najviše dva osigurača, jedan za svetlo i drugi za monofazne utičnice bez uzemljenja. Jedino je nulti provodnik bio drugačije boje, dok nije bilo posebnog voda za uzemljenje koje je vezivano za nulu. Danas je sve to potpuno drugačije, jer su se promenila pravila i uspostavili drugačiji standardi, kako za kuće i stanove, tako i za poslovne objekte.

Danas se koriste trofazna ( 400 V ) i monofazna ( 230 V ) električna struja frekvencije 50 Hz sa višežilnim provodnicima različitih boja, gde su:

L1 ( Faza 1 ): braon boja, L2 ( Faza 2 ): crna boja, L3 ( Faza 3 ): siva boja, N ( Nulti provodnik ): plava boja, PE ( Zaštitni/Uzemljenje ): žuto-zelena boja. Oznaka kabla sastoji se od slova i brojeva koji bliže određuju njegovu namenu, izolaciju i sastav. Ako nema slova na početku, podrazumeva se bakarni provodnik ( Cu ), slovo A označava aluminijum ( Al ). Materijal izolacije i plašta: P - Polivinilhlorid ( PVC ), G – Guma, X - umreženi polietilen ( XLPE ). Tipovi i primeri čestih oznaka su: P/F – PVC izolovani finožični provodnik, PP/J, ili PGP – PVC izolovan i oplašten instalacijski kabal i PP/R – Pljosnati instalacijski kabal sa razmaknutim žicama. Fazni provodnici se još uvek označavaju sa: R, S, T.

Ono što je primetna razlika u odnosu na staru instalaciju i oznake kablova je presek provodnika, jer se dovod struje u razvodni ormar vrši odgovarajućim provodnikom 5 x 4 mm,   SKS – samonoseći za vadušni vod i PPOO – NYY za podzemni vod, ili još bolje 5 x 6 mm. Do utičnica se polažu provodnici sa 3 x 2,5 mm, a do sijalica i prekidača 3 x 1,5 mm. Za trofaznu utičnicu koristi se provodnik 5 x 2,5 mm.

Razvodni ormari su većih dimenzija metalnog tipa sa obaveznim uzemljenjem kutije. Uzemljenje se dovodi iz kutije sa kraja pocinčane trake sa žuto-zelenim provodnikom prečnika 6 mm. Pored tri glavna osigurača, koji su ranije postavljani na banderu, koristimo FID-ovu sklopku i uglavnom automatske osigurače amperaže od: 10A, 16 A, 20A i 25 A. Topljivi osigurači navedene amperaže postepeno se izbacuju iz upotrebe. Takođe se koriste plastične kutije za osigurače koji su izdvojeni od uklopnog i mernog brojila sa više osigurača, a ne samo dva kao što je to bilo ranije.  Ugradne i razvodne kutije su plastičnog tipa prečnika 60 mm za prekidače i utičnice, te okrugle prečnika od 75-80 mm i četvrtaste  80 x 80 mm, ili 100 x 100 mm. Razvodne kutije se po pravilu postavljaju po vertikali iznad prekidača, ili iznad grupe šuko utičnica sa pravilnim rasporedom snage potrošača. U razvodnim kutijama se pravi čvrst spoj bakarnih provodnika koji se izolira kvalitetnom izolir trakom.

Prema važećim propisima merno brojjilo se postavlja i prijavljuje na jedan izgrađeni objekat, a nikako za više objekata što mnogi praktikuju pri dogradnji, ili izgradnji novih objekata sa, ili bez građevinske dozvole. Izuzetak može da bude pomoćni objekat, kao što su šupa, ili garaža. Elektrodistribucija može da napravi problem prilikom kontrole ako uoči da se napaja objekat koji zakonski nema rešen status priključka. Legalno rešenje: Za drugi objekat potrebno je podneti zahtev za novi priključak.

Postoje različite vrste kompjuterskih miševa, čak i onih koji su ugrađeni na tastaturi, ali smo uglavnom navikli na žičane, a onda i na bežične miševe. Miš služi kao spoljna jedinica za vezu sa računarom radi obavljanja niza funkcija koje se izvršavaju pomeranjem kursora na radnoj površini. Neki savremeniji miševi, žičani i bežični, imaju funkcionalne tastere za: zvuk, Screenshot, vraćanje Web stranice napred-nazad, ali i svetlosne signale. Priključeni miš računar prepoznaje prilikom podizanja sistema, ali ima modernih rešenja gde se za rad miša mora instalirati odgovarajući drajver. Da li će ga računar prepoznati i instalirati pravi drajver preko Windows Update stvar je same konfiguracije i OS koji koristimo.

Bežični miš koristi dve glavne vrste bežične komunikacije: radio frekvencijsku vezu ( RF/2,4 GHz preko USB prijemnika ) i Bluetooth vezu, pri čemu se miš povezuje sa Bluetooth drajverom u računaru bez potrebe za posebnim USB prijemnikom. Potrebno je jednom izvršiti uparivanje uređaja kroz podešavanja operativnog sistema. Bežični miš ima svoje napajanje, neki sa dve okrugle klasične AA/AA baterije napona 1,5 V, ili sa jednom baterijom istog napona, ali većeg kapaciteta. Korišćenje punjivih baterija napona 1,2 V je diskutabilno zbog nešto nižeg napona koji može usporiti rad. Žičani miš nema bateriju, jer se direktno napaja preko kabla računara. Njegova najveća prednost je što je kašnjenje minimalno i neprimetno, idealno za kompetitivni gejming. Generalno, žičani miš je jeftiiniji u odnosu na bežični iste specifikacije. Bežični miš je nešto skuplji zbog ugrađene tehnologije predajnika i kupovine baterije.

Žičani miš je bolji za strastvene gejmere koji igraju brze video igre, pružaju najstabilniju vezu bez ikakvog rizika od mešanja signala, ili pražnjenja baterije usred partije. Dobar je za kancelarijski rad ako radite za istim stolom i ne želite da razmišljate da li će se baterija isprazniti u toku važnog sastanka, ili projekta. Bežični miš je bolji za rad u pokretu i uz laptop, idealan je saputnik za kafiće, fakultet, ili putovanja, jer nema kablove koji se mrse u torbi. Dobar je na radnom stolu bez suvišnih kablova, posebno onih koji zapinju i smetaju prilikom rada.
Opredelenje, da li žičani ili bežični miš, stvar je ličnog izbora, navike i potrebe za sigurnim i stabilnim radom, ali na kraju i cene prilikom kupovine i izdataka za kvalitenije baterije koje su potrebne za rad bežičnog miša.

Interfon služi kao savremeno sredstvo za unutrašnju i spoljašnju audio, ili audio-video komunikaciju i za daljinsko otključavanje brave, ili kapije u zgradi, ili stanu. Njegova montaža mora da bude poverena stručnom licu i po važećim propisima nisko-naponske mreže i potrebnim merama lične i kolektivne zaštite od visokog napona. Pre montaže treba obezbediti žičanu vezu sa odgovarajućim presecima kabla i brojem provodnika koji zavisi od tipa uređaja koji se postavlja na mesto unutrašnje i spoljne jedinice.

Pri postavljanju provodnika treba izbegavati blizinu visokog napona ( 230 V ) koji može uticati na kvalitet audio, ili video signala. U svakom slučaju treba koristiti oklopljeni UTP kabal ( od 6 do 8 provodnika ) čiji se kraj kod unutrašnje jedinice čvrsto vezuje sa širmom ( oklopom ) i uzemljenjem. Uzemljenje se ne stavlja na vanjskoj jedinici zbog mogućih oscilacija koje se javljaju u aktivnim provodnicima. Napajanje unutrašnje, kao i spoljašnje jedinice treba izvesti preko provodnika od 0,5 do 1 mm prečnika zbog izbegavanja pada DC napona. Ukoliko za napajanje nemamo potreban presek provodnika može se koristiti upareni kabal, čime se povećava presek i znatno smanjuje pad napona. Ovo se posebno odnosi na provodnike koji napajaju bravu koja prilikom pritiska na taster za otvaranje povuče jaku struju. Tako ćemo obezbediti sigurniji rad električne brave. Prilikom kupovine brave moramo voditi računa o vremenu zadržavanja, jer neke brave reaguju samo 1 s, što je nedovoljno za pristup samim vratima prilikom otvaranja. Neki interfoni ( pogotovo oni sa video nadzorom ) imaju mogućnost podešavanja vremena za otvaranje preko malog trimera u spoljašnjoj jedinici, ili prespajanjem određenih pinova na toj jedinici. Ukoliko to nije omogućeno najbolje je upotrebiti univerzalnu memorijsku bravu za levo/desno otvaranje vrata koja ostaje otključana sve do momenta otvaranja. Ukoliko ni to nemamo, kao krajnji izbor je ugradnja tajmera na kome se podešava vreme do 15 s. Tajmer mora imati svoje napajanje, a pobuda se vrši spajanjem kontakta PUSH i GND na tajmeru. Takvo spajanje izvodljivo je jedino preko pomoćnog releja koji je pod stalnim naponom od 12 V, a kada se pritisne taster za otvaranje relej preko njegovih kotvi spaja navedene kontakte u trajanju koje smo podesili na na tajmeru. Ovo navodim iz razloga što duže zadržavanje napona na bravi stvara realnu mogućnost da spalimo njen namotaj. Brava se u ovom slučaju vezuje za +NO i GND priključak tajmera, dok se na njemu kratko spajaju kontakti -COM i +12 V. Posebno sam uspešno proverio mogućnost produženja vremena za otvaranje brave dodavanjem jednog elektrolitičkog kondenzatora kapaciteta 2.200 µF,  napona 35 V na kontakte brave, pri čemu je poželjno da se doda jedna zaštitna ispravljačka dioda u kontra smeru koja štiti bravu pri startu.

Obično je za interfon sa video kontaktom potrebno šest, a sa audio komunikacijom četiri provodnika, pri čemu za audio i za video signal možemo koristiti po dve žice manjeg preseka, a za bravu dva provodnika nešto većeg preseka. Ako otvaramo kapiju sa elektromotorom u tom slučaju moramo upotrebiti provodnike većeg preseka koji je naveden u Uputstvu za takav sistem.

Na kraju, kako da kodiramo RFID tagove kojim otključavamo bravu dodirom na RFID čitač na spoljašnjoj jedinici koji se nalazi ispod pločice sa natpisom. Obično se uz interfon dobije pet plavih, jedan crveni i jedan zeleni tag. Zeleni tag služi za aktiviranje  plavih tagova ( ADD ), dok crveni ( DELETE ) služi za njihovo brisanje. Postupak je jednostavan, prinesemo zeleni tag RFID indikatoru ulazne jedinice, koji će zapištati, a onda  prinesemo plavi tag koji daje zvučni signal i ponovo zeleni kojim potvrđujemo kodiranje. Opisani postupak vrši se pojedinačno za svaki plavi tag, dok je brisanje praćeno istim postupkom, a razlika je što prinosimo crveni tag. Crveni i zeleni tag treba skloniti na sigurno mesto kako ne bismo narušili kontinuitet i stvorili nepotrebne probleme sa takvim načinom otvaranja brave. Ukoliko dolazi do nestanka struje, bravu možemo otvarati ključem, ili ugradnjom rezervnog napajanja, što je posebna priča zbog sigurnog režima punjenja akumulatora kao rezervnog napajanja.