01. Jun, 2020.

Centar za energetsku efikasnost "Cefiks" Vršac, poziva sve zainteresovane građane na završnu promociju projekta "Ušteda energije u domaćinstvu".

Promocija će se održati u Svečanoj sali Opštine Vršac, u sredu, 20. maja od 18 časova, pri čemu će biti prezentovan film pokrajinskog projekta u trajanju 17 minuta.

Prisutnima će se obratiti Hasan Helja koordinator projekta, koji će predstaviti projekat i njegovu implementaciju u praksi, Branislav Vila asistent u projektu, koji će predstaviti rezultate i obrađene ankete projekta i Dragoslav Dobrosavljević sa temom "Praktične mere štednje energije".

Projekat je finansijski podržao pokrajinski Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, partner na projektu Opština Vršac.

Tim projekta "Zelena svetlost za bezbednost i održivost puteva" (Green lights for Safety and Sustainability of Roads - GLOSS), povodom 5. marta Svetskog dana energetske efikasnosti u Školskom centru "Nikola Tesla" održao je čas o energetskoj efikasnosti. Dragoslav Dobrosavljević, stručni saradnik na projektu, đacima i profesorima ŠC "Nikola Tesla" predstavio je termovizijsku kameru FLIR i Luksmetar DeltaOhm, opremu koja se koristiti za projektne aktivnosti na terenu, kao i preliminarne rezultate merenja 28 objekata i merenja intenziteta osvetljenja na javnoj rasveti u 15 ulica u gradu.

Iz tih podataka nastaće Elaborat fotometrijskog snimanja postojećih objekata i uličnog osvetljenja, koji će biti uskoro predstavljen opštinskim zvaničnicima i javnosti, prenosi portal evrsac.rs.

Projekat "Zelena svetlost za bezbednost i održivost puteva" sprovodi se u okviru IPA programa prekogranične saradnje Rumunija - Srbija. Partneri u projektu su JP "Varoš" iz Vršca i Opština Deta.

Projektom je predviđeno poboljšanje prateće putne infrastrukture u Vršcu zamenom živinih sijalica sa LED koje značajno doprinose uštedi električne energije. Stare živine sijalice biće odlagane po normativima EU, uz prateću tehničku dokumentaciju i stručni nadzor.

Poseban aspekt projekta je poboljšanje bezbednosti na putevima, promovisanje energetske efikasnosti i popularizacija turističkih vrednosti sa obe strane granice.

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.
Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna). Priroda nam je podarila velika bogatstva, ali nas istovremeno obavezala da ista čuvamo i negujemo. Kako radi nas samih, tako i radi budućih pokoljenja te stoga poručujemo svima - BUDIMO ENERGETSKI EFIKASNI.

Pogledajte i film o "Uštedi energije u domaćinstvu" koji je Cefiks uradio uz pomoć opštine Vršac i koji na slikovit način pokazuje kako lako i jednostavno možete uštedeti energiju u svom domu. 

Centar za energetsku efikasnost "Cefiks" realizovao je uspešno još jedan projekat. Reč je o promotivnom filmu "Ušteda energije u domaćinstvu". Autor filma je profesor Hasan Helja.

Saznajte kako da čuvate i štedite energiju u domaćinstvu. Štednjom energije smanjujemo troškove domaćinstva, štedimo energiju za buduće generacije, sprečavamo zagađenje prirode. Dovoljno je da se zamislimo i stvorimo naviku da štedimo energiju pomoću nekoliko jednostavnih i isplativih saveta, da bi smo što kvalitetnije živeli.

Projekat je realizovan uz finansijsku pomoć opštine Vršac, a realizaciju filma pomogle su i vršačke firme Trgo Ban, Alu Tim Božić, Lambada, gvožđara Univerzal, Centar Kalinov. 

Pozivamo Vas na II Sajam ekologije i energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije - „Evropski dani sunca i naprednih tehnologija ” koji će se održati u petak 6. juna 2014. god. od 9:30h – 18h u Kongresno-muzičkoj dvorani Centra Millenium (Omladinski trg 17, Vršac).
Na Sajmu je predviđeno predstavljanje novih tehnologija iz oblasti građevinarstva, sistema grejanja i hlađenja, obnovljivih izvora energije, osvetljenja, mernih uređaja, kreditnih linija namenjenih građanstvu, firmama i institucijama itd.
Pored firmi na Sajmu će se predstaviti srednje tehničke škole kao i fakulteti koji su uključeni u projekte iz datih oblasti kao i nevladin sektor iz oblasti ekologije, zaštite životne sredine i energetike. U okviru Sajma planirane su dve tribine u Kongresno-muzičkoj dvorani Centra Millennium

I tribina (10:30 - 13 h)

10:30 Pokrajinski sekreterijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine „Upravljanje životnom sredinom u funkciji smanjenja negativnih uticaja klimatskih promena“. Slobodan Puzović, Pokrajnski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine

10:30 Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine Vojvodine „Agropelet potencijal Vojvodine” Nataša Pavićević Bajić, Pokrajnski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Vojvodine

10:45 Zavod za zaštitu prirode Srbije  “Energetska efikasnost i značaj OIE u oviru energetske efikasnosti” - Dr. Milija Bulatović – Načelnik odeljenja za ekološke mreže i održivi razvoj

11:15 Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture RS Predstavljanje kampanje „Trenig energy” za energetske menadžere u LS Anita Mraović – menadžer projekta Energetska efikasnost u zgradarstvu, GIS Predstavljanje lokalnih samouprava južnog Banata

11:30 Opština Vršac: „ Potencijal bio mase opštine Vršac“ - Miloš Vasić član opštinskog veća zadužen za zaštitu životne sredine

11:45 Opština Vršac: „ Zelena svetla za bezbenost i održivost puteva“ - Dragoslav Dobrosavljević – energetski menadžer Opštine Vršac

12:00 Opština Bela Crkva Upravljanje Otpadom i otpadnim vodama, Projekat GIZ IMACT

12:15 Potpisivanje protokola o saradnji Alibunara, Bele Crkve, Plandišta i Vršca
13:00 h Pauza i koktel


II tribina (14-16 h)

14:00 Centar za energetsku efikasnost CEFIX , Vršac - „Evropski dani sunca” - Hasan Helja prof.

14:15 Projektovanje zelenih i pametnih zgrada kategorije „Zero energy haus” sa korišćenjem različitih vidova OIE – Miroslav Simeunović dipl.ing.el. - Elektroinženjering, Novi Sad

14:30 OŠ „Moše Pijade” , Gudurica - Promocija ekoloških aktivnosti u svim školama na teritoriji Opštine Vršac Slavica Ristić prof. i Dragana Stanković prof.

14:45 Energy Net – Novi Sad - Primeri iz prakse - obnovljivi izvori energije

15:00 Hemijsko medicinska škola, Vršac i UGZP „Košava” „Neformalno obrazovanje i energetska efikasnost”  Olgica Lukač prof. u saradnji sa Marijom Spasojević i Ivana Rajić učenicama Hemijsko medicinske škole

Pokrovitelj Sajma je Opština Vršac

Srbija, na žalost, na ovaj dan nema mnogo razloga za slavlje. U našoj zemlji troši se duplo više energije od svetskog proseka, a čak šest puta više od pojedinih evropskih zemalja.

Iako je ulaganje u energetsku efikasnost skupo ono je, na duže staze isplativo. U svakom domaćinstvu ušteda se vidi kroz račune za utrošenu električnu energiju i grejanje.

Maleali značajne uštede mogu se ostvariti i zamenom običnih sijalica - štedljivim, kuvanjem sa poklopljenim loncem, čišćenjem frižidera od leda, a bojlera od kamenca.

Iako to nisu uštede koje će doprineti značajnom smanjenju računa za struju, one svakako simbolizuju našu brigu za budućnost i čine da novi naraštaju troše racionalnije i odgovornije.

Za veću uštedu energije, neophodno je investirati u bolju izolaciju objekata, zamenu prozora i vrata.

Uz energetsku efikasnost valja težiti i sve većoj upotrebi obnovljivih izvora energije koji su jedini put ka samoodrživom razvoju. Srbija raspolaže velikim potencijalom u ovoj oblasti. Energenti iz biomase su u sve većoj upotrebi (peleti i briketi, koji pored bolje cene korisnicima obezbeđuju i veći komfor).

Ostvareni su i prvi projekti koji koriste energiju sunca (kako za proizvodnju struje tako i toplote) kao i geotermalne energije, dok se uskoro očekuje da se i prve vetrenjače zavrte u vetroparkovima širom Srbije.

Priroda nam je podarila velika bogatstva, ali nas istovremeno obavezala da ista čuvamo i negujemo. Kako radi nas samih, tako i radi budućih pokoljenja te stoga poručujemo svima - BUDIMO ENERGETSKI EFIKASNI.

I UVOD
istorija / danas/ nekoliko reči o autokonstrukciji/ prednosti gradnje bairanom slamom/ prednosti blatnih maltera/ izolacija/ šta treba razumeti pre sveag/zaštita protiv vode/ alat
II NAJČEŠĆE POSTAVLJENA PITANJA
tri praseta/ vatra/ glodari/ slama ili seno/ zemlja na gomili/ termiti i insekti/ voda-rizik od truljenja/ dugovečnost/ dozvola za gradnju/ osiguranje/ cena/ bale- na kant ili ne?/ različite tehnike
III BALE SLAME
dobre bale za gradnju/ naći male bale slame/ okrugle bale-preraditi bale/ naručiti bale/ transport i odlaganje bala slame/ cena bala slame/ dimenzije bala/ prilagoditi širinu bala/ zaobljene bale/ velike kvadratne bale (Jumbo Bales)
IV OD KROVA DO TEMELJA
krov/ izolacija krova/ulančanje/ zidovi/ noseći zidovi/ drvena skeletna konstrukcija/ jednna kružna kuća ili zid/ zid/ luk/ vrata i prozori/ elektrika/ vodovodne instalacije/ kačenje objekata ne zid/ temelji/ eksperiment: izolovanje poda sa balama slame/ ravnanje
V BLATNI MALTERI
osnovni sastojci zemlje/ različiti slojevi maltera/ testovi/ nakon prvih testova/ malter glina-pesak/ malter pesak/ unapređivanje maltera/ tražiti zemlju/ pripremiti malter/ nanošenje blatnog maltera/završna obrada
VI KREČ
gašeni ili hidraulični kreč/ nanošenje kreča/ boje na bazi kreča/ unapređenje krečnih maltera/ kreč na zemlji/ cementni malteri-mreža
VII OSTALO
gips/ blokovi od slame/ malterisati horizontale/ sipanje u oplatu/ druge

pogled kroz prozor

 

I UVOD
ISTORIJA
Građenje biljnim vlaknima staro je koliko i čovečanstvo, o čemu još i danas svedoče ostaci zaklona od granja i lišća. Ljudi su hiljadama godina koristili slamu za izgradnju zidova i za izradu krovova. Ali, najveća i relativno ‘nedavna’ novina (oko 1850.godine) je izum baliranja slame, što je omogućilo proizvodnju lakih blokova, sa izuzetnim izolacionim kapacitetom koji su, iznad svega, i biorazgradivi. Ideja i njena realizacija su jednostavne, ali ih je neophodno dobro promisliti ! Mašine za baliranje su patentirane u SAD-u pre 1850.godine, i već su bile na prodaju 1873.godine, pokretane konjima. Do 1809.godine, vlasnici železnica prihvatali su samo transport balirane slame.

NEBRASKA
U isto vreme, pioniri Kinkaid Sandhills u Nebraski, imali su malo drveta i gline za uobičajenu tehniku gradnje. Čini se da je bilo logično da je neko bale slame shvatio kao velike lake ‘cigle’. Tako je počela njihova primena u izgradnji.
Prvi dokument o gradnji baliranom slamom pojavio se 1886.godine u Nebraski , za jednu školu. 1920-ih godina, Ministarstvo poljoprivrede severne Dakote u SAD-u, izdalo je manual za gradnju baliranom slamom, za izgradnju poljoprivrednih objekata. Ova inicijativa doprinela je širenju tehnike u nekoliko zemalja SAD-a.
Tehnika Nebraska, sa nosećim zidovima od bala slame, najviše se koristila između 1905. i 1935.godine, a prestala je da se primenjuje oko 1940.godine kada se, sa dolaskom železnice, prednost daje lošije izolovanim objektima radi prepoznavanja i društvenog prestiža, a slama se počela doživljavati u vezi sa nečim prošlim, odnosno siromašnim. Od tad, kuće od slame su, uprkos svemu, građene u nekoliko zemalja, ali je ovo ostalo uvek relativno marginalno.

RENESANSA
Gradnja balama slame je ostala ‘uspavana’ sve do izlaska članka o tehnici ‘Nebraska’ od strane Welsch-a u ‘Shelter’ 1973. Od izdanja u ovom časopisu, Amerikanci počinju da rade eksperimente i testove u laboratorijama, da organizuju prakse, pišu tekstove i knjige, i na taj način se ostatak sveta upoznao sa ovim neverovatnim načinom gradnje.

bep01

EVROPA I FRANCUSKA
Najstariju dokumentaciju na temu gradnje slamom u Evropi nalazimo u Francuskoj. U jednom izdanju ’Nauka i život’ iz maja 1921.godine, piše se o postojanju kuće od bala slame u Montagris-u. Feuillette ovu tehniku gradnje (brzu i ekonomičnu) predlaže kao rešenje za rekonstrukciju posle rata. U svom članku, on napominje da je u toku nekoliko izvođenja ovakvih projekata. Kuća ’Feuillette’ je i danas u veoma dobrom stanju i njeni stanovnici su sasvim zadovoljni njenom udobnošću i malim računima za grejanje. Jedan manual za gradnju balama slame takođe je izdat u Danskoj 50-ih godina.
U Francuskoj (kao i u drugim zemljama) seosko stanovništvo oduvek je cenilo dostupnost i izolacionu moć slame i koristilu su je za podizanje ograda, spuštenih plafona, pa čak i izgradnju spoljašnjih zidova. Iako neomalterisani, neki od njih održali su se po više decenija. U junu 1979.godine, u Larzac-u (danas ’Cun de Larzac’), jedna kuća od balirane slame je izgrađena u borbi protiv proširenja vojnog kampa. Ipak, čini se da je, pre svega zahvaljujući radu François Tanguay i Louis Gagné iz Kvebeka, gradnje baliranom slamom je ponovo počela, ovog puta izgradnjom bala. Nakon sastanka sa Amerikancima (i nakon izlaska njihove knjige), gradnja baliranom slamom u Francuskoj čini se da se orjentisala sve više više ka različitim stilovima drvenog skeletnog sistema sa ispunom od balirane slame.

NEKOLIKO REČI O AUTOKONSTRUKCIJI (gradnji u sopstvenoj režiji)
Sve se uči, gradnja takođe. Ako još uvek nemate iskustva, omogućite sebi da ih steknete. Dobra priprema je obavezan deo, kako bi projekat i gradilište ostali prijatni za život i rad.
Ne zaboravite:
*u jednoj kući ima više delova za spajanje nego u jednom kompjuteru,
*ona mora odoleti vetru, kiši, snegu, suncu, sili gravitacije, i možda čak i zemljotresima,
*jedna nesreća za vreme i posle gradnje može teško povrediti nekoga,
*vaša kuća će, verovatno, biti najvažnija investicija Vašeg života.
Nije momenat za igru pokera zatvorenih očiju. Treba uzeti u obzir mere predostrožnosti kojima se mogu izbeći ozbiljne neugodnosti.

Autokonstrukcija (nasuprot auto destrukciji)
Raspitajte se i pripremite se. Ne uskraćujte sebi vreme potrebno da se dobro informišete. Kupite sve knjige koje vam se čine interesantnim, pratite različite radionice i potražite informacije na internetu.
Investirajte par stotina eura (na primer) za informacije/obaveštenja – može Vam se učiniti preskupo, ali nije ništa u poređenju sa totalnim troškovima jedne kuće pune grešaka! Moje lično iskustvo mi je pokazalo da, svaki put kad sam želeo ići prebrzo, ili zanemario vreme za proučavanje dokumentacije ili dobrog promišljanja, platio sam posledice kasnije. Budite strpljivi, razgovarajte sa drugima i budite otvoreni za predloge. Naoružajte se strpljenjem i setite se basne o zecu i kornjači.
1. tražite na internetu
2. čitajte knjige
3. pričajte i razmenjujte informacije sa graditeljima
4. učestvujte na praksama / gradilištima
5. eksperimentišite na malim projektima (!)
6. prilagodite dizajn
7. opet eksperimentišite
8. ako se dizajn i proces gradnje slažu-nastavite. ako ne-eksperimentišite više.
Na kraju, poštujući sve etape, konkretizujte Vaš projekat. Da – sve zahteva vreme, ali ni Rim nije sagrađen za dan!

PAR
ako se jedan od tri para u proseku razvede u Francuskoj, onda se jedan na dva para auto konstruktora raziđe! Ovo naročito važi za gradilišta koja se rade paralelno sa drugom profesionalnom aktivnošću sa punim radnim vremenom, ili za gradilišta koja traju duže od dve godine (što se često dešava početnicima, koji se upuste u gradnju ’velike’ kuće.) Stvari uzmu uvek više vremena i novca nego što smo mislili, naročito ako nemamo dovoljno iskustva u ovom domenu.
Postoje tri stvari koje su kontradiktorne: ’jeftino’, ’odmah’ i ’kvalitetno’!
Budite realni, radite etapu po etapu, zabavljajte se tokom izrade projekta i tokom njegove realizacije, jer će Vam jedan zreo i dobro pripremljen projekat, obezbediti uživanje u radu.
Iako rizikujem da se ponavljam, preporučujem vam da počnete malim projektom kao što je kokošinjac, baštenska nadstrešnica, garaža, atelje ili koliba. Jedna koliba za suve toalete, tuš i sanitarije može biti veoma korisna. Ovo omogućava sticanje iskustva, razvijanje veština, testiranje Vaše ideje i nalaženje/usavršavanje recepture za vaše maltere.

Auto-konstruisati ili dati da nam neko drugi konstruiše?
Kad nam drugi grade, cena rada (plate, socijalno osiguranje, ekspertiza, alat) je mnogo veće nego materijal za gradnju. Zbog toga jedna kuća od slame, napravljena od strane zanatlija, često može imati skoro istu cenu kao kuća građena od drugih materijala.
U auto-konstrukciji moguće je uštedeti mnogo novca. Vreme provedeno u auto-konstrukciji je, uglavnom, najplodonosnije u životu jednog autokonstruktora; ipak, treba imati odakle finansirati ovaj period, predvideti i budžetirati prema tome.
Takođe, može biti interesantno da se deo radova ustupi zanatlijama, na primer: drvena skeletna struktura. Oni imaju znanje, alat i često interesantnu cenu za kupovinu pojedinih materijala.
Lično, proveo sam 3- 4 meseca (sa svojom partnerkom i drugim ljudima koji su nam pomogli) u izradi drvene skeletne i krovne konstrukcije, i zadovoljan sam tim iskustvom. Ali, ne bi bilo mnogo razlike ni da smo zvali stolara/tesara. Sledeći put, ja bih, najverovatnije, prepustio drveni skelet na izradu nekom specijalisti i sačuvao svoju energiju za ispunu slamom i za izradu maltera; ako ne, izabrao bih krovnu konstrukciju jednostavniju za izradu.

Raditi sa arhitekom ili ne?
U Francuskoj, nije neophodno konsultovati arhitektu za projekte koji prelaze površinu od 170m2. Postoje takođe i konsultantski servisi sa online arhitektama. Jedan dobar arhitekta može vam dati solucije koje će povećati udobnost i smanjiti ekonomičnost.
Kako znati da li je jedan zanatlija ili jedan arhitekta kompetentan?
Tražite ozbiljne reference i posetite realizovane projekte (bez prisustva zanatlija/arhitekte.) Ispitajte vlasnike da znate da li su zadovoljni. Kako se rešavaju nepredviđeni problemi (uvek ih ima.) Pozovite ih u restoran ili kod vas kako biste zagrebali po površini njihovog iskustva, i da im se zahvalite. Ovo je jedna mala investicija za izbegavanje velikih problema. Ne zaboravite da je ovo, verovatno, Vaša najveća investicija i da je dakle osnovno izabrati nekoliko kvalitetnih partnera.

’Žene i deca prvo’
U nekim ne-zapadnim kulturama, žene su te koje grade. Deca su uvek prisutna na gradilištu i prirodno inicirana u veštine gradnje. Ali, u zapadnom svetu,’gradilište je ’zabranjena zona’ za decu, jer se smatraju veoma opasnim. Ova gradilišta su, takođe, malo dostupna ženama zbog, s jedne strane, mačoizma, ali i zbog fizičke prirode nekih poslova. Rezultat je da ima oko 3% žena u tradicionalnoj gradnji i 0% dece.
S druge strane, u pokretu gradnje slamom, postoji kvazi jednakost između muškaraca i žena (arhitekata, stažista i volontera na gradilištu.) Njihova deca često čine deo ekipe za građenje, naročito za vreme rada sa balama, pripreme i nanošenja blatnih maltera. Jedno ovakvo gradilište dozvoljava da integrišemo mnogobrojne ljude, koji ne bi mogli da se uključe u jedno ’normalno’ gradilište.
Naravno, tokom gradnje ima potencijalno opasnih momenata, mesta i alatki; mislim prvenstveno na alat koji se brzo okreće i/ili seče (cirkularne testere, motorne testere, mlinovi, itd.) i radovi na visinu (postavljanje krovne konstrukcije.)

SIGURNOST
Neiskustvo, neznanje, umor, neskoncentrisanost i, pre svega, tvrdoglavost mogu biti veoma opasne za gradnju. Budnost je obavezna da gradilište bude u potpunoj sigurnosti. Ne postavljajte se ispod nekoga i ne dozvolite da to neko radi. Jedna kofa puna maltera, jedan čekić ili jedan crep koji pada, mogu da nanesu neopisivu štetu! Savet:uzmite (kad je neophodno) zaštitne naočare, rukavice, zaštitu za uši i dobre maske. Mislite takođe na šešir i kremu za zaštitu od sunca.

Venčajte materijale
Iako pričamo o ’kućama od slame’, jasno je da kuće nisu nikad građene samo od slame. Naravno, drugi materijali kao što je drvo, kamen, kreč i drugo mogu biti venčani sa slamom.
Svaki materijal za svoju namenu: mudro je koristiti svaki od njih promišljeno.

Evolutivni projekat
1.kupite jedan teren i živite u šatoru, karavanu ili ’domu na točkovima’ i uštedite novac, kako biste mogli uložiti u konstrukciju. Posmatrajte okolnu klimu, teren, skupite različite elemente, kao što su vrata i prozori. Nađite i eksperimentišite sa zemljom. Tražite drvo za izradu krovne konstrukcije.
2. napravite prostor A kako biste mogli izolovati karavan i kako komšijama/zajednici ne bi smetalo ’vizuelno zagađenje’. Predvidite da možete izaći karavanom na jednu stranu objekta.
3. uštedite više
4. izgradite prostor B i instalirajte sobe u prostoru A.

bep02

Prednosti konstrukcija od balirane slame
*lepota :
*debeli zidovi ,
*zaobljeni uglovi, organske forme zidova ili kružne kuće,
*deblijna zidova dozvoljava izgradnju niša.
*super izolatori: termička otpornost (R)=6(*), što je jednako 25cm kamene vune. (*) izvor : ’Eokološka izolacija’, JP Oliva, Terre Vivante,
*zdrave: objekti od slame su zdravi, prijatni za gradnju i za život,
*dobra akustika: zajedno sa zemljanim malterima, zidovi od slame imaju odličnu akustiku u prostorijama,
*dobra zvučna izolacija: na osnovu testova u laboratorijama, omalterisani zidovi od slame su dobri zvučni izolatori, pod uslovom da nema elemenata (greda npr.) koji prekidaju izolaciju.
*biorazgradive: nakon upotrebe, jedan objekat od slame može se vratiti zemlji, jer je slama 100% biorazgradiva. Nema potrebe za deponijama, ni procesa reciklaže.
*zidovi koji dišu: vlažnost može preći od spolja ka unutra bez ikakvih problema.
*lake i jednostavne za izradu: dostupno ženama i deci, jer je relativno lako (12 do 18kg po bali slame) i netoksično.
*mogućnost rada sa lokalnim materijalima, u auto konstrukciji.
*ekonomične: svake godine, ušteda od 50% na grejanju, u poređenju sa kućom od betona izolovanog sa 8cm kamene vune. Bale slame imaju i izuzetno nisku cenu. Ulaganje u njihovu proizvodnju je minimalno, jer je slama nus-produkt prilikom uzgoja žitarica.
*obnovljive: količina slame proizvedene svake godine je neverovatna. Slama (žito, pirinač, ječam) se u celom svetu smatra otpadom u modernoj poljoprivredi.
*održive: postoje kuće od slame koje su i sto godina stare, i još uvek su u dobrom stanju.
*ekološke: proizvodnja bala slame nema potrebu za fabrikom, ni za velikom količinom energije (zvane: siva energija), jer su bale jednostavne za izradu sa balerom iza traktora (ili ručno kao što se radi u Indiji.) Proizvodnja bala slame je često lokalna, jer se žitarice proizvode u celom svetu. Njihova dostupnost i mala težina smanjuju cenu transporta, troškove i zagađenja. Proizvodnja i korišćenje slame u jednoj zgradi zadržava CO2(kao i drvo). Da bi Vam dočarali do koje mere se današnja gradnja štetno utiče na naše okruženje : proizvodnja 1 kg cementa proizvede 1kg CO2.
*nasleđe: slama, zemlja, drvo i kamen su bili korišteni u gradnji oduvek.

Prednosti blatnih maltera
* lepota :
* blatni malteri laki su za izradu,
* debljina zidova dozvoljava izradu niša,
* blatni malteri mogu biti veoma lepih boja.
* zdravi : niste obavezni da zaštitite kožu i oči, kao kod rada sa krečom i cementom.
* nema hemijskih dodataka : kao kod nekih maltera koji su prefabrikovani i prodaju se kao ’stari’, ali sa sintetičkim voskom.
* ekološki: primena lokalne zemlje smanjuje transport. Jedan blatni malter radi se od nepečene zemlje, nikakvo pečenje nije potrebno kao za kreč, cement ili gips. Zbog toga su, čak i prefabrikovani blatni malteri sa transportom na velike distance, veoma interesantni sa energetskog aspekta.
* inercija : jedan mlater povećava masu objekta, što je korisno za smanjenje ekstremnih temperatura.
* regulacija toplote i vlažnosti: zemlja ima sposobnost vezivanja i oslobađanja vlažnosti i toplote. Ovo stvara komfor i štedi novac.
* laki za izradu:
* blatni malteri se lako lepe za zidove (zahvaljujući glini)
* blatni malteri su veoma postojani u unutrašnjosti, i laki za popravku. Poštujući neka pravila, mogu biti takođe korišćeni i u eksterijeru.
* ceo svet može biti angažovan prilikom nanošenja osnovnog sloja.

Izolacija
prenos energije
toplota (energija) prenosi se na tri različita načina:
* radijacijom: infracrveni, od sunčevih zraka ili od jedne peći na drva, npr.
* kondukcijom: fizički kontakt. Kada dodirnemo peć na drva, opečemo se, jer je ovaj transfer brz i veoma intenzivan.
* konvekcijom: gas ili tečnost koji prenosi energiju cirkulišući kroz prostor. To je vruć vazduh peći na drva (ili električni radijator) koji se penje i zagreva plafon.
Šta je izolator?
Izolator je materijal koji treba da uspori transfer energije, kako bi održao enterijer naše zgrade prijatnim i kako ne bi dolazilo do gubitka, tako dragocene, energije. Izolacija se često bazira na principu da jedan materijal male mase čuva i prenosi energiju (hladnoću, kao i toplotu), mnogo brže nego materijali sa velikom masom.
Materijali male mase su vazduh, ovčja vuna, kamena vuna, konoplja i slama. Vazduh je najveći izolator od ovih materijala, ali ga je neophodno zaustaviti; u suprotnom-konvkecija se vraća u igru. Zbog toga je vuna najefikasnija po cm debljine, kao što je bala slame dobar izolator zbog velike debljine lakog materijala, koji sprečava kretanje vazduha. Materijali velike mase su: metal, beton, voda, kamen, kreč i zemlja.
Ne zaboravite da krov takođe treba dobru izolaciju, jer je to prostor u kome je gubitak energije najveći. Moguće je izolovati krov balama slame, ali vodite računa o njihovoj težini.
Ovčja vuna je takođe odličan izolator krovova, i mnogo je lakša od slame.
Vazdušni džep
Generalno se veruje da je vazduh najbolji izolator; ako bi to bio slučaj, ne bi bilo neophodno zatvarati prozore. Vazduh je dobar izolator jedino kada je nepokretan/zaustavljen. Rupe ili vazdušni džepovi između bala slame su neefikasni. Suprotno, konvekcija (cirkulacija gasa ili tečnosti toplotom) stvara jedan stvarni transport energije. To je ono
što zovemo termičkim mostom.

Termička regulacija (HQE)
jedna kuća kompletno izolovana balama slame odgovara veoma dobro oznaci HQE i termičkoj regulaciji (RT 2001), na snazi od juna 2001.
Poređenje vrednosti izolacije nekoliko materijala za konstrukciju(*):
sistem R
šuplji beton 20cm 0,39
šuplji beton 20cm+zemlja piljevina 10cm 1,03
šuplji beton 20cm+šupljina+celuloza 8cm 3,08
kamen 50cm ili naboj 45cm 0,62
slagana drva 40cm ili celularni beton 25cm 1,70
masivno drvo 20 cm ili ekspandirana glina 30cm 1,70
monomur 37,5cm ili zemlja-slama 30cm 3,00
zemlja-slama 30cm ili konoplja 3,00
drveni skelet+celuloza 12cm 3,70
masivno drvo+celuloza 10cm 4,70
balirana slama 45cm 6,00
(*) izvor : ekološka izolacija * JP Oliva, Editions Terre Vivante
pažnja: ne može sve biti rečeno samo kroz brojeve i predlažem Vam da prostudirate knjigu JP Oliva ’L’isolation écologique’, deo o različitim materijalima/ tehnikama i veoma jasno objašnjava šta je termička udobnost i kako je postići.

Inercija (masa) jedne kuće od slame
Neki smatraju da jedna kuća od balirane slame nema veliku masu (za apsorpciju i povratak toplote). Međutim, jedna kuća od balirane slame pokrivena dobrim slojem maltera, ima znantu masu. Jedan blatni malter debljine 5cm ima oko 65kg/m2, što je mnogo više nego gipsane ploče. Na primer, jedna kuća od 100m2 u osnovi, imaće u enterijeru oko 30m2 blatnih maltera, što predstavlja oko 5 tona zemlje; ne računajući pregrade, pod i ostalo. Za povećanje mase, takođe se mogu napraviti i pregradni zidovi od zemlje, pa čak i nameštaj kao što su klupe i police.
Što je veća masa, treba više energije da bi se kuća zagrejala; ali je prednost što će ona duže ostati topla. Bitna stavka gradnje slamom je da je masa (malter) u enterijeru izolacije, i da ne gubi svoje kalorije (ili svoju svežinu) u kontaktu sa eksterijerom. Prema testovima realizovanim u SAD-u, jedan blatni malter od 5cm je optimalni minimum za povratak, tokom večeri i noći, akumulirane toplote tokom dana.

Šta treba razumeti, pre svega
lateralne(bočne) sile
Bočne sile su rezultat vetrova i zemljotresa. Ove sile mogu prouzrokovati klizanje, rotaciju, ili deformaciju zidova. One se takođe mogu javiti zajedno, i potpuno uništiti objekat. Dakle, imperativ je razumeti ove sile i osmisliti i konstruisati poštujući ograničenja materijala i tehnika, kako bi se izbegla oštećenja. Ako ne vladate temom, nađite pomoć od ljudi koji imaju znanja u ovom domenu.

bep03-300x141

Bočne sile i noseći zidovi
Jedan zid od slame sa svojim malterom već ima određenu otpornost protiv bočnih sila. Dokaz za to je Nebraska kuća, gde je slama noseći konstruktivni element, bez ikakve druge strukture ili ojačanja. Pravljeni početkom veka, neki od ovih zidova su preživeli do danas, bez da su čak bili i omalterisani. Četiri elementa koja osiguravaju otpornost su:
1. gustina balirane slame: što su bale gušće, više su krute. Ipak, bale ostaju uvek malo fleksibilne: po jednom testu rađenom u SADu, (’Straw-Bale Code testing’ od strane Catherine Wanek), jedan zid od slame bez maltera je bio opterećen za testiranje njegove čvrstoće na pritisak. Zid je, bez problema, primio opterećenje; i rezultat testa je bio pozitivan. Zatim, kako bi bolje razumeli zid od slame, dodatno su opteretili zid: nije se desilo ništa, osim sleganja zida. Kad su skinuli opterećenje, istraživači su, na njihovo veliko iznenađenje, primetili da se zid ponovo popeo do svoje originalne visine! U realnosti (dakle, sa malterom), malter puca i ( ili pada); ovo će biti znak za stanovnike da napuste zgradu. Interesantno je da, kad se jedan zid od betona ili šupljeg betona optereti preko njegovih kapaciteta, on pada odjednom, bez prethodnih upozorenja.
2. opterećenje zidova (krova ili drugih sistema opterećenja)
3. malteri su najrigidniji deo (kao beton), nije fleksibilan kao slama, već reaguje više kao jedan veoma tanak zid. Izgleda da je prvo malter (baš zato što je najrigidniji) otporan na opterećenje (gravitaciju i bočne sile). Ali, širina bala slame daje mu podršku, jer je on previše tanak da bi mogao primiti opterećenje sasvim sam. U slučaju zemljotresa ili oluja, ovo fleksibilno srce zida takođe dozvoljava jedan izvestan pokret, bez da se zid kolapsira. Jeedan pesnik mogao bi iskoristiti koreografsku metaforu: zidovi od zemlje mogu igrati Salsu!
4. na kraju, snaga jednog zida od slame je u vezi koja postoji između maltera i dobro nabijenih bala slame. Zbog toga je veoma važno raditi tako da malter dobro prianja uz bale.
Bez prethodnih testova, nemoguće je predvideti otpornost zidova od slame, jer ovaj kapacitet zavisi od:
* kvaliteta, gustine i širine bala slame,
* kompresije zia,
* kvaliteta i debljine maltera,
* kvaliteta prianjanja maltera.

Zemljotresi
za arhitekturu otpornu na zemljotrese neki koriste princip dva rigidna zida sa fleksibilnom sredinom, koji se na engleskom zove ’ Stressed Skin Panel’. Ali, kako bi kuća od slame stvarno bila otporna na zemljotrese, potrebno je povećati performanse celine. Neophodno je postojanje metalne armature (ne samo mreža), koja je fiksirana za temelje i grede. Osim metalne, struktura može biti i drvena.
Posetili smo jednu kuću u San Francisku u Kaliforniji (region često uzdrman zemljotresima), koja je već pretrpela nekoliko zemljotresa: nismo primetili ni jednu pukotinu!

Bočne sile i skeletna konstrukcija
Kako bi se povećala otpornost zida od bočnih sila i gravitacije, veliki broj graditelja koristi skeletnu konstrukciju. U nju treba integrisati dijagonalne elemente (spregove protiv vetra), kako bi bolje odoleli bočnim silama. Ako ne, ispuna od slame i malter su ti koji osiguravaju ovu otpornost.

Otpornost na vetar od temelja do krova
Kako bi se odolelo bočnim silama, trougao je oblik mnogo superiorniji od kvadrata. Zbog toga ga često srećemo u arhitekturi. Ali, u jednoj skeletnoj stukturi, ovi dijagonalni elementi ometaju ispunu balama slame. Tako da je mnogo jednostavnije postaviti spregove protiv vetra u eksterijeru (na površini bala slame). Sile se i prenose od grede do temelja uz pomoć jedne trake, kabla ili štapa (slika 04)

bep04

Slabe tačke nalaze se u spojevima između različitih materijala. (slika 05)

bep05-300x269

(1)greda (2)stub (3)traka (4)metalna ploča (5,6,7) sistemi za fiksiranje trake korektno za pod (8) armatura
Ojačanje uglova
Drugi način ojačanja zidova je da se ojačaju uglovi. Evo dva primera:

bep07-300x134

slika levo: metalne ploče ili paneli u drvetu : (1) greda (2)stub (metalna ploča)
slika desno: (1)greda (2)stub (4)kosnik (5) štap sa navojem (6) zavrtanj
ovaj sistem koristi spregove protiv vetra sa jednim štapom sa navojem, zbog čega ovaj sistem funkcioniše na pritisak i na napon.
pažnja: kapacitet ovog sistema je veoma ograničen, jer sve bočne sile treba da budu apsorbovane veoma malom površinom (kao na slici 08)

bep08-300x125

Zaštita od vode
Vlaga je, naravno, najveći neprijatelj konstrukcije od slame (kao i bilo kom drugom tipu konstrukcije.) Šta više, jedna takva kuća je nezdrava, tako da je imperativ razmotriti sve neophodne mogućnosti da bi se garantovala jedna zdrava konstrukcija.
Voda u objekat može ući na više načina: tečna u vidu kiše, gasovita kao respiracija koja se transforimiše jednako u kapljice, kondenzacija, ako je okolnosti uzrokuju. Prva uloga jednog objekta je (sa klimom kao u Francuskoj) da zaštiti svoj sadržaj od kiše. Dakle, čini mi se očigledno da je prva uloga njegove arhitekture da zaštiti zgradu od vode, zbog čega estetika arhitekture prelazi u drugi plan.

bep09-289x300

Da bi se obezbedila dobra zaštita od vode, sledeći detalji se preporučuju:
1)prepušten krov-jedan od najekonomičnijih načina zaštite zidova
2)oluci smanjuju količinu vode koju vetar nanosi na fasadu.
3) ventilacija ispod pokrivača je imperativ kako bi se izbegla akumulacija vlage (kondenzacija)
4)izbegavati horizontalne površine ispod prozora- treba da su dijagonalne i da odvode vodu ka spolja (ako je moguće van površine maltera). Koristite nepropusne proizvode dobrog kvaliteta. Završetak na ‘kap vode’ je interesantniji nego klasični. Prozori postavljeni ka spoljašnjosti zida su manje osetljivi na ulazak vode.
5)zaštitite kvalitet disanja zidova od slame. Voda koja se vraća (što je sasvim normalno), treba biti evakuisana. Izbegavajte bojenje spoljašnjeg zida-bolje je koristiti pigmente u završnom malteru ili je jednom okrečiti.
6) završetak maltera sa jednom ‘kapi vode’ pomaže drenaži maltera, kako ova vlaga ne bi dugo dodirivala bale slame.
7) drenaža oko temelja je neophodna, kako bi se izbeglo stagniranje vode u dnu kuće.
8)vazdušni sloj za venitlaciju između izolatora i pokrivača kako bi se izbeglo akumuliranje vlage.
9)dva različita materijala koja se dodiruju (malter i drveni okvir npr.) su osetljive tačke, zbog toga što svaki materijal reaguje drugačije na toplotu i hladnoću. Obratite pažnju oko okvira, naročito sa spoljne strane. Rupe izmedju okvira (drvenog) i maltera (zemlja ili kreč) mogu biti mesta prolaska vode, vazduha (gubitak izolacije) i zvuka.
10)sa unutrašnje strane nije neophodno postavljanje sprečavanja isparavanja.
11)postavite bale slame na drvenu podlogu, nekoliko centimetara iznad nivoa tla kako bi se izbeglo da voda uđe u zid
12) pesak sa geotekstilom
13)šljunak, kako bi se zaustavilo kapilarno podizanje vode i održavanja ploče suvom
14)postaviti jednu nepropusnu barijeru kako bi se izbeglo da vlaga može da se podigne.

bep10-201x300

ULOGA ZAVRŠNOG MALTERA
Završna obrada površine zida je osnovna za dobro funkcionisanje objekta. Ona predstavlja barijeru za vazduh, vatru, vodu i životinje. Distribuirana masa (malter) ima takođe visoke performanse za pasivno grejanje.
Idealno bi bilo imati površinu koja odoleva šokovima, osipanju i prljanju. Kako bi bile svetlije, unutrašnje površine su često u svetloj boji (ne sjajnoj), koja dobro reflektuje svetlost.

bep11-300x67

(1)‘Prozor istine’-kad se zidovi omalterišu, niko više ne može videti slamu. Zato je, kako bi se pokazalo da je ispod maltera slama, potrebno ostaviti jedan ‘prozor istine’ u većini kuća- to je jedan ram oko mesta koje nije omalterisano, ostavljajući slamu vidljivu. Postoje različite vrste, na Vama je da kreirate Vaš! Savetujem Vam da stavite staklo ispred slame, kako biste izgbegli da zimski vetar uđe suviše lako unutra.
Postoji nekoliko mogućih tipova maltera, ali nije dovoljno samo izabrati dobar malter, jer performanse i otpornost jednog objekta i njegovog maltera zavise od kvaliteta:
* koncepta:
* prepuštenog krova i prilagođene arhitekture
* oluka
* malter ne treba da se spusti do poda
* simsovi prozora
* jedna urezana ’obrva’ u malteru iznad jednih vrata ili prozora odvodi vodu na stranu
* priprema: testovi/eksperimenti koji određuju procenat sastojaka u malteru
* konstrukcija i aplikacija: npr.mešanje maltera i pažnja poklonjena izradi detalja.
* održavanje: npr.popravka pukotina /oštećenja.

PASIVNO GREJANJE
U većini klimatskih zona, kvalitet pasivnog grejanja i hlađenja su povećani uvodeći masu u objekat. ’Superizolacija’ sa jednim debelim završnim malterom daje jednu kombinaciju visokih performansi, jer takav blatni malter od oko 5cm je optimum za distribuiranu inerciju. Ovo omogućava da se apsorbuje dnevna toplota i da se oslobodi tokom večeri i noći. Ako provetravate vašu kuću tokom noći (leti, naravno), temperatura ostaje sveža tokom dana.

ZIDOVI KOJI DIŠU
Kad lokalna klima zahteva grejanje u kući, vazduh koji je unutra je usisan ka eksterijeru kroz zidove i vlagu ovim tokom (vodena para iz kuhinje, kupatila, naše disanje i transpiracija.)
(pročitati: ekološka izolacija)
Kako se vlažnost ne bi zadržavala iza spoljašnjeg maltera, potrebno je da i ovaj može da diše najmanje kao i onaj unutra. Zbog toga ne savetujem cementni malter, već pre krečni i/ili zemljani malter.
pažnja: neophodno je uvek provetravati Vašu kuću!
takođe je potrebno izbeći bilo kakav kontakt između zemlje i maltera, jer voda može da se popne kroz malter kapilarno. Savetuje se da se prekine na minimalno 25-30cm od nivoa zemlje. Izbegavajte takođe čvrste površine duž zida (beton, ploče itd.), tako da se voda ne odbija od zida.

ALATI

bep11-300x67

(1)džepni nož : traka i fluorescentna boja omogućavaju da se ne izgubi u slami
(2)kuka za transport bala slame. Obratite pažnju da je ne ostavite da se povlači negde okrenuta ka gore (retko se koristi)
(3)žica za povezivanje predmeta.

alati

(4)nabijač i drugi čekići (svih dimenzija). Najveće napravite Vi sami, sa ostacima drveta na gradilištu, (5)bambus štapovi, (6)metalni štapovi, (7)klipovi velikih dimenzija, (8)klipovi malih dimenzija za pričvršćivanje predmeta za bale slame, (9)bušilica može pomoći za stavljanje štapova u bale slame, (10)drveni čekić za lakše zakucavanje štapova, (11)motorna testera-uvek je držite čistu,i radite oprezno, (12)testera za seno (za sečenje bala), stari alat koji nalazimo na buvljaku, (13)ručna testera, za detalje, (14) brusilica (sa zubima za kamen), efikasno, ali opasno! (15)trimer sa plastičnom žicom ili diskom za zube, za sečenje zidova, (16)skalpel, (17)igle.

Drugi pribor:
*boja (fluo) za označavanje na balama slame niša itd.
*makaze
*sigurnosna oprema
*aparat za gašenje požara
*maska za prašinu (dobrog kvaliteta)
*šešir, krema za sunčanje i košulja sa dugim rukavima
*zaštita za oči i za uši
*džakovi za skupljanje slame na gomilu.

prevod sa francuskog:
« GRADITI SLAMOM»
praktični vodič za konstrukciju od balirane slame
prakse, ateljei, konferencije, posete

preuzeto sa sajta: Kuća Čuvarkuća

U CEFIX biblioteci možete pronaći koristan priručnik "20 korisnih savjeta za energetski efikasno domaćinstvo" koji je izdao UNDP, USAID 3E i GIZ. Urednik priručnika je Zoran Bogunović. Priručnik je na bosanskom jeziku.

Dok u Češkoj bum u obnovljivim izvorima energije od 2008. godine nije donio nikakav razvoj zajednici, već su svi objekti u vlasništvu uglavnom njemačkih investicijskih fondova, u samoj Njemačkoj je polovina OIE u vlasništvu građana, poljoprivrednika i zadruga. Jesu li energetske zadruge put koji vodi u razvoj društva i ekonomije?

Kako istodobno odgovoriti na ekološku, energetsku i ekonomsku krizu? Sigurno je da nema čarobnih štapića koji će riješiti ovo složeno pitanje, međutim jedan od mogućih modela organizacije koji se u nekim europskim državam pokazao vrlo uspješnim su energetske zadruge. Iako nas zadruge uglavnom asociraju na poljoprivredu, u Europskoj federaciji grupa i zadruga građana za obnovljive izvore energije izbrojali su zasad gotovo 500 energetskih zadruga na kontinentu, a trend bi mogao zahvatiti i Hrvatsku. Prema najavama, otočani s Krka osnivaju prvu energetsku zadrugu u zemlji.

"Od 2004. godine uspjeli smo na otoku Krku postići 35 posto sortiranja otpada i tu smo vodeći u zemlji. Htjeli smo i u energetici biti među prvima. Ne želimo da nam dođu dva tajkuna i tri strane firme i pokupe kvote za obnovljive izvore energije za otoke. Zato smo pokrenuli osnivanje energetske zadruge za koju želimo da bude najmanje 2/3 u vlasništvu lokalnog stanovništva kako bi ljudi sami odlučivali o svojoj sudbini. Zadruga bi trebala pružati pomoć i kod ostvarivanja kredita. Konačni cilj nam je da 

budemo otok s nultom emisijom CO2. Tek učimo, ali nadamo se da ćemo ovaj mjesec uspjeti dovršiti osnivanje zadruge", ispričao je Zdenko Kirinčić, budući zadrugar s otoka Krka, na tribini o energetskim zadrugama koju su povodom Zagrebačkog energetskog tjedna organizirali Društvo za oblikovanje održivog razvoja DOOR i UNDP Hrvatska.

Da na Krku misle ozbiljno, pokazuje i to što su do sada već napravili primjerice strategiju za proizvodnju biomase, katastar krovova za cijeli otok, a izrađuju i studiju za nultu emisiju CO2 za cijeli otok.

Kako krčki planovi o neovisnosti nisu utopija, pokazuje primjer otoka Samsoa čiji su stanovnici još prije 15 godina shvatili da je budućnosti u energetskoj samoodrživosti i lokalizaciji. Taj danski otok s 4000 stanovnika već je uspio ostvariti 100-postotno pokrivanje energetskih potreba iz obnovljivih izvora energije. Čak 1500 ljudi su preko zadruga suvlasnici 11 kopnenih turbina od po 1 MW i 10 pučinskih od po 2,3 MW. Otok ima i daljinsko grijanje na biomasu, a čak i trajekt za kopno vozi na pogon biogoriva od uljane repice koju uzgajaju na otoku. Glavni prihodi otoka ne dolaze više iz poljoprivrede već iz prodaje energije u mrežu, istaknuo je Robert Pašičko iz UNDP-a.

Danski otočani nisu jedini koju su krenuli ovim putem. Dirk Knapen član je belgijske zadruge Ecopower Productions koja je uspjela okupiti 37 000 članova. Sve je počelo 1991. godine kada je nekolicina ljudi željela obnoviti nekoliko malih mlinova. Dvadeset godina kasnije vlasnici su 11 vjetroturbina jačine 20,86 MW, 270 fotonaponskih instalacija od 2,25 MW i 3 restaurirana vodena mlina snage 0,1 MW. Time ova zadruga osigurava energiju za 1,1 posto kućanstva Flandrije i ima 31, 495 klijenata.

"Potražnja je tolika da ju ne možemo zadovoljiti jer nudimo najčišću, ali i najjeftiniju energiju na tržištu", kaže Knapen.

Posljednjih jedanaest godina članovima zadruge isplaćuje se godišnja dividenda od šest posto dobiti, ali to nije jedina dobrobit od zadrugarstva. Naime, u belgijskim su zadrugama uočili da kod korisnika zadrugarske energije pada potrošnja. Tako su klijenti Ecopower Productions smanjili potrošnju energije za čak 38 posto u pet godina.

Kako je u EU u 2010. godini došlo do 30 posto povećanja ulaganja u OIE i zapošljavanja dok je u većini ostalih područja prisutan pad, jasno je da je riječ o iznimno važnom području, a upravo model energetskih zadruga odgovara na više aspekata krize koju proživljavamo, tiče se i ekologije i energije i ekonomije. Međutim, razvoj obnovljivih izvora ne znači nužno i razvoj društva i ekonomije u cjelini. Primjer Češke tako pokazuje kako razvoj obnovljivih izvora energije može otići u posve krivom smjeru koji ne donosi dobrobit zajednici. Naime, uvođenjem velikih poticaja za fotonapone u toj zemlji s 0 MW instalirane snage solarnih panela u 2008. godini, brojka je naglo skočila na 1600 MW instaliranih u 2011. godini. Vlasnici tih novih objekata su inozemni, uglavnom njemački, investicijski fondovi. Cijena struje porasla je za 20 posto i javnost se okrenula protiv obnovljivih izvora energija pa su na kraju snizili otkupne tarife. Od ogromne investicije od 5 do 6 milijardi eura ni društvo, ni tamošnja industrija, ni zapošljavanje nisu imali koristi.

S druge strane u Njemačkoj je polovina OIE u vlasništvu građana, poljoprivrednika i 

zadruga. Danska, iz koje dolazi i primjer spomenutog otoka Samsoa, u zadrugama koje imaju u vlasništvu vjetroelektrane okuplja 150 000 ljudi. Novi zakon u toj zemlji određuje da svaka vjetroelektrana mora ponuditi lokalnoj zajednici sudjelovanje od 20 posto u obliku zadruge.

Broj članova u zadrugama najveći je upravo u najrazvijenijim društvima, u Švedskoj, Norveškoj, Švicarskoj, a građanima je privlačno ulagati u organizaciju energetskih zadruga, jer je u malo djelatnosti garantirana cijena i otkup kao što je kod proizvodnje energije. Međutim, nova hrvatska vlada na području energetike sve odluke donosi bez dijaloga sa zainteresiranom i stručnom javnošću, iako se u energetski sektor u Europi sadržajno mijenja te je pitanje na koji će se način Hrvatska prilagoditi novim odnosima.

"Promjene se ne događaju samo na tehnološkoj razini, već i na organizacijskoj i vlasničkoj. Prije smo u Hrvatskoj imali tri aktera, HEP, Vladu i Inu, a sada smo u tranziciji prema stotinama aktera. Zato je potrebno inicirati procese osnivanja aktera te je ključno pitanje kakvi nam akteri trebaju. Možda su to upravo zadruge jer one dobro objašnjavaju glavnu poantu, da se pedesetak potencijalnih konzumenata udruži i vide kako mogu zadovoljiti svoju potrebu i pridonijeti dobrobiti zajednice", zaključuje Toni Vidan iz Zelene akcije.

Izvor: Marija Kelava, Hrvatska alternativa

U Srbiji bi od 1. marta naredne godine svi električni aparati trebalo da imaju oznaku koja precizira koliko su energetski efikasni, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dušan Mrakić.

"Mašine za pranje veša, frižideri, sijalice, zamrzivači, šporeti imaće naredne godine oznake koja odredjuje njihovu energetsku efikasnost", kazao je on.

Mrakić je podsetio i da su po novom Zakonu o efikasnom korišćenju energije sve lokalne samouprave koje imaju više od 20.000 stanovnika, kao i veliki industrijski potrošači, obavezni da imaju energetskog menadžera.

Mrakić je na konferenciji o savremenim tehnologijama i načinu finansiranja energetski efikasnih objekata, koju je u Beogradu organizovao Centralnoevropski forum za razvoj (CEDEF), kazao da bi do kraja godine trebalo da se donese njaveći broj pravilnika koji se odnose na efikasnije korišćenje energije, kako bi od 1. marta 2014. bili u punoj primeni.

Prema njegovim rečima, preduzeća će imati period od tri meseca da prilagode obeležavanje svojih proizvoda novim pravilnicima o energetskoj efikasnosti.

Državni sekretar Ministarstva energetike je kazao da Srbija u saradnji sa Japanom priprema obuku za energetske menadžere, navodeći da je već nabavljena oprema za tu namenu, koja će do raspisivanja tendera za instituciju u kojoj će se energetski menadžeri obučavati, privremeno biti instalirana na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Mrakić je rekao da se radi i na pomoći lokalnim samoupravama koje imaju manje od 20.000 stanovnika, a koje takodje mogu da dobiju obučene energetske menadžere i to kroz program "Alter enerdži".

Kako je precizirao, u prvoj fazi tog programa pomoć bi moglo da dobije osam do deset opština.

Mrakić je apelovao na lokalne samouprave i velike industrijske potrošačhe da naprave projekte energetske efikasnosti, jer bi sredstva za njihovu realizaciju naredne godine mogli da dobiju iz budžetskog fonda za energetsku efikasnost.

Mrakić i pored finasijskh teškoća očekuje da Srbija do 2018. ispuni obaveze o uštedi devet odsto energije koje je preuzela u okviru sporazuma sa Energetskom zajednicom jugoistočne Evrope.

On očekuje da bi pored sredstava iz budžetskog fonda značajna pomoć za unapredjenje energetske efikasnosti mogla da se dobiju i iz predspristupnih fondova EU.

Izvor: Beta

Strana 1 od 3
PokloniIOtpadSkloni