Elektronski i električni otpad raste na celoj planeti zbog povećanog broja proizvoda na tržištu koji su rizičnog kvaliteta. Poseban problem i izazov predstavljaju punjive i nepunjive otpadne baterije i prevaziđeni mobilni telefoni. Zakon o upravljanju otpadom i podzakonski akt koji se odnosi na elektronski i električni otpad doneti su 2009. i 2010. godine, a danas je sasvim nova situacija po pitanju koncentracije i pravilnog odlaganja elektronskog otpada. Ozbiljnost situacije traži našu aktivniju ulogu.

Ukoliko saberemo sve odbačene stare „pametne“ telefone, kompjutere i kućne uređaje koje ljudi širom sveta bacaju svake godine, njihova težina bila bi kao devet Keopsovih piramida. Vrednost ovog otpada veća je od bruto društvenog proizvoda Srbije. Prema novom izveštaju Ujedinjenih nacija, u svetu je tokom 2018. godine proizvedeno 48,5 miliona tona elektronskog otpada, što je teže od svih ikada napravljenih komercijalnih aviona. Samo 20 odsto od toga je reciklirano, a ako se ništa ne promeni, UN predviđaju da bi do 2050. godine težina elektronskog otpada mogla da dostigne 120 miliona tona. Velika količina otpada nalazi se u morima i okeanima, posebno takvih vrsta koje imaju dug period razgradnje, kao što su metali, staklo i plastika.

„Globalni elektronski otpad je najbrže rastući tok otpada i predstavlja društveni i ekološki rizik", kaže Piter Bejker, predsednik i izvršni direktor Svetskog poslovnog saveta za održivi razvoj ( „World Business Council for Sustainable Development“ ).

Oko polovine ukupnog elektronskog otpada dolazi od ličnih uređaja, poput kompjutera, ekrana, „pametnih“ telefona, tableta i televizora - ostatak je od velikih kućnih aparata, poput uređaja za hlađenje i grejanje. Prosečan „pametni“ telefon ima više od 60 delova, uglavnom metala vrednih u elektronskoj industriji zbog visoke provodljivosti. Ovi delovi mogu da se poprave, recikliraju ili iskoriste kao materijali za novu robu. Prema UN-u, tokom 2016. godine bačeno je 435.000 tona telefona, potencijalno vrednih 9,5 milijardi dolara. Neki sastavni delovi zovu se retki zemni metali, koji se koriste za baterije i objektive kamera. Njihovo vađenje iz rudnika je izuzetno skupo i postoje samo na pojedinim delovima planete.

Na kraju podvucimo, koja je naša uloga u svemu tome? Treba poštivati zakonske propise o odlaganju elektronskog otpada, posebno istrošenih baterija i mobilnih telefona. Baterije sadrže hemikalije koje svojom razgradnjom mogu biti veoma opasne po okolinu, odnosno biljni i životinjski svet. Takođe, ne gomilati otpad po stanovima, podrumima, garažama, ne bacati ga kao običan otpad u kante za smeće. Opasne hemikalije i neki metali koji su sastavni deo elektronskog otpada veoma štetno deluju na zdravlje čoveka. Zaštita životne sredine treba da bude primaran cilj našeg aktivnog delovanja i ponašanja kod rešavanja problema eletronskog otpada.

Izvor saznanja: https://biznis.rs/vesti/otrovni-elektricni-i-elektronski-otpad-najcesce-zavrsi-gde-ne-treba

Nakon uspešne realizacije prošlogodiišnjeg projekta „Zaboraljene dečje igre“ AVP „Vila“ Vršac je odobren projekat na raspisani konkurs Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u 2022. godini za proizvodnju medijskih sadržaja, rešenje broj: 401-01-434/2022-04. od 30.06.2022. godine, na temu zaboravljenih igara, ali sada za decu i odrasle.

U ovom projektu Produkcija će se baviti proizvodnjom deset TV emisija pod nazivom “Zaboravljene igre za decu i odrasle” u trajanju do deset minuta. Igre će biti izvedene napolju, u prirodi i u prekrasnom ambijentu Vršačkog jezera i nadaleko poznatog vinskog sela Gudurica ( naša slika sa drona ) koje je udaljeno 15 km od gradskog naselja. Planirano je da se u igrama angažuju učesnici različitog uzrasta, a posebno osveženje biće učešće članova Sokolskog društva Vršac koje ove godine obeležava 20 godina neprekidnog rada i uspešnog postojanja. Biće izvedene  popularne dečje igre i igre za odrasle koje će biti razvrstane po učesnicima i po vrsti igara. Pored negovanja tradicije bogate srpske kulture, sportska aktivnost biće obogaćena kulturama nacionalnih manjina koje su odvajkada suživotno prisutne u Banatu. Primarni cilj projekta je da se na prigodan način ožive sadržaji tradicionalnih igara za različite uzraste i podsećanje na stare običajne igre ovog kraja.

Posebnu eksluzivu će predstavljati igre nacionalnih manjina koje se neguju kao tradicija među žiteljima guduričkog kraja, takođe i banatske igre koje su se igrale na poselima - vašarima. Za svaku igru napisan je poseban scenario sa detaljnim opisom i stručnim konsultacijama predstavnika Gradskog muzeja Vršac. Aktivnosti se snimaju sa dve kamere sa zemlje i dronom iz vazduha. Po završetku snimanja odabranih igara svaka igra se obrađuje kao posebna epizoda uz aktivno učešće takmičara, sportskih stručnjaka i dela posmatrača kao publike. Snimljene epizode biće emitovane u dogovorenim terminima krajem kalendarske godine na pet regionalnih TV centara i tri Internet portala. Sve emisije biće titlovane na srpskom jeziku, čime se poklanja velika pažnja osobama sa oštećenim sluhom.

Cilj projekta je da se ožive sadržaji igara za različite uzraste.  Podsećanje na stare običajne igre  ima  za  cilj  vraćanje ljudi prirodi, druženju, socijalizaciji, stvaranju pozitivnih emocija i boljoj komunikaciji  među različitim populacijama, boljoj prostornoj orjentaciji, boljoj motorici i fizičkoj  aktivnosti, a što sve zajedno doprinosi zdravlju i pravilnom  psihofizičkom razvoju. Posebno su interesantne igre pripadnika nacionalnih manjina koje žive na ovom području. Oni to doživljavaju kao povratak rodnom kraju, mladosti i nekim prošlim vremenima koja su većinu činila srećnim i zadovoljnim. Kombinacija igara različitih etničkih grupa, kultura i nacija je najbolji način negovanja multikulturalnosti, uvažavanja mišljenja drugog i suživota na ovom prostoru koji je poznat po toleranciji.

Uhodani stručni tim projekta pažljivo će odabrati učesnike igara, odrediti njihov broj i precizirati termine izvođenja i mesta snimanja, angažovati stručne konsultante i dogovoriti detaljan scenario za svaku odabranu igru. U prijavi za projekat urađen je sinopsis za svaku epizodu serijala, a stručni saradnici će obogatiti sadržaje uz poštivanje pravila i vrednovanja rezultata takmičenja za svaku izvedenu igru.

Članak posvećen Teslinom rođendanu

Dok sam se aktivno bavio nastavom i prenošenjem savremenih znanja iz elektronike imao sam retku životnu priliku da sa učenicima Osnovne škole iz Izbišta pre 20 godina izvedem posetu Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Učenici su bili aktivni u radu tada popularne školske sekcije „Mladi fizičar“. Tadašnji kustos Muzeja Nikole Tesle, Zorica Civrić, omogućila je da snimimo završnu emisiju serijala „Mala škola elektronike“. Posle povratka sa ove jednodnevne naučne ekskurzije uključio sam se, na predlog odabrane grupe učenika,  koji su danas uspešni elektroinženjeri, na izradi projekta Teslinog transformatora koji se u početku činio jednostavnim, ali se ispostavilo da nije baš tako. Mnogima je poznat princip rada Teslinog trasformatora, mada su detaljan proračun i sama konstrukcija složeni, posebno nakon saznanja koje se retko pominje u knjigama, da se rezonancija primarnog i sekundarnog kalema najbolje postiže ako su jednake mase bakarnih provodnika dva kola, pri čemu je primar sa debljim presekom provodnika, a sekundar je manjeg preseka bakarne žice sa velikim brojem namotaja.

Kao skoro svi standardni transformatori, Teslin VN transformator poseduje dva odvojena kola – primar i sekundar. Na primaru je dodat HV kondenzator i  tako povezan formira LC kolo, ili rezonantno ( oscilatorno ) kolo. U kolu se nalazi još i zazor, tzv. iskrište. Kondenzator skladišti energiju u svom električnom polju, dok kalem skladišti energiju u svom magnetnom polju. Skladištena energija osciluje u rezonantoj frekvenciji strujnih kola. Kada na primar Teslinog kalema dovedemo električni izvor dobija se sistem isporučivanja naelektrisanja visokog napona i visoke frekvencije.

Sekundar Teslinog transformatora, uzemljen donjim krajem, sastoji se od namotaja žice i kapacitivne elektrode ( kugla, šiljak, ili ploča ). Namotaji se nalaze u istom delu prostora gde, za razliku od klasičnih tansformatora, nema gvozdenog jezgra. Promenljivo magnetno polje primara stvara jako električno polje koje pomera naelektrisanje duž sekundarnog namotaja, pri čemu dolazi do rezonacije ova dva kola koja dovodi do stvaranja napona na metalnoj kugli od nekoliko desetina hiljada volti sa strujom visoke frekvencije. Tesline struje, sa pravilnom upotrebom, nisu opasne po život čoveka u što su se uverili moji bivši učenici prilikom posete Muzeju Nikole Tesle i nakon uspešne konstrukcije u školi. Posebno ih je iznenadilo statičko naelektrisanje na delovima odeće i svetlenje neonki bez provodnika u njihovim rukama.

Nikola Tesla je ovaj VN transformator uglavnom koristio u eksperimentalne svrhe za proizvodnju fascinantnih dugih munja, istraživanje električnog osvetlenja, fosforescencije, proizvodnju rendgenskih zraka, elektroterapije, bežičnog prenosa električnih i radio signala i energije na daljinu.

Kod većine kola koja moraju da imaju zatvorene petlje, sekundar Teslinog kalema to ne mora. Pošto se pravac elektrona kroz sekundarni kalem stalno menja napred-nazad zbog oscilatornog kola, Teslin kalem predstavlja visokofrekventni uređaj čije se naelektrisanje elektroda menja od pozitivnog ka negativnom i obrnuto i po nekoliko miliona puta u sekundi. Ova brza promena naelektrisanja, kao i promenljivo električno i magnetno polje čine Teslin kalem, između ostalog i veoma snažnim emiterom elektromagnetnih talasa ( EMT ) koji mogu da se prostiru na velike daljine.

Na kraju, što se tiče bežičnog prenosa električne energije veće snage, još uvek se nije ubedljivo uspelo. Sam Tesla je tvrdio da je efikasnost njegovog VN transformatora u prenosu energije veća od prenosa energije klasičnim Hercovim oscilatorima. To je demonstrirao svojim čuvenim eksperimentima u Kolorado Springsu, gde je uspeo da upali sijalicu od 25 W priključenu na transformator podešen kao prijemnik. Prijemni kalem je jednim krajem uzemljen, ali nije bilo nikakve direktne žičane veze između predajnika i prijemnika. Daljina između prijemnika i predajnika bila je nekoliko desetina metara. Neki detalji ovog eksperimenta obavijeni su velom tajne, što dokazuje da je Tesla bio daleko ispred vremena u kome je živeo, te da i danas zbunjuje pronalascima koji zadiru u domen fantazije.

Izvor: https://www.automatika.rs/baza-znanja/tutorijali/teslin-kalem-ili-teslin-transformator.html (sa ovog izvora je preuzeta načelna shema).