Savremena medicina danas dokazano ide ukorak sa razvojem nauke i tehnike, tako da ponekad nismo ni svesni koja se sve tehnička dostignuća koriste u dijagnostici, ali i pri lečenju različitih bolesti. U mojoj dugogodišnjoj praksi bavljenja elektronikom, prvo iz hobija, a kasnije i profesionalno, upustio sam se u konstrukciju generatora visokofrekventnih struja Teslinog tipa (u daljem tekstu VF struje) koje sam primenio na sebi zbog neugodne reume u desnom ramenu zarađene u studentskim danima. Sonde generatora završavale su na jednoj metalnoj narukvici koja se stavljala na vodom navlaženu ruku, a druga na iglici kojom sam tražio akunpunkturne tačke gde sam osećao reumu. Posle nekoliko uspešnih tretmana, pored sopstvenog rizika, reuma je nestala i ne osećam je već godinama. Tražeći naučnu podlogu eksperimenta koji sam izveo samo na svom telu, zaključio sam da se u principu radi o Teslinim strujama koje, po mom mišljenju, nisu do kraja ispitane i koje se nedovoljno primenjuju u medicini. Možda je i to jedan od razloga što alternativna medicina u Srbiji i u regionu nije do kraja zakonski regulisana.

Tesla je prvi uočio značaj telesnog i prirodnog elektriciteta za zdravlje i izrađivao je elektroterapeutske uređaje. Nevidljivo more talasa, koje nas zapljuskuje svake sekunde, ima svoje mirne struje – to su talasi visoke frekvencije i male snage, zatim “pastelne struje” – to je vidljiv deo elektromagnetnog spektra, ali i opasne orkanske struje - zračenje vrlo male frekvencije razorne snage. Svakog trenutka svi ovi talasi se lome i sudaraju oko čoveka i u njemu. “Mitovi o zlim duhovima”, reći će Tesla jednom prilikom za list “Sunce” (“The Sun”) “sigurno su, svojim velikim delom, nastali zbog nevidljivih, štetnih talasa koji se mogu registrovati samo naučnim eksperimentima”. Tesla je prvi uočio ( 1890. godine ) da je elektromagnetna ravnoteža u ćelijama osnovni preduslov za zdrav, normalan život. Ceo vek će proći  od ovih Teslinih reči da bi ih u potpunosti potvrdio rad nemačkog inženjera i fizičara Roberta Endrosa koji je serijom eksperimenata, vršenih od 1992. godine, nesumljivo utvrdio da unutrašnji elektricitet omogućava ćeliji da radi prema svom sopstvenom ritmu. Kad do nje stižu talasi intenziteta jačeg, ili slabijeg od njenog, oni remete taj prirodan ritam, odnosno ravnotežu ( po principu rezonancije ) i ona ubrzava, ili usporava svoj rad, počinje da greši u radu, odumire, ili se nekontrolisano deli izazivajući rak. Struja i elektricitet, koliko mogu koristiti čoveku, toliko mu mogu i odmoći. Zato je, moramo priznati, svaka upotreba u medicini bez naučne i eksperimentom dokazane osnove nadrilekarstvo. Tesla je, u medicinske svrhe, tokom 1891/1892. godine projektovao više elektrotehničkih uređaja visoke frekvencije. U principu, to su bili uređaji koji su se sastojali od mašine (generatora visoke frekvencije  5 000 do 100 000 Hz) koju napaja transformator napona na sekundaru od nekoliko desetina hiljada volti. Na krajevima sekundara ovog transformatora nalazi se varničar – dve blisko razmaknute kuglice.

Upotreba Teslinih struja u lečenju ljudi simbolično je najavljena njegovim čuvenim predavanjem pred članovima Američkog instituta elektroinženjera u Kolumbija koledžu u Njujorku, 20. maja 1891. godine. Tema ovog predavanja je bila “ Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visoke frekvencije i njihova primena”. Tesla je tom prilikom podrobno objasnio da se sve VF struje prostiru po površini tela i da obavljaju njegovo površinsko zagrevanje. Time se objašnjava njihova bezopasnost, jer ne prodiru duboko pod kožu, ne prolaze kroz srce i pluća, usled čega bi mogla da nastupi neminovna smrt. Prvi oscilatori su bili glomazni i sa pogonom na parni kotao, a izuzetan uspeh je postignut kada je Tesla uradio prenosni minijaturni oscilator koji je popularno nazvan “Mini Tesla”, ili “Džepni Tesla”. Lečenje Teslinim strujama je vremenom postalo vrlo efikasno i popularno. Monel u svojoj knjizi navodi čitav niz klinika u Americi i Evropi koje su naučno ispitivale dejstva ovih struja i našli su da su izuzetno blagoslovne za razne bolesti. Na prvom mestu su bolesti kičme, reuma, artritis ... Takođe, doprinose jačanju organizma i psihičkom ozdravljenju. Posle primene Teslinih struja dolazilo je do momentalnog sniženja mokraćne kiseline, što je bio ubedljiv dokaz njihove lekovitosti. Pošto u tadašnje vreme nije bilo današnjih lekova (aspirini, vitamini, sulfo-preparati, antibiotici) to je primena ovih struja bila od velikog značaja. U Evropi su veliki uspeh sa Teslinim strujama postigli Arsen de Arsonval, lekar i fizičar, akademik Blondel i nemački lekar iz Sarbrikena Marse Fluge. Među njima jedino Arsen de Arsonval nikada nije pomenu da se koristi Teslinim izumom.

Teslina medicina danas se primenjuje samo u osnovnom obliku, preko magnetskih polja i VF struja. Magnetska polja omogućavaju da se organi obnove na izvestan način, pošto je elektricitet u osnovi svih struktura. VF struje su u stanju da zaustave deobu bakterija i na taj način omogućavaju imunom sistemu da uspešnije brani organizam. Pomoću Tesline medicine danas se uspešno mogu lečiti sve infekcije, pošto je to direktno delovanje na prostor i magnetne osobine prostora. Za Teslu je sve od svetlosti i mi se hranimo svetlošću.

Na kraju recimo da je zanimljivo da Tesla nije nikada išao kod lekara. Čak, kada ga je udario taksi i polomio mu dva rebra, on se lečio aparatima VF struja. Oba aparata su u Beogradu u Muzeju Nikole Tesle.

Zlatno pravilo je da uređaje koji besprekorno rade ne treba dirati, niti vršiti bilo kakve dodatne intervencije i opravke. Tu mislim na televizore, veš mašine, računare i na ostale uređaje koje koristimo u našem domaćinstvu. Među tim uređajima, koji polako posustaju u svom radu najčešći je TV prijemnik, jer se ponajviše koristi. Pošto su svi moji saveti i uputstva vezani za neposrednu praksu, navešću neke korisne i veoma interesantne primere. Nisam profesionalni majstor, ali dugogodišnje bavljenje teorijom, praksom, eksperimentima i namenskom hobi-tehnikom mogu svakako pomoći.

Imao sam zanimljivu situaciju da stereo pojačalo poznate marke, posle višegodišnjeg rada počinje da prekida, čas se čuje, čas ne čuje, što prilično nervira, a danas većina servisera neće, zbog gubljenja vremena, da se dublje upusti u prirodu kvara koji ne mora da bude uvek komplikovan. Pojačalo sam pažljivo rastavio na radnom stolu i odmah sam uočio da na mestima ispravljačkog dela, a posebno na izlaznim elektrolitima postoje crni kružići i veoma loš (“hladan lem”) spoj na štampanoj ploči. Sva ta mesta sam pažljivo očistio sa kontaktnim sprejom (WD-40) i preletovao štampanu ploču. Radi sigurnosti sam, pomoću om-metra, ispitao stanje elektrolitičkih kondenzatora, pošto oni posle nekoliko godina osuše sa svojim elektrolitom. Propali elektroliti nabubre, ili pokazuju znake curenja na njima, ili na ploči. Obično izgube kapacitet, ili su ponekad u kratkom spoju, što dovodi do težih kvarova. Posle detaljne provere i popravljanja loših spojeva, navedeno stereo pojačalo besprekorno radi bez zamene bilo kog vitalnog dela.

Isti slučaj se može desiti i sa štampanom pločom televizora. Kod njegovog ispitivanja moramo, zbog bezbednosti, isprazniti kratkim spojem sve elektrolite i visoki napon, pod uslovom da je uređaj, dok to radimo i opravljamo, isključen iz mreže. Na štampanoj ploči televizora loši spojevi se najčešće javljaju na mrežnom delu, na nožicama VN transformatora, na otpornicima veće snage, konektorima i na elektrolitima većeg kapaciteta. I ovde elektroliti brzo osuše, izgube svoj kapacitet, tako da se javljaju vodoravne linije pri vrhu ili dnu ekrana, podrhtavanje slike, gubljenje boje, ili povremeno nestajanje slike ili zvuka. Dobar poznavalac elektronike i funkcija pojedinih modula u TV, pomoću odgovarajuće šeme može ispitati i ostale sumljive delove i utvrditi čak i teže kvarove. Sumljive elektrolite možemo zameniti, vodeći računa o njihovim vrednostima (radni napon i kapacitet) i o polaritetu. Veoma često ovakav rutinski pregled i pojačavanje spojeva, koji se mogu po izgledu prepoznati da su loši, dovode do uspešne opravke. Napominjem, da se navedene radnje vrše sa maksimalnim merama zaštite od visokog napona, što znači sa isključenim uređajem iz mreže, sa ispražnjenim elektrolitičkim i drugim kondenzatorima koji mogu da zadrže naelektrisanje i do deset godina. Posao ovakve vrste se radi polako, sa dobrom lemilicom i kvalitetnim tinolom. Ukoliko imamo neki univerzalni merni instrument (“Unimer”) za ispitivanje napona, sumljivih otpornika i kondenzatora, a povrh svega i šemu uređaja, uspeh je zagarantovan.

Navedeni poslovi nisu svaštarenje, sa njima možemo izbeći skupe opravke, naći zadovoljstvo u radu, a ako nešto baš ne ide kako treba, na Internetu ima mnoštvo korisnih saveta, predloga i mišljenja. U praksi je potvrđeno da malo koji od profesionalnih majstora ima strpljenja da se bavi ponovnim lemljenjem dotrajalih spojeva na štampanoj ploči. Ovakva radnja se ne preporučuje na štampanim pločama koje su izgorele i na kojima su nastali veći kvarovi i propadanje vitalnih delova. Sve to dobro dođe, i na kraju shvatimo da i sami možemo biti dobar majstor u kući i da smo produžili vek našem uređaju koji je možda neko već otpisao. Vratiću se na početak priče o stereo pojačalu koje je trebalo da završi na otpadu, ili u delovima, ali ono još uvek besprekorno radi. Opravka je pokušana u dva servisa sa dužim čekanjem, ali su na kraju elegantno obavestili da se to ne isplati. Sa malo volje i upornosti kvar je saniran bez zamene delova. Pored uštede, ostaje zadovoljstvo da, i ne znajući, možemo biti dobar majstor u svojoj kući, produžiti vek uređaju koji nam je draga uspomena i sa kojim se teško rastajemo. U svakom slučaju, volja i upornost se isplate!

Često se desi da je pritisak tople vode iz električnog bojlera veoma slab, što, pored rasipanja energije, ne obezbeđuje optimalno korišćenje i mešanje zagrejane vode. Uzroci ovoj neugodnoj pojavi mogu biti veoma različiti, tako da, uzimajući u obzir štedljivo ponašanje domaćinstva kod trošenja energije, moramo dobro razmisliti koji je pravi. Kada smo dovoljno sigurni i raspoloženi za rad, isključujemo vodu na ventilu u kupatilu i električnu struju do bojlera, otkopčavamo i privremeno sklanjamo provodnike sa grejača, skidamo grejač i ispuštamo vodu iz kazana odvrtanjem slavine za toplu vodu zbog vakuuma.
Uzrok slabog pritiska tople vode može, ali ne mora, biti kamenac koji se taloži u bojleru, ponekad u enormnim količinama. U svakom slučaju, dobro je da se očisti i ispere bojler od kamenca, pri čemu se prvo mora detaljno ispitati sigurnosno-povratni ventil na ulazu hladne vode u bojler, čija unutrašnjost, zbog začepljenja, ne može da propušta dovoljnu količinu vode prema podešenom pritisku ovog ventila koji ne sme preći 3,5 bara (4,2 at). Sigurnosno-povratni ventil, u principu, ne može da se opravlja, te ako u otvorenom kazanu bojlera, nakon čišćenja kamenca, na kratko pustimo vodu sa glavnog ventila mreže, koji je zatvoren dok radimo, primećujemo da li je pritisak dovoljno jak. Ukoliko nije, neminovna je zamena sigurnosno-povratnog ventila koja nije komplikovana. Jedino se mora paziti na dobro zaptivanje priključka ventila na bojler i savitljivu armiranu priključnu cev za hladnu vodu. Strelica na ventilu mora biti okrenuta ka bojleru. Pored toga, moramo voditi računa da se ne radi pod naponom i da se dovoljno udalje i privremeno izoluju provodnici koje smo prethodno otkačili od grejača. Prilikom čišćenja kamenca preporučljivo je zameniti grejač i postaviti novi dihtung na otvoru kazana. Kada rešimo problem sa sigurnosno-povratnim ventilom, koji ne dozvoljava vraćanje vode iz bojlera u mrežu, ne mora da znači da smo rešili problem slabog pritiska tople vode, jer postoje i druga moguća iznenađenja. Jedno od najnezgodnijih je začepljenje cevi za odvod tople vode koja ide od vrha kazana do izlaznog creva za toplu vodu. I ovaj kvar se može pažljivo sanirati, tako da se kroz cev vrti i pokreće gore-dole malo deblja žica, ili sajla sa kukicom na vrhu, koja polagano razbija kamenac i skida mulj koji se nataložio na zidovima cevi. Veoma je nezgodno ako je taloženje kamenca prisutno na samom vrhu cevi, jer se do tog mesta praktično ne može doći. U tom slučaju neminovno je skidanje bojlera i sipanje hemikalija koje postepeno razbijaju kamenac. Krajnja mera je zamena bojlera ukoliko je cev za odvod tople vode potpuno propala.
Interesantno je koliko naša vršačka voda iz gradskog vodovoda ima kamenca, da sam prilikom nedavnog čišćenja bojlera zapremine od 80 litara, posle 10 godina rada, izbacio 18 kg sitnog i krupnijeg kamenca. Sve to govori da se električni bojleri moraju češće čistiti, čime itekako štedimo električnu energiju. Kamenac pada na dno kazana, sprečava dotok hladne vode i brzo prenošenje toplote sa grejača na vodu u kazanu. Ukoliko je prisutna veća količina kamenca bojler će zagrevati vodu i preko 5 sati rada, što predstavlja čist gubitak energije.
Od ostalih mogućih kvarova koji sprečavaju dovoljan pritisak tople vode je i zapušenost odvodnog priključnog creva za toplu vodu, što je najopasnije, jer se u uskoj cevi stvara veoma veliki pritisak vode, tako da može doći do pucanja te cevi i poplave u kupatilu, ili stanu. Savitljivu (armiranu) cev nije preporučljivo čistiti žicom, pošto se može oštetiti unutrašnji gumeni, ili plastični deo. Najbolje je da se zamene savitljiva priključna creva za hladnu i toplu vodu. Na nekim bojlerima još uvek se nalaze metalne priključne cevi koje su sigurnije rešenje od armiranih cevi. Ako se odlučimo za njih, treba voditi računa da budu kvalitetne i od sigurnog proizvođača. Priključna armirana creva sa pijace nisu preporučljiva.
Navedene radnje, uz malo stpljenja, volje i stručnosti, možemo i sami izvršiti, ili to prepustiti nekom iskusnijem majstoru. Ukoliko je slab pritisak tople vode, kvar moramo što pre sanirati, jer se mogu desiti i neke neželjene posledice, ili da se odlučimo za zamenu bojlera, što predstavlja najskuplju varijantu. Repariran i detaljno ispitan stari bojler može još poslužiti ukoliko mu nije propao kazan, termo izolacija, cev u kazanu i ukoliko je električna instalacija sa odgovarajućom debljinom dovodnog kabla i drugih priključaka na termo-regulatorima, kojih obično ima dva, jedan zaštitni (nalazi se ispod kazana) i drugi radni (dugme sa prednje strane bojlera) sa kojim regulišemo maksimalnu temperaturu prilikom zagrejavanja vode u kazanu. Radni termo-regulator nikada ne okretati do kraja zbog moguće visoke temperature vode koja može dovesti do eksplozije kazana, radi čega se postavlja i onaj drugi (zaštitni) termo-regulator.