“Psi vole svoje prijatelje i ujedaju neprijatelje, sasvim suprotno ljudima koji nisu sposobni za čistu ljubav i koji uvek mešaju ljubav sa mržnjom.”
( Sigmund Frojd-psiholog, 1856-1939. )

Pošto inspiraciju za članke iz elektronike uglavnom nalazim u prirodi, svakodnevnom stvaralačkom radu i u mojoj hobi-radionici, mnogi će se s razlogom zapitati kakvu vezu ima naše okruženje ( priroda ) sa elektronikom. Ako se prisete Teslinog razmišljanja o prirodi i njenim tajnama biće im jasna moja insinuacija, pre svega, zbog saznanja da sva energija potiče iz prirode i univerzuma. Voleti i biti voljen je, takođe, jedan od suptilnih i nevidljivih oblika postojanja i ispoljavanja materije i energije. Koliko životinje osećaju i instiktivno doživljavaju da ih neko iskreno voli uverio sam se na jednom primeru sa kučićima koje je njihova majka razložno ostavila u dvorištu porodične kuće na obodu gradskog naselja Vršca.

Moj poznanik i veliki prijatelj, čije ime namerno neću da pominjem, nedavno se iznenadio kada je izgladnjela kera kroz ogradu njegovog dvorišta brižno, jedno po jedno u zubima, provukla pet oštenjenih kučića koji su cvilili, što zbog kiše, još više zbog gladi. Brzo se povukla ostavljajući kučiće na milost i nemilost, ali su oni odmah našli svoje utočište u dvorištu uz pažnju domaćina koji voli životinje. Prvo ih je nahranio, a onda napravio udobno ležište od kartonske kutije i starih krpa. Istog dana oni su živnuli, počeli su da se igraju i više se nisu plašili kada im neko dobronamerno prilazi. Uverio sam se da životinja ima prirodan instikt da prepozna dobra čoveka, ili da beži od ljudi koji ne vole životinje. Zapanjio me  majčinski instikt kere koja gotovo svakog dana u isto vreme dolazi odnekud iz obližnje šume da vidi svoje mladunce, pri čemu joj se mutni pogled prosto ozari kada vidi da su siti i zaštićeni. Još više me iznenadilo njeno ponašanje, da i sama gladna neće da uzme zalogaj od štenadi i da im čak dozvoljava da je doje. Njen ozaren pogled prema domaćinu, koji brižno pazi na mladunčad, pun je životinjske zahvalnosti za taj gest koji je za svaku pohvalu. Tri šteneta je već poklonio, takođe dobrim ljudima u svom rodnom selu Izbištu, a za sve njih je obezbedio vakcinu koja nije baš ni jeftina. Preostala dva šteneta  već se slobodno kreću po dvorištu, igraju se i zalaju ako neko nepoznat prilazi kući. Primetno je da se osećaju kao pravi čuvari kuće čoveka koji im pomaže.

Vratiću se početku moje priče o Tesli i njegovoj velikoj ljubavi prema golubovima. Malo je poznato da je jedan od golubova prosto osetio da će Tesla umreti, te je sleteo na otvoren prozor hotelske sobe sa iznenađujuće tužnim pogledom. Nevidljiva tajna veza između čoveka i životinja samo potvrđuje da onaj ko voli životinje, voli i ljude. U naprednim društvima o životinjama se itekako vodi računa, čime se mi ne možemo baš pohvaliti, izuzimajući humane primere, među kojima je jedan od njih  bio povod za ovu moju priču. Još samo da dodam, ako se zapitate zašto baš da na našem sajtu, pored uštede energije i mojih autorskih članaka iz elektronike, pričamo o tome, mi itekako vodimo računa o životinjama, posebno o onima koje su odbačene! Briga o njima je veliko i humano delo.

U jednom mom ranijem članku ( 16.09.2014. ) pisao sam opširno o prenosnom stereo-pojačalu snage 2 x 40 W koji je, kao opis korisne konstrukcije, naišao na izvanrednu pažnju sa 4.777 posetilaca našeg sajta. Povod za taj opis konstrukcije bilo je druženje u vinogradima izbištanskog kraja i potreba da se ponekad pusti muzika sa kartice mobilnog telefona. Da bi se to uradilo, pošto u vinogradima nema struje, rešenje sam našao sa akumulatorom koji je obezbeđivao neprekidan rad od nekoliko časova. Pitaćete se zašto se ponovo vraćam ovoj temi. Napominjem, za svaku gradnju imam valjan razlog!

Prilikom ovogodišnjeg prvog februarskog izlaska u vinograde, kada se okupilo staro društvo, umalo da propadne ugođaj, jer je društvo uz kuvanu rakiju i nekoliko partija tablića tražilo nešto od muzike. Kod sebe sam imao samo mobilni telefon sa dosta muzike na rezervnoj kartici, a zbog glomaznosti ranije pomenutog pojačala rešio sam da ga ne nosim, tako da nisam imao čime da pojačam muziku, pa sam telefon stavljao u čašu, pa onda u kutiju, usput razmišljajući kako smisliti pojačalce koje se može poneti u torbici, a da zadovolji kvalitetom reprodukcije.

Odabrao sam najmanju snagu pojačala od 5W i napajanje pomoću četiri kvalitetne Acu baterije koje se mogu puniti preko 1.000 puta. Pošto baterije takvog tipa zahtevaju precizan režim punjenja, kao punjač sam upotrebio adapter od jednog mobilnog telefona kojim se baterija napuni za relativno kratko vreme.

U integrisanom kolu pojačala ( TBA 800 ), od kojeg je sagrađen ovaj zanimljivi pojačavač, sakupljene su sve komponente za kvalitetan zvuk. To su desetine tranzistora i dioda, te isto toliko otpornika. Sve to se nalazi na jednom kristalu silicijuma na pločici koja je sa svojim izvodima smeštena u posebno malo plastično kućište sa dvanaest izvoda i sa bakarnim limom za hlađenje.

Pošto je plastična kutija malih dimenzija za smeštanje dva zvučnika, zbog stereo izlaza telefona, upotrebio sam stari trik lažne stereofonije stapanjem dva kanala u jedan sa širim spektrom frekvencije, čime se gotovo ništa ne gubi na kvalitetu stereo zvuka, a dobija se dosta na prostoru za ugradnju ostalih zanimljivih dodataka, pre svega korisne led signalizacije. To su signalna dioda punjenja Acu baterije, duo-led dioda kontrole stanja napunjenosti baterije sa bojom crveno-zeleno i signalna dioda rada uređaja. Odabrane su led diode sa malom strujom potrošnje kako bi se sporije praznila baterija, a time dobilo na dužem vremenu reprodukcije. Sve je smešteno u plastičnu kutiju sa dobrim rasporedom komponenti bez šumova i sa dobrom bojom tona.

Posle svake zanimljive konstrukcije, obično se pitam o nameni i isplativosti gradnje uređaja. Veoma je praktičan za izlet, vinograd, vikendicu i, zajedno sa mobilnim telefonom, zamenjuje tranzistorski prijemnik, CD ( DVD ) plejer sa dovoljnim kapacitetom baterije za rad od nekoliko časova. Spada u racionalne potrošače energije, jer sa odabranom snagom ima malu potrošnju struje iz Acu baterije koja se može brzo puniti, čime izbegavamo kupovinu skupih alkalnih baterija. Najmanji izdatak za ovu gradnju je pojačalo koje sam, verovali, ili ne, zamenio tonskim modulom iz rashodovanog EI televizora. Ova varijanta zahteva poznavanje svih ulaza i izlaza na pločici modula koja je, kao potpuno ispravna, korisno upotrebljena. Kod ove gradnje imao sam nadogradnju nekih dodatnih funkcija uređaja u odnosu na navedeni komplet ( namerno smanjena snaga izlaza sa 5W na 2W, automatska kontrola napona baterije i njenog punjenja, odnosno pražnjenja do kritične granice ), što se vidi na priloženim slikama. Ostali delovi za gradnju nabavljeni su iz rezervnih delova moje hobi-radionice.

Proteklog vikenda ( 14.02.2016. ) obeležen je svetski dan očuvanja energije. Možda, ovaj dan nije sa najsrećnijim tajmingom, obzirom da se poklopio sa znatno komercijalnijim Danom zaljubljenih. Neki to znaju, a neki ne znaju, što je donekle normalno u ovako nametnutom tempu života koji je sve zahtevniji i teži, što se odnosi i na stare i na mlade. Zbog tih, nama poznatih i nepoznatih razloga, često se zapitamo šta mi, kao jedinka, porodica, ili kolektivitet, možemo konkretno doprineti na tom planu. Ponekad male stvari čine velika čuda!

Dobro je poznato da je prestala proizvodnja klasičnih sijalica, te da su njihove preostale zalihe takvog kvaliteta da se prosto ne isplati njihova kupovina. To se posebno odnosi na zgrade sa dosta stanara u kojima kratko paljenje i gašenje svetla dovodi do brzog pregorevanja sijalica. To je još izraženije ukoliko je napon u mreži drastično iznad 230 V, koji se uzima kao evropski standard. Sijalice se prave prema određenim standardima električne struje koje ne možemo menjati. Elektrodistribucija je u obavezi da podržava standard po pitanju napona i frekvencije, ali ponekad svako pravilo ima izuzetaka. Krajnje je vreme da klasične sijalice zamenimo štedljivim! Uštede nakon zamene sijalica će biti očigledne.

Uskoro stižu lepši, prolećni dani i vreme je da ozbiljno razmislimo o načinu grejanja kuće, ili stana, sa jedinim ciljem kako smanjiti troškove koji su najveći u zimskom periodu. Kao prvo, moramo ozbiljno razmisliti o izolaciji zidova, podova i tavanskog prostora, te o dotrajalosti vrata i prozora na kojima je najveći gubitak toplote. Termalna izolacija, u obilju ponude različitih materijala, ne mora biti toliko skupa da ne učinimo neki dobar korak i na tom planu. Stari ljudi kažu da je najbolja prirodna izolacija od trske što sam se i sam uverio. Pored nje, tu su razne vrste stiropora, mineralne vune, drvo i drugi materijali. Sve se to može pakovati u odgovarajući “sendvič”, koji će nam itekako smanjiti gubitke energije.

Korišćenje tople vode traži priličan utrošak energije, što se u letnjim danima može nadomestiti korišćenjem energije Sunca i drugih alternativnih izvora. Crno obojeno bure sa nekoliko cevi, koje se nakon toplih dana demontiraju, može biti rezervni izvor energije koji će nam stvoriti značajne uštede. Taj sistem se lako pravi u svakom seoskom domaćinstvu bez velikih izdataka, gde je topla voda uvek potrebna zbog pojačane higijene nakon napornih poljoprivrednih radova. U gradu možemo koristiti solarne panele, mada to traži veća ulaganja koja se na kraju isplate. Njihova cena je sve niža, o čemu se možemo raspitati putem Interneta, pošto već ima konstruktora koji obezbeđuju kompletnu uslugu.

Pored svetla i grejanja, treba razmisliti kako koristimo televizore, računare, a posebno prenosne uređaje čije punjenje vršimo gotovo svaki dan. O tome imamo različite preporuke koje prihvatamo, ili ne prihvatamo. Mnogi iz starije populacije teško se odriču navike da najbolje spavaju uz uključen televizor. Veoma je bitno da znamo kako čuvati i štedeti energiju koju koristimo, a da ne ugrozimo kvalitet života. To se posebno odnosi na mlade, koji su navikli da im računar ostaje upaljen po ceo dan, ili da uopšte ne gase tablete, ili “pametne telefone”. Ozbiljan je zdravstveni problem ( u tome se mnogi slažu ) zbog stalne upotrebe mobilnog telefona, jer se izgubila normalna komunikacija. Neki mlađi će, možda, reći da nisam u pravu, a ja se pitam da li je uopšte normalno da na jednoj prošlogodišnjoj, slučajno odabranoj, maturskoj večeri u svečanoj sali, koja je nešto veća, mladi komuniciraju samo putem “pametnih telefona”, ili se dopisuju s kraja na kraj sale. Ko zna koliko još ima takvih primera? Izgubio se normalan, prirodan, kontakt koji je potreban, ako ništa drugo, zbog mentalnog zdravlja koje je sve više narušeno. Neke navike se teško menjaju, ali, ako je u pitanju zdravlje, normalan i prirodan život, onda se i one mogu lakše preboleti!