Članak posvećen godišnjici smrti Nikole Tesle, 07.01.1943.

Pošto sam pročitao većinu do sada objavljenih knjiga, pregledao dobar deo članaka, dokumentarnih i igranih filmova o slavnom naučniku, Nikoli Tesli, dajem sebi za pravo da napravim opservaciju njegovog poimanja realnosti, koja fundira od najdublje spoznaje prirode do asocijalne fantazije ispoljene u godinama duboke starosti kada je svojim izjavama zbunjivao naučne krugove, ali i njegove najbliže saradnike. Neki od njih su tvrdili da je Tesla skrenuo s uma i da govori besmislice, kao što je tvrdnja da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji već nije bio među živima. Teslino shvatanje realnog i nadrealnog sveta spada u duboke tajne nadarene svesti naučnika, a ne poremećenosti genijalnog uma.

Tesla je umro tiho u hotelskoj sobi broj 3327. u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Teorija zavere da ga je neko od nemačkih agenata navodno ugušio jastukom nikada nije dokazana, ali je još uvek nepoznato ko je i kako je prisvojio pozamašnu zaostavštinu i javnosti nepoznate projekte koji nisu pronađeni, a znalo se da postoje. Priča se uglavnom vrti oko Teslinog tajnog oružja i „zraka smrti“ čija upotreba bi navodno promenila odnos snaga velikih sila u bilo kom savremenom ratovanju.

Ono što je u nauci poznato je veza između prirode i Teslinih pronalazaka koji su imali duboke korene u izvorima energije koje je Tesla pokušavao učiniti dostupnim i besplatnim za sve ljude na Zemlji, što nije odgovaralo bogatašima kojima je prilikom svakog ulaganja kapitala u Tesline projekte primarno  stalo do sticanja profita. Teslu nije zanimao novac, ali bez kapitala nije mogao razvijati napredne ideje i otkrića koja su zadivila svet. Kao najznačajnija otkrića su: pronalazak naizmenične struje ( generator naizmenične struje ), zatim VF struja, daljinski prenos energije, primena struje u medicini, bežično upravljanje itd. Imao je oko hiljadu naučnih otkrića od kojih je oko 700 prijavio kao patente. Neka Teslina otkrića su pokradena, primera radi otkriće radio prenosa i „X“ zraka čije otkriće je pripisano Konradu Rendgenu, što Tesla nije nikada osporavao, priznavši da je zakasnio. Vrhovni sud SAD-a je nekoliko meseci posle Tesline smrti,  juna 1943. godine, oduzeo Marconiju prvenstvo nad izumom radija te je presudio da je Nikola Tesla svojim osnovnim patentima preduhitrio sve ostale znanstvenike. No, zapravo se radilo o tužbi “Tvrtke Marconi Wireless Telegraph Company protiv države SAD”.

Tesla je često povezivao naučno sa religijskim, što predstavlja specifičan pristup u shvatanju religije. On je tvrdio da je Bog priroda, da ona svojim zakonima upravlja svetom i da joj se niko ne može suprostavljati. Za one koji čine zla i nedela tvrdio je da će ih prirodna sila jednog dana kazniti. Interesantan je detalj kada je na jednoj promociji o struji Tesla iznenada napustio veliki naučni skup gde su bili i bogati industrijalci, jer je predosetio da mu je majka na samrti. Odmah je otputovao u rodni Smiljan i zatekao majku još živu koja mu je u rodnoj kući umrla na rukama.

Interesantna je situacija pronalaska motora naizmenične struje bez četkica, kada je, kao student, šetajući 1882. godine sa kolegom Antalom Sigeti u gradskom parku u Budimu, to povezao sa zalaskom Sunca i obrtanjem magnetnog polja, što je odmah skicirao na pesku i sa tom idejom otisnuo se u daleku Ameriku. Vizija modela motora nacrtanog na pesku bila je sa četiri faze. Кomplikovana, ali sve će ovo  naučnik otkloniti i dovesti sistem do savršenstva. Sa četiri faze Tesla je model unapredio u dve faze ( danas se u energetici  koriste tri faze ). “Struja će moći da se prenosi na daljinu”, uskliknuo je Tesla. “Motor koji sam otkrio, činiće ogromne usluge čovečanstvu”. Proročanska vizija se i ostvarila.

Na kraju je opravdano zapitati se, šta bi svet danas bez Tesle?! Na to pitanje teško je dati bilo kakav razuman odgovor, jer se takvi ljudi rađaju jednom u stotinu godina. To potvrđuju njegove čudne radne navike i postupci koji su zbunjivali savremenike. Živeo je u nekom svom posebnom svetu mašte, ali i realnosti koja je počivala na dubokoj vezi sa prirodom, njenim zakonima, ali i kosmičkim tajnama koje još nisu otkrivene. Izdvajamo jednu njegovu mističnu izjavu: „Velika misterija našeg postojanja tek treba da bude razrešena, čak ni smrt možda nije kraj.“

Da se do izraženog talenta dolazi uglavnom radom potvrđuje primer Mladena Vučkovića, odlikaša iz Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ Izbište  koji je 12. decembra 2025. godine briljantno odbranio doktorsku disertaciju na FTN u Novom Sadu. Tako je postao peti doktor nauka iz šire familije Vučkovića. Naučni rad nosi naziv: „Dinamički modeli sinhrone mašine sa utisnutim magnetima uz uvažavanje magnetske nelinearnosti“. Odbrani doktorske disertacije prisustvovali su Mladenovi roditelji, Milan i Nataša Vučković, sestra Kristina, njegov prvi učitelj ( Goran Brankov ), direktor Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ Izbište ( Dragoslav Đurić ), odeljenske starešine iz osnovne i srednje škole ( Hasan Helja i Milan Njegomir ) i svi ostali zainteresovani koji prate Mladenovo ubrzano stručno napredovanje i sazrevanje od osnovne škole do asistenta na FTN Novi Sad.

Doktorsku disertaciju Mladen je, kako navodi, posvetio njegovom dedi Mladenu Vučkoviću ( 1933 - 2016. ) - „ Čoveku koji, usled životnih okolnosti i vremena u kojem je živeo, nije imao priliku za akademsko obrazovanje. Njegova posvećenost, životna mudrost i iskrena podrška ostavili su duboki trag i bili mi stalna inspiracija na putu znanja“, priseća se Mladen.

Njegovo opredeljenje ka tehničkim naukama i elektronici poniklo je još u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ Izbište gde je učestovao na brojnim takmičenjima i smotrama iz naučno tehničkog stvaralaštva. Prvi ozbiljniji nastup imao je na Republičkoj smotri u Trsteniku 2010. godine kada je, kao odličan učenik osmog razreda, osvojio treće mesto sa konstruktorskim radom pod nazivom  „Procesno upravljanje pomoću korisničkog interfejsa“ ( naslovna slika: Mladen Vučković sa radom, aprila 2010. godine ).

U Školskom centru „Nikola Tesla“ u Vršcu uvek je bio među najboljim, osvajao je zapažena mesta na brojnim takmičenjima, prošao je Petnicu, a na FTN u Novom Sadu u roku je završio osnovne i master studije. Pre master studija radio je kao stručni saradnik u nastavi, posle čega je sa zavidnim referencama izabran za asistenta na tom fakultetu. Doktorsku disertaciju temeljito je spremao od 2019. do 2025. godine, koju je odbranio pred komisijom od šest doktora tehničkih nauka.

U doktorskoj disertaciji Mladena Vučkovića razvijena su dva dinamička magnetska modela sinhrone mašine sa utisnutim magnetima koji uvažavaju efekte magnetske nelinearnosti. Modeli su razvijeni oslanjajući se na numeričke metode, pre svega metodu konačnih elemenata, uz primenu specijalne formulacije tehnike zamrznutih permeabilnosti. Računarskim simulacijama, kao i eksperimentalnom proverom, potvrđene su prednosti predloženih modela i njihov značaj za unapređenje savremenih strategija upravljanja mašinom. Rad ima 145 stranica, deset poglavlja, 94 reference, 11 tabela i 78 slika. Naučna oblast rada je „Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo“, a uža oblast „Energetska elektronika, mašine, pogoni i obnovljivi izvori električne energije“. Uz čestitku zaključimo, ono čime je započeo, sada je doktorirao!

Zima je na pragu i ona donosi niske temperature koje itekako utiču na stanje automobilskog akumulatora u uslovima kada vozilo nije garažirano. Postoje različita mišljenja i preporuke kako pravilno održavati akumulator da bi se što duže zadržao njegov kapacitet ( q ) koji se izražava u Ah. Kapacitet akumulatora brojno je jednak proizvodu jačine struje i vremena proticanja ( q = I * t ). Ova formula je značajna ukoliko želimo puniti akumulator punjačem koji nije automatski, ili kako to u praksi kažemo „pametni“ punjač koji isključi struju kada je akumulator napunjen. Pored teorijskog znanja, za pravilno održavanje akumulatora potrebno je određeno iskustvo, jer se greške po pravilu uvek skupo plaćaju.

Akumulator treba puniti kod potpune ispražnjenosti, odnosno kada je napon ispod 12,4 V, kada nije moguće startovati motor kako bi se akumulator napunio pomoću alternatora automobila. Najbolji napon za punjenje standardnog 12 V olovnog akumulatora je od 14,2 V do 14,4 V. Važno je da napon punjenja ne pređe 14,4 V kako bi se sprečilo pregrevanje i oštećenje ćelija. Kada je akumulator potpuno napunjen, idealan napon za održavanje punog kapaciteta je niži, obično oko 13,7 V. Najbolje je koristiti punjače sa automatskom kontrolom napona i struje punjenja. Temperatura okoline utiče na proces punjenja, a moderni, „pametni“ punjači, često imaju temperaturnu kompenzaciju sa kojom se prilagođava režim punjenja. Pridržavanje preporučenog napona i korišćenje adekvatnog punjača su ključni preduslovi za produženje radnog veka akumulatora i održavanje njegovih performansi. Vreme potrebno za punjenje akumulatora zavisi od više faktora, a pre svega od njegovog kapaciteta ( Ah ), stepena ispražnjenosti i jačine struje punjenja ( A ). Ne postoji univerzalno pravilo "12 sati" koje važi za sve situacije. Ključni faktori koji utiču na vreme punjenja su: 

Kapacitet akumulatora ( Ah ): Veći akumulatori zahtevaju duže vreme punjenja ( t = q/I * 1,2 ), gde je broj 1,2 koeficijent efikasnosti.

Struja punjenja ( A ): Punjači sa većom amperažom pune brže, ali sporije punjenje ( manjom strujom ) je generalno bolje za zdravlje i dugovečnost akumulatora čija je garancija oko tri godine.

Stepen ispražnjenosti: Potpuno ispražnjenom akumulatoru treba znatno više vremena za punjenje nego onom koji je samo delimično dopunjen.

Tip punjača: "Pametni" ( automatski ) punjači prilagođavaju struju i napon, a sami prekidaju proces kada je akumulator pun, tako da kod njih vreme punjenja nije fiksno, već se punjenje odvija dok se ne postigne pun kapacitet. Na priloženim slikama prikazan je ručno pravljeni „pametni“ punjač litijum jonskih akumulatora. U njega je ugrađen sklop PC 510 koji služi kao automatski punjač akumulatora manjeg kapaciteta. U istoj kutiji je punjač olovnih akumulatora napona 14,4 V, 5 A.

Zaključimo, dopunjavanje akumulatora tokom zime je ključno za njegovo pravilno funkcionisanje, jer hladnoća smanjuje njegov kapacitet, a motoru je potrebno više snage za pokretanje. Evo nekoliko osnovnih saveta za dopunjavanje akumulatora u zimskom periodu: Redovno proveravajte pomoću digitalnog voltmetra stanje napunjenosti akumulatora. Potpuno napunjen akumulator bi trebalo da pokazuje napon od oko 12,6 V ili više, kada motor ne radi. Ako je napon ispod 12,4 V, potrebno ga je dopuniti, u krajnjem slučaju zameniti. Ako je akumulator bio izložen ekstremno niskim temperaturama i sumnjate da je zaleđen, nikako ga ne smete puniti dok se ne odmrzne na sobnoj temperaturi. Punjenje zaleđenog akumulatora može dovesti do oštećenja ili čak eksplozije.