26. Sep, 2021.
Hasan Helja

Hasan Helja


Čovek je biće prakse!

Najčešći uzrok požara u stambenim i drugim objektima je dotrajala, ili nepropisna električna instalacija, curenje plina i vode, kao i nepažnja pri rukovanju sa plamenom. Električne instalacije su loše ako nije izvršena pravilna preraspodela strujnih kola ( Kirhofova pravila ) kojom se obezbeđuje ujednačen protok električne struje kroz grane provodnika, ako su labavi spojevi u razvodnim kutijama, ormarima, ili na potrošačkim mestima. Ovde će biti reči i o debljini provodnika o kojoj ponekad ne vode računa ni bolji poznavaoci električne struje. Ušteda materijala ne sme imati prednost u odnosu na bezbednost i sigurnost prostora u kome boravimo i radimo. Za garantovanu bezbednost potrebne su određene preventivne mere.

Presek provodnika u fizici i tehnici obično se označava sa S, električni otpor sa R, a odnos ove dve veličine nama poznatom formulom: R = ρ * l/S, gde je „ro“ - grčko slovo specifična otpornost provodnika, l njegova dužina i S presek. Ako se presek provodnika smanjuje povećava se otpornost, a iz veze jačine struje i otpora strujnog kola: I = U/R, vidimo isti ( obrnuto proporcionalan ) odnos, struja je jača ako je provodnik manjeg preseka. Navedene veze fizičkih veličina su opredelile da se u instalacijama za sijalice i druge slabije potrošače standardno koristi presek od 1,5 mm2, a za utičnice, odnosno jače potrošače presek od 2,5 mm2. Prostije rečeno, ako je struja u provodniku jača, potreban je njegov veći presek. Ukoliko to nismo ispoštovali dolazi do zagrevanja provodnika, ili do njegovog palenja koje dovodi do požara i drugih katastrofa koje sa malo više pažnje možemo izbeći.

Povod za ovaj članak je jedna čisto praktična situacija. Pri nedavnoj uspešnoj opravci punjača - startera veće snage primetio sam da se kvar pojavio upravo na mestu gde je bio potreban veći presek, a to je prekidač za izbor napona 12/24 V, na kome piše 25 A, a startovanje motora povuče struju preko 100 A. Iako je na četvoropolnom prekidaču pojačana veza spajanjem ( dupliranjem ) odgovarajućih veza, to opet nije bilo dovoljno, jer se dobilo samo 50 A. Za normalno punjenje akumulatora ( do 10 A ) to nije nikakav problem, ali za startovanje motora i duže zadržavanje start prekidača mali presek provodnika-preklopnika u prekidaču neminovno izaziva kvar i pregorevanje njegovog kontakta. Možda je to nameran fabrički propust jer se takav četvrtasti prekidač ( 25 A ) teško može naći u prodaji, a opravka je zahtevala kvalitetnije rešenje i ubacivanje grebenastog prekidača velike amperaže.  Njegova namerno izvedena paralelna veza na odgovarajućim kontaktima obezbeđuje protok struje do 120 A, što je sasvim dovoljno za kratko startovanje motora, ili za brzo punjenje akumulatora koje nije preporučljivo zbog mogućih štetnih posledica po njegove ćelije.

Na kraju treba istaći da nije kvalitetno rešenje ako upotrebljavamo produžne kablove za 230 V koje smo nabavili na pijaci, ili od nepoznatog proizvođača. Ni jedan od njih nema dovoljan presek kabla, a nekima su završeci kabla u kućištu razvodnika vezani labavim spojem bez odgovarajuće kleme, ili čvrstog spoja lemljenjem, što je najsigurnija veza. Neki razvodni kablovi nemaju uzemljenje ( žuto-zeleni provodnik ), što može dovesti do strujnog udara na potrošačima na kojima je potrebno povezivanje uzemljenja. Loši spojevi su najčešća mesta varničenja, zagrevanja i samopalenja koje se otkriva tek prilikom pojave dima, ili plamena. Zbog toga, pored najkvalitetnije instalacije, povremeno treba proveriti sva osetljiva mesta na kojima može doći do oštećenja zbog dužeg korišćenja, mehaničkih oštećenja zbog presavijanja, prikleštenosti i prekomernog istezanja kabla. Duže izlaganje provodnika Suncu i visokim temperaturama takođe može narušiti njegov kvalitet za upotrebu i bezbedno korišćenje u različitim situacijama. Sa strujom se ne smemo igrati, niti praviti namerne, ili nenamerne greške, jer nema te cene koju treba podneti ako je u pitanju bezbednost čoveka!

Veoma uspešan radni sastanak članica mreže Banatska platforma održan je u nedelju, 29. avgusta u turističkom objektu Crvenog krsta na Vršakom bregu u cilju upoznavanja odobrenog projekta u okviru programa EKO-SISTEM. Projekat nosi radni naziv „Idejno utemeljenje ekološki svesnog delovanja“, a sprovode ga „Mladi istraživači Srbije“ uz podršku Švedske.

Predstavljanje agende sastanka i prisutnih učesnika članova mreže, pre radnog dela skupa, izvršio je Đorđe Janićijević , a o razvoju mreže Banatska platforma govorio je Dejan Maksimović iz Eko centra „Stanište“. Platforma je nastala 2015. godine kao podsrek aktivnostima lokalnih zajednica Banata u vođenju pregovora za članstvo Srbije u EU, tako da sada broji 32 članice. Ima pet udruženja izvan Banata koja su aktivna u radu mreže. Za period od četiri godine održano je 40 radionica, urađena su dva istraživanja, objavljene dve knjige, namenski snimljene četiri TV emisije. Osnovna tema mreže bilo je praćenje i davanje predloga programa o pregovorima za ulazak u EU.

O samom projektu i njegovom značaju govorio je koordinator Budimir Babić iz Ekološkog udruženja „Avalon“ Vršac. Skraćeni naziv projekta je „Eko svest“, a cilj je da se realno sagledaju brojni problemi stanja i zaštite životne sredine, smisao angažovanja za životnu sredinu, rodna ravnopravnost i značaj neformalnog obrazovanja za životnu sredinu.

Ovim projektom predviđeno je održavanje tri seminara, dve radionice, Internet kampanja i projektni film. Sve navedeno itekako će uticati na jačanje kampanje Banatske platforme,na vidljivost mreže i njenih članica.

O ciljevima i sadržaju Internet kampanje govorio je Mladen Šikanja, ističući osnovne vrednosne okvire, oblike delovanja i načine plasiranja sadržaja radi upoznavanja i stvaranja pokretačke aktivnosti građana.

U tom smislu govorili su i ostali učesnici ovog skupa, uz predlog da se neki sadržaji na prigodan način plasiraju u osnovne i srednje škole sa ciljem šireg uključivanja i neposrednog angažovanja mladih u rešavanju brojnih problema zaštite životne sredine. Bele majice, sa natpisom „Srcem za prirodu“ početni su korak u realizaciji projekta koji treba da se završi do kraja godine. Prvi seminar organizuje se do kraja septembra tekuće godine.

Najstariji automobil na električni pogon, prema nekim saznanjima, napravio je naš naučnik Nikola Tesla uz pomoć rođaka Save, koji je došao u Ameriku da pravi automobile na benzinski pogon. Priča ove čudne poslovne saradnje nije imala kraj u serijskoj proizvodnji električnih automobila,  jer Teslu nisu baš interesovali automobili, ali proizvod te saradnje je automobil sa slike, Pierce-Arrow, model iz 1930. godine/Foto Wikimedia/Aleksander Migl, koji je nakon opsežne rekonstrukcije pogona, 1931. godine dostigao brzinu od 144 km/h, mada je Tesla hteo da ide do 192 km/h.

Motor se sastojao od "energetskog prijemnika" sa 12 vakuumskih cevi, iz koga je "štrčala" antena visine 1,8 metara. Iz prijemnika su, takođe, virile i dve debele cevi dužine desetak centimetara. Najznačajnija osobina Teslinog automobila bilo je to što je za pogon trebalo da koristi tehnologiju sa kojom je Tesla tada eksperimentisao - bežični prenos energije. Prijemnik, ugrađen u automobil bežičnim putem, prima elektromagnetske talase na isti način na koji radio-prijemnik prima signale. Automobil je bio zasnovan na Teslinoj pretpostavci o bežičnom prenosu energije, koja bi svakom električnom uređaju trebalo da omogući rad bez baterija u njemu, ukoliko bi se nalazio dovoljno blizu da bežično prima električnu energiju putem jakog predajnika. Motor je, navodno, radio na 1.800 obrtaja u minuti, za šta je Tesla rekao da je proizvodio dovoljno energije da bi mogao da osvetli jednu prosečnu kuću.

Tesla je navedeni automobil, prema nekim izvorima žute štampe, testirao desetak dana i njime uspeo da dostigne maksimalnu brzinu od 144 km/h. Naravno, automobil nije ispuštao nikakve štetne gasove. Nakon što je završio testiranje, Tesla je, navodno, električni motor ponovo zamenio originalnim benzinskim. "Šuškalo" se da je potom svoj patent prodao Vestinghausu, o čemu nema verodostojnih podataka.

Tragom te informacije, pre nekoliko godina, krenula je redakcija američkog automobilskog portala “Jalopnik”, želeći da istraži da li je taj automobil zaista postojao. I pored toga što nisu došli do jasnih dokaza o postojanju Teslinog elektromobila, on se spominje u brojnim tekstovima i knjigama o slavnom naučniku, pa tako ni njegovo postojanje, ni nepostojanje ne može biti valjano dokazano.

Šta se posle toga dogodilo sa automobilom ostala je velika nepoznanica,  jer je Teslin izum tajanstveno nestao i nikada više nije ugledao svetlost dana. Svi zapisi o ovom Teslinom poduhvatu su neobjašnjivo nestali, ili su izgubljeni, iako je velika verovatnoća da su završili dobro sakriveni od strane velikih kompanija kojima nije u interesu da nemaju zaradu i koje verovatno dobro znaju šta je i kako uradio Nikola Tesla.

Takođe, dobro je poznato da je Tesla stekao mnogo neprijatelja svojim zalaganjem za besplatnom energijom, pa zato ni ne treba da čudi ako su podaci i dokumenti o njegovim eksperimentima skriveni od strane određenih lobija, ili velikih naftnih kompanija. Kada će oni ugledati svetlost dana nikome nije poznato, što Teslin spisak naučnih otkrića još uvek čini zagonetnim, ili se i dalje uvrštava u domen naučne fantazije.

Opisani uzorak automobila nije ničim podsećao na današnje “Tesla” automobile koji su za naše podneblje dostižni samo za bogate ljude, a na našim putevima se još uvek nalazi veoma mali broj punjača za električne automobile. Kada malo trezvenije razmislimo, automobil koji se bežično napaja energijom za pogon elektromotora putem antene iz nekog jakog izvora energije, ili je neka Teslina tajna, ili plod čiste fantazije slavnog naučnika. Takođe je bunila njegova unutrašnjost i komandna tabla sa čudnim instrumentima koji su ostali pod velom tajne, jer njihovu funkciju i kontrolu pogona Tesla nikome nije objasnio, čak ni navodnom rođaku Savi.

Izvor saznanja: Economy.rs