Svetski dan planete Zemlje obeležava se 22. aprila od 1970. godine. Možda je paradoksalno što umesto da slavimo rođendan i mogućnost boljeg života na Zemlji, ovaj dan služi da upozori na mnogobrojne ekološke probleme za koje su odgovorne lokalne zajednice, ali i građani ukoliko nema njihove akcije za promenu postojećeg stanja.

Sličan uvodni pasus namerno sam istakao i ove godine jer se situacija nije ništa popravila, čak je postala još gora, imajući u vidu ratna razaranja i naftna polja koja su u plamenu zbog ratnih sukoba i borbe velikih sila za prirodna bogatstva i hegemoniju kojom se ruše gotovo sva međunarodna prava. Planeta Zemlja sve to stojički trpi, tako da se opravdano pitamo do koje granice izdržljivosti i kako zaštititi radnu i životnu sredinu!

Pošto, objektivno, ne možemo uticati na neke globalne svetske tokove, da bismo barem na neki način uticali na bolji život na našoj planeti potrebna je akcija svakog pojedinca da vodi računa o radnoj i životnoj sredini. Na lokalnim zajednicama je da dnevno vode računa o pravilnom odlaganju otpada, njegovoj preradi, prečišćavanju otpadnih voda i stvaranju zelenih površina. Njih uništavaju novi stambeni blokovi i industrijske zone koje se preko noći šire kao divlja gradnja, ali i manji parking prostori koji su nedovoljni za narastajući broj motornih vozila većine gradova.

Odnos prema prirodi i životnom kutku ne formira se preko noći, jer je to stvar radne i kulturne navike pojedinaca i kolektiva sa krajnjim ciljem da se stvore što bolji uslovi za život. Da bi takva navika bila postojana formiramo je od malih nogu, pre svega u porodici, zatim u školi i na radnom mestu. Nekome ne smetaju razbacani alati u radionici u kojoj se teško može snaći. Interesantna je priča kada sam sa mojim bivšim učenicima jedne osnovne škole pokušao dovesti u red radionicu školskog majstora uz njegovo odobrenje. Nije mogao da se snađe u sređenoj radionici, pošto je navikao na nered i razbacane alate i materijale, tako da je nastavio po starom. Isto se dešava, primera radi, u nekim seoskim domaćinstvima, ili u nesređenim podrumima stambenih objekata gradskog naselja.

Daleko ozbiljnije pitanje je odnos prema planeti Zemlji koja se svojim neprikosnovenim zakonima „bori“ protiv uništavanja njenih resursa. Upečatljivi primeri su zagađena mora, reke i jezera u kojima se nalaze tone plastike koja se teško i dugo razgrađuje, tačnije, za razgradnju je potrebno od 500 do 1.000 godina. Još veći problem je sve veće zagađenje atmosfere u koju se ispuštaju otrovne čestice koje direktno ugrožavaju biljni i životinjski svet. Otrovni gasovi utiču na zdravlje čoveka i skraćuju njegov životni vek, tako da se treba ozbiljno zamisliti da li treba uništavati prirodu, biljno zelenilo gradova i sela koja u pojedinim delovima Srbije pružaju sumornu sliku nakon iskopavanja ruda, ili stvaranja divljih deponija i opasnih materija koje postaju sve veći problem.

Zaključimo da je planeta Zemlja jedino mesto za naš život, koju treba čuvati i negovati kao kap vode na dlanu, što treba da bude polazna strategija razvoja bilo koje sredine, lokalne i šire zajednice. Proizvodnja zdrave hrane i zaštita izvora pitke vode, koje je sve manje, biće unosniji posao od bilo kog rudarenja, jer je zaštita zdravlja čoveka primaran zadatak našeg postojanja i sretnije budućnosti. Poruka ne sme ostati samo na rečima, već potvrđena delima svakog pojedinca i društva u celini.

Najveći broj autorskih članaka o konstrukciji ispravljača različitih vrsta i namena pisao sam na ovom portalu sa namerom da u radionici, ili laboratoriji uvek imam različite izvore napajanja za uređaje koje sam pravio, ili ih testirao sa ciljem provere kvaliteta rada i njihove izdrživosti. Nedavno sam opisao složeni ispravljač sa diodnim nizom koji je pokazao nedostatak zbog pregrevanja ispravljačkih dioda prilikom opterećenja, bez obzira što su odabrane za struju od 10 A, a vezane su redno. Pošto sam odustao od zahtevnog pravljenja transformatora veće snage sa više izvoda na sekundaru, na Internetu sam naišao na zanimljivu primenu više tipova gotovih modula koji omogućavaju precizno podešavanje izlaznog  napona i struje pomoću ugrađenih trimer potenciometara.

Sagrađeni uređaj, koji je prethodno bio sa diodnim nizom, preradio sam tako što sam ugradio modul (XL4015)  koji podržava struju do 5 A i snagu do 75 W ( uz adekvatno hlađenje ), što je značajno bolje od popularnog LM2596. Može da se koristi za punjenje Li-ion, LiFePO4 i olovnih baterija, jer omogućava preciznu kontrolu napona punjenja i zaštitu od prevelike struje. Pogodan je za napajanje LED traka ili dioda snage uz održavanje konstantne struje kako bi se sprečilo pregrevanja. Često se koristi u DIY projektima za kreiranje malih ispravljača za radne stolove, što je pogodno u školskim laboratorijama za grupni rad učenika prilikom izvođenja laboratorijskih vežbi za učenike osmog razreda. Možda najznačajnija primena je konvertovanje napona od 12 V ili 24 V ( kamioni ) na niže vrednosti ( USB punjenje 5 V, ili 12 V, odnosno 19 V za laptop ).

Uređaj u koji je ugrađen navedeni modul malih dimenzija, namenio sam za napajanje LED štapa koji se napaja stabilnim naponom i konstantnom strujom, uz mogućnost automatskog preklapanja mreža-baterija prilikom nestanka struje u mreži. Ovaj rezervni izvor svetlosti zamenio je svetlo u dnevnoj sobi sa veoma malom potrošnjom struje ( LED štap 12 V - 1,2 A, odnosno 14,4 W ) i mogućnosti da ispravljač radi kao dimer.

Opisani modul može da  služi za punjenje akumulatora manjeg kapaciteta, ali se mogu naći moduli koji daju struju i preko 10 A ( 300 W, 20 A ) uz mogućnost finog podešavanja napona i struje punjenja prema odabranom akumulatoru većeg kapaciteta. Pravilo je da struja punjenja bude jednaka vrednosti desetine kapaciteta akumulatora, npr. akumulator od 45 Ah najbolje je puniti strujom od 4,5 A uz napon do 14,8 V. Pored navedenog modula veoma je praktična ugradnja još jednog dobro poznatog modula, XH-M601, kojim se zadaju granice donjeg i gornjeg napona prilikom punjenja bilo kog akumulatora, čime dobijamo tzv. „pametni punjač“.

Na kraju, ugradnjom ovih modula iza grec-spoja čuvamo akumulator od prepunjavanja, ili kritičnog pražnjenja, a njegovu jačinu struje podešavamo prema snazi transformatora i kapaciteta baterije. Donedavno smo biranje željenog napona vršili pomoću više izvoda na sekundaru transformatora, zatim ugradnjom jakih tranzistora i cener dioda, što nije baš najbolje rešenje zbog niza nedostataka. Naveo sam najjeftiniji tip modula, a oni nešto skuplji su sa jačom strujom na izlazu, sa ugrađenim aluminijskim hladnjacima i proverenim varijantama zaštite od pogrešnog polariteta i kratkog spoja. Većina modula je malih dimenzija, a mogu se ugraditi u kućišta standardnih punjača sa transformatorom i grec-spojem. Za kontrolu napona i jačine struje punjenja preporučuje se ugradnja digitalnog V/A metra koji se može nabaviti pod povoljnom cenom.

Članak posvećen godišnjici smrti Nikole Tesle, 07.01.1943.

Pošto sam pročitao većinu do sada objavljenih knjiga, pregledao dobar deo članaka, dokumentarnih i igranih filmova o slavnom naučniku, Nikoli Tesli, dajem sebi za pravo da napravim opservaciju njegovog poimanja realnosti, koja fundira od najdublje spoznaje prirode do asocijalne fantazije ispoljene u godinama duboke starosti kada je svojim izjavama zbunjivao naučne krugove, ali i njegove najbliže saradnike. Neki od njih su tvrdili da je Tesla skrenuo s uma i da govori besmislice, kao što je tvrdnja da je razgovarao sa Mark Tvenom, piscem koji već nije bio među živima. Teslino shvatanje realnog i nadrealnog sveta spada u duboke tajne nadarene svesti naučnika, a ne poremećenosti genijalnog uma.

Tesla je umro tiho u hotelskoj sobi broj 3327. u Njujorku, 7. januara 1943. godine. Teorija zavere da ga je neko od nemačkih agenata navodno ugušio jastukom nikada nije dokazana, ali je još uvek nepoznato ko je i kako je prisvojio pozamašnu zaostavštinu i javnosti nepoznate projekte koji nisu pronađeni, a znalo se da postoje. Priča se uglavnom vrti oko Teslinog tajnog oružja i „zraka smrti“ čija upotreba bi navodno promenila odnos snaga velikih sila u bilo kom savremenom ratovanju.

Ono što je u nauci poznato je veza između prirode i Teslinih pronalazaka koji su imali duboke korene u izvorima energije koje je Tesla pokušavao učiniti dostupnim i besplatnim za sve ljude na Zemlji, što nije odgovaralo bogatašima kojima je prilikom svakog ulaganja kapitala u Tesline projekte primarno  stalo do sticanja profita. Teslu nije zanimao novac, ali bez kapitala nije mogao razvijati napredne ideje i otkrića koja su zadivila svet. Kao najznačajnija otkrića su: pronalazak naizmenične struje ( generator naizmenične struje ), zatim VF struja, daljinski prenos energije, primena struje u medicini, bežično upravljanje itd. Imao je oko hiljadu naučnih otkrića od kojih je oko 700 prijavio kao patente. Neka Teslina otkrića su pokradena, primera radi otkriće radio prenosa i „X“ zraka čije otkriće je pripisano Konradu Rendgenu, što Tesla nije nikada osporavao, priznavši da je zakasnio. Vrhovni sud SAD-a je nekoliko meseci posle Tesline smrti,  juna 1943. godine, oduzeo Marconiju prvenstvo nad izumom radija te je presudio da je Nikola Tesla svojim osnovnim patentima preduhitrio sve ostale znanstvenike. No, zapravo se radilo o tužbi “Tvrtke Marconi Wireless Telegraph Company protiv države SAD”.

Tesla je često povezivao naučno sa religijskim, što predstavlja specifičan pristup u shvatanju religije. On je tvrdio da je Bog priroda, da ona svojim zakonima upravlja svetom i da joj se niko ne može suprostavljati. Za one koji čine zla i nedela tvrdio je da će ih prirodna sila jednog dana kazniti. Interesantan je detalj kada je na jednoj promociji o struji Tesla iznenada napustio veliki naučni skup gde su bili i bogati industrijalci, jer je predosetio da mu je majka na samrti. Odmah je otputovao u rodni Smiljan i zatekao majku još živu koja mu je u rodnoj kući umrla na rukama.

Interesantna je situacija pronalaska motora naizmenične struje bez četkica, kada je, kao student, šetajući 1882. godine sa kolegom Antalom Sigeti u gradskom parku u Budimu, to povezao sa zalaskom Sunca i obrtanjem magnetnog polja, što je odmah skicirao na pesku i sa tom idejom otisnuo se u daleku Ameriku. Vizija modela motora nacrtanog na pesku bila je sa četiri faze. Кomplikovana, ali sve će ovo  naučnik otkloniti i dovesti sistem do savršenstva. Sa četiri faze Tesla je model unapredio u dve faze ( danas se u energetici  koriste tri faze ). “Struja će moći da se prenosi na daljinu”, uskliknuo je Tesla. “Motor koji sam otkrio, činiće ogromne usluge čovečanstvu”. Proročanska vizija se i ostvarila.

Na kraju je opravdano zapitati se, šta bi svet danas bez Tesle?! Na to pitanje teško je dati bilo kakav razuman odgovor, jer se takvi ljudi rađaju jednom u stotinu godina. To potvrđuju njegove čudne radne navike i postupci koji su zbunjivali savremenike. Živeo je u nekom svom posebnom svetu mašte, ali i realnosti koja je počivala na dubokoj vezi sa prirodom, njenim zakonima, ali i kosmičkim tajnama koje još nisu otkrivene. Izdvajamo jednu njegovu mističnu izjavu: „Velika misterija našeg postojanja tek treba da bude razrešena, čak ni smrt možda nije kraj.“