Verovatno ste doživeli neprijatno iskustvo da se UPS počne gasiti pri normalnim uslovima rada, pri čemu realno razmišljamo da li kupiti novi, ili prekontrolisati bateriju, ili elektroniku štampane pločice. Ukoliko su oštećeni spojevi možemo ih pažljivo preletovati i usput pogledati vitalne komponente, da nisu oštećene, ili pregorele. U krajnjem slučaju se odlučujemo na zamenu UPS-a kupovinom novog uređaja.

Da podsetim, UPS služi kao rezervno napajanje pri nestanku struje u mreži, kao i za njenu korekciju, pogotovo pri kratkim prekidima koji zbog struje samoindukcije mogu biti fatalni za računar. UPS nije namenjen za trajno rezervno napajanje, već samo toliko da možemo bezbedno završiti započete radnje, pohraniti podatke i posle nekoliko minuta ugasiti računar. Ovaj uređaj štiti matičnu ploču i produžava njen radni vek.

Najčešći kvar kod UPS-a, kada počne da se gasi, je dotrajala baterija koja ne može da zadrži radni napon. Svaki napon baterije ispod 12,4 V je znak da je treba zameniti novom. Inače, radni vek baterije je dve do tri godine, što zavisi od proizvođača i režima punjenja, odnosno kvaliteta elektronike i njenog opterećenja, odnosno snage potrošača koji se napajaju preko UPS-a. Nikada ne treba prekoračiti ukupnu snagu potrošača u odnosu na dozvoljenu snagu UPS-a, jer onda radi sa maksimalnim opterećenjem. Pogrešno je stavljati baterije koje su znanto većeg kapaciteta ( Ah ), primera radi akumulatore namenjene za automobile koji se zbog njegovih dimenzija smeštaju izvan kutije UPS-a. Tada se prilikom punjenja baterije vuče znatno jača struja, tako da će elektronika veoma brzo stradati. Postoje različita mišljenja, da li UPS držati uključenim i kada je računar isključen. Ja ga držim uglavnom uključenim ukoliko sam u stanu, jer kod kvalitetnijih UPS uređaja prestaje punjenje baterije kod dostizanja vršnog napona. Mana ovakvog izbora je stalno prisustvo napona na pločici UPS-a, što utiče na njegove komponente, ali i stalno prisustvo napona u napojnoj jedinici računara i u monitoru. Pored napona i stalnog rada UPS se zagreje, što donekle povećava potrošnju struje. Preterano zagrevanje UPS-a može dovesti do požara. Zbog toga je daleko pametnije UPS isključiti, jer tako čuvamo njegovu elektroniku, ali i njegovu bateriju koja se stalno dopunjava prilikom rada računara.

Drugi uzrok kvara UPS-a mogu biti loši spojevi koji se vizuelno ispituju, ali i proverom pomoću instrumenta ( „UNIMER“ ) pomoću kojeg ispitujemo napon i struju punjenja, kao i izlazni napon pri mirovanju, ili pri maksimalnom opterećenju. Loše spojeve otklanjamo pažljivim lemljenjem kvalitetnom tinol žicom, kao i proverom komponenti, kao što su elektroliti, otpornici i releji. Zamenu možemo izvršiti samo odgovarajućim komponentama, ili to prepustiti nekom profesionalcu.

Na kraju treba naglasiti da priključena baterija, iako UPS nije na mreži može biti potencijalna opasnost po život zbog visokog napona, tako da je najbolje prilikom pregleda, ili bilo kakve opravke bateriju isključiti sa pločice vađenjem odgovarajućeg konektora sa baterijom.

Majstori koji se još uvek bave opravkama TV prijemnika sve su glasniji da su gotovo ostali bez posla, jer je cena novih TV prijemnika dostigla prihvatljivu cenu i za kupce sa plitkim džepom. Imajući to u vidu često se zapitamo koje se opravke televizora isplate, a koje se uopšte ne isplate. Srećom, najčešći kvarovi televizora moderne konstrukcije su kod mrežnog stepena, odnosno napajanja, a uzrok je stalno prisustvo mrežnog napona - StandBy režim rada, pri čemu se za najmanje dve do tri godine osuši većina elektrolitičkih kondenzatora. Najbolja preventivna mera je gašenje napajanja na vanjskom prekidaču, ili na samom televizoru, čime se produžava radni vek.

Principijelno, opravku televizora treba poveriti kvalifikovanom majstoru koji ima odgovarajuće rezervne delove. Neke opravke se uopšte ne isplate, posebno ako je izgorela matična ploča, ili je potpuno otkazalo pozadinsko osvetlenje. Televozori novijeg tipa modularne konstrukcije lakši su za opravku od starih CRT televizora, ili lampaša koji su uvek bili izazov za većinu majstora. Iznenađenje kod starih TV su napunjeni kondenzatori sa visokim naponom koji može biti opasan po život ukoliko ih na vreme ne ispraznimo, što radimo pažljivo bez prisustva mrežnog napona. Visoki napon kod novih serija je uglavnom u sektoru mrežnog stepena koji se po pravilu nalazi na malom delu prostora integrisane matične ploče.

Za neke opravke majstori neće čak da se upuste u traženje kvara, što sam se uverio nakon ponovnog otvaranja i detaljnog pregleda TV pri čemu sam utvrdio da su u pitanju bili samo loši spojevi koji se mogu prepoznati po crnim kružićima. Oni se najčešće javljaju u mrežnom i VN stepenu.

Kod televizora savremenije konstrukcije ( LCD, LED, Mini LED, OLED ) najčešći kvarovi su moduli, ili osušeni elektroliti, što se može prepoznati po ispupčenju na vrhu kućišta. Zamena elektrolitičkih kondenzatora je dosta  jednostavna. Potrebno je imati dobru lemilicu, pastu za lemljenje i tinol žicu. Pojedinačno pregledamo elektrolite, a potom tražimo njima odgovarajuće. Najbolje je imati nove, a ne da koristimo neke polovne.  Moramo paziti na označeni radni napon i polaritet kondenzatora. Napon ne sme biti manji od napona dotrajalog kondenzatora. Možemo upotrebiti kondenzator i nešto višeg napona, a nikako manjeg. Označenog kapaciteta se uglavnom pridržavamo prilikom zamene, a on ne bi trebao da bude manji od radne vrednosti. Nećemo pogrešiti ako stavimo elektrolit nešto većeg kapaciteta. Kao praktičan primer složenije, još uvek nezavršene opravke, izdvajam TV prijemnik Philips ( pogledati slike ) koji umalo da završi na elektronskom otpadu. Opravljena je ploča koja služi za napanje zamenom elektrolita. Druge dve ploče pažljivo su ispitane, pri čemu je utvrđeno da je u kvaru matična ploča slična kompjuterskoj. Nova ploča košta 30.000 dinara, a njenu zamenu će izvršiti ovlašćeni servis. Postoji mogućnost ugradnje polovne ispravne ploče koja je duplo jeftinija. Koliko se sve to isplati!?

Na kraju je dosta interesantno i preporučljivo rešenje da se umesto TV prijemnika koristi monitor, koji je jeftiniji od televizora. On ima HDMI ulaz koji se povezuje sa izlazom risivera na kome imamo doveden digitalni signal putem Internet konekcije. Možemo ga ujedno koristiti i za računar, jer pored HDMI ima VGA ulaz. Ukoliko nismo zadovoljni sa tonom, možemo ga pojačati kvalitetnim NF pojačivačem koji se spaja na izlaz za slušalice.

Odlaganje elektronskog otpada obično se javlja kao problem kod većine onih koji se iz hobija, ili profesionalno dugo bave elektronikom. Takav problem prati sva naprednija društva koja koriste savremene tehnologije koje se kvare, ili dugo koriste na poslu, ili u domaćinstvu. Često se zapitamo, da li sve bacati, ili dalje koristiti sve ono što je ispravno i funkcionalno. Posebno me zainteresovala priča jednog našeg IT stručnjaka koji je otišao u Ameriku i tamo dobro zarađuje na repariranju pokvarenih UPS uređaja kojima se daje novi život. Na takav način stvaraju se velike uštede, što kod nas nije stečena navika i kultura ponašanja, pa bacamo i ono što sa dalje može koristiti.

U celoj ovoj priči dobro se sećam vremena iz 90-tih godina kada sam u prolazu sa posla iz škole uvek navraćao na čuveni gradski otpad u Vršcu gde sam na kilogram nalazio i kupovao mnoštvo delova odbačenih mašina na kojima su se nalazile veoma skupe komponente. Od njih sam pravio nove uređaje ( pogledati objavljene slike nekih mojih konstrukcija ), čak sam nalazio ispravne delove za veš-mašine, televizore i računare čijom sam opravkom imao solidnu zaradu koja je u tadašnje vreme galopirajuće inflacije bila veća od moje skromne profesorske plate.

Za prepoznavanje upotrebljivog elektronskog otpada, pored veštine i znanja, potrebno je uvek imati pri ruci unimer da bi se na licu mesta utvrdilo stanje nekog rezervnog dela, ili elektronske komponente. Zlatno pravilo je, ne bacati ono što se dalje može koristiti, ili ugraditi kao zamena u neki koristan uređaj u domaćinstvu. Verovali, ili ne, na nekadašnjem Buvljaku sam nalazio nove i jeftine delove za računare od kojih sam sklopio računar koji je bio bolji od onoga koji sam tada kupio na kredit. Takva, potpuno nova tehnika i rezervni delovi su nekada dobavljani iz Mađarske, ili Poljske.

Sortiranje elektronskog otpada spada u korisnu radnu naviku za koju treba strpljenje, ali i znanje da se prepozna o čemu se zapravo radi i gde se to može uspešno koristiti. Pored navedenog, treba imati neki odabrani kutak u kući, stanu, garaži, ili u obično nekorišćenom potrovlju, sa policama i kutijama gde se to može sortirati. Pored klasiranja, neke delove treba oprati i frizirati i tako dovesti u stanje da se uopšte ne razlikuju od novih delova. Praksa me naučila da neke ranije ugrađene elektronske komponente imaju bolji kvalitet od onih novije izrade. Malo je poznata činjenica da se neki delovi prave sa namerno ograničenim vekom trajanja, ili da se pojedini uređaji prave bez mogućnosti bilo kakve opravke.

Na kraju, neminovno pitanje: Šta uraditi sa elektronskim otpadom koji se dalje ne može koristiti? Treba ga na propisan način odložiti i klasirati za reciklažu u kojoj se mogu koristiti delovi u daljoj preradi i izdvajaju supstanci koje su skupocene i potrebne za neke nove tehnologije. Priča pomenutog IT stručnjaka, koji radi u privatnoj kompaniji u Americi, potvrđuje da se gotovo ništa ne baca, već se dalje prerađuje i koristi, ili kao ispravna komponenta ponovo ugrađuje u proizvodnji novih i savremenijih uređaja.