Izgleda da su napokon prošle paklene letnje vrućine koje su smetale čak zdravim, a posebno bolesnim ljudima, nakon čega me jedan dobar poznanik pita da li se ta ogromna energija Sunca može nekako korisno akumulirati i kasnije koristiti. Samo pitanje u sebi krije odgovor da toplota, kao najjednostavniji oblik postojanja energije, svojim delovanjem utiče na svu energiju kosmosa, jer se preko nje transformišu svi drugi oblici postojane, nama znane i neznane  energije. Energija Sunca je izvor života na Zemlji, a možda i na nekim drugim planetama gde postoje elementarni uslovi za život. Energija svojim delovanjem dovodi do pojava kretanja i borbe suprotnosti koje su uzrok svih promena u prirodi i društvu.

Fizika, kao najopštija prirodna nauka, svojim proverenim naučnim stavom dokazuje da se u prirodi sve kreće, da ne postoji apsolutno mirovanje, da je sve relativno. Svaka pojava, bilo prirodna, ili društvena, ima svoj uzrok i odgovarajuće posledice. Velika je greška kada kažemo da se nešto slučajno desilo, što često čujemo i od obrazovanih ljudi. Za bilo koje kretanje, po zakonima prirode, koji su bez izuzetaka i neprikosnoveni, potrebna je energija. Logično se pitamo, odakle sva ta energija? Ona je ogromna i potiče od Sunca. Kretanje u atomu, kao elementarnoj čestici, se dešava zbog borbe suprotnosti pozitivno i negativno naelektrisanih čestica ( protoni i elektroni ), a kod nekih elemenata ( koji su radioaktivni ) krije se ogromna energija atoma koja se koristi kao nuklearna. Poredeći strukturu atoma i Sunčevog ( heliocentričnog ) sistema, uočavamo frapantne sličnosti. Sunce odgovara jezgru atoma, a planete njegovom omotaču. Sunce je izvor energije, a energija atoma se, takođe, nalazi u jezgru. Sličnost nije slučajna, tako da suštinski, prirodnjački i filozofski to posmatramo kao makro i mikrosvet. Sunce, kao užarena zvezda, zrači milijardama godina, ne samo toplotnu, već i druge oblike energije, koje svrstavamo u kosmička zračenja. Ona ne potiču samo od Sunca, već i od drugih zvezda kojih ima na milijarde. Svaki prirodnjak, pa i laik, se zapita dokle doseže to ogromno kosmičko prostranstvo.

Sunčeva energija stvara realne uslove za postojanje svih drugih oblika energije, kao što su svetlost, toplota, hemijska, nuklearna, eolska, biološka, a možda i neki oblici koje nauka i praksa nisu do sada upoznali. Energija dovodi do pojava kretanja, a svako kretanje nailazi na prepreke ( otpore ) koje možemo nazvati borbom suprotnosti. Iz te borbe u prirodi i društvu stvara se kvantitativno i kvalitativno novo stanje koje dovodi do njihovih promena. Prirodne promene su spontane i povezane i zato se donekle razlikuju od društvenih, koje mogu biti spore, ubrzane i nasilne. Razvoj nauke i novih tehnologija ubrzano utiče na promene, kako u prirodi, tako i u društvu. Čovek je svojom nesavesnošću narušio spontane prirodne procese i promene, što nam se kao kazna  vraća kroz klimatske i druge procese koji se ispoljavaju raznim prirodnim katastrofama. U prašumama, gde nije kročila ljudska noga, vlada savršeni red i disciplina, iako i tamo postoji borba za život zatečenog biljnog i životinjskog sveta. Nasilne promene u prirodi, na koje utiče čovek, ne poznaju državne granice. Atmosfera je zagađena, kako otrovnim gasovima, tako i kosmičkim otpadom o kome danas malo ko brine. Velika je odgovornost čovečanstva da brine o prirodi i njenim zakonima.

Borba suprotnosti itekako utiče na stanje u nekom društvu. I tu je potrebna neka energija. Ne moraju to biti samo ratovi, kao necivilizacijske pojave, pregovori i mirovne inicijative koje su uvek dobro došle, već opšte stanje ljudske misli, svesti i ravnopravne političke borbe koja je, uglavnom, usmerena da se dođe na vlast. Društvo partijskog jednoumlja i slabe opozicije liči na učmalu baru u kojoj se “stvara žabokrečina i legu komarci”, tako da je normalno da se teži ka promenama koje poboljšavaju kvalitet života svakog običnog građanina. Za bilo kakve promene potrebna je odgovarajuća energija celog društva, ali i pojedinaca, a pasivni posmatrači i kritizeri svega postojećeg neće dovesti do napretka za kojim težimo.

Pošto sam nedavno (10.07.2015.) pisao o tome šta treba znati o električnim kućnim instalacijama i koja moguća iznenađenja možemo očekivati, ovih dana sam se, nakon detaljno razrađenog plana, odlučio na praktičan korak da klasične osigurače zamenim kvalitetnim automatskim. Neki električari su mi dobronamerno skrenuli pažnju da su sigurniji klasični osigurači sa patronama odgovarajuće amperaže. Držeći se mudre izreke „Da nisam toliko bogat da kupujem jeftine stvari“, pogotovo kada je reč o struji koju svakodnevno na različite načine koristim, nisam se ni malo pokajao za ne mali izdatak od 5.000 dinara (set komplet sa 12 osigurača), dok sam zadržao zatečenu FID-ovu sklopku.

Kod klasične varijante osigurača, imao sam još uvek dobru i očuvanu metalnu kutiju sa FID-ovom sklopkom i sa dovoljnim brojem osigurača. Metalna kutija je glomazna, teška je za ugradnju dodatnih delova, kao što su zvonce i signalizacija napona po fazama i uključenja jeftine struje.  Pošto je poznato da su kvalitetniji automatski osigurači skuplji, na kraju sam odlučio da budu od poznatog proizvođača, zbog izgleda i jednakih dimenzija po dubini. Zauzimaju daleko manji prostor, jednostavni su za postavljanje na metalnu šinu i za priključenje faznih priključaka i odvoda prema potrošačima. Posebno sam se pozabavio približno jednakim opterećenjem snage po fazama tako što sam grupisao svetla, grejna tela i bojlere, da se mogu uvek uključiti, ili isključiti, bez preteranog opterećenja samo jedne faze. Šuko utičnice po prostorijama sam smestio na različite faze, ali tako da sam posebno vodio računa o merenom naponu, pošto ponekad ima varijacija, ili padova u odnosu na važeće standarde, a nekim uređajima to smeta. Najveću pažnju sam posvetio propisanom preseku provodnika od FID-ove sklopke do grupe osigurača (4 mm2), za sve tri faze, nulti vod i uzemljenje. Kablovi za sijalice imaju presek 1,5 mm2, a za šuko utičnice 2,5 mm2. Na izlazu FID-ove sklopke sam vezao signalne tinjalice crvene boje za svaku fazu, da bih imao stalan uvid postojanja mrežnog napona. Signalizaciju prelaska na „jeftinu struju“ rešio sam sa zelenom tinjalicom koja se, takođe, nalazi na vidnom mestu kutije. Prilikom montaže najveći problem mi je bilo fiksiranje kutije zbog betonskog zida koji se teško buši. Prvo sam pažljivo pregledao da na mestu bušenje nema naponskih strujnih vodova, a onda sam raspored tipni proverio pomoću libele. O ovome mnogi majstori, oslanjajući se na  iskustvo, ne vode računa, što može biti problem ukoliko se plastična kutija ne može balansirano pomerati, ili zid ponovo bušiti.

Pošto sam konstrukciju radio sa posebnom pažnjom za moje domaćinstvo, pre postavljanja kutije sa osiguračima prvo sam uradio šeme što kraćih veza provodnika od FID-ove sklopke do osigurača. Posebna mesta spajanja su metalne sabirne stezaljke sa više mesta za nulte provodnike (plave boje) i za provodnike koji se vezuju za uzemljenje (žuto-zelene boje). Oni se ne smeju vezivati direktno jedan na drugi zbog FID-ove sklopke, koja ne trpi nulovanje. Ukoliko bi to uradili, FID-ova sklopka bi stalno iskakala. Pri šemiranju provodnika u samoj kutiji sam posebno obradio priključke kablova sa ciljem da što bolje naležu u svoja ležišta.

Na kraju, automatski osigurači imaju različite vrednosti, za sijalice koristimo 10 A, za šuko utičnice i za trofazne utičnice 16 A, a ulazni osigurači treba da imaju vrednost 20 A. Spojevi moraju biti čvrsti, dobro očišćeni i na propisan način izolirani. Spoj sa uzemljenjem i metalnim delovima pojedinih uređaja mora biti siguran, što nas štiti od proboja visokog napona na grejnim telima i na drugim osetljivim mestima. Najveća prednost automatskih osgurača je što se prilikom iskakanja i otklanjanja kvara u mreži jednostavno vraćaju u radno stanje, ne greju se i, ukoliko su oštećeni, jednostavno se menjaju. Kupovina jeftinih automatskih osgurača na pijacama nije preporučljiva, jer se brzo kvare i nisu pouzdani u radu. Cena automatskih osigurača kreće se, po komadu, od 200 do 300 dinara, a cena seta plastične kutije od 1.000 do 2.000 dinara, što zavisi od veličine i broja osiguračkih mesta. Cena četvoropolne FID-ove sklopke ( za trofaznu struju ) kreće se od 3.000 do 5.000 dinara, što zavisi od proizvođača i njenog kvaliteta.

Nastavlja se uspešna realizacija drugog serijala „Mala škola elektronike“, koji predviđa plansko snimanje osam namenskih obrazovnih emisija, koje su usmerene ka naprednim učenicima osnovne i srednje škole. U pripremnoj fazi sistematski se prikuplja audio i video materijal sa različitih mesta, odnosno iz nekoliko renomiranih servisa iz Vršca, koji se bave opravkom i servisiranjem električnih uređaja, ali i distribucijom elektronskih komponenti kojih nema na domaćem tržištu. Kao vlastiti doprinos u obrazovnom domenu, ekipa projekta, koji finansira Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, organizuje radionicu sa grupom odabranih učenika iz Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca.

Radionica će se izvesti u kabinetu navedene osnovne škole i trajaće dva radna dana ( 28 - 29. jula 2015. godine ), sa stručnim predavanjima i spajanjem KIT kompleta. Predavanja će biti iz oblasti poznavanja elektronskih komponenti i čitanja električnih šema, zatim sa praktičnom demonstracijom lemljenja na univerzalnim i namenskim štampanim pločicama. Svaki od učenika će dobiti na poklon jedan komplet iz elektronike ( KIT ), koji  će sam da spaja i na kraju da ispita njegovu ispravnost i primenu. Stručnu  pomoć, pored autora projekta, u radionici će pružiti Dragan Vladislav, profesor TiO iz Osnovne škole „Mladost“ iz Vršca i Laslo Laci Benak,  dugogodišnji član Radio kluba Vršac. Pored učenika, obezbediće se prisustvo i pomoć drugih zaljubljenika elektronike. Kao sponzor, iz svog proizvodnog programa, je „Swisslion“ Takovo Vršac, koji uvek ima potrebnog sluha i razumevanja za emisije obrazovnog tipa, posebno kada se radi o edukovanju mladih. Svoj neposredan doprinos i pomoć pružaju “Cefix“, AVP Vila iz Vršca, zatim prestižni servisi: „Spektar“, „Fonos“ i „Kalinov“ iz Vršca, gde su snimljeni veoma zanimljivi video materijali koji se montiraju u drugoj fazi realizacije projekta. KIT kompleti su kupljeni iz proizvodnog programa Kelco d.o.o. Beograd, a biće uručeni kao pokloni, nakon njihove montaže i provere ispravnosti rada, svim učenicima koji učestvuju u radionici.

Cilj projekta je edukacija omladine u oblasti naučno-tehničkog stvaralaštva, posebno učenika koji se bave primenjenom elektronikom, a rezultat će biti serija od osam obrazovnih emisija u trajanju po dvadeset minuta, koju će krajem tekuće godine izdati AVP Vila. Pored prezentacije na sajtu “Cefix-a”, emisije će biti dostupne i u obrazovnim programima lokalne TV “Banat” i na portalu E-Vršac. Autor prvog i drugog  dela serijala projekta je Hasan Helja.