Da se do izraženog talenta dolazi uglavnom radom potvrđuje primer Mladena Vučkovića, odlikaša iz Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ Izbište  koji je 12. decembra 2025. godine briljantno odbranio doktorsku disertaciju na FTN u Novom Sadu. Tako je postao peti doktor nauka iz šire familije Vučkovića. Naučni rad nosi naziv: „Dinamički modeli sinhrone mašine sa utisnutim magnetima uz uvažavanje magnetske nelinearnosti“. Odbrani doktorske disertacije prisustvovali su Mladenovi roditelji, Milan i Nataša Vučković, sestra Kristina, njegov prvi učitelj ( Goran Brankov ), direktor Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“ Izbište ( Dragoslav Đurić ), odeljenske starešine iz osnovne i srednje škole ( Hasan Helja i Milan Njegomir ) i svi ostali zainteresovani koji prate Mladenovo ubrzano stručno napredovanje i sazrevanje od osnovne škole do asistenta na FTN Novi Sad.

Doktorsku disertaciju Mladen je, kako navodi, posvetio njegovom dedi Mladenu Vučkoviću ( 1933 - 2016. ) - „ Čoveku koji, usled životnih okolnosti i vremena u kojem je živeo, nije imao priliku za akademsko obrazovanje. Njegova posvećenost, životna mudrost i iskrena podrška ostavili su duboki trag i bili mi stalna inspiracija na putu znanja“, priseća se Mladen.

Njegovo opredeljenje ka tehničkim naukama i elektronici poniklo je još u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“ Izbište gde je učestovao na brojnim takmičenjima i smotrama iz naučno tehničkog stvaralaštva. Prvi ozbiljniji nastup imao je na Republičkoj smotri u Trsteniku 2010. godine kada je, kao odličan učenik osmog razreda, osvojio treće mesto sa konstruktorskim radom pod nazivom  „Procesno upravljanje pomoću korisničkog interfejsa“ ( naslovna slika: Mladen Vučković sa radom, aprila 2010. godine ).

U Školskom centru „Nikola Tesla“ u Vršcu uvek je bio među najboljim, osvajao je zapažena mesta na brojnim takmičenjima, prošao je Petnicu, a na FTN u Novom Sadu u roku je završio osnovne i master studije. Pre master studija radio je kao stručni saradnik u nastavi, posle čega je sa zavidnim referencama izabran za asistenta na tom fakultetu. Doktorsku disertaciju temeljito je spremao od 2019. do 2025. godine, koju je odbranio pred komisijom od šest doktora tehničkih nauka.

U doktorskoj disertaciji Mladena Vučkovića razvijena su dva dinamička magnetska modela sinhrone mašine sa utisnutim magnetima koji uvažavaju efekte magnetske nelinearnosti. Modeli su razvijeni oslanjajući se na numeričke metode, pre svega metodu konačnih elemenata, uz primenu specijalne formulacije tehnike zamrznutih permeabilnosti. Računarskim simulacijama, kao i eksperimentalnom proverom, potvrđene su prednosti predloženih modela i njihov značaj za unapređenje savremenih strategija upravljanja mašinom. Rad ima 145 stranica, deset poglavlja, 94 reference, 11 tabela i 78 slika. Naučna oblast rada je „Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo“, a uža oblast „Energetska elektronika, mašine, pogoni i obnovljivi izvori električne energije“. Uz čestitku zaključimo, ono čime je započeo, sada je doktorirao!

Nedavna poseta selu Šušara, pored tradicionalne Gulašijade, imala je za cilj  da se članovi „Cefiksa“ iz Vršca upoznaju sa najstarijom vetrenjačom ovog kraja koja je nekada kratko i korisno služila za dubinsko ispumpavanje vode, a sada je kao spomenik „polomljenih krila“. Idiličnu sliku sređenog sela, posebno posle brojnih gostiju na Gulašijadi koji iza sebe nisu ostavili ni trunku đubreta, kvari polomljeni kostur vetrenjače zbog lošeg proračuna snage vetra i jačine nosača krila, tako da je ostao samo metalni stub koji gordo prkosi vremenu.

Osim kopanih bunara koji nisu mogli zadovoljiti sve potrebe sela za vodom, daleke 1903. godine je zbog peskovitog zemljišta bušen bunar na dubini od 203 metra, a voda se tada vadila jednocilindričnim petrolejskim motorom, dok je 1925. godine postavljena vetrenjača i iskopan je seoski vodovod koji se, dolaskom električne struje, napajao izbacivanjem vode pomoću pumpi na električni pogon. Sada vodovod radi uz pomoć dubinske električne pumpe koja predstavlja kvalitetno rešenje za selo koje je prema poslednjem popisu imalo 303 stanovnika. Vetrenjača, koja je građena isključivo zbog seoskog vodovoda, nije u funkciji od 50-tih godina prošlog veka iz razloga što je bio slab kapacitet ( snaga ), te skupo i teško održavanje. Prema rečima Ilije Čule, šefa Mesne kancelarije u Šušari, 2012. godine je pokušana bezuspešna rekonstrukcija vetrenjače koja bi povremeno radila kao turistička atrakcija i imidž sela. Rekonstrukcija, nečijom greškom u proračunu nije uspela, ali meštani ne odustaju od namere da osposobe njihovu vetrenjaču, makar u turističke svrhe, mada bi mogla itekako poslužiti i za korišćenje energije vetra koji je izražen na ovom lokalitetu. Dokaz za to su započeti zemljani radovi u blizini Šušare na izgradnji sabirne energetske stanice za nekoliko vetrenjača koje se grade u susednim selima Izbište i Zagajica.

Vetrenjača u Šušari se nalazi na samom ulazu u selo na desnoj strani raskrsnice seoskog puta koji je povezan asfaltom do Vršca. Vredni meštani, sa kojima smo razgovarali, uglavnom govore o teškom životu na selu, jer su uslovi za uspešno bavljenje poljoprivredom otežani zbog peskovite zemlje i gotovo nikakvih podsticajnih mera od strane države. Ono što nas je u obilasku i povratku posebno oduševilo su sređene kuće i dvorišta, te kolektivna briga da je selo čisto i umiveno, što samo delimično utiče da se neki mlađi bračni parovi zadržavaju. Pošto se uglavnom radi o građanima mađarske nacionalnosti, mnogi od njih, vadeći mađarske pasoše, odlaze u inostranstvo za poslom i boljim životom.

Ekipa "Cefiksa" iz Vršca uspešno nastavlja sa javnom prezentacijom filma i serijom razgovora sa učenicima na temu "Ušteda energije u domaćinstvu". Poseta Osnovnoj školi "Žarko Zrenjanin" u Izbištu ( 06.05.2014. ) bila je najbolja prilika da se uverimo da se na ovom planu u veoma sređenoj seoskoj osnovnoj školi posvećuje posebna pažnja.
Kao prvo, primetili smo da je kompletno zamenjena stolarija (prizemlje i sprat) i to po fazama, kako ističe direktor škole, Dragoslav Đurić. Direktor skromno priznaje da se jednaka briga vodi i o područnim školama u Zagajici, Parti i Orešcu. Tako se vidno štedi energija, što učenicima boravak čini prijatnim i sa jednakom temperaturom u celom školskom prostoru. Nešto ranije je zamenjeno vlastito grejanje sa drva na plin sa kotlovnicom za ceo prostor i sa posebnim grejanjem u novoj fiskulturnoj sali koja se, takođe, greje na plin.
Učenici dva odeljenja osmog razreda su nakon odgledanog filma ( 17 minuta ) uzeli aktivno učešće u razgovoru na temu uštede energije, kako u domaćinstvu, tako i na svim drugim poljima njenog korišćenja. Interesantna su njihova razmišljanja o štednji energije u seoskim domaćinstvima, gde je grejanje uglavnom na drva, ponegde na plin, ili na električnu struju. Većina učenika se složila da realne mogućnosti za uštedu energije postoje, pre svega na racionalnoj upotrebi električnih aparata koje mladi često koriste. Neki su priznali da računare i televizore uopšte ne gase, ili da koriste maksimalno svetlo u radnom i boravišnom prostoru. Za grejanje u školi, koje se koristi tokom sezone, izrazili su pozitivno mišljenje, što je stalna briga u poboljšanju standarda učenika.
Posle zanimljivog razgovora za najbolje odgovore na postavljena nagradna pitanja uručena su tri DVD sa filmom "Ušteda energije u domaćinstvu", a onda su učenici popunili opdgovarajuće upitnike anonimnog tipa. U realizaciji ovog projekta, koji finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za energetiku i sirovine, veliku pomoć i saradnju su pružili direktor škole ( Dragoslav Đurić ) i predmetni nastavnik Goran Stankov ( profesor TiO ). Projekat su realizovali Hasan Helja (rukovodilac projekta) i Branislav Vila, predsednik nestranačkog udruženja "Cefiks" iz Vršca, koji je obezbedio odgovarajuću tehničku podršku.