25. Oct, 2020.

Konferencija “Zelena ekonomija: Kooperativno društvo” održana je u petak, 1. juna u prostorijama EU info centra u Beogradu. Ovu konferenciju organizovao je Green
 
European Foundation (Evropska zelena fondacija) uz podršku udruženja Sunrise iz Makedonije i U mreži, Polekol i Grupa za analizu i kreiranje javnih politika iz Srbije i uz finansijsku podršku Evropskog parlamenta za Green European Foundation kao i uz podršku EU info centra u Beogradu.

Na konferenciji su predstavljeni rezultati istraživanja iz oblasti zelene ekonomije sprovedenog 2017. godine u Bugarskoj, Makedoniji i Srbiji, kao deo projekta “Revizija ekonomije na Balkanu: promena javne politike a ne klime”. Posetioci su imali prilike da čuju šta je to zelena ekonomija i gde leže njeni potencijali.

Aleksandar Gjorgjievski iz Udruženje Sunrise iz Makedonije rekao je da su istraživanjem u sve tri zemlje obuhvaćeni specifični sektori javnih politika kao što su: proizvodnja energije i energetska efikasnost; zelena gradnja; inovacije i nauka; zelene javne nabavke; održivi transport; održiva poljoprivreda; eko-turizam; upravljanje zemljištem i vodama; a poseban naglasak je dat novim zelenim poslovnim modelima. 

-       Ove oblasti i tematske smernice odabrane su u skladu sa celokupnom projektnom metodologijom, kao i sa aktuelnim inicijativama politike zelene ekonomije na nivou EU i sveta, kazao je Gjorgjievski.

Miloš Stančić iz Grupe za analizu javnih politika (GAJP) jedan od istraživača u ovom projektu, predstavio je nalaze istraživanja javnih politika u kontekstu zelenih ekonomija, a glavni zaključak je da su zakoni neusklađeni, nedovršeni.

-       Istraživanje o zelenoj ekonomiji pokazuje da je potrebno raditi na Zelenoj energiji; Upravljanju otpadom i Održivoj poljoprivredi. Potrebno je investirati više sredstava u naučno-istraživački rad, neophodna je bolja međusektorska saradnja u kreiranju javnih politika, kazao je Miloš Stančić.

Istraživanje je pokazalo ogroman potencijal za razvoj zelene ekonomije, a istraživači kao neka od rešenja za dalji razvoj predlažu ekonomske inicijative koje kreću “odozdo na gore”, lokalna ekonomija u formi malih i srednjih preduzeća i kooperative sa ciljem udruživanja rada i usluga.

U okviru konferencije na prvom od dva panela diskutovalo se o tome kako započeti zeleni biznis u regionu s posebnim osvrtom na Srbiju i Beograd. Panel je moderirala Violeta Jovanov Peštanac iz Udruženja „U mreži“.

Jelena Plavanski, rukovodilac Centra za razvoj tehnologije i ekologiju iz Privredne komore Beograd kaže da je privreda svesna da mora da počne da razmišlja na zeleni način, ali da još uvek postoji veliki broj ljudi koji gleda tu promenu isključivo kao trošak.

Ivana Marković iz Trag fondacije predstavila je program Zelene ideje i naglasila pristup "odozdo na gore", kao i korišćenje lokalnih resursa, lokalnih znanja i iskustava, i istovremeno razvijanje svesti o zaštiti životne sredine.

Na drugom panelu govorilo se o zadrugama i o zelenim kooperativama kao inovativnim ekonomskim formama. Moderatorka tog panela bila je Iva Marković iz organizacije PolEkol.

Na ovom panelu govorili su Zoran Kordić iz Zelene energetske zadruge iz Hrvatske, Ana Svilar iz Green Mind Consulting preduzeća iz Pančeva i Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada.

Ana Svilar je rekla da je Zakon o zadrugama ograničavajući i ne prepoznaje sve oblike udruživanja proizvoda, rada i usluga koji postoje na nivou EU.

-       Zadrugarstvo bi trebalo da se motiviše kroz finansijsku podršku a ubeđena sam da je udruživanje jedini put za razvoj održive poljoprivrede, mišljenja je Ana Svilar iz Green Mind Consulting-a iz Pančeva.

Zoran Kordić iz Zelene energetske zadruge iz Hrvatske predstavio je inspirativan model građanske energije gde građani imaju aktivnu ulogu u prelasku na obnovljive izvore energije.

Kristina Cvejanov iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada govorila je o zadrugama u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji, dosadašnjim iskustvima i problemima prisutnim u toj oblasti.

-       Predstoji nam veliki posao na edukaciji da bi se zadruge shvatile kao nešto svoje i da bi se vratilo poverenje u taj oblik ekonomije, kazala je Cvejanov.

U okviru istraživačkog izveštaja za projekat “Revizija ekonomije na Balkanu: promena javne politike a ne klime”, na kojem su radile organizacije iz Bugarske, Makedonije i Srbije, a uz podršku Evropske Zelene fondacije, napisano je i poglavlje koje se odnosi na Srbiju, a koje je dostupno i na srpskom jeziku.

Ovo poglavlje daje analitički pregled srpske ekonomije, njen nivo razvoja i nacionalne javne politike. Takođe se bavi nekim od faktora za „ozelenjavanje“ privrede Republike Srbije. Poglavlje ima za cilj da doprinese regionalnoj studiji Evropske Zelene fondacije i inspiriše dalje istraživanje potencijala za napredovanje ekonomije u oblasti zelene ekonomije.

Konkretno, istraživanje je sprovedeno analizom zakona, strategija i akcionih planova, postojećih studija, putem fokus grupe organizovane u Beogradu, internet upitnika i pojedinačnih intervjua sa različitim zainteresovanim stranama. Obuhvaćeni su specifični sektori javnih politika, kao što su: proizvodnja energije i energetska efikasnost; zelena gradnja; inovacije i nauka; zelene javne nabavke; održivi transport; održiva poljoprivreda; eko-turizam; upravljanje zemljištem i vodama; a poseban naglasak je dat novim zelenim poslovnim modelima. Gore navedene oblasti i tematske smernice odabrane su u skladu sa celokupnom projektnom metodologijom, kao i sa tekućim inicijativama politike zelene ekonomije na nivou EU i sveta.

Poglavlje koje se odnosi na Srbiju preuzmite ovde: Transformacija ekonomije na Balkanu: Promena javne politike a ne klime .

Kompletnu publikaciju pročitajte ovde: Revision of the Economy in the Balkans: Change Policy not Climate.

Za sve dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate na 069 2589 644 (Žaklina Živković) i 064 264 0055 (Violeta Jovanov Peštanac)  ili pišite na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Ušteda energije u gradu

Gradska naselja u Srbiji imaju različite stilove gradnje objekata, tako da se u Vojvodini izdvajaju po nekim zanimljivim rešenjima koja su nasleđe prošlosti. Neki od tih objekata su pod zaštitom države, što podrazumeva da se prilikom obnove, adaptacije i rekonstrukcije ne odstupa od prvobitnog izgleda fasade, ukrasa na krovnim konstrukcijama, a posebno kod temeljne konstrukcije.

Savremena stambena gradnja, kako u gradu, tako i na selu, ima određen pristup kod upotrebe građevinskih materijala, načina i vremena postavljanja izolacije spoljašnjeg i unutrašnjeg dela kuće. Sve zavisi od početnog kapitala kod stambene gradnje i rešenosti da se u startu primene potrebne mere temperaturne i zvučne izolacije.

Postoje različite mogućnosti uštede energije u gradu koje su često limitirane dostupnošću energenata. Istraživanje, na primerku uzorka, u 2017. godini pokazuje da u Srbiji grejanje na čvrsto gorivo koristi 52,7 procenata građana, 23,4 procenta koristi centralno grejanje, 12,6 procenata ispitanika se greje na struju, a svega 7,2 procenata koristi grejanje na plin.

U gradskom naselju se dobar deo stanovništva greje na centralno grejanje, neki na plin, čvrsto gorivo, ili na električnu struju koja je još uvek najjeftinija od raspoloživih energenata. Grejanje na plin, upotrebom plinskih peći na jednom, ili na više mesta je prilično skupo, posebno ako se greje veća površina stambenog, ili radnog prostora. Primetno je da se na električnu struju greju porodice sa prosečnim primanjima, a na čvrsto gorivo, kao što su ugalj i drvo siromašnija i socijalno ugrožena domaćinstva. Ukoliko su ostvarili pomoć kao energetski zaštićena domaćinstva i oni pribegavaju da se greju električnim kvarcnim, ili termo-pećima. Moramo se složiti da je grejanje još uvek najveća stavka porodičnog budžeta što je primaran razlog da mnogi razmišljaju i primenjuju najjeftinije i pristupačne varijante grejanja. Dobri domaćini nabavljaju drvo i ugalj još pre početka grejne sezone, a mnogi od njih razmišljaju i na vreme preduzimaju efikasne mere temperaturne zaštite stambenih objekata koja se isplati u relativno kraćem vremenskom periodu.

3e vesti 5

3E VESTI – obrazovni informativni serijal koji obrađuje teme ekologije, energije, ekonomije (zelene ekonomije)
Serijal se realizuje pod pokroviteljstvom PS za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine.

U ovoj emisiji obrađene su teme: Osnivanje budžetskog energetskog fonda Vojvodine, ozonski omotač, cena električne energije u Srbiji, uradi sam: Zamena klasičnih sijalica, ispravno punjenje baterija na mobilnim telefonima.

3E vesti 4

3E VESTI – obrazovni informativni serijal koji obrađuje teme ekologije, energije, ekonomije (zelene ekonomije)
Serijal se realizuje pod pokroviteljstvom PS za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine.

U ovoj emisiji obrađuju se teme: Obustava pokrajinskih konkursa, povećanje proizvodnje struje iz energije vesta, “Eko kurir”, otpad u Vojvodini i potrošnja energije uređaja u stendbaju.

 

3E vesti 3

3E VESTI – obrazovni informativni serijal koji obrađuje teme ekologije, energije, ekonomije (zelene ekonomije)
Serijal se realizuje pod pokroviteljstvom PS za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine.

U ovoj emisiji obrađene su teme: Potrošnja el. energije, energija vetra u Srbiji, proizvodnja energije u turbunama, lokacijski uslovi za vetrenjače, biciklofoni, zamena sijalica.

Pogledajte kratku TV reportažu projekta "Ilustracijom do lepše životne sredine" koju je "Cefiks" u saradnji sa klincima i klincezama vrtića "Bubamara" pripremio samo za Vas dragi prijatelji !!!

Konstrukcija uređaja

Audio video produkcija "Vila", dvanaestom epizodom, završava emitovanje drugog ciklusa serijala "Mala škola elektronike". Autor je profesor Hasan Helja, novinar Sretko Marjanov, a snimatelj Branislav Vila. Video materijal montirala je AVP "Vila". Serijal "Mala škola elektronike" možete da gledate na TV Banat, na portalu evrsac.rs i na sajtu udruženja Centra za energetsku efikasnost cefix.rs, podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. U ovoj emisiji govori se o konstrukciji uređaja.

Iako je humanitarna izložba postigla svoj postavljeni cilj, da pored mnoštva od oko 100 dečijih radova, na momenat  skrene pažnju na populaciju građana kojoj stvarno treba pomoć, opravdano se treba zapitati: kakvi smo to ljudi da nezapaženo propustimo ovu manifestaciju koja je organizovana u sali Kulturnog centra Vršac.

Audio video produkcija "Vila", devetom epizodom, nastavlja emitovanje drugog ciklusa serijala "Mala škola elektronike". Autor je profesor Hasan Helja, novinar Sretko Marjanov, a snimatelj Branislav Vila. Video materijal montirala je AVP "Vila". Serijal "Mala škola elektronike" možete da gledate na TV Banat, na portalu evrsac.rs i na sajtu udruženja Centra za energetsku efikasnost cefix.rs, podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. U petoj emisiji drugog ciklusa govori se o lemljenju i spajanju elektronskih komponenti.

Centar za energetsku efikasnost “Cefiks” je uz finansijsku pomoć opštine Vršac i saradnju sa predškolskom ustanovom “Čarolija” iz Vršca, započeo projekat “Ilustracijom do lepše životne sredine”.

Likovna radionica je održana u vrtiću “Bubamara”, a direktno učešće uzelo je 80 mališana koji su crtali na temu zaštite životne sredine i energetske efikasnosti. Prisutne mališane pozdravio je u ime Cefiksa gospodin Hasan Helja, a likovnu radionice je vodio Sretko Marjanov.

Cilj ove likovne radionice je edukacija dece predškolskog uzrasta i podizanje nivoa njihove svesti o očuvanju prirode, racionalne upotrebe energije...

Narednih dana vaspitači će završiti sa mališanima crteže, koji će sredinom decembra meseca biti predstavljeni na humanitarnoj izložbi koja će biti održana u kulturnom centru. Sav prikupljeni novac sa humanitarne izložbe biće usmeren udruženju “Parakvad” iz Vršca.

Projekat je dodatno zasladila kompanija "Swisslion Takovo" svojim slatkišima, koja je i ovoga puta podržala udruženje "Cefiks" u svom radu.

Strana 1 od 4
PokloniIOtpadSkloni