22. Oct, 2020.

Auto ili bicikl?!

Auto - troši pare i doprinosi da se kalorije gomilaju u obliku sala

Bicikl - topi salo i štedi pare

Mislite o tome pre nego da iskoristite auto za kratke relacije :)

Dok potrošače godinama pozivaju (a sada i prisiljavaju) da klasične sijalice zamene štedljivim, berlinski stručnjaci, kao i mnogi drugi, upozoravaju da te sijalice trebaju biti uključene što kraće i što dalje od glave. Zašto? (Pogledajte obavezno na dnu teksta video)

Uz sve to, EU je donela direktivu zabrane proizvodnje sijalica s užarenim vlaknom te forsiraju da se na tržišta širom EU plasiraju isključivo ‘štedljive’ sijalice koje škode našem zdravlju. Koji su razlozi upornog insistiranja na ovim sijalicama uprkos svim apsurdima koje sa sobom donose? Postoji li nešto u pozadini ovih zbivanja?
Štedljive sijalice opasne po zdravlje

Objavljeno je u istraživanju Berlinske laboratorije da su „zelene“ sijalice, oko kojih se već duže vodi rasprava zbog, takođe, prisutnosti žive i, time, potencijalne opasnosti u slučaju razbijanja sijalice, postale i ozbiljno opasne po ljudsko zdravlje. Kako su zaključili nemački naučnici, upaljene štedljive sijalice emituju fenol, naftalen i stiren, štetne, otrovne, odnosno kancerogene spojeve koji u slučaju dugotrajnije izloženosti, mogu biti i fatalni. Fenol iz sijalica u organizam dospeva udisanjem, a njegova veća koncentracija može iritirati sluznicu i izazvati probleme sa srcem i disajnim putevima.

Haifa Univerzitet u Izraelu već je odavno objavio istraživanje prema kojem štedljive sijalice mogu rezultovati porastom raka dojke kod žena, budući da, za razliku od klasičnog žutog osvetljenja kojeg daju stare sijalice, imitiraju belo dnevno svetlo, ometajući proizvodnju hormona melatonina u organizmu. Druge su ustanove, takođe, upozoravale na mogućnost da štedljive sijalice podstaknu i razvoj migrene, dok dermatolozi upozoravaju na porast kožnih problema.

Pogledajte video u prilogu a ostatak teksta pročitajte ovde: dnevne.rs

Izvor i foto: dnevne.rs

Sve brži tempo života drastično menja radne navike, odnos prema okolini, ljudi se sve manje druže, a sve više komuniciraju preko savremenih sredstava veze. Zbog toga je opravdano da se zapitamo, šta činiti kako bi održali svoje mentalno zdravlje i životni optimizam. Za to postoji toliko recepata koliko i ljudi, jer se teško za jedinku može izdvojiti univerzalan način ponašanja i praktičnog delovanja. Medicina je utvrdila da se zdravi ljudi ponašaju sa pet konzistentno važnih načina: imaju veliki izbor izvora zadovoljstva i veselja, fleksibilni su kada su pod stresom, svesni su i prihvataju svoja ograničenja i prednosti, tretiraju druge ljude kao individue i, na kraju, aktivni su i produktivni. Jedan od uspešnih načina nalaženja zadovoljstva kod samog čoveka je da ima neki zanimljiv i njemu prihvatljiv hobi. Međutim, važno je znati da čovek ima isti problem ako mu je jedini i samo jedini interes u životu posao, porodica, ili hobi.

Hobi predstavlja neko privlačno dodatno zanimanje, ili interesovanje, posle napornog posla, ali i u drugim situacijama, kao što su višak slobodnog vremena, penzionerski dani, odmor od napornih fizičkih, ili pshičkih poslova. U tom slučaju bavljenje hobi aktivnostima predstavlja dobar ventil (sigurnosti) za otklanjanje napetosti, uspostavljanje psihičke stabilnosti i mentalnog zdravlja čoveka. Ljudi koji se stalno žale na posao i rade ga samo zbog plate, nemaju svoj cilj u životu, stalno su nezadovoljni, ponekad agresivni, nasilni i u sukobu sa samim sobom i svojim okruženjem. Takvi obično manje rade nego što pričaju. Njih veoma lako prepoznajemo tako što nisu u stanju da saslušaju drugoga, prave se da su najpametniji i ne priznaju sosptvene greške. Čovek najbolje uči na vlastitim greškama, ali je njegova vrednost i u tome ako ima spremnosti i vremena da pažljivo sasluša mišljenje drugih ljudi, ne gledajući na sat, ili negde u daljinu.

Svaki pravi hobi se radi iz zadovoljstva, opušteno i smireno. Iz vlastitog životnog iskustva sam spoznao da su me dodatne radne aktivnosti rasteretile u momentima kada mi je bilo najteže, kada sam pomišljao da nemam izlaza u životu. Tada sam, pored svih problema, imao neki životni cilj, a najveći je izvesti decu na put i od njih stvoriti korisne, poštene i radne jedinke koje će znati da brinu o sebi i o svom potomstvu. Mladi ljudi imaju neke druge životne ciljeve, ali je pogrešno ako samo misle na novac, prestiž u društvu i brz poslovni uspeh. Da bi se čovek bavio nekim hobijem mora imati želju i jaku volju, vreme, jasan cilj i potpuno razumevanje njegove porodice. U tom slučaju smo potpuno opušteni, na momenat zaboravimo probleme koji nas šibaju po glavi i, pored svega, nalazimo moguće izlaze iz gotovo svake problemske situacije. Slepo shvatanje da nema izlaza vodi ka rešenjima koja su strana zdravom razumu. Ljudi koji nemaju jasno određene životne ciljeve lutaju i zapadaju u teške probleme iz kojih se kasnije još teže čupaju. Zbog toga je, pored redovne radne aktivnosti, veoma zdravo imati neki hobi koji ne donosi samo materijalnu korist, već zadovoljstvo, opuštenost, sređenost i manje napetosti. Ima raznih vrsta hobija, kao što su: razni sportovi, slikanje, bavljenje muzikom, sakupljanje i restauracija stariteta, lov, ribolov, putovanja, filatelija, pletenje, vezenje, gobleni, kuvanje, fotografija, elektronika, računari i t.d. Čovek prosto oseti kada ima vremena za svoj odabrani hobi, a pravo zadovoljstvo je kada se od toga vidi neki rezultat, kada to ne primećuje samo on, već i drugi ljudi, njegovi poznanici i prijatelji. Tada se sam oseća korisnim pripadnikom zajednice, svoje porodice, radne sredine i mesta gde živi. Savremeni način života proširuje horzonte hobi-aktivnosti, ali može i da ih uskraćuje ako smo previše okupirani poslom, životnim problemima i nedostatkom novca. Zbog toga je prava veština kako uskladiti redovne radne i porodične obaveze sa hobijem koji volimo. Planiranje naših obaveza i principijelno držanje tog plana odražava karakter čoveka, što predstavlja prepoznatljiv način ponašanja za svaku jedinku.

Prvo otkriće magneta u vekovima pre naše ere (Magnezija u Maloj Aziji) izazivalo je tada, a i kasnije, podozrenje, strah, nevericu, radoznalost i veliko interesovanje čoveka. I danas, kada dođemo do magneta, često se zapitamo zašto se njegovo delovanje ispoljava samo kod gvožđa, odnosno čelika (legure gvožđa). Kroz mukotrpan razvoj nauke egzistirale su različite teorije magnetizma, tako da je potpunu naučnu teoriju dao znameniti francuski fizičar Amper (Andre-Mari Amper, 1775-1836.), ali tek u 19. veku (1826. godine). Po toj teoriji, magnetizam je posledica unutrašnjeg kretanja naelektrisanih čestica, čime je do kraja objašnjena veza između električnog i magnetnog polja. Da li taj proces ima uticaja na zdravlje čoveka, pitanje je koje interesuje ljude od nauke, ali i one koji se bave iz hobija. Pošto se godinama bavim primenjenom elektronikom, moj skromni doprinos viđenju tog problema i izazova spada u sferu interesovanja koje je prisutno i van medicine. Konstrukcijom jakog elektromagnetnog oplemenjivača vode eksperimentalno sam se uverio ( na sopstveni rizik ) koliko korisno dejstvo može imati magnetno polje kružnog provodnika. Kod solenoida ( vidi sliku ), kroz koji protiče jednosmerna struja, magnetni polovi se određuju pravilom desne ruke, tako da nije svejedno kako okrećemo zavojnicu kod sipanja vode u posudu. Naime, pojedinačno različit uticaj imaju magnetni polovi na vodu pri njenom proticanju kroz solenoid. Promenom smera jednosmerne struje menjaju se i magnetni polovi solenoida. Samogradnja ovog uređaja je rizična bez temeljnog poznavanja elektrotehnike i neophodnih tehničkih i fizičkih mera zaštite od delovanja struje. Iz navedenih razloga samogradnja nije preporučljiva, bolje je nabaviti gotov fabrički uređaj, ukoliko se može naći u slobodnoj prodaji.
Magnetno polje je nevidljivo fizičko polje koje se ispoljava privlačnom, ili odbojnom magnetnom silom. Poznato je da se magnet ne može nikada razdvojiti svojim magnetnim polovima ( uvek ima dva pola: severni i južni ) i da se može deliti do elementarnih čestica ( atoma ), koji se opet ponašaju bipolarno. Magnetno polje imaju sva neohlađena nebeska tela, a pojačano je magnetno delovanje zvezda, među kojima je nama najbliže Sunce. I čovek zrači magnetnim poljem zbog prisustva slabih biloških struja. Za postojanje magnetnog polja nisu potrebni samo gvožđe i čelik, ono se javlja i pri usmerenom kretanju naelektrisanja ( elektroni i joni ) u električnom polju. Imajući to u vidu, zaključujemo da smo prosto zapljusnuti jačim ili slabijim zračenjima elektromagnetne prirode ( EMP ). Ljudsko telo neminovno reaguje na ta zračenja, što može pozitivno, ili negativno uticati na naše zdravlje. Brojni su primeri da su ljudi vekovima upotrebljavali magnetne narukvice, ogrlice, prstenje podmetače i pojaseve sa magnetima. Kakav je njihov uticaj, podeljena su mišljenja u naučnom svetu, ali je više onih koji smatraju da takvi magneti svojim zračenjem poboljšavaju zdravlje i vitalnost živog organizma, pa i biljaka. Dokazano je da magnetom oplemenjena voda poboljšava zdravlje i da se odvajkada koristila za tu namenu. Danas se prave patentom zaštićeni magnetni oplemenjivači vode.
Manje poznata je činjenica da su mumije u Egiptu čuvane, a piramide građene na mestima jakih magnetnih polja. Kleopatra je nosila magnetni nakit od hematita da bi sačuvala lepotu i mladost. Hipokrat je koristio magnete za lečenje steriliteta i zaustavljanje krvarenja, a stari kineski ratnici za brže zarastanje rana i kostiju. Paracelzus ( XVI vek ), švajcarski lekar, primetio je terapeutsku moć magneta i napisao neku vrstu medicinske dokumentacije o uticaju magneta na inflamotorne ( zapaljenske ) procese u telu: “Magnet je kralj svih tajni”.
Albert Dejvis je 1936. godine utvrdio da magnetni polovi imaju različit uticaj na biljke, pacove, miševe i druge životinje, a danas se uglavnom smatra da severni magnetni pol ( N ) teži da nas vrati u ravnotežu, daje nam energiju, otklanja bol, otoke, infekcije, reguliše krvni pritisak, umiruje nervni sistem, alkalizuje tkiva, popravljajući snadbevanje ćelija kiseonikom. Takođe ubrzava zarastanje prelomljenih kostiju, a koristi se za lečenje uganuća, artritisa, zubobolje i drugih bolnih sindroma. Južni magnetni pol ( S ) stimuliše, pa može da pojača zapaljenje i bol. Primenjuju ga samo stručnjaci, jer ponekad pojačana stimulacija izaziva bolji odgovor mozga i javlja se bolje izlečenje. Takođe je dokazano da svako drugačije reaguje na južni magnetni pol, tako da su postignuta neočekivana izlečenja (sinuzita, hipotireoze i sl.). Južni pol ubrzava rast, pa se koristi za magnetisanje vode za rast biljaka, što je dokazano 1965. godine ( Darmidov kod rasta suncokreta, soje, kukuruza i drugih biljaka). Za sečeno cveće treba koristiti vodu severnog polariteta da duže ostane sveže.
Među najznačajnija savremena otkrića spada primena magnetnog polja u dijagnostici. Magnetna rezonantna tomografija ( MRT ) je radiološka metoda koja se zasniva na primeni jakog magnetnog polja i savremene računarske opreme za obradu slike u cilju sagledavanja unutrašnje strukture i funkcionisanja tela. Magnetna rezonanca ( MR ) je jedan od poslednjih revolucionarnih pronalazaka u radiološkim dijagnostičkim metodama.
Zaključimo da magnetno polje ispoljava svoje nevidljivo delovanje, kako na biljni, tako i na životinjski svet i da u svojoj mikrostrukturi manifestuje usklađenu borbu suprotnosti, odnosno interakciju dva suprotna magnetna pola koji se fizički ne mogu razdvojiti. U filozofskom smislu svaka borba suprotnosti daje neki novi kvalitet, pa tako i nevidljivo magnetno polje koje je po svojoj prirodi materijalno. Pravi domet nauke je da se reše sve nedoumice, nejasnoće i nagađanja, čime će i medicina imati koristi od naučno ispitane i dokazane primene.

Izvori saznanja:

1. “Magnetni bukvar”, prim.dr.med.sci. Jelisaveta Kunosić,
2. “Istinik”, Miroslav Mika Marković


22. oktobra u Medija centru, četiri organizacije civilnog društva iz regiona predstavile su izveštaj baziran na sprovedenom istraživanju u kojem su se zapitale koliki su zdravstveni troškovi upotrebe uglja u proizvodnji energije, koji se mogu izbeći i tim povodom izdale sledeće saopštenje:

Ministarski savet Energetske zajednice, kojim trenutno predsedava Srbija, zasedaće u Beogradu u četvrtak, 24. oktobra, kako bi odlučio o pristupu čišćenju zagađenja prouzrokovanog sagorevanjem uglja u skladu sa svojim težnjama ka članstvu u Evropskoj uniji. Grupa nevladinih organizacija objavila je izveštaj kako bi doprinela ovoj diskusiji. Vreme je za postepeno ukidanje prljavog uglja u Jugoistočnoj Evropi: Skriveni trošak koji možemo izbeći , izveštaj predstavljen danas u Beogradu, svedoči o potrebi zaštite građana i građanki Jugoistočne Evrope od zdrastvenih poteškoća koje su rezultat sagorevanja uglja. Regionalna organizacija SEE Change Net, u saradnji sa organizacijama Centar za zastupanje građanskih interesa – CPI (Bosna i Hercegovina), Fraktal i CEKOR (Srbija) i MANS (Crna Gora), pozivaju Energetsku zajednicu da izbegne bilo kakve zastoje pri implementaciji direktiva Evropske unije koje regulišu smanjenje zagađenja vazduha od strane termoelektrana na ugalj.

Grupa zemalja potpisnica Ugovora o uspostavljanju Energetske zajednice – predvođena Srbijom – pokušava da blokira predlog Evropske komisije za podsticanje što brže implementacije direktiva koje kontrolišu zagađenje od strane termoelektrana na ugalj. Snaga odluke ministara regiona o dve ne toliko poznate ali jako važne direktive (Direktiva o velikim ložištima (LCPD) i Direktiva o industrijskim emisijama (IED)) će jasno pokazati da li im je više stalo do profita ili zdravlja i zaštite prava građana.

Zasad, zemlje regiona nisu uspele da se pripreme za strožije standarde za emisije, i dok se rokovi približavaju, u potrazi su za izgovorima. “Srpska vlada predlogom odlaganja implementacije ovih ključnih direktiva želi da osudi svoje građane na život u zagađenju tokom narednih godina.

Ne želimo da nas u Evropi tretiraju kao građane drugog reda”, rekao je Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a.

Jernej Stritih, autor izveštaja, nezavisni konsultant i bivši direktor Kancelarije za klimatske promene u Vladi Slovenije, kaže: “Ako uporedimo opcije investiranja u izgradnju novih elektrana na ugalj ili instaliranje opreme za kontrolu zagađenja u postojeće elektrane, sa trenutnim godišnjim troškovima kojima se ekonomija izlaže zbog korišćenja uglja (zdravstveni troškovi i subvencije), jasno je da ugalj treba izbaciti iz upotrebe što je pre moguće.”

Projektovani godišnji zdravstveni troškovi se kreću u rasponu od 2.3 do 6.5 milijardi evra u zemljama regiona – Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. “Još jedna alarmantna činjenica je da čak i ako se zagađenje smanji za 90% u odnosu na sadašnje vrednosti, godišnji zdravstveni troškovi će ostati na nivou između 250 i 650 miliona u ove tri zemlje”, rekla je Lidija Kesar iz NVO Fraktal.

S druge strane, ulaganje u kontrolu zagađenja, a zatim zatvaranje postojećih elektrana u narednih 10 godina koštalo bi 1 milijardu investicija, te uzrokovalo oko 40 milijardi eksternih troškova do njihovog zatvaranja, ali bi negativni efekti na zdravlje bili smanjeni mnogo pre nego u slučaju izgradnje novih postrojenja koja bi radila u narednih 50 godina.

Javnost regiona zaslužuje bolje, objasnio je Dejan Milovac iz NVO MANS iz Crne Gore. “Ako standardni životne sredine Evropske unije ne budu odlučno nametnuti, naći ćemo se u situaciji u kojoj će naša vlada profitirati od prodaje energije Italiji, a mi ćemo plaćati zdravstvene troškove i troškove zagađenja.”

Evropska komisija i Sekretarijat Energetske zajednice se moraju odupreti pokušajima odgađanja implementacije ključnih direktiva o zagađenju koje će pomoći smanjenju smrti izazvanih sagorevanjem uglja. Ministarski savet Energetske zajednice treba da odluči u korist primenjivanja mehanizama koji mogu spasiti ljudske živote. Ključno je da bilo koji mehanizam jačanja obaveza ugovornih strana Energetske zajednice kada su u pitanju direktive LCP i IE bude obavezujući, a ne u formi “preporuka” ili “smernica”.

Irma Filipović iz Centra za zagovaranje građanskih interesa – CPI kaže: “Odluka koja će biti donesena u četvrtak će pokazati čiji se interesi štite – interesi industrije ili interesi građana.”

Izvor: Centar modernih veština

Savremena medicina danas dokazano ide ukorak sa razvojem nauke i tehnike, tako da ponekad nismo ni svesni koja se sve tehnička dostignuća koriste u dijagnostici, ali i pri lečenju različitih bolesti. U mojoj dugogodišnjoj praksi bavljenja elektronikom, prvo iz hobija, a kasnije i profesionalno, upustio sam se u konstrukciju generatora visokofrekventnih struja Teslinog tipa (u daljem tekstu VF struje) koje sam primenio na sebi zbog neugodne reume u desnom ramenu zarađene u studentskim danima. Sonde generatora završavale su na jednoj metalnoj narukvici koja se stavljala na vodom navlaženu ruku, a druga na iglici kojom sam tražio akunpunkturne tačke gde sam osećao reumu. Posle nekoliko uspešnih tretmana, pored sopstvenog rizika, reuma je nestala i ne osećam je već godinama. Tražeći naučnu podlogu eksperimenta koji sam izveo samo na svom telu, zaključio sam da se u principu radi o Teslinim strujama koje, po mom mišljenju, nisu do kraja ispitane i koje se nedovoljno primenjuju u medicini. Možda je i to jedan od razloga što alternativna medicina u Srbiji i u regionu nije do kraja zakonski regulisana.

Tesla je prvi uočio značaj telesnog i prirodnog elektriciteta za zdravlje i izrađivao je elektroterapeutske uređaje. Nevidljivo more talasa, koje nas zapljuskuje svake sekunde, ima svoje mirne struje – to su talasi visoke frekvencije i male snage, zatim “pastelne struje” – to je vidljiv deo elektromagnetnog spektra, ali i opasne orkanske struje - zračenje vrlo male frekvencije razorne snage. Svakog trenutka svi ovi talasi se lome i sudaraju oko čoveka i u njemu. “Mitovi o zlim duhovima”, reći će Tesla jednom prilikom za list “Sunce” (“The Sun”) “sigurno su, svojim velikim delom, nastali zbog nevidljivih, štetnih talasa koji se mogu registrovati samo naučnim eksperimentima”. Tesla je prvi uočio ( 1890. godine ) da je elektromagnetna ravnoteža u ćelijama osnovni preduslov za zdrav, normalan život. Ceo vek će proći  od ovih Teslinih reči da bi ih u potpunosti potvrdio rad nemačkog inženjera i fizičara Roberta Endrosa koji je serijom eksperimenata, vršenih od 1992. godine, nesumljivo utvrdio da unutrašnji elektricitet omogućava ćeliji da radi prema svom sopstvenom ritmu. Kad do nje stižu talasi intenziteta jačeg, ili slabijeg od njenog, oni remete taj prirodan ritam, odnosno ravnotežu ( po principu rezonancije ) i ona ubrzava, ili usporava svoj rad, počinje da greši u radu, odumire, ili se nekontrolisano deli izazivajući rak. Struja i elektricitet, koliko mogu koristiti čoveku, toliko mu mogu i odmoći. Zato je, moramo priznati, svaka upotreba u medicini bez naučne i eksperimentom dokazane osnove nadrilekarstvo. Tesla je, u medicinske svrhe, tokom 1891/1892. godine projektovao više elektrotehničkih uređaja visoke frekvencije. U principu, to su bili uređaji koji su se sastojali od mašine (generatora visoke frekvencije  5 000 do 100 000 Hz) koju napaja transformator napona na sekundaru od nekoliko desetina hiljada volti. Na krajevima sekundara ovog transformatora nalazi se varničar – dve blisko razmaknute kuglice.

Upotreba Teslinih struja u lečenju ljudi simbolično je najavljena njegovim čuvenim predavanjem pred članovima Američkog instituta elektroinženjera u Kolumbija koledžu u Njujorku, 20. maja 1891. godine. Tema ovog predavanja je bila “ Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visoke frekvencije i njihova primena”. Tesla je tom prilikom podrobno objasnio da se sve VF struje prostiru po površini tela i da obavljaju njegovo površinsko zagrevanje. Time se objašnjava njihova bezopasnost, jer ne prodiru duboko pod kožu, ne prolaze kroz srce i pluća, usled čega bi mogla da nastupi neminovna smrt. Prvi oscilatori su bili glomazni i sa pogonom na parni kotao, a izuzetan uspeh je postignut kada je Tesla uradio prenosni minijaturni oscilator koji je popularno nazvan “Mini Tesla”, ili “Džepni Tesla”. Lečenje Teslinim strujama je vremenom postalo vrlo efikasno i popularno. Monel u svojoj knjizi navodi čitav niz klinika u Americi i Evropi koje su naučno ispitivale dejstva ovih struja i našli su da su izuzetno blagoslovne za razne bolesti. Na prvom mestu su bolesti kičme, reuma, artritis ... Takođe, doprinose jačanju organizma i psihičkom ozdravljenju. Posle primene Teslinih struja dolazilo je do momentalnog sniženja mokraćne kiseline, što je bio ubedljiv dokaz njihove lekovitosti. Pošto u tadašnje vreme nije bilo današnjih lekova (aspirini, vitamini, sulfo-preparati, antibiotici) to je primena ovih struja bila od velikog značaja. U Evropi su veliki uspeh sa Teslinim strujama postigli Arsen de Arsonval, lekar i fizičar, akademik Blondel i nemački lekar iz Sarbrikena Marse Fluge. Među njima jedino Arsen de Arsonval nikada nije pomenu da se koristi Teslinim izumom.

Teslina medicina danas se primenjuje samo u osnovnom obliku, preko magnetskih polja i VF struja. Magnetska polja omogućavaju da se organi obnove na izvestan način, pošto je elektricitet u osnovi svih struktura. VF struje su u stanju da zaustave deobu bakterija i na taj način omogućavaju imunom sistemu da uspešnije brani organizam. Pomoću Tesline medicine danas se uspešno mogu lečiti sve infekcije, pošto je to direktno delovanje na prostor i magnetne osobine prostora. Za Teslu je sve od svetlosti i mi se hranimo svetlošću.

Na kraju recimo da je zanimljivo da Tesla nije nikada išao kod lekara. Čak, kada ga je udario taksi i polomio mu dva rebra, on se lečio aparatima VF struja. Oba aparata su u Beogradu u Muzeju Nikole Tesle.

Udruženje Centar za energetsku efikasnost – “CEFIKS” је konkurisalo i dоbilо srеdstvа zа rеаlizаciјu prојеktа pоd nаzivоm "Izrаdа sоlаrnе sušаrе zа vоćе, pоvrćе i lеkоvitо bilје". Prојеkаt vrеdan 198.400,00 RSD od čega Centar za energetsku efikasnost – “CEFIKS” učestvuje sa 52.400,00 RSD, а 146.000,00 RSD sufinаnsirа Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditelјstvo i zaštitu životne sredine.

Pоlјоprivrеdnа škоlа „Vršаc“ iz Vršcа, kао pаrtnеr nа prојеktu, će uz uklјučivаnjе učеnikа u prаktičаn rаd dоbiti funkciоnаlnu sоlаrnu sušаru zа vоćе, pоvrćе i lеkоvitо bilје kојu ćе mоći dа kоristi u nаstаvnоm prоcеsu kао srеdstvо zа rаd.

Dana 18. septembra 2013. godine otpočelo sе sa izradom solarne sušare u prostorijama Polјoprivredne škole “Vršac” u Vršcu. Predmetni nastavnik Računarstva i informatike, Miroslav Cuca, odredio je učenike koji će zajedno sa njim učestvovati u prvoj fazi izrade, i to: Dragana Žrakov, Мarija Dudovski, Nikola Petrović, Radosav Vijatov, Nataša Srbulov, Nikola Lukin i Boris Davitkovski.

Obzirom da škola nema potrebne mašine i alate za obradu drveta, materijal potreban za izradu same sušare je pripremlјen od strane stručnog saradnika, kako bi se sprečila mogućnost povreda u toku rada. Kućište solarne sušare je izrađeno od vodootporne špere (blažujke).

U prvoj fazi izrade učenici su sklopili kućište i police za sušenje, postavili nogare i točkove, а zatim ofarbali sve drvene površine osnovnom farbom za drvo i ulјanom bojom kako bi ih zaštitili od spolјašnjih uticaja.

Zagađena voda vodeći je uzrok smrti u svijetu, a nedovoljna osvještenost u doba interneta uistinu je sramotna. Kako bi skrenuli pažnju prije svega novinara diljem svijeta, ''Solidarités International'' i njihova agencija ''BDDP Unlimited'' pokrenuli su kampanju protiv (ne)pitke vode.

Podaci vezani uz zagađenu vodu uistinu su zastrašujući! Procijenjeno je da 3,6 milijuna ljudi (od čega je čak 1,5 milijuna djece) umire svake godine od bolesti uzrokovanih konzumacijom nečiste vode. Kako bi se razotkrila ova strašna statistika - BDDP Unlimited osmislio je minimalistički pristup, koji je istovreno privlačan i iznenađujuć. Koristeći samo vodu i tintu prikazali su koliku snagu imaju novinari u svojim perima pozivajući ih još jedanput na borbu protiv tog opasnog ubojice.

Vodu bez kontrole pije više od 80.000 ljudi

Direktorka Zavoda za javno zdravlje u Vranju dr Eržika Antić kaže da je nekontrolisana voda iz javnih česama, bunara i seoskih vodovoda naročito opasna u letnjim mesecima, kada je rizik od zaraze daleko veći. Ona navodi da su lokalne samouprave vlasnici su svih izvorišta vode i u zakonskoj su obavezi da kontrolišu ispravnost vode, ali to ne čine.

Prema rečima načelnika Centra higijene i humane ekologije u ovoj ustanovi dr Gorana Tasića, ove godine analizirano je samo 63 uzorka vode iz seoskih vodovoda i šest iz školskih objekata, što je nedovoljno.

- Turisti na Vlasini piju sumnjivu vodu, jer je pod našom kontrolom samo centralni vodovod. On pokriva svega 20 odsto ove turističke destinacije. Na Vlasini se nalazi nekoliko lokalnih vodovoda koji nisu pod našom kontrolom. Na obroncima Vlasine u toku je sezona berbe borovnica, pečuraka i drugih šumskih plodova, pa je za ljude opasno da peru ruke higijenski neispravnom vodom zbog velikog prisustva miševa, pacova i drugih glodara. Nedopustivo je što se zbog velikog broja turista ne kontrolišu svi objekti za vodosnabdevanje. Voda se ne kontroliše ni na pet benzinskih pumpi na koridoru 10, zbog čega se riziku izlažu brojni motorizovani turisti - kaže dr Goran Tasić.

Najnovije analize potvrđuju da od 12 javnih česama u Vranju voda ispravna samo iz pet. Iz osam česama koje su priključene na gradski vodovod ističe higijenski ispravna voda.

Ne kontroliše se ni voda u bazenima za kupanje u Bujanovcu i Preševu.

Iako su svi gradski vodovodi u opštinama pod kontrolom stručnjaka Zavoda za javno zdravlje, mnoga komunalna preduzeća duguju čak i za kontrolu ispravnosti te vode.

Vranje - Više od 80.000 meštana u sedam opština Pčinjskog okruga godinama piju vodu iz bunara i seoskih vodovoda za koje gotovo da nema kontrole ispravnosti jer lokalne samouprave nemaju pare da plaćaju ispitivanja. U ovom kraju bilo je već nekoliko epidemija, a lekari upozoravaju da neispravna voda može biti uzrok zaraze crevnim bolestima, žuticom, meningitisom... Van kontrole je i ispravnost vode na Vlasini, gde samo 20 odsto meštana, ali i turista koji dolaze, koristi vodu iz gradskog vodovoda. Stručnjaci ne kontrolišu ni vodu sa pet benzinskih pumpi na koridoru 10, kuda prolaze brojni putnici ka Makedoniji, Grčkoj i Turskoj.

Iako zvanično zabranjena, u Srbiji je genetski modifikovana hrana ipak prisutna. Osim toga što u našoj državi postoji oko 5.000 hektara zasada genetski modifikovane soje, hrana napravljena od GMO stiže nam i iz uvoza, iz zemalja u kojima nije obavezno to istaći na deklaraciji, pa se proizvodi sa sirovinama kojima su izmenjeni geni prodaju bez oznaka i upozorenje.

Srbija je 2009. donela zakon o GMO, koji je restriktivan i zabranjuje njihovu proizvodnju i promet u komercijalne svrhe. Profesor Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta, za “Blic” kaže da, osim genetski modifikovane soje za koju se zna da se uzgaja na nekoliko hiljada hektara u Srbiji, niko ne može sa sigurnošću da kaže da GMO ne postoji i kod drugih kultura. Najveći problem je što se ne zna gde GMO soja sa srpskih njiva završava.

- Pretpostavljamo da završava na privatnim gazdinstvima ili u malim mešanama stočne hrane, i to bez poštovanja standarda o zastupljenosti od 0,9 odsto u strukturi koncentrata stočne hrane - kaže Ševarlić.

On kaže da bi bilo neodgovorno da tvrdi da se kod nas prodaju namirnice od GMO, ali da isto tako ne može da tvrdi ni da se ne prodaju.

- Najproblematičniji su, u tom pogledu, meso i mleko, koje uvozimo iz zemalja u kojima je dozvoljeno korišćenje GMO u ishrani stoke, mada je moguće da postoji i u drugim namirnicama.

Osim legalnog uvoza, koji je koliko-toliko kontrolisan, velike količine mesa dolaze u Srbiju iz Brazila i Agrentine, a posle završavaju u suvomesnatim proizvodima, a naši građani piju i velike količine gaziranih napitaka bez šećera koji se često zaslađuju sladom kukuruza koji je prošao proces genetskog inženjeringa.

Profesor Ševarlić ističe i da sumnju podgrevaju primeri kao što je onaj da kilogram najlošije kategorije živine, bude skuplji nego kilogram nekih pilećih proizvoda.

- Značajne količine hrane iz inostranstva stižu sivim kanalima. U domaćoj industriji mesa koriste se najviše uvozne sirovine - iako na pakovanjima prerađevine piše da je proizvedena u Srbiji, gotovo 90 odsto sirovina stiže iz inostranstva. U Srbiju je 2012. uvezeno 11.000 tona svinjskog mesa, što je skoro četiri puta više nego prethodne godine - tvrdi Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije.

GMO u Srbiji i svetu

  • Države u kojima je obavezna oznaka proizvoda sa GMO: EU, Japan, Australija, Novi Zeland, Koreja, Švajcarska...
  • Države u kojima ne postoji obaveza da se označi GMO: SAD, Kanada, Argentina, Brazil
  • Proizvodi za koje se najviše sumnja da su GMO porekla: soja, kukuruz, krompir, paradajz, luk, pasulj...
  • Najveći proizvođači GM hrane: SAD, Argentina, Kanada, Brazil i Kina

Izvor: Blic

Priredila: Aleksandra Blitva III-4

Strana 1 od 3
PokloniIOtpadSkloni