16. Jan, 2021.

Šestog  juna 2016. godine Holiday Inn Hotelu u Beogradu biće održana konferencija  Upravljanje rizicima od nepogoda - Prevencija od poplava na Zapadnom Balkanu kao  deo programa RENEXPO® Water Management.

Ovo je prvi organizovani internacionalni izlagački stručni skup i konferencije na temu upravljanja vodom i otpadnim vodama na Zapadnom Balkanu. Pored razmene iskustava i ekspertize u prevenciji i zaštiti, ovaj događaj ima za cilj da povezuje sa ciljnim grupama i predstavnicima nadležnih sa teritorije Zapadnog Balkana u cilju predstavljanja potencijala.

Stanje u regionu Zapadnog Balkana

Sa stanjem u regionu i sistemima za unapređenje prisutne će upoznati ekpert iz UNDP- Program Ujedinjenih nacija za razvoj Žarko Petrović. U okviru ovog bloka stanje klizišta u Srbiji i planu prevencije predstaviće Ratko Ristić, dekan Šumarskog Fakulteta u Beogradu.

Potencijali za investiranje

U okviru teme "Sistemi prevencija od poplava" biće predstavljene mogućnosti kako za projektante, eksperte ali i  za kompanije koje mogu da investiraju u sisteme za prevenciju i zaštitu od poplava. Projekat Svetske Banke:  "Odolevanje klimatskim promenama u basenu reke Drine" predstaviće ekspert Dragana Vasić. Brojnim prisutnim investitorima iz regiona i Evrope biće predstavljeni projekti popravke ali i izgradnje novih rečnih nasipa sa osvrtom na Kolubarski basen.

Interakcija u cilju prenosa dobre prakse iz EU

Nadležne institucije u regionu predstaviće svoja iskustva i planove, kao što su Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i predstavljanje iskustava lokalnih samouprava Kraljevo i Brčko. U okviru ovog bloka biće predstavljen jedan od najboljih sistema odbrane od poplava u EU kroz prenos prakse Grada Beča o kome će govoriti predstavnik Wien Holding

Podrška RENEXPO® događaju

Konferencija je organizovana uz podršku sa ministarstvima Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike. I uz podršku internacionalnih RENEXPO® partnera German Water Partnership (www.germanwaterpartnership.de) and TCC Danubius (www.tcc-danubius.eu)

Za materijal i dodatne informacije kontaktirajte: www.reeco.rs

 

Pošto se već dugo i aktivno bavim elektronikom, veoma često od članova moje porodice dobijam opravdana upozorenja da pripazim na nagomilane strujne i druge kablove koji mogu biti potencijalna opasnost od požara. Iako ih često opominjem da o tome itekako vodim računa, nije na odmet još jednom podsetiti samog sebe i sve ostale korisnike blagodeti struje na mere u vezi toga. Ovo je posebno značajno zbog paklenih julskih vrućina koje nas prate već danima.

Električne instalacije u stanu, ili u porodičnoj kući, nisu uvek bezbedne, tako da ih sami, ili uz pomoć profesionalnog električara moramo proveriti. Proveru vršimo od spoljašnjeg priključka kućne instalacije, koji veoma često nije sa odgovarajućim presekom kabla. Dovodni kabal za napajanje razvodne table ( PP-Y ) mora biti 5x4 mm2, a glavni osigurači za tri faze da imaju odgovarajuću amperažu, koja zavisi od ukupne snage potrošača u stanu, ili u kući. Osigurači se po pravilu vezuju na svaki fazni vod. Postoje tri glavna osigurača ( 20 A ), koji su se nekada stavljali na banderu pored kuće i osigurači za pojedine grane potrošača  (6A, 10A i 16 A). Nije dobro da pregorele osigurače pravimo ubacivanjem određenog broja licni, ili da koristimo jeftine automatske osigurače. Za utičnice koristimo osigurače od 16 A, a za sijalice od 10 A.

Veoma česta pojava je da u kutiji sa osiguračima ima vidljivo nagorelih i oštećenih provodnika, zatim da nije izvršena pravilna raspodela snage potrošača po pojedinim fazama koje se označavaju sa R, S i T. Napon između faze i nule, po standardu, treba da iznosi 230 V, a između dve faze 380 V. Kod instalacije je veoma važno da li koristimo FID-ovu sklopku (zaštitni uređaj diferencijalne struje - ZUDS FID 25/0,03A), ili je izvršeno nulovanje. Jedno i drugo ne može zajedno. Nulovanje podrazumeva vezivanje nultog voda (plavi provodnik) i uzemljenja (žuto-zeleni provodnik) u jedno čvorište. U tom slučaju nije moguće postaviti FID-ovu sklopku koja služi za brzo prekidanje strujnog kola u slučaju kvarova, ili dodira faznog provodnika. Loši provodnici, nestabilna i nagorela kućišta osigurača dovode do zagrevanja i do čestih padova napona. Ukoliko je mesto koje se greje u blizini zapaljivih materijala (drvo, plastika, trska, vuna) veoma je moguće izbijanje požara koji se ne sme gasiti vodom. Zbog toga moramo obezbediti provodnike odgovarajućeg preseka ( 3x1,5 mm2, zatim 3x2,5 mm2 i 5x2,5 mm2 ), sa dobrim spajanjem u razvodnim kutijama, kvalitetnom izolacijom i sa odgovarajućom kutijama za osigurače i za brojila ( merenje potrošnje struje, uklopni sat za višu i nižu tarifu ).

U nekim starim objektima obično postoje provodnici sa nedovoljnim presekom koji ne odgovaraju jačim potrošačima. Oni se moraju zameniti, a nikako nastavljati. Veoma precizno su propisani uslovi za polaganje kablova u prostorijama. Dopunsko izjednačavanje potencijala izvodi se tako što se provodljivi odvodni elementi na kadi, ili tuš-kadi, metalnoj kadi, metalnoj tuš-kabini, metalnim vodovodnim cevima, a po potrebi i ostalim cevovodnim sistemima od provodljivog materijala moraju međusobno spojiti pomoću provodnika za izjednačavanje potencijala. Ne moraju se međusobno spajati strani metalni delovi, kao što su ramovi tuš-kabine, prozori, vrata, rukohvati, poklopac podnog slivnika, ispirač WC šolje i slično. Najmanji presek provodnika za izjednačavanje potencijala je 4 mm2, CU, ili vruće pocinkovana dvoredna traka 2,5x20 mm. Kutija za izjednačavanje potencijala ( PS-49 ), po pravilu, se stavlja u kupatilu, a ona mora imati zaštitni kontakt i poklopac. Provodnik od glavnog razvodnog ormara do ispitnog spoja P/F-Y 1x6 mm2 se vodi u zaštitnoj PVC cevi. Za urađeno uzemljenje izvođač je dužan da izda odgovarajući atest, a po potrebi proveri izolovanost ugrađenih provodnika (220 kilooma prema zemlji, odnosno 380 kilooma između faznih provodnika). Za uzemljenje objekta se koristi pocinkovana traka “FeZn”, 25x4 mm2, koja se odvodi na propisan način u zemlju.

Uređaji koje koristimo moraju biti ispravni, te da se napajaju sa odgovorajućim naponom i sa dovoljnom jačinom struje koja itekako zavisi od preseka napojnog kabla. Ako koristimo produžne kablove, i oni moraju imati odgovarajući presek, uzemljenje i dobru izolaciju priključne kutije. Bilo kakvo varničenje u razvodnoj kutiji, ili na spojevima utičnica, grla sijalica i  prekidača je direktna opasnost od požara. Opasni su loši spojevi i nedostatak uzemljenja na priključnim kablovima električnih šporeta, grejalica, lemilica,  bojlera i drugih većih potrošača.

Na kraju recimo da su najčešći uzroci požara: pregrevanje električnih provodnika, kratak spoj, veliki prelazni otpor, varničenje, električni luk i kvarovi na elektrotermičkim uređajima. Zlatno pravilo je da prilikom dužeg odsustva iz kuće, ili stana, isključimo struju svugde gde je to moguće, posebno kod TV aparata i računara. Ukoliko to nije realno moguće ( frižideri, zamrzivači, neka napajanja – alarmi, automati za svetlo ) moramo biti potpuno sigurni u ispravnost i kvalitet strujnih vodova, kao i uređaja koji su stalno pod naponom.

 

Peti jun je svetski dan zaštite životne sredine. Koliko smo odgovorni i aktivni da lično i kolektivno doprinesemo toj akciji i životnoj potrebi, pitanje je koje možemo postaviti sami sebi i drugima. Mislim da se pozitivne navike stiču odmalena, a kasnije samo povrđuju kao navika svakodnevnog ponašanja u porodici, kući i na radnom mestu. Da bi sama akcija imala rezultata, potrebno je stalno isticati pozitivne, ali ukazivati i na neke negativne primere odnosa čoveka prema radnoj i životnoj sredini.

Za gradsko naselje opštine Vršac možemo se pohvalno izraziti za redovno odvoženje smeća i uređenje ulica i zelenih površina, održavanje cveća koje ukrašava grad, ali ako zavirimo u podrume nekih stambenih objekata naći ćemo svega i svačega. Neki podrumi služe za odlaganje odbačenog nameštaja, ili za držanje nepotrebnih stvari koje nam nikada u životu neće trebati. Samo malo volje i fizičkog napora nam treba da to promenimo iz korena. Sećam se prošlogodišnjih poplava koje su najviše prljavštine i nereda ostavile u nesređenim podrumima. Za odgovornije ponašanje u stambenim objektima najodgovorniji su kućni saveti od čije inicijative, akcije i ličnog primera zavisi ponašanje ostalih stanara. Ukoliko se svako potrudi da sredi svoj podrum, a zajednički ispred podruma i stubišta, okreče hodnici, porodice će biti spremne i raspoložene da to urade i sa svojim stanovima. Krečenje uz angažovanje molera, ili u vlastitoj kreaciji nije veliki izdatak kojim stan činimo prijatnijim i udobnijim za život.

 

Nemila pojava koju susrećemo na prilazima gradu, ili na izlazu nekih seoskih naselja su gomile smeća i otpad koji ne pruža ni malo lepu sliku. Iako se komunalno preduzeće potrudilo da organizuje odvoz smeća u većini sela, slike sa otpadom stakla, kartona, plastike i drugih materijala služe kao loš primer odnosa čoveka prema životnoj sredini. To mora biti zajednička briga da prilikom izlaska u prirodu, ili prilikom parkiranja automobila ne ostavljamo gomilu smeća. Tu nisu dovoljne kaznene mere, već promena ponašanja i stalno ukazivanje onima, koji to čine, da nije lepo. Dosta otpada se može iskoristiti kao sekundarna sirovina, koja se može prikupiti i korisno upotrebiti.

 

Seoska domaćinstva, uglavnom, imaju pozitivnih pomaka u sređenosti ispred i u samom dvorištu, ali kod nekih još uvek ima nesređenih delova zadnjeg dvorišta, gde se, obično, nalazi stoka, ili živina. I taj deo se može itekako srediti, da sve bude na svom mestu, da su poljoprivredne mašine natkrivene, čiste i podmazane, a potrebne alatke na dohvat ruke. U tim akcijama veliku pomoć mogu pružiti predškolske ustanove, škole, odeljenske starešine, kao i udruženja koja okupljaju kako starije, tako i mlade. U svemu tome treba razvijati pozitivan takmičarski duh koji podstiče ljude da menjaju svoje navike i da prihvataju ponašanje kojim ćemo život učiniti lepšim i zanimljivim. Tako će zaštita životne sredine postati imperativ sređenog života.

 

Pogrešno je očekivanje nekih korisnika da uređaj pod nazivom UPS (Uninteruptible Power Suply) može služiti za neprekidno napajanje aparata koji su na njega priključeni. S druge strane, kada je vreme restrikcija i planskih isključenja struje po grupama stvar prošlosti, neki pogrešno zaključuju da nam UPS uopšte nije potreban. Opravdano se pitamo, čemu, onda služi UPS i da li je vredno da imamo ovakav uređaj koji namenski služi za napajanje računara i drugih uređaja. Pre kupovine UPS imao sam neprijatno iskustvo da mi je dosta brzo stradala matična ploča računara zbog čestih promena napona koje su fatalne za brojne elektrolite ploče čiji je radni napon bio kritičan u odnosu na merene vrednosti. To je samo jedan od opravdanih razloga da, ipak, u opremi imamo kvalitetan UPS koji će nas sačuvati od neprijatnih iznenađenja.

Njegova osnovna uloga je da korisniku obezbedi dovoljno vremena da nakon nestanka struje u mreži sačuva svoj rad i dovoljno brzo i bezbedno isključi računar. Upustio sam se i u eksperimentisanje prisilnog isključenja struje, pri čemu se čuje isprekidano pištanje UPS-a, kada automatski dolazi do prebacivanja na rezervno napajanje iz akumulatora, odnosno do pretvaranja jednosmernog u naizmenični napon bez velikih skokova i naglih promena. Radi eksperimenta, probao sam sa vrlo kratkim  ( blic ) prekidom mrežnog napona, što UPS registruje i munjevito  prebacuje na rezervno napajanje koje se na osetljivim uređajima ne primeti. Mereći napone na ulazu i na izlazu UPS, utvrdio sam postojanu stabilnost izlaza, nešto slično kao kod nekadašnjih stabilizatora napona za crno-bele televizore. Posle ovih eksperimenata zaključujem, da UPS itekako štiti od neželjenih promena napona u odnosu na nominalnu vrednost (podnaponi i prenaponi). Najopasniji za uređaje su tzv. pikovi, odnosno kratkotrajni, ali visoki skokovi, koji, zbog neizbežne struje samoindukcije pri prekidu i uspostavljanju napajanja, napon povećavaju do veoma štetnih vrednosti. Ovakve skokovite promene napona se ne dešavaju na izlazu UPS što je dobro za stabilan rad bilo kog osetljivog uređaja, posebno računara, štampača, skenera, ili adaptera ( čopersko napajanje ) za laptop.

Postoje razni uzroci skokovitih promena napona: različito rastojanje potrošača od trafo-stanice, snažne mašine koje rade u blizini i koje se često uključuju i isključuju, aparati za električno varenje, veš-mašine koje rade na istoj fazi, pa čak i udar groma. Utičnice UPS-a su, po pravilu, zaštićene od ovih pojava, pri čemu efikasnost zaštite varira od uređaja do uređaja, u zavisnosti od kvaliteta i, naravno, cene. Manji kućni, ili kancelarijski (SOHO) modeli, koji nisu povezani na baterijsko napajanje, ipak, pružaju naponsku zaštitu. Uređaji uključeni u ovakve utičnice gube napajanje pri nestanku struje, ali su zaštićeni od neželjenih pojava u mreži. Kako opasan napon može da stigne i drugim putem, UPS ima ulaz i izlaz kojim se štiti telefonska linija, ili mrežni kabal. Umesto da se direktno uključi u računar, kabal se prvo priključuje na ulazni konektor UPS, a iz izlaznog konektora se vodi do računara. Uobičajeni signali koji postoje na telefonskim i mrežnim instalacijama nesmetano prolaze kroz UPS, ali će ovaj uređaj zaustaviti previsok napon pre nego što stigne do osetljive elektronike u računaru. Neki modeli UPS imaju više od jednog priključka za telefonski ili UTP kabal, što je praktično da se, pored modema, zaštiti i običan telefon. Kako je standardni RJ-11 konektor za telefonsku liniju sličan RJ-45 konektoru za Ethernet mreže, mnogi UPS-evi koriste činjenicu da se na mrežni priključak može prikačiti i telefon, pa je korisniku ostavljeno da bira da li će zaštititi modem, ili mrežu.

Na kraju, ne treba zaboraviti osnovnu ulogu UPS, zaštitu u slučaju nestanka struje, kao i činjenicu da posle dve do tri godine njegov akumulator izgubi potreban kapacitet  ( Ah ), što ne znači da se UPS pokvario. Da je akumulator pri kraju, UPS nas upozorava zvučnim signalom i kada ima struje u mreži. U tom slučaju, pre jednostavne zamene odgovarajućeg akumulatora (pogledati napon i kapacitet), treba pažljivo pregledati štampanu ploču i lemilicom popraviti oštećene spojeve na UPS-u koji nastaju prilikom proticanja jake struje. UPS nije za upotrebu ako je izgorela, ili je potpuno oštećena njegova štampana ploča, ili neki od vitalnih delova na njoj. Veoma retko strada mrežni transformator, koji se može upotrebiti za konstrukciju snažnog ispravljača, tako što se samo zamene primarni i sekundarni namotaji, doda jak Grecov spoj i elektrolit za filtraciju. Prerađeni uređaj više ne služi za namenu koju je imao UPS, već samo kao dobar punjač akumulatora. Pre toga, treba pažljivo izmeriti dobijeni jednosmerni napon, jer je za punjenje akumulatora ( 12 V ) potrebno 14,8 V. Pored punjenja akumulatora, ovakav ispravljač se može upotrebiti u laboratoriji za različite eksperimente, ili za napajanje nekih drugih uređaja.

Vršačke planine nalaze se u severoistočnom delu Srbije, na području AP Vojvodine. Pružaju se 19 km u pravcu istok-zapad. Najviši je Gudurički vrh (641 m). Veoma su bogate prirodnim vrednostima, sa više od 1000 vrsta biljaka, više od 35 vrsta vodozemaca i gmizavaca, a takođe i preko 150 vrsta ptica.

Ekološko-dokumentarni film „Vršačke planine – neponovljivo blago Vojvodine” je priča o prirodi ovog predela izuzetnih odlika. Kroz prirodu vode vas stručnjaci koji brinu o njenoj zaštiti, uz poziv da se ovo blago sačuva i za buduće naraštaje.

Elektrostatička pražnjenja, koja su za ljude jedva primetna, mogu da oštete ili da trajno unište poluprovodničke komponente. U tom pogledu su najosetljivija MOS kola. Debljina izolacionog sloja (SiO2) gejta kod savremenih LSI kola je oko 0,1 μm, kod kola sa velikim stepenom integracije (VLSI) ona je do 0,7 μm. Često nesvesno dodirujemo hardverske komponente računara, a onda doživljavamo neprijatnu situaciju da neka od njih ne radi. Uništio ih je nevidljivi statički elektricitet koji se stvara prilikom trenja, a prenosi dodirom.
Probojno elektrostatičko polje kreće se između 400V/μm i 1000 V/μm, u zavisnosti da li je poluprovodnički element rađen od čistog ili dotiranog silicijuma, kao u slučaju bipolarnog kola. Ako je debljina sloja SiO2 oko 0,05 μm (MOS kola) do proboja će doći već pri naponima od oko 20 V. Prilikom proboja, u sloju SiO2 se stvaraju kanali prečnika manjeg od 1 μm s primesama metala, što dovodi do promene električnih karakteristika poluprovodnika, ako ne dođe i do potpunog uništenja. Bilo kakve opravke ne dolaze u obzir, jer nisu moguće i složeno kolo, ili mikročip su definitivno uništeni, tako da se moraju u kompletu menjati.
Elektrostatička naelektrisanja javljaju se usled trenja između površina različitih materijala. Atomima jednog materijala se dovodi energija, tako da se iz atoma oslobađaju elektroni. Slobodne elektrone privlače atomi drugog materijala. U donorskim materijalima javljaju se pozitivna naelektrisanja, a u akceptorskim negativna. Količina i vrsta naelektrisanja zavise od energije koja se dovodi (od intenziteta i koeficijenta trenja), vrste materijala i od njihovog relativnog položaja u naponskom nizu materijala. Elektrostatički potencijali u tehničkim prostorijama nastaju usled trenja pokretnih delova mašina, usled strujanja vazduha preko plastičnih folija ili mašinskih delova, a i osobe u pokretu mogu ih izazvati. Na taj način može se nagomilati znatna energija, naročito ako se elektrostatički naboj ne odvodi dovoljno brzo s predmeta od izolacionog materijala i ukoliko se trenjem na predmetima ne sakupi novi elektrostatički naboj.
Do oštećenja, ili uništenja elektronskih komponenti može doći usled tri razloga: napona, visokih energetskih impulsa i električnih ili magnetskih polja.
Postavlja se praktično pitanje, kako izbeći takva oštećenja? Svedok sam i nekih primera iz prakse, da loše, ili nikakvo, uzemljenje računara uništava njegove komponente zbog nemogućnosti odvođenja statičkog naelektrisanja i parazitnih struja. Kod provere i ugradnje, po mogućnosti izbegavati neposredne dodire osteljivih delova komponenti, nožica IC, mikročipova, MOS, FET tranzistora, a ako smo prinuđeni na to, najbolje je ruku kojom ne radimo vezati elastičnim provodnikom za sigurno uzemljenje kako bi se brzo odvodio statički elektricitet u zemlju. Međutim, uređaj u koji ugrađujemo komponente se mora obavezno isključiti iz mreže, jer u tom slučaju služimo kao dobar provodnik ka zemlji. Pri držanju osetljivih delova hardvera računara nikada ne dodirivati osetljive konektore i podnožja složenih poluprovodničkih elemenata, posebno na podnožju matične ploče, niti ih trljati suvim krpama. Ako želimo očistiti konektore, najbolje je da ih lagano prebrišemo mekanom krpom, ili papirnom maramicom, koja je natopljena apotekarskim alkoholom. I u tom slučaju neophodan je naš kontakt sa dobrim uzemljenjem. Najbolja zaštita poluprovodničkih komponenti od elektrostatičkih polja je tzv. Faradejev kavez. Taj se princip primenjuje i kod pakovanja poluprovodničkih komponenti.
Pošto smo sagledali na koje sve načine dolazi do oštećenja komponenti, značajno je istaći i način pakovanje i transporta. Primenjuju se sledeći sigurni načini pakovanja: stiropor-ploče, sunđeraste mase (za utiskivanje nožica), IC “šine”- specijalne duguljaste kutije koje svojom konstrukcijom štite nožice od deformacija i statičkog elektriciteta.
Na kraju recimo da radno mesto za ugradnju integrisanih kola i složenih komponenti mora da ispuni sledeće uslove: radna površina stola mora biti provodna i uzemljena, ispod stola treba da bude provodna uzemljena prostirka, alatke, klešta, pincete i drugi alati ne smeju biti sa izolovanom drškom, lemila, kao i instrumenti moraju se uzemljiti, osoba koja radi sa integrisanim kolima mora da nosi cipele sa provodnim đonom, kako bi bila uzemljena preko provodne prostirke ispod stola. Važno je da osoba koja radi sa integrisanim kolima, kao i svi predmeti na stolu, budu na istom potencijalu. Postoje i specijalne provodne narukvice sa elastičnim najlonskim provodnim spojem sa radnom pločom stola, kako bi se obezbedio isti potencijal osobe s radnim stolom i svim predmetima na stolu.

PokloniIOtpadSkloni