U 48. izdanju emisije Energija na pametan način pogledajte kakvo je iskustvo grada Šapca koji već 4 sezone primenjuje sistem naplate grejanja prema potrošnji, a ne prema kvadraturi stana kao što je to slučaj u većini gradova Srbije. Zatim pogledajte kakav solarni potencijal ima Srbija i koči li birokratija izgradnju solarnih elektrana. A vodimo vas i u švedski grad Vekše koji se smatra najodrživijim gradom na svetu.

Takođe Vas obaveštavamo da emisiju "Energija na pametan način" možete pogledati i na B92 Info kanalu, i to u 6 termina: ponedeljak 18:30h, sreda 07:30h, četvrtak 10:00h, subota 11:15h i 17:10h, i nedelja 04:45h, kao i na još 75 lokalnih i regionalnih TV stanica u Srbiji i regionu.

Prednosti električnih automobila su brojne. Ipak, ono što predstavlja problem je ograničen kapacitet baterija, kao i vreme potrebno za njihovo punjenje. Najnovije potencijalno rešenje ovih problema nam dolazi iz Švedske, a zasniva se na korišćenju traka na drumovima koji bi služili kao "punjači", odnosno preko kojih bi se automobil snabdevao potrebnom energijom.

Grupa "Volvo" i energetska kompanija "Alstom" razvile su sistem dvaju paralelnih traka, koje bi energijom obezbeđivale automobile kada bi oni prelazili preko njih.

"Volvo" je još prošle godine na jednom svom oglednom poligonu testirao ovaj sistem, kada je struja napona 750 V putem ovih traka dolazila do kolektora u vozilu. Kako bi bezbednost bila zagarantovana, sistem funkcioniše jedino kada se vozilo kreće preko linija.

Ukoliko bi ovakav sistem u skorijoj budućnosti zaživeo, to bi predstavljalo pravu revoluciju u automobilskoj industriji. Sistem elektificiranih puteva doveo bi do gašenja potrebe za korišćenjem teških baterija i zaboravljanja problema sa radijusom kretanja sa jednim punjenjem.

U "Volvou" kažu da bi ovaj sistem bio dosta jeftiniji u odnosu na onaj koji se sada koristi, a koji se zasniva na punjenju putem kablova. Naravno, do eventualne primene ovog sistema proći će još dosta vremena, kako bi se on usavršio.

Izvor: Blic

Naučite da štedite

Smanjenje upotrebe energije u zgradama je važno sredstvo za smanjenje uticaja građevinskog sektora na životnu sredinu, koja čini 40 % upotrebe energije u društvu. Postoji rastuća izgradnja pasivnih kuća koje je baziraju na uštedi energije i efikasan sistem mehaničke ventilacije sa povraćajem toplote, posebno u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj.

U Nemačkoj je sagrađeno više od 20.000 pasivnih kuća. Prvi projekat je izgrađen 1991. u Darmštatu, Nemačka. Sada je za različite projekte pasivnih kuća dostupna obimna dokumentacija o projektovanju, izgradnji, merenjima i ocenjivanju. Standard za pasivne kuće znači da najviša vrednost opterećenja za zagrevanje prostorija ne sme preći 10 W/m2 životnog prostora, radi zagrevanja ulaznog vazduha. Rezultirajuća potreba zagrevanja prostora bila bi oko 15 kWh/m2god, ali ona varira u zavisnosti od klime. Za grejanje vode u domaćinstvu često se koriste kolektori sunčeve energije, a preporučuju se i energetski efikasni aparati za domaćinstvo.

Lindas, koji se nalazi na periferiji Geteborga predstavlja prvi projekat pasivnih kuća u Švedskoj. Ovaj rad opisuje zgrade, predstavlja rezultate simulacije ključnih parametara projektovanja, predstavlja izmerene karakteristike zgrade i razmatra razlike između pretpostavki i ciljeva početne faze projektovanja i aktuelnih karakteristika zgrada.

Omotač zgrade

Strategija pri projektovanju kuća bila je svođenje transmisionih i ventilacionih gubitaka na minimum i upotreba sunčeve energije za zagrevanje vode  za domaćinstvo, uz istovremeno postizanje visokog komfora za stanare. Tokom 2001. izgrađena su i dovršena četiri reda od po 20 jedinica. Svaka jedinica ima 120 m2 životnog prostora (jedinice u sredini) i 124 m2 (jedinice na krajevima), na dva sprata. Omotač zgrade je izolovan sa 40 – 50 cm izolacionog materijala po zidovima i krovu. Posebna pažnja posvećena je izbegavanju toplotnih mostova i osiguravanju nepropustljivosti omotača. Srednja U (k) vrednost omotača zgrade uključujući prozore iznosi 0,16 W/m2K (tabela 1).

Prosečna nepropustljivost vazduha na 50 Pa je iznosila 0,3 l/sm2, što je mnogo bolje od vrednosti koju propisuje Švedski građevinski pravilnik, tj. od 0,8 l/sm2.

Korišćena su dva tipa trostruko zastakljenih prozora. Tip koji se mogao otvarati je imao dve nisko emisione prevlake, jedan prostor između staklenih ploča punjen argonom, a drugi vazduhom. Drugi tip prozora bio je fiksni i imao je dve nisko–emisione prevlake, sa kriptonom u oba prostora između staklenih ploča. Prolaz energije je oko 50 %, a vidljivost je 64 % za prozor koji se mogao otvarati i 68 % za fiksni prozor. Srednja U (k) vrednost za prozore na kući je 0,85 W/m2K.

Ventilacija i zagrevanje prostora

Svaka kuća je opremljena sistemom mehaničke ventilacije sa povratom toplote, izlazni vazduh u suprotnom toku izmenjivača toplote zagreva ulazni vazduh. To obezbeđuje oko 80 % povrata toplote. Potreba zagrevanja prostora podmiruje se zagrevanjem ulaznog vazduha električnim grejačima, 900 W po jedinici (oko 8 W/m2).

Leti se izmenjivač toplote može isključiti (automatski bajpas), kuća se provetrava bez predzagrevanja ulaznog vazduha, kao i otvaranjem prozora. Balkonski krovni preklopi obezbeđuju zaštitu od preteranog sunčevog zračenja. Krovni prozor iznad stepeništa obezbeđuje svetlost u središnjem delu kuće i koristi se za ventilaciju leti.

Izvor: prozorivrata.com

Priredila: Željana Jokić, III-2

Zabačeno selo na severu Švedske uskoro bi moglo da postane popularna turistička destinacija, pošto se tu otvara Treehotel. On je napravljen od posebno dizajniranih kućica na drveću, koje su zapravo prave hotelske sobe. Hotel se nalazi u Haradsu, 60 kilometara od Arktičkog kruga, a njegovo svečano otvaranje je baš danas – 16. jula, kada će biti gotove samo četiri sobe.

"Naš cilj je da za pet godina imamo 24 sobe koje će urediti različite arhitekte", kazao je osnivač neobičnog hotela Kent Lindvall dodajući da je svaka soba jedinstvena. "U ovom mestu priroda je netaknuta i mi želimo da je i očuvamo. Nećemo dozvoliti da posetioci ovuda voze motorne sanke", kaže Kent. Noćenje za dve osobe u prirodu na drvetu je 555 dolara. Pa šta da vam kažemo, priroda postaje skupa igra.

Izvor: Domino magazin