Upoznajte se sa značajem očuvanja voda na planeti zemlji. Saznajte zašto je 22. mart posvećen svetskom danu zaštita voda.

Svetski dan voda se obeležava u celom svetu svake godine, 22. marta, kao sredstvo fokusiranja pažnje na značaj slatkovodnih resursa i zalaganje za njihovim održivim upravljanjem. Ovaj međunarodni dan preporučen je 1992. god. na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju (UNCED), a Generalna skupština Ujedinjenih nacija je imenovala 22. mart 1993. godine kao prvi svetski dan voda.

U 2013. godini slogan je: Međunarodna godina saradnje u oblasti voda.

Povodom Svetskog dana voda 22. marta, proslave i manifestacije odvijaju se širom sveta. Ljudi u celom svetu preduzimaju akcije sa ciljem da se podigne svest o vodama i poboljša upravljanje vodnim resursima. Centralna svetska manifestacija biće održana 22. marta u Hagu.

Ovaj događaj poziva države članice da se sastanu na visokom nivou interaktivnog dijaloga tokom šezdeset sedmog zasedanja Generalne skupštine u Njujorku, 22. marta 2013. i time i zvanično krenu u međunarodnu godinu saradnje u oblasti vode.

Glavni cilj manifestacije je da se identifikuju izazovi i ključne oblasti koje će u budućnosti zahtevati jaču političku podršku i međunarodnu saradnju. Takođe će se istražiti konkretne strategije i praktična rešenja za prevazilaženje problema i razgovarati o potencijalnim ulogama koje bi svi učesnici, uključujući i UN-sistem mogli da imaju.

Pored toga, ove godine se obeležava 20 godina Svetskog dana voda pa će se pružiti prilika za razmenu iskustava i lekcija naučenih tokom proteklih 20 godina.

Ispunjavanje osnovnih ljudskih potreba, naša okolina, društveno-ekonomski razvoj i smanjenje siromaštva u velikoj meri zavisi od vode. Dobro upravljanje vodom je poseban izazov zbog nekih jedinstvenih karakteristika: ona je neravnomerno raspoređena u vremenu i prostoru, hidrološki ciklus je veoma složen a akcidenti imaju višestruke efekte. Urbanizacija, zagađenja i klimatske promene ozbiljno prete ovom prirodnom resursu, a zahtevi za vodom su u porastu (u cilju da se zadovolje potrebe rastuće svetske populacije, sada preko sedam milijardi ljudi, za proizvodnju hrane, energije, industrije i domaće svrhe). Voda je zajednički resurs i njenim rukovođenjem mora da se uzme u obzir širok spektar različitih zajedničkih a ponekad i suprotstavljenih interesa što pruža mnoštvo mogućnosti za međunarodnu saradnju. Saradnja je neophodna za ravnotežu između različitih potreba i prioriteta kao i ravnopravne podele ovog dragocenog resursa, koristeći vodu kao instrument mira. Promovisanje ,,vodne saradnje,, podrazumeva interdisciplinarni pristup kulturnih, obrazovnih i naučnih faktora, kao i verskih, etičkih, društvenih, političkih, pravnih, institucionalnih i ekonomskih dimenzija.

Priredila: Željana Jokić, III-2

Pušenje je pojava epidemijskih razmera, a razlozi za kontrolisanje epidemije pušenja su njeni efekti na zdravlje, siromaštvo i sveukupni razvoj. Duvanski dim sadrži oko 4000 hemijskih sastojaka, uključujući nikotin, 60 kancerogenih materija i visoke koncentracije slobodnih radikala koji menjaju metabolizam ćelija i na taj način dovode do niza bolesti. Procenjuje se da oko pet miliona smrti u svetu godišnje nastaje od posledica pušenja. Ako bi se epidemija pušenja nastavila dosadašnjim tempom do 2020. godine bi se udvostručio broj umrlih. U 2006. godini, u populaciji odraslog stanovništva Šumadijskog okruga 23% žena i 34% muškaraca su svakodnevni pušači.

Najveći procenat pušača nalazi se u starosnoj grupi od 35 do 44 godine (49,6%). Svakodnevno puši 57%, povremeno 11,5%, dok ne puši 27,1% stanovnika. Na pitanje da li žele da prestanu sa pušenjem 23,4% se izjasnilo da ne želi, 28% želi da prestane sa pušenjem, 18,4% nije sigurno, 22,5% je prestalo da puši. Nešto više od polovine anketiranog odraslog stanovništva Šumadijskog okruga u 2006. godini (51,6%) bilo je izloženo duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 34,6% na radnom mestu. Izloženost duvanskom dimu u sopstvenoj kući bila je veća kod žena (22,1%), a na radnom mestu kod muškaraca (39%). Prema dobnim grupama duvanskom dimu u sopstvenoj kući i na radnom mestu najviše su bili izloženi oni koji se nalaze u dobnoj grupi 20–34 i 35–44 godine.

Zabrinjava podatak da nikada nije pokušalo da prestane sa pušenjem 35,2% pušača, kao i da se samo 1% pušača izjasnilo da se obraćalo za pomoć savetovalištu za odvikavanje od pušenja. Takođe je alarmantno i to što 18,4% pušača nije ni malo zabrinuto zbog štetnih posledica pušenja po svoje zdravlje. Zastupljenost pušenja među mladima je visoka: 54,7% mladih uzrasta od 13 do 15 godina je probalo cigaretu. Pasivno pušenje je izuzetno veliko i smatra se da je 97,4% mladih izloženo njemu u svojoj porodici. U populaciji studenata 51,2% je probalo da puši cigarete, 27% su aktivni pušači, a 93,5% je redovno izloženo pasivnom pušenju. Upotreba duvana je rizičan faktor za nastanak malignih, kardiovaskularnih, plućnih i drugih bolesti.

Ciljevi su:

• smanjenje prevalencije pušenja kod maloletnika;
• smanjenje prevalencije pušenja kod odraslih;
• porast broja radnih mesta bez duvanskog dima;
• smanjenje izloženosti duvanskom dimu na javnim mestima;
• smanjenje izloženosti duvanskom dimu u kućama, i to dece i odraslih;
• smanjenje upotreba duvana u svim populacionim grupama primenom programa za odvikavanje od pušenja;
• smanjenje izloženosti stanovništva duvanskom dimu u radnoj i životnoj sredini ("pasivno pušenje");
• edukuovanje javnosti o štetnim efektima pušenja i izloženosti duvanskom dimu.

Izvor: akademijazakme.edu.rs

Priredio: Bojan Todorović III-4

Preko 3 milijarde ljudi živi u gradovima. Do 2030. šest od 10 ljudi će biti stanovnici grada, taj će broj rasti do sedam na svakih 10 ljudi do 2050 godine. Urbanizacija je nepovratan trend koji je sada deo sveta u kome živimo. Urbanizacija je povezana sa mnogim zdravstvenim izazovima koji su u vezi sa vodom, namirnicama, životnom sredinom (aerozagađenje, buka, otpadne materije i dr.), nasiljem i povredama, nezaraznim bolestima i faktorima rizika kao što su korišćenje duvana, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola, kao i rizici povezani sa zaraznim i nezaraznim bolestima. Došlo se do jasne prekretnice u kojoj je sve usmereno ka urbanizovanoj sredini i života u njoj i moraju se preduzeti akcije da bi se obezbedilo da svi gradovi u pogledu gore navedenih aspekata, budu zdravi gradovi. Neophodno je da se skrene pažnja celokupnom svetu na urbanizaciju i zdravlje uz učešće svih faktora zajednice: vlada, međunarodnih organizacija i civilnog društva kojima je zajednički cilj da stave zdravlje u srce gradske politike.

Cilj je da se podigne svest o zdravstvenim izazovima u vezi sa urbanizacijom, kao i svest o hitnoj potrebi da se preuzme intersektorska akcija. Da se stavi akcenat na faktore rizika i urbanizaciju:

• povećano izlaganje faktorima sredine (zagađenje vazduha, voda, namirnica, tečne i čvrste otpadne materije);
• povećana izloženost faktorima rizika dovodi do nezaraznih bolesti (npr. duvan, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, štetna upotreba alkohola, nezakonite upotrebe droga);
• povećana izloženost zaraznim bolestima (npr. HIV / SIDA, malarija, tuberkuloza, pandemija influence A (H1N1));
• povećana izloženost nasilju;
• povećana izloženost povredama u drumskom saobraćaju i zdravstvenim vanrednim situacijama (epidemije, prirodne katastrofe i humanitarne krize)
• da se ukaže na potrebu da lokalne vlasti grada preuzmu odgovornost i akcije za zdravlje u urbanim sredinama i tako stvore bolji kvalitet života građana, bolje okruženje za privlačenje investicija i integrisanu javnu politiku koja može dovesti do održivog razvoja.

Izvor: akademijazakme.edu.rs

Priredio: Bojan Todorović III-4

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je na dan 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti sa ciljem podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaji u važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja. Cilj je da se na taj dan ohrabre i podstaknu članovi mnogih zajednica na zajedničku fizičku aktivnost, na organizovanje i osmišljavanje brojnih akcija koje će promovisati “kretanje” kao važan put do dobrog zdravlja. Modernizacija, nove tehnologije i urbanizacija donele su i nove rizike savremenom čoveku, a to je “sedanterni način života” ili nedovoljno fizičke aktivnosti i povećanje gojaznosti.

Neaktivne osobe manje od 10% dnevnog utroška energije troše na fizičku aktivnost. Istraživanja brojnih zemalja ukazuju na visoke stope fizičke neaktivnosti koje idu i preko 50% u mnogim zemljama. U Srbiji više od polovine odraslog stanovništva (59,3%) slobodno vreme provodi uz TV, a tek četvrtina (25,5%) vežba 3 puta nedeljno. Globalno posmatrano gojaznost je u svetu zastupljena kod 10-60% odraslog stanovništva. U razvijenim zemljama Evrope oko 25% odraslog stanovništva je gojazno. Istraživanja pokazuju da je gojaznost i predgojaznost kod adolescenata uzrasta 12-17 godina utrostručena u poslednjih 25 godina. U Srbiji je svaka peta odrasla osoba gojazna (18,3%), a svaka treća sa predgojaznošću (36,2%). Gojazno je i sve više dece – oko 10% uzrasta 7-11 godina. Sedanterni način života je nezavisan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti (bolesti srca i krvnih sudova), osteoporozu (nedostatak kalciijuma u kostima) i neke vrste malignih bolesti (npr. rak debelog creva). Brojna istraživanja su pokazala pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti na zdravlje: prevencija oboljenja srca, šećerne bolesti, kolorektalnog karcinoma (rak debelog creva), depresije i gojaznosti.

Dobro su poznati i pozitivni efekti fizičke aktivnosti na regulaciju krvnog pritiska – umerena fizička aktivnost dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska. Pozitivan efekat postoji i kod regulacije nivoa masnoća u krvi – fizička aktivnost dovodi do pada masnoća u krvi i povećanja „dobrog holesterola – HDL”. Fizičkom aktivnošću jačamo svoj srčani mišić, povećavamo udarni i minutni volumen svog srca, bogatimo kapilarnu mrežu (naše ćelije se „bogato hrane” jer je cirkulacija odlična), a stvara se i manje naslaga na zidovima krvnih sudova. Fizičkom aktivnosšću jačamo i naša pluća, povećavamo disajni volumen i bogatimo alveolarnu mrežu (kapacitet pluća). Fizička aktivnost jača naše kosti i celi skelet, a ima i blagotovrno delovanje na naše mentalno zdravlje i ukupno dobro rasoploženje. Tiso je još u XVII veku rekao: ”Vežbanje može da zameni ili pomogne dejstvo mnogih lekova, ali ni jedan lek ne može da zameni dejstvo kretanja.”

Izvor: akademijazakme.edu.rs

Priredio: Bojan Todorović III-4

Životna sredina, čovekova okolina ili okolina predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost. Prirodna sredina predstavlja blizak pojam pri čemu ovde ne moraju biti prisutne aktivnosti čoveka niti čovek mora imati direktnih uticaja. Ipak, u pogledu tehnološkog napretka, razvoja industrije i sve većeg uticaja čoveka na globalnom nivou na prirodu i ekosisteme granica izmedu ova dva termina postaje sve nejasnija. Tokom svojih aktivnosti, koje mogu biti urbanizacija ili eksploatacija, čovek menja prirodno okruženje i to često tako što narušava prirodnu okolinu. Izgradnjom hidrocentrala i akumulacija, sečom šuma, pošumljavanjem, eksploatacijom mineralnih sirovina, stvaranjem deponija, emisijom gasova, nuklearnim probama i dr., čovek utice na promenu čitavih područja. Kao rezultat čovekovih aktivnosti dolazi do promena ili narušavanja ekosistema i klimatskih promena na lokalnom i globalnom nivou.

Životna sredina se može posmatrati kao petokomponentni sistem koji čine:

• atmosfera
• hidrosfera
• litosfera
• zemljište
• organizmi

Svaki od ovih elemenata povezan je jedan sa drugim ali se radi lakšeg registrovanja i praćenja promena oni posmatraju odvojeno.

ODRŽIVI RAZVOJ:

Kreatori ekonomskog i društvenog razvoja na globalnom i lokalnom nivou, danas se trude da reše dva naizgled suprotstavljena problema: zahtev za kvalitetnijim životom i zahtev za zaštitom životne sredine. Intenzivan privredni razvoj često dovodi do narušavanja ravnoteže u prostoru i izaziva konflikte izmedu različitih interesnih grupa. Zbog toga je neophodno naći načine i modele da se razvoj ostvaruje bez degradiranja ili iscrpljivanja onih resursa na kojima isti i počiva. U prošlosti su ekonomski faktori često dobijali primat nad životnom sredinom. Sa ekspanzijom industrijske revolucije u drugoj polovini 19. veka, kada je životna sredina bila ugrožena kao nikada ranije, pojavile su se prve ozbiljnije ideje o njenoj zaštiti. Pojam održivog razvoja prvi put se pominje još davne 1713. godine u vezi sa održavanjem šuma. Odnosi se na meru u kojoj su pošumljavanje novim sadnicama i seča šume u direktnoj zavisnosti, što znači da se sme poseći samo onoliko stabala koliko je novih sadnica zasađeno. Ovaj ekološki princip može se primeniti na različita prirodna bogatstva i ekološke sisteme. Radi se o odnosu prema prirodnim bogatstvima koji je orijentisan ka budućnosti. Godine 1983. od strane UN formirana je Svetska komisija za životnu sredinu i razvoj (World Commission on Environment and Development - WCED) - "Bruntlendova komisija". Komisija je 1987. godine objavila izveštaj "Naša zajednička budućnost" (Our Common Future) u kome se razvoj prvi put definiše ne kao samo ekonomska kategorija, već i humana, a pre svega ekološki održiva kategorija. Izveštaj ukazuje na dalekosežne posledice koje na životnu sredinu mogu imati nekontrolisani ekonomski i populacioni rast i na potrebu definisanja i primene koncepta održivog razvoja. Održivi razvoj je definisan kao: "razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe". Ova definicija je i danas široko prihvaćena.

Izvor: akademijazakme.edu.rs

Priredio: Bojan Todorović III-4

Svetski dan energetske efikasnosti se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna).

Izvor: www.efikasnost.com

Pripremio: Tomislav Milunov, II-7