Sume kao pluca planete

Posledice klimatskih promena za koje je kriv samo čovek, trpe sva živa bića na planeti, ali su reakcije biljaka posebno važne jer su one glavni regulatori globalne klime kao kamen temeljac kruženja ugljen-dioksida.

Teško je precizno predvideti sve posledice za ekosistem planete, ali je realno pretpostaviti da će posledice globalnog zagrevanja biti pogubne za mnoge biljne vrste.

Najviše će stradati one izolovane kao što su arktičke, alpske i islandske koje „nemaju gde da odu“ kao i primorske biljke koje će biti potopljene zbog podizanja nivoa mora.

Najgori scenario se ostvaruje:

• U zelenom svetu planete posebno mesto zauzimaju šume. One deluju kao skladišta ugljendioksida i tako pomažu da se umanji štetno dejstvo emisije ugljendioksida.
• U tome prednjače tropske šume Amazonije koje su zbog toga dobile premoćan naziv – pluća planete.
• One su najveće na svetu i iz njih je dolazilo najviše kiseonika. U eri globalnog zagrevanja, ovaj prirodni vazdušni filter je proglašen jednom od šest najugroženijih tačaka na Zemlji. Amazonska džungla apsorbuje značajne količine ugljen-dioksida i ako ona postane savana, ili čak samo obična šuma, to će izazvati katastrofalno ubrzanje globalnog zagrevanja.
• Dve suše koje su je pogodile u proteklih pet godina učinile su da Amazonija od najveće oaze kiseonika na svetu i sama postane rezervoar otrovnih materija. Tako se ljudski rod našao u beznadežnoj situaciji – štetni gasovi su uzrok suše, a onda uginulo drveće vodi ka emisiji novih gasova, zbog čega ponovo dolaze suše. I tako u krug!

Istina, povećanje temperature i promena vremenskih prilika samo po sebi neće dovesti do potpunog uništenja prašume. Međutim, i česte suše i požari su već ozbiljna pretnja, a prema nekim naučnicima, u dvadeset prvom veku bi se mogao desiti najgori scenario – nestanak šuma u istočnoj Amazoniji.

Izvor: kakopedija.com

IAE izveštava da je prošlogodišnje ispuštanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte prevazišlo 30 gigatona, što je za pet odsto više od ranijeg rekorda 2008.

Loše vesti očekuju delegate iz oko 180 država na početku dvonedeljnog skupa o klimatskim promenama koji danas počinje u Bonu čiji je cilj postizanje novog svetskog sporazuma o globalnom otopljavanju.

Ispuštanje štetnih gasova raste umesto da se smanjuje uprkos dvadesetgodišnjim naporima, i dostiglo je rekordne razmere, navodi se u najnovijem izveštaju Medjunarodne agencija za energiju (IEA).

Druge neprijatne teme na konferenciji uključuju nuklearnu nesreću koju je u martu izavao cunami i koja je po svoj prilici skrenula Japan sa puta ambiciozne borbe protiv klimatskih promena.

Nesreća je primorala druge zemlje, kao što je Nemačka, da ubrzaju programe zatvaranje nuklearnih elektrana koje, bez obzira na zamerke, ne ispuštaju gotovo nikakve količine ugljendioksida.

Uprkos širenju obnovljive energije u svetu, IAE izveštava da je prošlogodišnje ispuštanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte prevazišlo 30 gigatona, što je za pet odsto više od ranijeg rekorda 2008.

Sa energetskim ulaganjima koja su zarobljena u infrastrukture povezane sa ugljem i naftom, stanje će se malo promeniti tokom iduće decenije, kaže agencija.

Iznete brojke su ozbiljna zapreka nadama da će se povećanje prosečne temperature na Zemlji ograničiti na dva stepena iznad predindustrijskog nivoa, kaže Farih Birol, vodeći ekonomista IAE-a.

Veći rast temperature od tog, kažu naučnici, mogao bi da vodi ka katastrofalnim klimatskim premećajima koji bi ugrozili snabdevanje vodom i svetsku poljoprivredu, izazvali češće i razornije oluje i podizanje nivoa mora koje bi ugrozilo priobalja.

Skup u Bonu će pripremiti godišnju konferenciju UN koja se krajem ove godine održava u Durbanu, u Južnoj Africi. Očekuje se da će forum u Durbanu biti, čak više nego prethodnih godina, glavno poprište sudara između bogatih zemalja i sveta u razvoju.

Siromašne države kažu da bogati, čije industrije zagađuju atmosferu poslednjih preko 200 godina, ne čine dovoljno da smanje buduće zagadjenje.

Izveštaji objavljeni pred sastanak u Bonu podržavaju taj stav. Pokazalo se da su zemlje u razvoju opterećene sa 60 odsto obećanog smanjenja.

Izvor : (Beta-AP)

Pripremila: Natalija Đorđević III-4