O energiji smo u toku školovanja naučili da je to sposobnost tela da izvrši rad. Definicija je sasvim na mestu, a kada se sa đacima povede ozbiljnija rasprava, onda oni imaju različita shvatanja zbog ponekad pogrešnog pristupa pojmu energije iz različitih uglova gledanja. Bio sam često u prilici da sa mladim ljudima razgovaram o domaćinskom trošenju energije, što, po mom mišljenju, treba praktikovati u svim nastavnim sadržajima gde se ukaže prilika.

Razvijenost i standard jednog društva gleda se i po utrošku energije u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Šta onda znači pametno trošenje energije ako želimo razvoj i napredak!? To znači domaćinsko ponašanje i kada smo najbogatiji. Čoveka treba od malena naučiti na štednju energije i drugih resursa gde god je moguće, a da to bitno ne utiče na kvalitet njegovog života. Krenimo od onog svakodnevnog. Da li je potrebno da u večernjim satima svetli luster sa nekoliko klasičnih sijalica, ili da je u hodniku celo veče upaljeno jako svetlo, odnosno da tako jako svetlo bude i pri gledanju TV u dnevnoj sobi? Zapitajmo se da li je potrebno da nam računar radi i kada ga ne koristimo, pošto danas imamo jake i moćne mašine koje imaju snagu i po nekoliko stotina vati (W). Iako ga ne upotrebljavamo, on troši struju ukoliko je uključen. Dokazano je da postoji potrošnja i sa uključenim adapterom za mobilni telefon, sa TV i drugim uređajima koji su na režimu čekanja (“Stand By”), jer u tom stanju radi ispravljačka elektronika uređaja. Pošto volim eksperimentisati, probao sam da jedan mesec koristim uzastopno i često istovremeno tri računara, tako da budu uključeni po ceo dan sa snažnijim pojačalima za zvuk. Računica je pokazala da to nije ekonomično i da se i tu može itekako uštedeti. Ako koristimo više uređaja na jednom mestu dobro ih je napajati preko kvalitetnog kabla sa više utičnica koji na sebi ima prekidač. Primera radi, mogu to biti TV, DVD, radio, punjač mobilnog telefona, kompjuter, pojačalo. Kada većinu ne koristimo, pametno je prekinuti napajanje svih uređaja. Za TV je to dobro zbog razmagnetisavanja ekrana, a za ostale uređaje korisno zbog produženja veka trajanja, jer prilikom kvarova usled padova napona najčešće strada stepen za napajanje koji lančano može dovesti do kvarova drugih modula i komponenti. Poznato je da se na računarima najčešće javljaju kvarovi u napajanju zbog neminovnog sušenja elektrolita.

Najveća ušteda energije može se ostvariti kod jačih potrošača, kao što su električni bojleri, štednjaci, grejalice, termo-peći, veš mašine i drugi aparati. Prostor u kome boravimo ne treba grejati do visokih temparatura, kada smo prinuđeni da otvaramo prozore. Razlika od samo pet stepeni dovodi do velikih ušteda. Veliku uštedu pravimo ako u stanu, ili na kući imamo dobru termo-izolaciju. Bojler, kao veliki potrošač struje, treba uključivati u NT režimu struje i ne držati ga stalno uključenim. Sa vodom na visokoj temperaturi on, zbog veće temperaturne razlike, brže predaje toplotu svojoj okolini, bez obzira na prisutnu termo-izolaciju cevi i kazana. Termo-peći su veliki potrošači električne struje, tako da je pametnije da ih zamenimo nekim savremenijim načinima grejanja. Najbolja varijanta je da se greje prostor dok smo prisutni u njemu, a kada nismo da to bude neka minimalna sobna temperatura. Sa regulatorima temperature i ta varijanta je izvodljiva, čime se značajno štedi električna energija.

Na kraju, hteli ili ne, moramo se oslobađati klasičnih sijalica sa grejnim vlaknom koje nisu ekonomične, sve su skuplje, kratko traju, greju i, po pitanju svetlosti, imaju nizak koeficijent korisnog dejstva. Danas tržište nudi daleko bolja rešenja sa sijalicama koje duže traju, ne greju, daju prirodniju svetlost , a tu su i regulatori napona i odvojeni prekidači za pojedine grane strujnog kola. Baterije koje se ne mogu puniti možemo zameniti NiCd, ili litijum-jonskim baterijama (akumulatorima), koje dugo traju i veoma su ekonomične (preko hiljadu punjenja). Bolje su rešenje od skupih alkalnih baterija, a koristimo ih u različitim uređajima. Racionalna potrošnja električne energije preći će u naviku ako se tome učimo na ličnom primeru, odnosno od zabavišta i osnovne škole, pošto mladi koriste uređaje koji nisu zanemarljivi po pitanju potrošnje. Stariji su, u svakom slučaju, svesni činjenice da plaćanje energenata predstavlja značajnu stavku kućnog budžeta.

Sunce – najstariji izvor energije na zemlji i večita inspiracija ljudi. Još od pamtiveka najveći strahovi ljudi su bili vezani za apokaliptično gašenje sunca, a samim tim i gašenje života na zemlji. Taj strah je opravdan, jer gubitak sunca ne znači samo gubitak svetlosti, već apsolutno svega što poznajemo.

Sa svojom masom i temperaturom oko 5800K, Sunce predstavlja ogroman resurs koji nije iskorišćen, bukvalno, ni jedan procenat. Iako je udaljeno oko 150 miliona kilometara od Zemlje, sunčevo zračenje je toliko veliko da na površinu naše atmosfere pada 1,8 x 10¹⁷W sunčevog zračenja, a polovina od toga dospe do površine zemlje. Ovolika energija se može koristiti na razne načine, između ostalog i za generisanje električne energije.

Razvojem tehnologije, napredovali su i materijali za PV (foto-naponske) panele za generisanje električne energije. Iako nam sunčeva energija stiže besplatno, konvertovanje sunčeve energije u električnu košta. Osnovna ideja jeste da se cena sistema za pretvaranje sunčeve energije u električnu što je moguće pojeftini, uz podizanje efikasnosti samog sistema. Ovaj izazov je veliki za proizvođače, jer je potražnja za što boljim materijalima i sistemima i dalje u toku. Dok se nauka i proizvođači trude da pojeftine dobijeni kWh na manje od jednog dolara kapitalnog ulaganja, eksperti u oblasti solarne energije se slažu da je pitanje energetske efikasnosti sistema zapravo pitanje površine koja se koristi za postavljanje npr. solarnih PV panela.

Kao i ostale zemlje u razvoju, i Indija pokušava da obezbedi dovoljno energije za svoje stanovništvo i privredu, ali i da odmene velike termoelektrane pogonjene na ugalj koji nije najboljeg kvaliteta i pravi veliki ekološki problem u zemlji. Zato se ogromna sredstva ulažu u zelene tehnologije, pa samim tim i u solarna postrojenja. Koristeći povoljne klimatske uslove sa preko 300 sunčanih dana, vlada Indije je pristupila ambicioznom planu razvija solarnih sistema, kojim će sa 1686,44 MW postrojenja (Mart 2013.) realizovati dodatnih 10.000 MW do 2017, na 20.000 MW novih postrojenja do 2022. godine. Ovako ambiciozan plan pokušaće realizovati se samo pomoću postrojenja sa PV panelima, već i sa solarno-termalnim sistemima.

Većina ovih postrojenja je planirana u sušnim do pustinjskim oblastima na zapadu zemlje, u saveznim državama Radžastan i Gujarat. U Radžastanu je i trenutno najveća proizvodnja, a instalirana postrojenja su ukupne snage od 510,25MW. Najveći projekat koji je u realizaciji trenutno jeste Charanka Solar Park, u saveznoj državi Gujarat. Trenutno pomoću PV panela proizvodi 214MW, ali je ukupna planirana proizvodnja od 856,81MW. Park je smešten na ukupnoj površini od 2.000ha i od njega se očekuje da sačuva atmosferu za oko 8 miliona tona ugljen-dioksida. Planiran je završetak radova do početka 2014. godine.

Gde smo mi u ovoj priči i brojkama? Mi smo na samom početku, cifre su skromne, a planovi veliki. Najavljena izgradnja postrojenja od 1.000MW se raspršila poput mašte, ali nam opet nekako ostaje da se nadamo da će se jedan takav impozantan projekat realizovati. Koji sistem koristiti i šta raditi, Nemci su već trasirali, a tu trasu prate mnogi drugi. Srbija sa svojih 1.400W/m2 sunčevog zračenja (poređenja radi, u Nemačkoj je taj prosek oko 1.000W/m2) ima solidan potencijal za proizvodnju, pogotovu u jugozapadnoj i južnoj Srbiji (Pešterska visoravan i Toplički okrug). Korišćenjem dobrih iskustava zemalja koje su daleko otišle u ovoj oblasti i pametne politike prema zelenih tehnologijama, može se očekivati da Srbija podigne proizvodnju „čiste“ električne energije, u skladu sa evropskim propisima i normama.

Pretpostavljamo da, pored svih fantastičnih stripova koji su izašli u poslednjih 30 godina i beskrupuloznog razvoja devete umetnosti, još uvek postoje oni koji veruju da su stripovi (kako bi to drsko rekao Robert Kramb) "smeće koje prave zli ljudi". Ovom prilikom, želeli bismo svima njima da poručimo da ni najmanje nisu u pravu.

U ovom tekstu, predstavićemo vam jednu sjajnu ideju i ništa manje zanimljivu realizaciju. Pre svega, ovom prezentacijom želeli bismo da dokažemo da strip može biti jedan zaista moćan i pristupačan medij za razmenu dobrih ideja, a to je lekcija koju su uspeli da shvate upravo mlađi naraštaji.

O čemu se, dakle, radi?
Ovog leta je u selu Plemetina na Kosovu održana internacionalna razmena"Art in Action 2" na kojoj se našlo oko 40 učesnika, što lokalnih, pa tako i gostiju iz inostranstva. Cilj ovog projekta bilo je kreiranje kreativne kampanje za ljudska prava i to kroz umetničke radionice stripa i stop-motion filma. Omladina i volonteri koji su se okupili na ovoj razmeni odlučili su da javno iznesu svoja mišljenja o problemima poput isključenja iz društva, otežanja slobode kretanja i problema životne sredine.

Ovaj skup je uz pomoć Volonterskog centra Vojvodine i društva SCI Germany organizovala nevladina organizacija GAIA koja se zalaže za međuljudsku toleranciju i solidarnost, socijalnu pravdu i širenje ekološke svesti. Pored toga, GAIA organizuje razne edukacione programe, seminare, festivale i razmenu volontera širom Evrope, a posebno je zainteresovana za integraciju manjinskih grupa u društvo. Umetnička kampanja koja podržava slične ideje, ovog leta bila je osmišljena tako da kroz dva dominantna umetnička izraza - strip i stop motion, pruži svojesvrsan odgovor na probleme kojim se pomenuta organizacija bavi. Početna ideja ovog projekta bila je skretanje pažnje na problem mobilnosti i izolovanosti Roma koji su na tom području podvrgnuti diskriminaciji na svim nivoima, kao i sve ono što primećujemo kao izazove u sredini u kojoj živimo. Međutim, veliki broj elektrana i fabrika koje se nalaze u neposrednoj sredini romske mahale u kojoj su učesnici ovog skupa bili smešteni, ostavio je veoma jak utisak na njih, što je rezultiralo time da glavni fokus ovog projekta postane problem očuvanja životne sredine.

Strip o kojem je ovde reč zove se "Hungry for energy", a njegovi autori su učesnici pomenute razmene. Strip se bavi problemom očuvanja životne sredine i odgovara na pitanje šta je ekologija i u čemu leži njen značaj. Radionicu je vodila Ivana Mitrović iz Novog Sada koja se amaterski bavi stripom i crtanjem, kao i Pjotor Obuchoff, gost iz Nemačke, koji se bavi prvenstveno bavi street art-om. Album je koncipiran kao kolekcija nekoliko različitih pričica od kojih svaka govori na zadatu temu. Svaka od tabli napisana je na četiri različita jezika: na srpskom, romskom i albanskom, tj. jezicima sredine u kojoj je održan ovaj projekat, kao i na engleskom jeziku.

Internacionalna razmena volontera, Art in action, održaće se i sledeće godine, ali fokus kampanje, njen koncept i izraz još uvek su nepoznati.

Izvor: happynovisad.com

Priredio: Stefan gašić, III-2