25. Nov, 2020.

Planovi su u toku za izgradnju hajteh mini-grada van grada Pariza, Francuska. Kao i svi dobri egzibistionički arhitektonski planovi, zadatak projektovanja grada od 0,8 kvadratna kilometara sa maloprodajnim, kulturnim i poslovnim objektima je dat na konkurs. Na konkursu je pobedio tim biroa Bjarke Ingels Group (BIG), koji je predstavio svoju viziju razvoja mini grada sa zelenim krovovima nazvan EuropaCity, koji izgleda slično kao srušeni i zarasli NLO.Razvoj se planira za „izuzetno dobro povezanu“ lokaciju između Pariza i obližnjeg Ruasija, u blizini aerodroma Šarl de Gol. Lepi kompjuterski renderi koji je ustupio biro BIG sugerišu da će EuropaCity biti veliki, okrugli, zeleni i brežuljkasti. Zamislite tržni centar van grada sa ogromnim parkom na krovu i koji je ušuškan u zemlju na strateškim mestima. Uradite to i imaćete skoro savršenu viziju EuropaCity-ja na umu. (Ili prosto možete pogledati fotografije i pokvariti igru.).Taj krov se sastaje sa terenom na suprotnim krajevima ravoja i obezbeđuje da zeleni koridor povezuje zelena polja na obe strane, kao i rezbarenje jasne linije lokacije od tih polja do samog Pariza. Ovo je pametni primer urbanističkog planiranja.

Naziv EuropaCity potiče iz pet različitih zona koja će svaka biti tematska prema oblastima u Evropi. Biro BIG ih opisuje kao odgovor EuropaCity-ja na La Ramblu, Regent ulicu i Šanzelize. Plan je da svaki od pet regiona koristi drugačiji izvor obnovljive energije. Internet sajt WAN izveštava da će se kombinacija geotermalne energije, solarne energije i biogoriva koristiti na lokaciji, što svakako zvuči kao mnogo više razmatrani pristup.EuropaCity će biti obuhvaćen sa pešačkim i biciklističkim kružnim avenijama, zajedno sa nekim oblikom elektrificiranog javnog prevoza. Modeli biroa BIG ukazuju na šinski sistem sa pojedinačnim jedinicama za porodice i manje grupe.

On će takođe uključivati veliki sistem za upravljanjem toplote koji će upotrebljavati otpadnu toplotu za grejanje bazena i sličnih prostora. Slično tome, postoji namena da otpadne vode budu uhvaćene i korišćene za navodnjavanje parkova i zelenih površina.Saopštenje za javnost arhitektonskog biroa BIG navodi da EuropaCity „kombinuje gusti grad sa otvorenim pejzažom, istraživajući urbane i zelene potencijale lokacije u isto vreme.“ Tema spajanja urbanog i ruralnog javlja se više puta u saopštenju biroa, ali gledajući na projekat biroa BIG, možda i postoji opravdanje korišćenja takve terminologije.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Svet arhitekture je figurativno skinuo kapu na Dan planete Zemlje u ponedeljak sa otvaranjem zgrade Bulliit centra u Sijetlu. Zgrada Bulliit centar ima za cilj da zadovolji rigorozni standard Living Building Design Challenge, koji gleda izvan projektnih kriterujuma i proverava zelene akreditive zgrade, uključujući energetsku samodovoljnost u toku jedne godine upotrebe zgrade. Ali, još važnije, njeni projektanti tvrde da je Bulliit centar najzelenija poslovna zgrada na svetu.Vodeća tehnologija na Buillit centru jeste krovna solarna mreža. Postavljena skoro ravna, mreža stvara niz nadstrešnica koje se produžavaju van gabarita zgrade. Tvrdi se da nagib od 5 stepeni kompromituje samo 10 odsto njihovog učinka, a omogućava dodavanje više panela na istoj oblasti.

Njujork Tajms izveštava da bi, na papiru, solarna mreža od 244kW trebala da bude dovoljna za 230.000kWh električne energije godišnje, što bi trebalo da bude dovoljno zahvaljujući činjenici da je zgrada mnogo efikasnija od sličnih poslovnih objekata. Bullitt fondacija ističe da Sijetl prima više sunčeve toplote od proseka u Nemačkoj, zemlji u kojoj su solarne instalacije u procvatu. Jedna od efikasnih mera koje su korišćene jeste maskimizacija dnevne svetlosti. Ono što je neobično jeste da Bullitt fondacija tvrdi da zgrada može raditi 90 odsto vremena bez potrebe za bilo kakvim električnim sijalicama (pošto je kancelarija, ona se prvobitno koristi tokom dana, što očigledno pomaže). Kada je to potrebno, detekcija prisustva, senzori dnevnog svetla i zatamljivanje obezbeđuje da se ne koristi više ravete no što je potrebno.

Zgrada takođe mora da prikaže samodovoljnost vode. U tom smislu objekat je opremljen suvim kompostirajućim toaletima i sistemima sa prikupljanje kišnice na krovu, koji usmerava vodu do podzemnog skladišta za prečišćavanje.Kako bi se usaglasio sa ostalim stavkama na listi Living Building Challenge, nijedan zabranjeni materijal, kao što je PVC, kadmijum, olovo i živa (tako da ne postoji fluoroscentno osvetljenje), nije korišćen u izgradnji. Zgrada je navodno prva zgrada srednje visine u Sijetlu od 1920-tih koja je koristila drvo za konstrukciju (sertifikovano od strane Saveta za upravljanjem šumama - FSC), koje je korišćeno zajedno sa čeličnim ramom. Zgrada je time, dakle, ispred svog vremena u onome što se čini kao procvat interesa u korišćenju drveta kao građevinskog materijala sa visokim performansama.

Iako su prozori zgrade automatizovani i motorizovani kako bi se regulisala unutrašnju temperatura, neki se mogu otvoriti i zatvoriti ručno, pružajući korisnicima prostora određeni stepen kontrole nad svojim okruženjem koji može da doprinese zadovoljstvu na radnom mestu. Bullitt centar takođe promoviše pešačenje, biciklizam i upotrebu javnog prevoza, pošto nema garažu u svom okviru. Biciklistička staza veličine tri garaže se nalazi na lokaciji. „Mi smo stigli do tačke u kojoj više inkrementalizam više ne funkcioniše“, rekao je predsednik Bullitt fondacije, Denis Hejs. „Mi moramo da napravimo gigantske korake - velike skokove - ka novim metodama obavljanja posla.“

Ovaj radikalni „novi način“ proteže se na dugovečnost zgrade. Za razliku od drugih savremenih poslovnih zgrada koje sada često imaju životni vek od pukih par decenija, Bullitt centar je projektovan i izgrađen da traje 250 godina. Zgrada je postala radni test slučaj za vlasti grada Sijetla kako bi preispitali svoje propise planiranja i podstakli održivi dizajn. Štaviše, Bullitt fondacija se nada da će zgrada predstavljati reper za projektovanje sličnih zgrada u severozapadnoj Americi, i ona deli lekcije naučene u izgradnji sa građevinskim stručnjacima i, naizgled, sa svakim ko je zainteresovan za projektovanje. Posetioci zgrade mogu da skeniraju QR kodove kako bi se upoznali sa aspektima projekta, uključujući i elektro i mašinske servisne puteve koji su, što je neobično, vidljivi umesto da su sakriveni od pogleda.

U razgovoru za Njujork Tajms, direktor fondacije Hejz je objasnio da ukoliko u roku od jedne decenije Bullitt centar i dalje ostane jedna od zgrada sa najboljim učinkom, ona neće opravdati svoju svrhu. Ovo je svakako stav vredan divljenja. Radujemo se da vidimo kako će budućnost izgledati, i da li će drugi projektanti nastaviti tamo gde su projektanti Bullitt centra stali.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Korišćenje energije deluje na životnu sredinu

Proizvodnja, transport i korišćenje energije u velikoj meri utiču na okolinu i  ekosisteme. Kod energije uticaj na okolinu je gotovo uvek negativan, od direktnih ekoloških katastrofa do indirektnih posledica (kao  što je globalno otopljavanje) Kako će energetske potrebe čovječanstva rasti u budućnosti  neophodne su mere kojima bi se uticaj eksploatacije i korišćenja energije na okolinu i zdravlje ljudi smanjio na najmanju moguću meru.

Racionalno korišćenje energije

  • Cilj smanjenje potrošnje energije uz zadržavanje rasta standarda i društvenog proizvoda
  • Racionalizacija, štedanja, stimulacija, obuka kadrova, informisanje, normativno i zakonsko regulisanje
  • Mere razvijenih zemalja kao posledica energetske krize:
    • Intenezivnije razvijanje sopstvenog energetskog potencijala,
    • Zamena uvozne energije energijom iz domaćih izvora gde je to opravdano
    • Stimulacija istaživanja i razvoja tehnologoje i tehnike
    • Stimulacija interesa za racionalno korišćenje energije
    • Donošenje propisa i standarda za sve korisnike energije
    • Ekonomske mere, politika cena, taksi, kreditna politika
    • Preispitivanje potrošnje u svim sektorimaLična i opšta potrošnja
    • Veća inertnost u realizaciji mera, mnogobrojnost potrošača, potreba za većim ulaganjima, slaba  zainteresovanost, potrebna je veća organizovanost u sprovođenju mera.

Izvor: www.rgf.rs

Upustvo priredio: Tomislav Milunov, II-7

U oblasti energetske efikasnosti Srbija za razvijenim zemljama zaostaje nekoliko decenija, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Radivoje Mitrović."Očekujem da talas koji je bio karakterističan za Evropu poslednjih desetina godina, tek stigne ovde i da će to biti podloga za novi investicioni ciklus, pre svega, u podizanje zgrada", kazao je Mitrović.

On je na međunarodnom simpozijumu "Obnovljivi izvori energije i zdrave zgrade" u Beogradu naglasio da je to šansa za velike kompanije, ali i mala i srednja preduzeća da razviju biznis, smanje troškove energije, ali i da se generalno podigne kvalitet života. Mitrović je naveo da je energetska efikasnost odavno jedna od aktuelnih tema i oblasti zbog svoje važnosti u ukupnom razvoju civilizacije i da predstavlja jednu od šansi za brži razvoj ekonomije i veće zapošljavanje. On je napomenuo da skoro nijedna oblast nauke u Srbiji nije u takvoj sprezi sa strukom i naukom kao što je to slučaj sa energetskom efikasnošću.    

Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za energetiku Slobodan Petrović, složio se da smo u oblasti obnovljivih izvora energije mladi i tek na početku, jer tek nekoliko godina primenjujemo te tehnologije. U našem sistemu već radi 30 obnovljivih izvora energije, ali njihova snaga je simbolična, ukazao je Petrović na skupu u organizaciji PKS, Društva za klimatizaciju, grejanje i hlađenje Srbije i Centra za održive i zdrave zgrade Univerziteta Ksung Hee iz Južne Koreje.

On je podsetio da naša zemlja do 2020. godine mora da ispuni preuzetu obavezu da 27% ukupne energije u upotrebi bude iz obnovljivih izvora.

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Novi projekat CEFIX-a “Stvaranje preduslova za ekonomsku revitalizaciju kroz energetsku efikasnost” odobren od strane Švajcarske agencije za razvoj i saradnju - “SDC”

Centar za energetsku efikasnost – “CEFIX”, uz pomoć donatora Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), počinje sa implementacijom projekta “Stvaranje preduslova za ekonomsku revitalizaciju kroz energetsku efikasnost”.

Implementacija projekta  trajaće 9 meseci i biće implementiran na prostoru nekih od opština Južnog Banata. Ukupna vrednost projekta je 2.549.000 dinara.

Ciljevi projekta su: promocija pojma energetske efikasnosti kao sredstva za ekonomsku revitalizaciju, edukacija o mogućnostima unapređenja energetske efikasnosti na svim aspektima života, izrada analize stanja u energetici na teritoriji opštine korisnika, izrada strategije ekonomske revitalizacije opštine korisnika kroz unapređenje ekonomske efikasnosti, a na samom kraju, kao finalni cilj, vrši se izrada studije slučaja kao edukativnog materijala koji bi kao pilot projekat približio koncept unapređenja energetske efikasnosti ostalim lokalnim samoupravama na području Srbije.   

Švajcarska ulaže oko 2,8 milijardi švajcarskih franaka godišnje u borbu protiv siromaštva i unapređenja privrednog razvoja zemalja u razvoju, kako istočne Evrope, tako i Zajednice nezavisnih država (CIS). Dve savezne kancelarije, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i Državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO), zajednički sprovode program saradnje vezan za međunarodni razvoj u ime Švajcarske konfederacije. Cilj programa saradnje je da podrži napore Srbije u evropskim integracijama doprinoseći socijalnom uključenju i smanjenju siromaštva, kao i povećanju konkurentnosti privrede Srbije. Četiri ključna domena saradnje su: ekonomski razvoj, vladavina prava i demokratije, obrazovanje, energetska efikasnost i obnovljiva energija.

CEFIXov projekat se bavi sa dva od četiri ključna domena saradnje: ekonomskim razvojem i energetskom efikasnošću.

Potreba za ovakvom vrstom pomoći lokalnim zajednicama više je nego očigledna ako se ima u vidu da je energetska efikasnost u Srbiji izuzetno niska u poređenju sa prosekom u svetu i u zemljama EU. Srbija troši 2,5 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda od svetskog proseka i 4 puta više od proseka u zemljama EU. Domaćinstva u Srbiji troše preko 2,5 puta više energije po kvadratnom metru stambenog prostora od severnih zemalja EU. Raspoloživi izvori energije u Srbiji su daleko ispod svetskog i evropskog proseka, stoga je Srbija veoma zavisna od uvoza energenata, čak 33,6 procenta uvozi! Takođe emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora iznosi 76%.

Zbog svega toga, privreda proizvodi robu koja nije konkurentna, domaćinstva plaćaju veće račune, dok država odvaja više finansijskih sredstava za uvoz struje, gasa i drugih energenata. Tako smo postali evropski šampioni u neracionalnoj potrošnji energije koju, čak i za javnu rasvetu, trošimo 50 odsto  više nego zemlje EU. Hroničan nedostatak sredstava i preopterećenost opštinskih budžeta uzrokuju smanjenje raspoloživih sredstava za osnovne tekuće troškove i održavanje svih lokalnih institucija (obdaništa, škola, institucija kulture) kao i pomoć socijalnim institucijama, zdravstvu itd.

Promocijom ovog koncepta, konkretnom analizom i izradom akcionog plana, opština korisnik će dobiti koristan alat koji će omogućiti rasterećenje sadašnjih budžeta i generisati slobodna sredstva koja će biti preusmerena na ostale potrebe i/ili ostale projekte neophodne za unapređenje kvaliteta života lokalne samouprave.

Samosklapajuća sferična kuća možda zvuči kao jednostavna ideja, ali osnivači Ekinoid projekta su izuzetno ambiciozni. Smatra se da će svetska populacija dostiči 9 milijardi do 2050. godine, a za smeštaj nekih 2 milijarde dodatnih ljudi, Ekinoid projekat predlaže upotrebu pop-up gradova od sferičnih mahuna koje mogu da prime do 10.000 ljudi u isto vreme u nekim od najsurovijih mesta na planeti Zemlji.Sferne kuće mogu zvučati kao trik, i kao neefikasno korišćenje prostora, ali projektanti smatraju da sfera pruža veliku strukturalnu snagu, dok značajno smanjuje količinu sirovina neophodnih za svaku sferu.Veruje se da će Ekinoid kuće biti napravljene bilo od čelika ili od lepljenog laminiranog drveta, koji će biti izolovan ili odeven u odnosu na lokaciju. Pustinje Australije, Sibira, Mongolije i Afrike su zrele za Ekinoid gradove, kako piše na sajtu projekta. Ravnice podložne poplavama, takođe, bi postale održive sa dodatkom Ekinoid gradova, tvrdi se na sajtu. Kao što je često slučaj, vanmrežno snabdevanje energije će biti potrebno da bi projekat funkcionisao. Na sajtu projekta se navodi da će eolska i solarna energija biti korišćena za energetske potrebe, sakupljanje kišnice i prečišćavanje otpadnih voda za dobijanje vode, izgrađeni sistem tretmana kanalizavije i kompostiranja za odlaganje neizrecivog, i hidroponske bašte za gajenje hrane. Avaj, nijedna količina opreme za sakupljanje kišnice će zaista učiniti da kiša pada: što je možda nešto što treba uzeti u obzir pre nego kupite kuću u Ulici kaktusa u Sahari.Tvrdi se da jedan Ekinoid može biti izgrađen za nedelju dana od strane ekipe od četvoro, uključujući i veštog organizatora. Tvrdi se da nakon izgradnje jedne sfere, ovi radnici postaju stručni, i da su u stanju da nadgledaju izgradnju drugih sfera. Na ovaj način, stanovnici Ekinoid grada bi gradili svoje domove (sa jednom ili dve dizalice kako bi istovarili i pomerili montažne setove kada se dostave). Ekinoid projekat trenutno traži saradnike u akademskim krugovima: studenti dobijaju predmet istraživanja, Ekinoid projekat dobija neku vrstu studija izvodljivosti zauzvrat. Namera je da Ekinoid kuće budu što je moguće više pristupačne, i postoji nada da bi svi neophodni materijali mogli biti prefabrikovani po ceni od 50.000 funti.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Ova privatna lovačka kuća tiho izranja iz zemlje kao kamen koji je pokriven sa zemljom i mahovinom, i nalazi se blizu grada Lednice u Češkoj. Projektovana od strane češkog biroa Basarch, lovačka kuća je ukrašena sa zelenim krovom i završena sa izloženim kamenim zidom. Iako možda ne odobravamo namenu ove kuće, ne možemo a da se ne divimo projektu i jednostavnoj paleti materijala koji su korišćeni.Privatna lovačka kuća biroa Basarch nalazi se u lovočuvarskom području blizu grada Lednice na jugu Češke. Jedna strana linearne kuće je ukopana kako bi je zaštitila od buke obližnjeg autoputa. Zeleni krov raste i pokriva dom kako bi ga dodatno obložio i zaštitio, pružajući mu istovremeno veću izolaciju. Ukopavanje i zeleni krov efikasno zamenjuju zeleni prostor koji je skinut kako bi se izgradila kuća, pružajući infiltraciju kišnice i prirodno stanište za biljke i životinje.Jedna izložena strana je izgrađena od gabionskih korpa punjenih kamenom i staklenim zidovima pune visine. Ovaj eksterijer čini da kuća deluje nalik velikom kamenu prekriven travom na livadi, dok kamen pruža mnogo termičke mase koja pomaže regulaciju unutrašnje klime. Trem ima veliki prostor za skladištenje ogreva, koji se koristi za grejanje kuće preko šporeta koji je unutra. Veliki svetlarnik u zelenom krovu preplavljuje unutrašnjost sa dnevnom svetlošću. Enterijer je oskudan i jednostavno dekorisan sa belim zidovima i drvenim nameštajem. Nama u redakciji se definitivno ne dopadaju trofeji životinja korišćeni kao dekor, ali možemo da cenimo dobar projekat ukopane kuće sa zelenim krovom.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Stojeći na ulazu u luku u blizini Univerziteta Kralja Abdulaha za nauku i tehnologiju u Saudijskoj Arabiji (KAUST) nalazi se KAUST Breakwater Beacon, savremena intrepretacija svetionika koji služi kao mesto okupljanja zajednice. Projektovan od strane biroa Urban Art Project (UAP), toranj visok 60 metara je saćasti obelisk izgrađen od prefabrikovanih betonskih blokova. Pored toga što ima ulogu doslovnog svetionika za univerzitet, kula je takođe prirodno hlađeni prostor za društvene događaje i proslave. Saćasti obrazac je stvoren korišćenjem prefabrikovanih betonskih blokova kako bi se formirala kolekcija šestougaonih sekcija. Unutra je prostorni atrijunm osvetljen prirodnom svetlošću zahvaljujući prigušenom senčećem efektu koji obezbeđuje omotač. Zgrada takođe prirodno hladi sama sebe uz pomoć povetarca i efekta dimljaka, koji izvlači topao vazduh nagore i napolje, dok dovodi hladniji vazduh sa okeana. Noću je toranj osvetljen iznutra i sija kroz saćaste blokove, preuzimajući ulogu svetionika za brodove u toj oblasti. Biro UAP je imao pomoć biroa Bureau & Proberts u projektovanju, firme Norman Disney & Young za osvetljenje i firme Robert Bird Group za inženjering.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4

Prvi pasoš energetske efikasnosti u Srbiji dobila je danas zgrada u beogradskom naselju "Stepa Stepanović". Ta zgrada je svrstana u energetski razred "C", s godišnjom potrošnjom od 56 kilovat sati po kvadratnom metru, što je za dve trećine manje od proseka u Srbiji.

Dodeli energetskog pasoša prisustvovali su ministar građevinarstva i urbanizma Srbije Velimir Ilić i direktor Građevinske direkcije Srbije Nebojša Šurlan. Ilić je kazao da se u Srbiji rasipa 60% energije, a energetska efikasnost je jedan od uslova prosperiteta zemlje. Istakao je da je bitno da, pored izgradnje novih objekata koji moraju biti energetski efikasni, što pre počne rekonstrukcija starih objekata. "Jedna studija je pokazala da se zbog energetske neefikasnosti u zgradarstvu godišnje gubi energija vrednosti Kostolca“, kazao je on.

Ilić je rekao da bi domaća građevinska industrija mogla da zaposli 100.000 ljudi koji bi se bavili samo sprovođenjem energetske efikasnosti i izolacijom objekata. Dodao je da država razmatra modele pomoći građanima za izolaciju zgrada, ugradnju kvalitetne stolarije i efikasnih sistema grejanja.

Iz Građevinske direkcije Srbije su naveli da je u toku procedura izdavanja energetskih pasoša za sve zgrade u naselju "Stepa Stepanović", gde objekti imaju termičku izolaciju i stolariju koja štedi energiju, a sistem grejanja omogućava svakodnevno očitavanje potrošnje i regulisanje temperature u prostorijama.

Primena pravilnika o energetskim pasošima za zgrade, koji će pokazivati potrošnju energije u objektima na godišnjem nivou, počela je oktobra 2012 godine. To je prvi put da se u Srbiji primenjuje takav propis čiji su ciljevi ušteda energije i očuvanje životne sredine.

Energetski pasoši biće obavezni, nijedan novi objekat neće moći da dobije upotrebnu dozvolu ili da bude uknjižen, ako vlasnici ne poseduju taj dokument.

Procenjeno je da će uvođenje energetskih pasoša poskupeti izgradnju za oko pet procenata, ali povraćaj sredstava uloženih u energetsku efikasnost, može da se očekuje za pet do šest godina kroz manju potrošnju energije.

Primena energetskih pasoša za objekte trebalo bi da poveća energetsku efikasnost u Srbiji u narednih pet do sedam godina za 2%.

Izvor: ekokuce.com

Uvijek će nas dočekati neki semafor

Ne bi li bilo logično da se svi ponašamo malo pažljivije i za volanom, pazeći na potrošnju? Najviše se može uštedjeti u gradskoj vožnji, ako se ne damo  isprovocirati.

Štedljiva, pažljiva ekološka vožnja nije puzanje po cesti i ometanje prometa. To nije samo izbor zelenih fanatika, škrtih i ljudi koji ne vole ili ne znaju voziti. Suprotno - to je izbor razumnih i dobro informiranih vozačica i vozača. Ekološka vožnja, istina, traži koncentraciju i proaktivnost, no prednosti su brojne: od ugodnijeg i opuštenijeg putovanja s manje stresa, do uštede goriva.

Dok su vozila na električni pogon još uvijek dosta skupa, to je naš doprinos i vlastitom proračunu i planetu. Pazeći kako se ponašamo na cesti, gorivo koristimo na najbolji način, štedimo i manje zagađujemo okoliš.

Najviše se može uštedjeti u gradskoj vožnji, pod uvjetom da pratimo promet, vozimo ravnomjerno i ne damo se isprovocirati. Uostalom, svi ćemo se vjerojatno susresti na sljedećem semaforu. Prema jednom od brojnih istraživanja provedenom u Europskoj uniji, prosječna brzina kretanja središtima europskih metropola je 21,71 km/h. U Zagrebu je malo viša, ali ne toliko da bi se isplatilo jurcati i voziti nedopuštenih 80 km/h jer će nas uvijek dočekati neki semafor ili kolona.

Osvrnemo li se na automobile po gradskim prometnicama, najčešće u njima vidimo samo vozače. Kad bi u automobilu bila još jedna osoba, udvostručila bi se energetska učinkovitost, neovisno o tehnici vožnje. Kad se poboljša i tehnika, uštede su znatne - prema jednom nizozemskom istraživanju, u godini dana može se uštedjeti od 15 do 25 posto goriva, a onda i novca.

I buka je zagađivač  

Iako to često zaboravljamo, buka je jedan od većih uzroka zagađenja u Europi, posebno kad je riječ o cestovnom i zračnom prometu. Europske studije pokazuju da je samo u zemljama EU buci iznad 55 dB - koju uzrokuje promet - izloženo više od 120 milijuna ljudi. Normalna razina buke smatra se ona do 50 dB, a buka iznad 60 dB može imati opasne posljedice za psihičko i psihološko zdravlje.

Što auti imaju s tim? Pa, količina buke koju stvara jedan automobil vozeći s 4000 okretaja u minuti jednaka je buci koju stvara čak 32 automobila koja voze s 2000 okretaja u minuti! Taj broj okretaja, 2000, upravo je onaj režim rada motora koji instruktori ekovožnje preporučuju za dizeleske motore. Kad je riječ o benzincima, čarobna je brojka 3000 okretaja u minuti. Evo što još savjetuju.   

  • Krenuti na vrijeme: putovanje, makar i do posla, treba isplanirati i krenuti na vrijeme. Inače vožnja neće biti opuštena, a ni štedljiva.
  • Pravilo prve brzine: u prvoj se vozi maksimalno jednu dužinu vozila.
  • Bez naglih poteza: lagano ubrzavanje, kretanje bez gasa (moderne tehnologije i to omogućuju), konstantna brzina, kočenje motorom… sve će to smanjiti potrošnju.  
  • Gašenje motora: kad procijenimo da ćemo dulje čekati na semaforu ili zapnemo u koloni, najbolje je ugasiti motor.
  • Servis i provjera guma: ako je tlak samo 0,2 bara ispod propisanog, trošit ćemo 1% više goriva i skratiti vijek trajanja guma za 10%. Auto treba redovito servisirati, a ne samo kad stane.
  • Prtljažnik nije spremište: što je vozilo teže, motor više troši. Prevozeći ono što nam se ne da pospremiti sami sebi izbijamo novac iz džepa. S vozila treba maknuti nosače i kutije jer smanjuju aerodinamičnost, a povećavaju potrošnju.  
  • Ni hladnjak niti sauna: hlađenje i grijanje, ne samo vozila, pitanje je zdravog razuma. Osim što prevelike razlike nisu dobre za zdravlje, nisu ni za novčanik.

Izovr: insideout.hr

Priredila: Željana Jokić, III-2

PokloniIOtpadSkloni