19. Apr, 2021.

Prema propisima Evropske unije proizvodnja klasičnih sijalica u zemljama članicama prestala je septembra 2012. godine. Realno je da će se takve ( inkandescentne ) sijalice zadržati, ili kako odnedavno najavljuju, produžiti još neko vreme, ali će ih, zbog prestanka proizvodnje, ali ne i istraživačke želje za usavršavanjem, na tržištu biti sve manje. Njihova alternativa su štedljive sijalice, gde spadaju kompaktno fluoroscentne ( KFS ili CFS ), kojima je osnovna mana postojanje žive, ali i LED sijalice koje su verovatno trajnije rešenje u skorijoj budućnost njihove masovne i sve jeftinije primene. Razlozi za ovakve zakonske i proizvodno tehničke mere su praktične prirode zbog kvaliteta svetla i daleko većeg koeficijenta korisnog dejstva kod pretvaranja električne energije u svetlosnu.

Imajući u vidu uočene nedostatke i neke loše osobine klasičnih i fluorescentnih sijalica, izgledno je da će svetleće diode (  LED ) postati izvor svetlosti budućnosti. Brojne su prednosti što je LED rasvetu učinilo tako privlačnom. Na prvom mestu je visoka efikasnost pretvaranja električne energije u svetlosnu, male dimenzije svetiljki, lako podešavanje boje i osvetljenja, duži radni vek ( 25.000 radnih časova ) i to bez naglog pregorevanja izvora svetla, odsustvo infracrvenog i ultraljubičastog spektra zračenja, otpornost na udarce i vibracije, trenutno postizanje pune snage kao i prisutne otpornosti na često uključivanje i isključivanje.

Pored izrazitih prednosti LED rasvete, tu su i neki nedostaci: pre svega još uvek visoka cena i neophodnost ugradnje ispravljača stabilisanog napona, potreba hlađenja, spektralna karakteristika svetla koje proizvode beli LED-ovi, kao i usmerenost svetlosnog zračenja, jer LED sijalica ne sija jednako na sve strane, već usmereno.

Osim podele po boji, potrebno je upoznati se sa osobinama raznih oblika i modela LED sijalica. Grubo ih možemo podeliti na LED-ove u plastičnom kućištu, na minijaturne SMD i na LED-ove velike snage, kao što su reflektori, koji imaju metalnu površinu za termički kontakt sa hladnjakom. Ovi poslednji najzanimljiviji su za rasvetu velikog prostora. LED svetlo je klasifikovano po standardima različite snage: 1 W, 3 W, 10 W i 20 W, a postoje i snažniji, mada deklarisanu snagu i standarde treba shvatiti uslovno. Za svaku od njih navedena je maksimalna jačina struje koju mogu da podnesu. Recimo, za LED snage 1 W, bez obzira na boju svetla, maksimalna jačina struje je 350 mA, a za 3 W ona iznosi 700 mA.

 

LED rasveta ima višestruke kvalitete što se tiče zdravlja ljudi i životinja i zaštite okoline, jer se takva rasveta izrađuje po RoHS (Restriction of Hazardous Substance Directive) sistemu. LED rasveta u sebi ne sadrži olovo, živu, kadmijum, šestovalentni hrom, polibromirani bifrmil, odnosno supstance koje su štetne po naše zdravlje, a takođe i po okolinu.

Na kraju zaključimo, zamena klasičnih sijalica, koje se više ne proizvode, može se isplatiti veoma brzo u svakom domaćinstvu, ali i u poslovnom prostoru. Mesečna ušteda za prosečno domaćinstvo je od 500 do 800 dinara, a kada se tome doda duži vek trajanja LED svetla,  ulaganje u njegovu nabavku realno se može isplatiti za godinu dana.

3E vesti 4

3E VESTI – obrazovni informativni serijal koji obrađuje teme ekologije, energije, ekonomije (zelene ekonomije)
Serijal se realizuje pod pokroviteljstvom PS za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine.

U ovoj emisiji obrađuju se teme: Obustava pokrajinskih konkursa, povećanje proizvodnje struje iz energije vesta, “Eko kurir”, otpad u Vojvodini i potrošnja energije uređaja u stendbaju.

 

3E vesti 3

3E VESTI – obrazovni informativni serijal koji obrađuje teme ekologije, energije, ekonomije (zelene ekonomije)
Serijal se realizuje pod pokroviteljstvom PS za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine.

U ovoj emisiji obrađene su teme: Potrošnja el. energije, energija vetra u Srbiji, proizvodnja energije u turbunama, lokacijski uslovi za vetrenjače, biciklofoni, zamena sijalica.

Prema objavljenom Rešenju Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije ( broj: 401-01-219/2017-04. od 31.05.2017. godine ) o rasporedu sredstava za proizvodnju medijskih sadržaja namenjenih televiziji, Audio-video produkciji „Vila“ Vršac  odobren je projekat pod nazivom „Mala škola uštede energije“- drugi ciklus. Projekat je odobren u iznosu od 600.000 dinara, a podrazumeva izradu sedam novih emisija edukativnog tipa u prosečnom trajanju po dvadeset minuta.

Prvi ciklus navedenog serijala, koji je uspešno urađen prošle godine, imao je pet obrazovnih emisija koje se još uvek emituju u nekoliko regionalnih TV centara Republike Srbije. Projektni tim je još prošle godine predložio 12 emisija, tako da niko ne krije zadovoljstvo što se u kontinuitetu ostvaruje zamisao o logičnom sledu obrazovnog serijala koji je namenjen gotovo svim uzrastima. Već se razmišlja i o trećem serijalu koji će biti iznenađenje u pravljenju obrazovnih emisija.

Drugi serijal projekta bavi se: štednjom energije u gradu, uštedom energije grejanja, gradnji objekata i uštedom energije, štedljivim sijalicama, korišćenju energije vetra, korišćenju energije Sunca i promenom svesti i ponašanja građana kod uštede energije. Zamišljeno je da sadržaji emisija budu povezani sa pozitivnim primerima iz prakse i neposrednog okruženja, sa jasnom porukom kako štedeti energiju bez narušavanja kvaliteta života. Pored brojnih građana koji su aktivno uključeni na provođenju mera uštede energije i u drugom ciklusu biće zabeležena mišljenja eminentnih stručnjaka kod nas i u svetu, sve sa ciljem da se menjaju svest i ponašanje ljudi na tom planu. Emisije su planirane u prosečnom trajanju od 20 minuta zbog mogućnosti da se koriste i u nastavi, kako u osnovnim, tako i u srednjim školama. Prošlogodišnji ciklus serijala se od prošle godine nalazi u udarnom nedeljnom terminu Srpske naučne televizije Beograd koja je među prvima podržala projekciju projekta zbog prepoznatljivog naučnog pristupa, jasne obrazovne i vaspitne transparentnosti i pristupačnosti za većinu građana.

Na kraju recimo da je na navedenom Konkursu, gde je dodeljeno 70,000.000 dinara, učestvovalo 230 kandidata za sredstva, te da je odobreno 77 , a odbijeno  153 učesnika, što znači da je i ove godine bila veoma jaka konkurencija jer su sredstva u 2017. godini odobrena jednoj trećini učesnika.

 

Međunarodni “Dani energetike i investicija”, koji su od 2 – 3. marta održani  u Novom Sadu, podstiču na neka optimistička razmišljanja povodom ovogodišnjeg obeležavanja  5. marta -  Svetskog dana energetske efikasnosti. Da podsetimo, to je u čast prvog sastanka svetskih eksperata, koji je održan na ovaj dan 1998. godine u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Opravdano se pitamo čemu vodi globalno zagrevanje naše planete i kako sprečiti pojačanu emisiju štetnih gasova koja direktno utiče na debljinu ozonskog omotača. Izraz “energetska efikasnost” suštinski predstavlja korišćenje energije na neke druge načine koji ne izazivaju klimatske promene. To je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i njenog transporta koji je manje agresivan prema životnoj sredini. U obnovljive izvore energije spadaju: energija vetra, energija vode, geotermalna energija, energija Sunca i bio energija (bio gas, bio gorivo i bio masa).

 

Imajući u vidu da će se potrošnja enegrije tokom naredne dve decenije povećati za 40 %  ( procena IEA – Međunarodna agencija za energetiku ), svaki ozbiljniji pristup ovoj problematici traži odgovarajuću strategiju razvoja, o čemu je bilo reči na pomenutom skupu eksperata u Novom Sadu. Ohrabrujuće je što se konkretno govorilo i o investicijama, jer bez naprednog ulaganja, svi projekti su bez velikog značaja. Primetno je da su i građani sve više zainteresovani za solarne kolektore i vetrogeneratore, tako da zakonska regulativa mora imati prateće poteze i bržu reakciju, što se traži i u pristupnim pregovorima ka EU.

Neposredan doprinos udruženja “Cefiks” iz Vršca na merama uštede energije je odgovarajuća podrška na ovogodišnjem republičkom Konkursu za proizvodnju medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja. Od strane AVP “Vila” Vršac biće ponuđeno sedam novih emisija drugog serijala pod nazivom “Mala škola uštede energije” sa širim spektrom ciljnih grupa. Emisije će prosečno trajati 20 minuta. Već je dogovoreno da se emisije plasiraju na 11 TV  kuća i na dva Internet portala, što obezbeđuje duži period održivosti projekta. Prvi serijal projekta, pod istim nazivom, je imao pet emisija koje su povezane u celinu, predstavljajući nova iskustva, rešenja i pozitivne primere racionalnog trošenja energije. Pored domaćih regionalnih i lokalnih TV centara, projekat je medijski propraćen i u regionu preko Srpske naučne televizije Beograd putem distributera kablovske mreže.

Prvi ciklus obrazovnog serijala „Male škole uštede energije“ uspešno je završen, a njegovo sufinansiranje u 2016. godini obezbedilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje Republike Srbije. Projekat podrazumeva pet urađenih obrazovnih emisija u prosečnom trajanju od 22 minuta, koje se uskoro emituju na nekoliko regionalnih i lokalnih TV stanica. Nosilac projekta je Audio-video produkcija „Vila“, Branislav Vila PR sa ekipom koja na projektima od opštinskog do republičkog nivoa uspešno radi već nekoliko godina, a rezultati su očigledni zbog velikog broja pregleda na Internet portalima.

Emisije prvog serijala nose nazive:

  1. Ko štedi, više vredi,
  2. Štednja od malih nogu do duboke starosti,
  3. Štedimo i kada smo bogati,
  4. Da li nas siromaštvo uči da više štedimo,
  5. Ušteda energije u seoskom domaćinstvu.

Emisije koje su već urađene, a uskoro će biti dostupne na Internet portalima i TV programima, bave se zanimljivim sadržajima iz života, kao i dobrim primerima iz prakse  običnih ljudi. U prvoj emisiji namerno se pošlo od poznate jevrejske izreke “Ko štedi, više vredi” koju komentarišu stručnjaci iz oblasti energije, deca iz osnovne škole, kao i naši sugrađani. U emisiji je dobar deo rezervisan za koeficijent korisnog dejstva, sa primarnom namerom da se potvrdi da se “Iz ničega ne može stvoriti nešto”. Druga emisija dalje razrađuje tematiku uštede energije sa porukom da se na štednju energije moramo navikavati od malih nogu do duboke starosti. Treća emisija poredi različite situacije sa osnovnom porukom da većina bogatih koji su bogatstvo stekli mukotrpnim radom itekako znaju da štede. Četvrta emisija ima svoju težinu zbog velikog broja socijalno ugroženih građana, tako da ćemo upoznati različite situacije iz njihovog života i interesantno mišljenje i poruku jedne učenice osmog razreda ( iz socijalno ugrožene porodice ) “da novac nije sve u životu, da su važniji zdravlje i sloga u porodici”. Zabeleženi su i neki interesantni podaci iz Centra za socijalni rad opštine Vršac. Peta emisija ima zanimljiv sadržaj iz primera naprednog zemljoradnika iz Velikog Središta koji adaptira kuću staru preko stotinu godina, primenom građevinskog materijala i izolacije od nepečene cigle koja se davno koristila. Videćemo i zanimljive predloge i savete kako na selu najbolje štedeti energiju. Posebno je interesantno mišljenje građevinskih stručnjaka o gradnji nefunkcionalnih objekata na selu koji se malo, ili nikako ne koriste.

Planirano je da se nakon ovog projekta nadležnom ministarstvu ponudi još sedam obrazovnih emisija drugog ciklusa čiji je cilj promena svesti i ponašanja građana na uštedi energije i zaštite životne sredine.

Namera nam je da pratimo i pažljivo registrujemo sve dobre i korisne primere uštede energije gde se radom, entuzijazmom i upornošću izdvajaju naši skromni sugrađani koji na taj način život sebi i svojoj porodici čine udobnim i savremenijim, a kućni budžet delom rasterećen u periodu grejne sezone.

Naša ugovorena poseta, zbog realizacije republičkog projekta pod nazivom „Mala škola uštede energije“, u porodičnu kuću Đure Forgo, koja se nalazi u Margitskoj ulici u Vršcu, bolje reći na periferiji gradskog naselja, bila je sa namerom da slikom i kamerom  zabeležimo nešto što zavređuje posebnu pažnju.

Vredni građevinski tehničar, Đura, nas je istinski iznenadio njegovim inovacijama u primeni solarne energije jer je, prvo eksperimentalno, a potom  praktično omogućio uštedu na grejanju porodične kuće od 20-30 % toplotne energije montažom solarnog kolektora od nekoliko  panela ukupne površine od 6 m2 koji imaju ukupnu snagu oko 22 kW. Prva njegova zamisao bila je da panele radi od aluminijskih limenki, a onda se odlučio za tanki štamparski lim debljine 0,3 mm koji je profilisao u obliku slova “П”. Pažljivo oblikovane i crnom mat bojom ofarbane limove spakovao je u kućišta od vodootporne iverice sa dva tunela, jedan za ulaz hladnog, a drugi za izlaz toplog vazduha, koji se raspoređuje u prostor između betonske ploče i rigipsa njegove kuće na sprat u pozamašnom vazdušnom prostoru koji se zagreva od dobijene toplote Sunca. Vazduh se pokreće ventilatorom sa dve brzine čiji  izbor rada  određuje temperaturni regulator. Rad ventilatora i njegova brzina zavise od postignute temperature zagrejanog vazduha na izlazu u prostor koji se zagreva.

Đura je pre ove pozamašne konstrukcije prikupio preko Interneta sva iskustva iz zemlje i naprednog sveta, tako da njegov laptop obiluje slikama, člancima i opisom radnji njemu sličnih konstruktora. Iznenadilo nas je sa koliko preciznosti, poznavanja materije i primene nekih programa pristupa vredni Đura ovom tehničkom rešenju. Iako je građevinski tehničar, njegovom poznavanju termodinamike može pozavideti svaki inženjer, jer je u realizaciju ovog projekta, pored novčanog ulaganja, ugradio svoje znanje, pozitivna naučna iskustva i krajnje racionalnu potrošnju materijala za izradu solarnog kolektora koji je smešten sa sunčane strane njegove kuće. Dobar deo materijala je nabavio sa otpada, a većinu radnih operacija je izveo sam. Ne manjka ni primena elektronike za automatsko upravljanje solarnim sistemom koji mu pravi značajne uštede za grejanje stambenog i dela radnog prostora. Digitalni termometri na diferencijalnom temperaturnom prekidaču pokazuju dosta veliku razliku temperature na ulazu i izlazu vazdušnih komora, a prijatna sobna temperature, koja je blizu 25 %, nas podseća da je toplotna energija koju dobija preko ovog sistema potpuno besplatna. Kolektor daje toplotu dok je napolju sunčano, a akumulira je u betonsku ploču koja se emisijom toplote ponaša kao podno grejanje.

Na kraju nas gospodin Đura podseća da se, zbog racionalne organizacije posla i ličnog rada, ova investicija za njega može potpuno isplatiti za tri godine, a za one koji se manje razumeju u gradnju i složenu konstrukciju sistema za pet godina. U svakom slučaju, kada uzmemo u obzir da je u zimskom periodu, pored hrane, grejanje najveća stavka, njegov poduhvat je vredan pažnje i za svaku pohvalu zbog značajne uštede kućnog budžeta!

 

„S našim projektima za podsticaje, firme koje zadovoljavaju uslove imaju priliku da ponude moderne tehnologije našim građanima. Na taj način se u Crnoj Gori stvara novi segment tržišta“, izjavila je za Balkan Green Energy News Dragica Sekulić, koja vodi Direktorat za energetsku efikasnost. Ovo telo, koje je Ministarstvo ekonomije osnovalo, radi na izradi dugoročnog i održivog mehanizma finansiranja, gde će programi biti prilagođeni grupama korisnika, dodala je i naglasila da preduzeća i njihovi zaposleni u izvođenju projekata unapređuju i stiču znanja. „Kompanije takođe unapređuju svoj poslovni portfelj. Stoga, svi učesnici imaju koristi u više aspekata“, kaže naša sagovornica.

Poduhvati iz energetske efikasnosti uključuju obnovu javnih zgrada i stimulacija za građane. Sekulić je postala direktorka nadležne institucije pre dve i po godine. Ministarstvo je obezbedilo podršku Evropske unije preko Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) i sve mogućnosti za razradu sistema finansiranja će biti razrađene, a obuhvataće i korišćenje obnovljivih izvora, izjavila je. Aktivnosti su usmerene na domaćinstva, javni sektor, firme i opštine.

Svesno da neke lokalne samouprave nisu u mogućnosti da ispune sve zakonske obaveze na polju energetske efikasnosti, ministarstvo je odredilo sredstva iz budžeta za tekuću godinu za podršku za 13 opština u centralnom i severnom delu Crne Gore da bi planirale mere, kaže Dragica Sekulić. Veći deo primorja takođe koristi pretpristupne fondove, dodala je.

Izvor: balkangreenenergynews.com

EnGoPlanet, firma koja posluje u Sjedinjenim Američkim Državama i Srbiji, a sedište joj je u Njujorku, nedavno je angažovana da pokrene prvi projekat ulične rasvete s inovativnom tehnologijom koja kombinuje kinetičku i solarnu energiju. Grad Las Vegas u Nevadi naručio je probnu instalaciju. Rešenje ima potencijal za primenu u mnogo širem opsegu, rekao je u intervjuu za Balkan Green Energy News generalni direktor kompanije Petar Mirović.

Startap koji se ranije zvao Volta grup (Group) registrovao je robnu marku EnGoPlanet i podneo tri zahteva za patente. Njegov prvi čovek je osnovne ekonomske studije završio u Beogradu na Fakultetu za finansijski menadžment i osiguranje. Zatim se preselio u SAD da bi tamo dobio diplomu MBA na Univerzitetu Hamlin u Sent Polu u Minesoti. Mirović je bio operativni menadžer jedne međunarodne kompanije za trgovanje čelikom u Njujorku. Posle tri godine je odlučio da osnuje startap za čiste tehnologije s fokusom na razvoj inovativnih pametnih rešenja nezavisnih od elektromreže.

EnGoPlanet koristi panele za prikupljanje kinetičke energije iz koračanja pešakâ. Kada neko hoda po pločama, oslobođena energija se pohranjuje u bateriju. Rešenje je opremljeno smart senzorima. USB portovi i bežični panel za punjenje u stubu su dodatne pogodnosti. 
Kompanija među klijentima ima telekomunikacionog giganta Ej-Ti end Ti (AT&T) i energetsko-tehnološku kompaniju Alajans enerdži (Alliance Energy). Okretanje koncepciji startapa i vlastitim resursima značilo je da je EnGoPlanet morao da se probije sa tek nekoliko zaposlenih i da uspostavi efikasan sistem komunikacije između timova u Srbiji i Njujorku.

Kako je osnovan EnGoPlanet?
To se dogodilo 2013, par godina nakon što je razarajući uragan Sandi pogodio Njujork Siti. Tada je pola Menhetna ostalo bez struje gotovo deset dana. Bio sam tamo, zapanjen što jedan od najbogatijih gradova na svetu nije imao pravu alternativu za snabdevanje energijom za osnovne potrebe. Ljudi nisu mogli da napune telefone i komuniciraju s voljenima. Bilo je straško. Besplatna, čista energija je svuda oko nas, ali nemamo odgovarajuću infrastrukturu da je prikupljamo, čuvamo i isporučujemo. Jedan od naših prvih proizvoda bila je jedinica Portable EnGoPlanet.

Kakvim kapacitetom za razvoj i inovacije raspolažete?
Imamo najkreativniji i najsposobniji tim u svojoj delatnosti. Ulažemo mnogo napora i novca u istraživanje i razvoj pre nego što stvorimo konačan proizvod. Stalno se trudimo da poboljšamo svoju tehnologiju. Iako znamo da je perfekcija neprijatelj obavljanja posla, pokušavamo da potrošimo dovoljno vremena na unapređivanje svojih proizvoda na takav način da postignemo najviši kvalitet.

Kako je urađen prvi projekat, na univerzitetu?
Naša prva instalacija bila je stanica EnGoPlanet City na Univerzitetu Vebster u Sent Luisu u Misuriju. Iskoristili smo je kao pilot-projekat u okviru kojeg smo testirali sve komponente. To je bilo korisno jer nam je pomoglo da uočimo sve greške u svom sistemu i da ih ispravimo. Testirali smo tu tehnologiju u svim vremenskim uslovima i srećni smo što je radila savršeno čak i u kad je bila jaka zima.
 
Do koje ste faze došli u ciklusu finansiranja i koji su planovi u toj oblasti za neposrednu budućnost?
Još nismo sproveli nijednu rundu finansiranja, a investicije u razvoj dolaze iz vlastitih sredstava. Univerzitet jeste pomogao, tako što je kupio naše prve jedinice, tako da smo mogli da stvaramo druge proizvode. Dolazili su nam takozvani ulagači anđeli (angel investors), ali smo želeli da budemo sigurni da imamo snažan dokaz koncepcije (proof of concept) i klijente. S instalacijom u Las Vegasu u planu, verovatno ćemo uskoro pokrenuti prvu rundu finansiranja.

Gde nabavljate komponente i kako izgleda postupak proizvodnje?
Naručujemo komponente i opremu iz čitavog sveta. Trudimo se da koristimo najnoviju tehnologiju od Sjedinjenih Država do Kine. Pogon za montažu je u Staroj Pazovi kod Beograda. Mnogi delovi se nabavljaju od lokalnih proizvođača; solarne ćelije nam stižu od San pauera (SunPower) iz SAD, a kinetičke ploče kupujemo u Londonu.

Kakvi su uslovi dogovoreni s lokalnom samoupravom u Las Vegasu? Koliko je poduhvat velik?
Projekat će početi probnom instalacijom četiri jedinice EnGoPlanet Street Light na Bolder plazi. Lokalna samouprava želi da iskoristi ovaj pilot-projekat da testira sve najvažnije komponente, s posebnim fokusom na bateriju, zbog ekstremno visokih temperatura u Las Vegasu. Ukoliko sve bude prošlo dobro, razmotriće mogućnost instaliranja naših jedinica u celom Dauntaunu.

Koja je bila prednost registrovanja kompanije u Njujorku?
Glavni cilj nam je da postanemo kompanija poznata u svetu po proizvodnji visokokvalitetnih rešenja nezavisnih od električne mreže. Strateška odluka da preselimo sedište u Njujork i zadržimo sav razvoj i proizvodnju u Srbiji bila je dobra. Startap mora da bude blizu važnih dešavanja. Svakodnevno prisustvo u svetskoj prestonici biznisa i finansija pomoglo nam je da uspostavimo korisne veze s mnogim kompanijama, investitorima i potencijalnim klijentima sa svih strana sveta. U eri Skajpa, Votsapa i drugih vrednih alatki za komunikaciju, svet je postao mnogo manje i pristupačnije mesto. Dok radimo, čini nam se da smo u jednoj kancelariji, iako nam je pola osoblja ovde u Njujorku, a druga polovina u Beogradu. Vest da ćemo od juna imati direktan let između dva grada dalje će doprineti organizaciji našeg poslovanja. Tamo planiraju ogromno renoviranje u tom delu grada jer je u veoma lošem stanju i potpuno drugačiji nego deo gde su hoteli i kazina.
Pored projekta ulične rasvete, od Grada Las Vegasa dobili smo porudžbinu za EnGoPlanet City Station, koji će biti instaliran ispred najvećeg šoping mola.

Gde se inspirišete za strategiju poslovanja?
Želimo da pokrenemo nešto na ovoj planeti i ostavimo traga za buduće generacije. Profit je za svaku kompaniju, naravno, veoma bitna komponenta, ali saznanje da će svaka naša instalacija pomoći ovoj planeti da se smanji ispuštanje ugljeničnih gasova i omogućiti korisne stvari običnim ljudima inspiriše i motiviše nas da nastavimo ovim putem.

Kakva su vam predviđanja za razvoj ovog sektora na svetskom nivou? Da li će čista rešenja preovladati i koliko još ima prostora za unapređivanje efikasnosti?
Trenutno na svetu ima 304 miliona uličnih svetala. Taj broj će se do 2025. godine povećati na 352 miliona. Tržište spoljne javne rasvete prolazi kroz promene gde se stare ulične lampe zamenjuju novom, efikasnijom led tehnologijom i drugim rešenjima za osvetljenje s poluprovodnicima u čvrstom stanju (solid state). Ova nova tehnologija se unapređuje tako što se led svetiljke umrežavaju sa solarnom energijom i senzorima tako da budu smart i više odgovaraju životnoj sredini. Ulična rasveta koja je efikasnija i bolja za životnu sredinu transformisaće gradove i opštine širom sveta u sledećih deset godina. Ona će doći s dužim rokom trajanja, nižom potrošnjom energenata i smanjenim troškovima održavanja nego kod starih tehnologija osvetljenja.   

Apsolutno verujemo da rešenja sa čistim izvorima energije moraju preovladati, jer drugu opciju nemamo. Prošla godina je bila najtoplija u istoriji. Ne smemo da mislimo samo na sadašnjicu i na sebe, nego na budućnost i svoju decu i unučad.

Izvor: balkangreenenergynews.com

Dani energetske efikasnosti

Svetski dan energetske efikasnosti obeležen je 5. marta ove godine, a potrebna pažnja posvećena je u nekim osnovnim i srednjim školama vršačke opštine i nakon ovog datuma u okviru redovne nastavne aktivnosti.

Tako je u Hemijsko-medicinskoj školi u Vršcu (16.03.2016.), na inicijativu profesora (Bojan Radeka i Lia Stefan) koji predaju gradivo iz ove oblasti, održana dvočasovna prezentacija učenika u nekoliko grupa i prezentacija udruženja građana „Cefix“ iz Vršca. Učenici su se predstavili sa interesantnim video materijalima o efikasnom korišćenju energije, kao i o alternativnim izvorima energije. Posebnu pažnju su obratili  zaštiti životne sredine, čime su se kroz izložene prezentacije najviše bavili tehničari za zaštitu životne sredine. Pored njih bili su prisutni hemijski laboranti i medicinski tehničari.

Predstavljanje udruženja građana “Cefix” iz Vršca obuhvatilo je kraći presek programske aktivnosti u 2016. godini, koji je izložio Branislav Vila, predsednik udruženja, a projekat o energetskoj efikasnosti predstavio je profesor Hasan Helja sa kraćim filmom i sa osvrtom na stručne članke, objavljene na sajtu: www.cefix.rs , koji se bave uštedama energije.

Konstatovano je da se mora posvetiti daleko veća pažnja uštedama energije i orjentaciji ka alternativnim izvorima, što se u praksi nedovoljno, ili nikako ne koristi. Učenici navedene srednje škole biće delimično uključeni u realizaciju projekata iz ove oblasti koji su aplicirani na nivou Republike i Pokrajine.

 

PokloniIOtpadSkloni