Digitalna televizija uselila se polako i sigurno u naša domaćinstva, među prvima u Srbiji na teritoriji opštine Vršac. Korisnici kablovske televizije gotovo da nisu ni osetili tu promenu moderne tehnologije, jer nisu morali da kupuju dodatne STB ( SET TOP BOX ) uređaje, ali stanje u seoskim, pogotovo u staračkim, domaćinstvima je nešto drugačije. Oni najsiromašniji su uglavnom koristili mogućnost kupovine preko uručenih bonova u iznosu do 3.000 dinara, tako da su mogli da kupe samo najjeftiniji STB uređaj, a za kablove su morali izdvojiti dodatni iznos od 250 do 500 dinara, što zavisi od vrste kabla za konenkciju STB sa televizorom. Najviše problema i nesnalaženja imaju seoska, posebno staračka, domaćinstva koja ne koriste usluge kablovske televizije, već su sa zatečenim antenama i sa dosta starim televizorima. Pošto sam svakodnevno u prilici da vidim njihove muke i da mnogima volonterski pomažem u rešavanju problema, po treći put pokušavam, i na ovaj način, pružiti odgovarajuću stručnu pomoć.

Postojeće zemaljske antene i TV prijemnici mogu se koristiti za digitalnu televiziju, ali se preporučuje da se pregleda antenski sistem, jer je kod mnogih bio dosta loš prijem analogne televizije. Mnogi antenski ( koaksijalni ) kablovi su dotrajali, antene polomljene, ili korozirale, posebno one koje imaju odgovarajuća pojačala. Nije veliki izdatak da se kablovi zamene i da se pažljivo pregledaju svi spojevi od antene do ulaza u STB uređaj. Kada smo to uradili, treba odabrati koji STB uređaj kupiti, što zavisi od vrste priključka na televizoru (pogledati drugu sliku). Zastareli televizori imaju samo jedan ( antenski RF ) priključak, tako da i oni mogu da se priključe na STB, ali na uređaj koji ima  ugrađen RF modulator ( vidi prvu sliku ). Nakon povezivanja STB uređaja sa antenom i sa televizorom, na UHF području starog televizora treba naći frekvenciju STB uređaja, a to je odabrana frekvencija preko koje primamo raspoložive kanale sa STB uređaja. Ponekad se ta frekvencija jednostavno poremeti, što korisnicima stvara dodatne probleme. Moj savet je da se potpuno zastareli i dotrajali TV prijemnici postepeno izbace iz upotrebe. Ako smo spremni za bolja i kvalitetnija rešenja, najbolje je uzeti novi TV prijemnik koji u sebi ima ugrađen prijemnik digitalne televizije ( DVB-T2 standard ), tako da se ne mora kupovati STB uređaj. Da naglasim da  po pitanju standarda ima razlike za prijem digitalnog signala u Srbiji, Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Hrvatska i Bosna su se opredelile za DVB-T. Samim tim ni SET TOP BOX uređaji koji se koriste u Srbiji nisu u stanju da prime digitalni TV signal koji se prostire kod suseda. Postoje u prodaji SET TOP BOX uređaji koji odgovaraju i jednom i drugom standardu ( DVB-T2 i DVB-T ), o čemu, prilikom digitalizacije, treba da vode računa domaćinstva u pograničnim područjima. Ovo se odnosi samo na one korisnike koji žele nešto više digitalnih kanala. Kod eventualne kupovine nove antene, veoma moćnom se pokazala Synaps AHD 343, mada se mogu koristiti i druge širokopojasne antene.

Kod televizora novije generacije povezivanje može da se vrši preko većeg broja priključaka putem kojih se mogu dobiti kvalitetna slika i zvuk. Univerzalni kabal za sve priključke ne postoji, ali se bira samo jedan. Posle spajanja, uključimo TV i podesimo ga da prikazuje sliku onog priključka na koji je povezan STB. Ako smo koristili SKART, ili kompozitni AV priključak, uz pomoć daljinskog upravljača prebacimo TV na takozvani AV kanal. Ukoliko smo ga povezali sa odgovarajućim HDMI kablom ( najbolja konekcija ), televizor podesimo na HDMI kanal. Ovo se najčešće obavlja uz pomoć dugmeta na daljinskom označenog sa “INPUT”. Neki proizvođači ovo dugme označavaju sa “SOURCE”. Prema navedenom, za digitalnu TV imamo dva daljinska upravljača, jednim palimo i gasimo TV i vršimo izbor ulaza ( na nekim TV ova radnja se upamti-memoriše ), a sa daljinskim STB uređaja biramo kanale, koje smo pretražili i automatski pohranili. Pretragu dostupnih digitalnih kanala moramo povremeno obnoviti, jer su se, kako sam primetio na nekoliko kontrolisanih mesta, problemi javljali nakon ukidanja analognog signala sa tornja “Avala” i još nekih predajnika, pa je došlo do gubljenja, ili mešanja, digitalnog signala. Posle nove pretrage i memorisanja digitalnih kanala problemi te vrste su rešeni.

Sledeći problem je korištenje dva, ili više TV prijemnika, što mnoga domaćinstva imaju. Po pravilu, svaki televizor mora imati svoj STB uređaj za prijem digitalnog signala. SET TOP BOX nije potreban onima koji televizijski signal dobijaju od kablovskog operatera ( IKOM, SBB, Pošta Net i drugi ), kao ni onima koji poseduju IPTV, Total TV, ili satelitsku antenu.

Ekstremno, možemo koristiti i jedan STB, ali na njemu imamo iste kanale i ne možemo ih birati na televizoru, kao što smo to do sada radili. Probao sam varijantu sa SKARTOM na jednom i HDMI kablom na drugom televizoru. Problem je što oba televizora imaju isti digitalni kanal, odnosno što ne možemo birati da budu različiti, a kvalitet slike i tona nije ništa promenjen. Najbolje rešenje je da svaki televizor ima svoj STB uređaj. Signali sa jednog antenskog sistema do STB uređaja se uvode preko odgovarajućih skretnica, kao što smo kod analogne TV koristili za više televizora. Ovaj problem možemo rešavati u hodu, što zavisi od materijalnih mogućnosti.

Na kraju, jedna korisna ( u praksi potvrđena ) sugestija, da neki STB uređaji posle gašenja TV prijemnika prelaze u režim “čekanja” ( svetli crvena dioda ), a onda na TV prijemniku stoji da “Nema signala”. U tom slučaju preko daljinskog za STB uređaj uključimo ga na crvenom dugmetu ( onda svetli zelena dioda ), posle čega dobijamo signal digitalne TV. Ovo je situacija koja zbunjuje mnoge korisnike, posebno one u staračkim i seoskim domaćinstvima.

Proteklih dana bio sam u prilici da stručno i praktično pomažem ljudima na selu, koji su sa postojećim antenama ostali bez analognog signala, a neki su čak skinuli svoje zemaljske antene, misleći da će sa STB (Set Top Box) uređajem dobiti signal digitalne televizije. Da razumevanje navedenog problema nije potpuno i kod nekih školovanih ljudi, uverio sam se u primeni digitalizacije kod korisnika kablovske televizije, kako u gradu, tako i na selu, koji tvrde da ne moraju imati prijavu na neki od ponuđenih digitalnih paketa. Naravno, najjeftiniji je osnovni digitalni paket, čija je cena ujednačena kod distributera kablovske televizije. Pošto sam se navedenim problemom bavio i bavim u praksi, iznosim neka moja iskustva i preporuke.

Korisnici digitalne televizije, koji imaju zemaljske antene, a nemaju kablovsku televiziju, ne treba da skidaju zatečene antene, niti pojačala na njima, ali je potrebno da provere koaksijalne kablove, pošto je većina od njih lošeg kvaliteta, pa su i ranije davali veoma loš TV prijem. Za digitalni signal mora biti odgovarajući nivo kvaliteta signala sa antene. Uverio sam se da loš signal ne prolazi kroz STB uređaj, tako da on ne može da učita ni jedan od digitalnih kanala, a prebacivanjem na analognu TV postojao je veoma loš kvalitet prijema slike. U tom slučaju neohodno je pregledati, ili zameniti antenu, pregledati (najbolje je zameniti) koaksijalni kabal od antene do TV i zadržati antensko pojačalo koje je ranije korišćeno. Antena se sa svojim završetkom priključuje u STB uređaj (pogledati sliku), a sa njega se povezuje TV preko kablova sa činčevima ( dva za ton i jedan za sliku), zatim može kombinacija činč-skart i obrnuto, ili skart-skart, ili sa HDMI priključkom koji daje najbolju sliku i ton. Priključak od STB uređaja do TV aparata zavisi od toga koji priključak ima televizor, tako da se prilikom kupovine opreme za digitalnu TV mora obratiti posebna pažnja. Nakon priključka STB uređaja moraju se instalirati digitalni kanali preko menija na televizoru i sa daljinskim na STB uređaju, tako što se bira ulaz signala koji smo odabrali. Neki savremeniji TV aparati imaju dva, ili više HDMI ulaza, od kojih moramo odabrati jedan koji odgovara priključku sa STB (činčevi, skart, HDMI). Najnovija generacija savremenih TV ima u sebi ugrađenu elektroniku za prijem digitalnih kanala. Kod korisnika zemaljskih antena, osim nabavke STB uređaja, ili novog TV prijemnika ( koji podržava DVB-C standard), nisu potrebna dodatna plaćanja i ulaganja za digitalnu televiziju.

Korisnici kablovske TV moraju odabrati neki od ponuđenih digitalnih paketa, jer kada se potpuno ugasi analogna TV, neće imati signal, osim ako imaju TV sa ugrađenom elektronikom za prijem digitalnog signala po DVB-T2 standardu (ima ugrađen MPEG4 dekoder i DVB demodulator). Sa TV aparatima koji nemaju ugrađen prijemnik digitalnog signala prijem digitalnih kanala se može obezbediti preko D3 risivera koji se, nakon izbora paketa, dobije od kablovskog distributera. Da biste koristili D3 uslugu morate imati instaliran digitalni prijemnik uz TV aparat. Digitalni prijemnik (informacija SBB) se može instalirati uz jedan TV, ali korisnik ima mogućnost da se pretplati na više D3 digitalnih prijemnika. To podrazumeva da se moramo opredeliti za neki od ponuđenih paketa, što se naravno plaća prema vrsti paketa. U zavisnosti od kompanije, paketa koji izaberete, broja i vrste kanala, ove usluge na mesečnom nivou mogu iznositi od 850 do 3.000 dinara. Korisnici koji nisu u tehničkoj mogućnosti da prate digitalne kanale nastaviće da prate sedamdesetak kanala u analognom emitovanju. Ukoliko korisnik želi da nabavi uređaj za praćenje digitalnih kanala na kablovskom sistemu može samostalno da nabavi uređaj, ili od distributera kablovske TV, pri čemu treba obratiti pažnju da isti podržava DVB-C standard i MPEG2, odnosno MPEG4 kompresiju. Moj savet je da se u slučaju problema i nesporazuma korisnik obrati najbližem distributeru kablovske televizije, odnosno onome čiju uslugu koristi. Ukoliko nismo detaljno obavešteni, izložićemo se nepotrebnim troškovima i lutanjima koja nam nisu potrebna. Na kraju, sama digitalizacija je u eksperimentalnoj primeni, tako da će biti očekivanih problema, nejasnoća i brojnih pitanja.

Republika Srbija se, kao potpisnik finalnih akata konferencije u Ženevi ( RCC-06), obavezala da će prelazak na digitalno emitovanje TV programa u frekvencijskim opsezima od 174-230 MHz i 470-862 MHz i potpuno gašenje analognog servisa u ovim opsezima izvršiti do 17. juna 2015. godine. Planirani poslovi oko izvršenja te obaveze odvijaće se u šest sukcesivnih faza: prva faza Vršac do 30. marta, druga faza Kikinda, Sombor - Subotica do 27. aprila, treća faza Čot - Venac do 18. maja, četvrta faza Avala do 25. maja, peta faza Rudnik-Crni vrh, Deli Jovan, Tornik-Ovčar, Tupižnica do 01. juna i šesta faza Besna Kobila, Jastrebac, Cer-Maljen, Kopaonik do 15 juna 2015. godine ( Informacija preuzeta sa: www.etv.rs ). Prema istom izvoru, digitalnu televiziju trenutno može da prati 93,6 % stanovništva. Iako smo o navedenom prilično informisani preko više izvora i nadležnih organa, neki građani su zbunjeni zbog nedoumica oko nabavke opreme za digitalnu televiziju koja se u nekim selima nudi na crno bez garancije i po različitim cenama opreme i usluga. Pošto ima i onih koji bi na tuđem neznanju da zarade, prenosim neka oprobana lična iskustva, saznanja, moguća iznenađenja i korisne savete.

Tranzicioni period u kome ima digitalnog i analognog emitovanja počeo je od 01. septembra 2014. godine, a do juna 2015. godine će se u potpunosti preći na digitalno emitovanje. Kablovski operateri SBB, KDS, JET TV i BEOGRID, koji posluju u okviru regionalne United Grupe, poručili su svojim korisnicima da ne moraju da brinu da će izgubiti mogućnost da prate TV program. Oni ne moraju nabavljati dodatnu opremu, samo će se opredeliti za odgovarajući izbor digitalnih paketa koji su već u ponudi. Cena zavisi od izbora paketa.

Za prijem signala digitalne zemaljske TV, građani ne moraju da kupe novi televizor, već je dovoljno da nabave odgovarajući STB (Set Top Box) koji ima ulogu da obradi digitalni signal koji je primljen preko antene i prilagodi ga prikazivanju na postojećem televizoru. Cena ovog uređaja, u čijem kompletu su risiver, adapter i odgovarajući kabal, kreće se od 3-4 hiljade dinara. Izbor kabla zavisi od ulaza slike i tona u TV koji može biti preko činčeva (L, R , Video ), skarta, ili HDMI (1,2). Televizori koji imaju samo jedan klasičan priključak antene nemaju mogućnosti da primaju kvalitetan digitalni signal iz STB-a. Zbog toga, oni koji se, ipak, odluče da kupe novi TV, ali i STB uređaj treba da obrate pažnju na znak “Digital TV”, koji označava da uređaj ispunjava sve uslove za kvalitetan prijem digitalnog signala. Na STB uređaju obično stoji zelena kvačica, na što treba obratiti posebnu pažnju prilikom kupovine u prodavnicama, ili od nekog drugog distributera. Najbolje je uzeti STB sa odgovarajućom garancijom.

Mnogi televizori, koji se danas u svetu proizvode, su opremljeni sa STB-om koji je već integrisan u sam prijemnik. Nezavisno od toga da li kupujete takav “kompletan” televizor, ili STB uređaj, treba da ustanovite da li je on namenjen prijemu digitalnog signala DVB-T ( u sebi ima MPEG 2 dekoder i DVB demodulator), ili DVB-T2 standarda (u sebi ima MPEG 4 dekoder i DVB demodulator). Kako je Srbija usvojila DVB-T2 standard prenosa, pri nabavci STB-a neophodno je voditi računa o tome da on ima ugrađen MPEG 4 dekoder i DVB-T2 demodulator, jer će jedino tako biti moguć prijem signala po DVB-T2 standardu i prikazivanje slike na ekranu. Kupovina STB uređaja je jednokratna investicija posle koje građani koji televiziju gledaju pomoću sobne, ili postojeće krovne antene, nemaju nikakve dodatne troškove za gledanje digitalne televizije, a imaće na raspologanju dvadesetak besplatnih televizijskih programa.

Priključenje STB-a na TV je dosta jednostavno, prvo se priključi antenski kabal na STB, zatim kabal za sliku i ton (činč-činč, skart-činč, skart-skart, HDMI), koji vezuje STB sa TV prijemnikom i na kraju adapter (ispravljač) za STB. Sa STB-a uređaja izlaz je obično preko činčeva, skarta, ili HDMI, a na televizoru ćemo imati najbolji video signal i ton preko HDMI kabla. Kod kupovine ovog kabla voditi računa o njegovom kvalitetu i potrebnoj dužini, jer neki lošiji, ili suviše dugi, kablovi nemaju vezu za ton, ili se javljaju smetnje u prijemu. Posle uključenja adaptera STB-a u mrežu, na daljinskom za TV biramo u njegovom meniju vrstu ulaza. Kod nekih starijih TV aparata izbor vršimo tipkom na daljinskom, gde stoji “TV/AV”. Učitavanje digitalnih signala traje dosta brzo, posle čega oni ostaju memorisani. Nakon memorisanja kanala možemo uraditi ostala gruba i fina podešavanja, kao što su jezik, slika (format, svetlo, kontrast, boja), ton, kao i neka napredna podešavanja. Na daljinskom STB-a postoji dosta dodatnih opcija i pogodnosti za rad, tako da je najbolje pogledati uputstvo koje se dobije uz uređaj. Na većini risivera postoji USB priključak, čime je omogućeno snimanje na USB memoriju, ili na neki spoljašnji hard-disk. Moguće je gledanje (vraćanje) omiljenih emisija unazad do 72 sata, snimanje i pauziranje programa, kao i slušanje radio-kanala. Biranje memorisanih digitalnih kanala vršimo na daljinskom STB-a, a daljinski za TV služi za njegovo paljenje i gašenje.

Izvor saznanja:
1.Internet portali,
2.“Službeni glasnik RS”, 13.02. 2015. godine,
3.Obaveštenja nadležnih republičkih organa